Parovi dele iznenađujući procenat crevnih bakterija
Kada živite sa partnerom, možda delite više od istog doma, načina života i interesovanja. Možda delite i različite mikroskopske organizme koji žive na i u vama.
Foto: Pixabay
Ova zajednica mikroorganizama, koja se sastoji uglavnom od bakterija, virusa i gljivica, zajednički je poznata kao ljudski mikrobiom. Različiti mikrobiomi koji se nalaze širom tela igraju važnu ulogu u zdravlju.
Od rođenja, ljudski mikrobiom oblikovan je našim interakcijama sa majkom, koja uvodi raznovrsne mikroorganizme koji izgrađuju naš imuni i digestivni sistem. Kako starimo, društvene interakcije sa našom bliskom zajednicom nastavljaju da utiču na ovaj delikatni ekosistem.
Ljudi sa kojima živimo imaju ogroman uticaj na to koje mikrobe imamo u našem mikrobiomu. U stvari, smatra se da partneri dele oko 30 odsto svojih mikroba samo u crevima.
Ali nisu samo mikrobi u vašim crevima oni koji mogu biti slični vašem partneru. Mikrobi u mnogim drugim delovima tela takođe mogu biti deljeni sa vašom voljenom osobom - i to potencijalno može uticati na vaše zdravlje, piše SceinceAlert.
Crevni mikrobiom
Smatra se da ishrana i način života imaju najveći uticaj na sastav crevnog mikrobioma. Ali studije na parovima su otkrile da život sa partnerom takođe može uticati na mikrobiom.
Parovi koji žive zajedno mogu deliti od 13 do 30 odsto svojih crevnih bakterija. To je bilo tačno čak i kada je ishrana (koju mnogi parovi dele) bila izuzeta iz razmatranja. Istraživanja takođe pokazuju da parovi koji žive zajedno imaju veću mikrobnu raznovrsnost u poređenju sa ljudima koji žive sami.
Ovo je dobra vest za parove koji žive zajedno, jer je raznovrsniji crevni mikrobiom povezan sa manjim rizikom od sindroma iritabilnog creva, kardiovaskularnih bolesti i potencijalno visokog šećera u krvi.
Ali možda nije sve dobra vest. Istraživanja pokazuju da neke vrste bakterija koje parovi dele mogu imati različite efekte na zdravlje.
Uzmimo bakterije iz porodice Ruminococcus. Dok neke vrste Ruminococcus imaju koristi za zdravlje, druge su povezane sa negativnim zdravstvenim ishodima, uključujući dijabetes i sindrom iritabilnog creva.
Dakle, ove bakterije možda ne nude uvek iste koristi u različitim populacijama. Ovo naglašava složenost crevnih bakterija i njihov uticaj na zdravlje.
Oralni mikrobiom
Deljenje oralnog mikrobioma sa našim partnerima može delovati očigledno s obzirom na to da redovno razmenjujemo pljuvačku kada se ljubimo. Samo desetosekundni poljubac može preneti do 80 miliona bakterija. Što više poljubaca par deli, to će više deliti bakterija iz pljuvačke.
Iako većina ovih bakterija brzo prolazi kroz naša usta i ulazi u creva kada progutamo pljuvačku, istraživanja pokazuju da parovi zapravo dele mnoge iste dugoročnije bakterije sa jezika koje čine osnovu oralnog mikrobioma. Istraživanja čak sugerišu da 38 odsto oralnog mikrobioma dele parovi koji žive zajedno - u poređenju sa samo tri odsto kod parova koji ne žive zajedno.
Deljenje ovog dela oralnog mikrobioma može imati mnoge potencijalne efekte na zdravlje.
Zdrav oralni mikrobiom je važan za zaštitu od karijesa i ima protivupalna svojstva. Neki istraživači takođe sugerišu da efekti oralnog mikrobioma mogu da se protegnu čak do creva i nervnog sistema.
Ali neke bakterije koje parovi imaju tendenciju da dele mogu imati i potencijalno štetne efekte na zdravlje.
Parovi imaju veću verovatnoću da imaju sličan broj bakterija Neisseria u crevima u poređenju sa samcima. Neisseria može dugo boraviti u ustima bez izazivanja bolesti.
Neke bakterije Neisseria mogu biti štetne i mogu izazvati meningitis. Ipak, neke bakterije Neisseria zapravo se bore protiv ovih vrsta koje izazivaju meningitis, sprečavajući njihovo prekomerno razmnožavanje i štetu.
Dakle, iako možda želite da izbegavate ljubljenje nekoga kada je bolestan iz očiglednih razloga, ispostavlja se da čak i poljubac kada ste zdravi može preneti razne bakterije između vas.
Potrebno je više istraživanja da bi se zaista razumelo kakav ukupni efekat deljenje ovih bakterija sa partnerom ima na zdravlje.
Mikrobiom kože
Mikrobiom kože je najjedinstveniji i najpersonalizovaniji mikrobiom, prilagođen svakoj osobi. Ponekad se čak naziva i našim mikrobnim otiskom prsta.
Kao najizloženiji, mikrobiom kože evoluirao je da bude prilagodljiv spoljnim faktorima kao što su klima i kozmetički proizvodi. Bez obzira na to, ove bakterije naporno rade da održe ravnotežu.
Blizak kontakt sa partnerima, pa čak i kućnim ljubimcima, ima ogroman uticaj na to koje bakterije žive na našoj koži. Nakon poređenja crevnog i oralnog mikrobioma, istraživači su otkrili da je mikrobiom kože najsličniji među parovima.
Nisu samo bakterije na vašim rukama ili šakama te koje se dele. Istraživanja pokazuju da parovi dele 35 odsto bakterija koje žive na njihovim stopalima i oko 17,5 odsto bakterija na kapcima.
Pročitaj još
Možda čak ne morate ni da dodirnete partnera da biste imali iste bakterije kože kao on. Faktori poput spavanja u istom krevetu i hodanja po istim površinama smatraju se objašnjenjem zašto je tako veliki deo našeg mikrobioma kože sličan.
To je zato što ljudi prirodno "odbacuju" bakterije na sličan način kao što psi gube dlaku. Ostavljamo tragove svojih bakterija na svemu što dodirnemo, a takođe lako preuzimamo bakterije iz okruženja.
Zajednički efekat zajedničkog života na mikrobiom kože toliko je veliki da su istraživači mogli da koriste kompjuterske modele kako bi tačno predvideli 86 odsto parova koji žive zajedno samo na osnovu njihovih bakterijskih uzoraka.
Ali iako je jasno da parovi dele veliki deo mikrobioma kože, zdravstveni efekat toga trenutno nije poznat.
Iako deljenje bakterija sa partnerom može zvučati zabrinjavajuće, često nema razloga za brigu. Bakterije uče naše telo kako da se bori protiv infekcija, pomažu nam da varimo hranu i čak proizvode ključne hranljive materije. Bakterije koje delimo sa partnerima često su bezopasne i ponekad čak koriste našem zdravlju umesto da mu štete.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
VIDEO: Jedna krvna grupa nosi veći rizik od dijabetesa tipa 2
29.03.2026.•
0
Ljudi sa krvnom grupom B možda treba da budu malo oprezniji od drugih kada je reč o faktorima načina života povezanim sa rizikom od dijabetesa.
Studija sugeriše: Kofein može da preokrene gubitak pamćenja izazvan nedostatkom sna
29.03.2026.•
0
Mnogi od nas uživaju u šoljici kafe kao jutarnjem razbuđivanju, ali moći kofeina mogle bi ići daleko dalje od samog povećanja budnosti.
Četiri ređa tipa demencije za koje većina ljudi ne zna da postoje
29.03.2026.•
0
Ono na šta većina ljudi pomisli kada čuje reč "demencija" jesu problemi sa pamćenjem i zaboravnost.
Zabeleženo 159 smrtnih slučajeva od meningitisa u Velikoj Britaniji
29.03.2026.•
0
Naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu objavili su izveštaj u kojem su naveli da je u Velikoj Britaniji u periodu od godinu dana od meningitisa preminulo 159 osoba.
Tuga nakon završetka video-igre je stvaran problem: Šta je post-game depresija?
29.03.2026.•
4
Istraživači sa Univerziteta SWPS i Akademije primenjenih nauka Stefana Batorija u Poljskoj proučavali su osećaj gubitka koji se javlja nakon završetka video-igre.
Od meningitisa godišnje umre više od 250.000 ljudi širom sveta
28.03.2026.•
0
Više od 250.000 ljudi širom sveta svake godine umre od meningitisa, a od toga su više od trećine deca mlađa od pet godina, najčešće u Africi, navodi se u najnovijoj britanskoj studiji prenetoj danas u časopisu Lanset.
.jpg "Višak masnog tkiva i smanjena mišićna masa dokazano vrlo opasni po zdravlje")
Višak masnog tkiva i smanjena mišićna masa dokazano vrlo opasni po zdravlje
28.03.2026.•
0
Imati višak masnog tkiva u predelu stomaka i istovremeno smanjenu mišićnu masu može povećati rizik od smrti za čak 83 odsto, pokazuje novo istraživanje.
.jpg "Da li je magnezijum zdrav za sve?")
Da li je magnezijum zdrav za sve?
28.03.2026.•
0
Magnezijum je svuda. Na policama apoteka, u preporukama nutricionista, u grupama na društvenim mrežama gde ljudi dele iskustva o boljem snu, manje grčeva i stabilnijem raspoloženju.
Ova ishrana je dobra za vaše arterije
27.03.2026.•
0
Kada je reč o različitim upalama u organizmu, mnoge osobe ozbiljnije shvataju savete lekara, a jedna od mogućih upala je upala arterija na koju je bitno obratiti pažnju.
Jedna dijeta mogla bi usporiti starenje vašeg mozga za više od dve godine
26.03.2026.•
0
Prilagođena verzija mediteranske dijete nazvana MIND dijeta povezana je sa sporijim starenjem mozga, pokazuje novo istraživanje.
Neki ljudi ne podnose miris slanine, evo šta o tome kaže nauka
26.03.2026.•
0
Slanina je namirnica u kojoj se uživa vekovima, ali početkom 2010-ih njena popularnost dostigla je gotovo kultni status.
Vaša krv krije 10 znakova koliko zapravo brzo starite
26.03.2026.•
0
Iako svi slavimo rođendane svakih 12 meseci (naše hronološko doba), to se ne poklapa uvek sa brzinom kojom se naše telo troši (naše biološko doba).
Za vikend ponovo pomeramo kazaljke: Ovo su načini da sebi to olakšate
26.03.2026.•
5
U noći između subote i nedelje ponovo pomeramo kazaljke i prelazimo na letnje računanje vremena.
Zašto je jod važan za zdravlje žena?
25.03.2026.•
0
Jod je esencijalni mineral koji ima važnu ulogu u funkcionisanju organizma.
Vatikan: Katolicima se mogu presađivati životinjski organi
25.03.2026.•
5
Vatikan je saopštio da se katolicima mogu presađivati životinjski organi i tkiva za lečenje zdravstvenih stanja, budući da postupci koji uključuju genetski modifikovane organe svinja ili krava nastavljaju da se razvijaju
U Srbiji godišnje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma: Najčešće pogađa mlade
24.03.2026.•
1
U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma - malignog oboljenja koje najčešće pogađa mlade između 15. i 40. godine.
U Srbiji prošle godine registrovano 410 slučajeva tuberkuloze
24.03.2026.•
0
U Srbiji je u 2025. registrovano 410 osoba obolelih od tuberkuloze, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Svetska zdravstvena organizacija: Neprimećena jedna petina slučajeva tuberkuloze u Evropi
23.03.2026.•
1
Evropski region propušta da dijagnostikuje jednu petinu slučajeva tuberkuloze, upozorili su Odeljenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i Evropski centar za prevencviju bolesti i kontrolu.
VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
23.03.2026.•
0
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Zabeleženo skoro 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu za nedelju dana
22.03.2026.•
0
U Srbiji je od 9. do 15. marta zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto više u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar