Zašto bi Visoki savet sudstva trebalo da otvori svoj rad za javnost?
U stručnoj javnosti koja prati reformu pravosuđa ovih dana jedna od važnijih tema je da li će Visoki savet sudstva otvoriti svoj rad za javnost, uvođenjem video prenosa svojih sednica.
Organizacija Partneri Srbija objavila je i istraživanje koje pokazuje da su sudovi i tužilaštva u Srbiji nedovoljno transparentni.
Nažalost, pravosudna reforma i usvajanje novih pravosudnih zakona nisu imali značajan efekat na unapređenje transparentnosti pravosudnih institucija, jer se novim zakonima samo načelno predviđa javnost u radu pravosudnih organa. Propuštena je prilika da se u zakonima koji uređuju rad sudova i tužilaštava propišu konkretne obaveze u pogledu proaktivnog objavljivanja informacijama o radu ovih institucija.
Takođe, zakoni nisu uredili obaveze u pogledu javnosti u radu Visokog saveta sudstva (VSS) i Visokog saveta tužilaštva (VST), institucija koje će u daljoj reformi pravosuđa oblikovati rad svih drugih pravosudnih institucija.
Zbog toga, u praksi je već došlo do toga da ove dve institucije, iako istog ranga, propišu različite mere za ostvarivanje javnosti u svom radu. U novom Poslovniku o radu Visokog saveta tužilaštva propisana je odredba o video prenosu sednica, dok izmenjeni Poslovnik o radu Visokog saveta sudstva ne predviđa uvođenje istih ili sličnih mera pomoću kojih bi javnost lakše mogla da se informiše o radu Visokog saveta sudstva. Da li pod pritiskom stručne javnosti ili međunarodnih institucija, Visoki savet sudstva je odlučio da ipak krene u izradu potpuno novog Poslovnika.
Sada je na članovima Saveta da odluče kako će da urede i pitanje transparentnosti u svom radu. Zvaničnih informacija o ovom procesu nema. Nezvanično, ne misle svi članovi VSS da su video sednice dobra ideja, jer otvaraju prostor za zloupotrebe i tabloidizaciju rada Saveta.
Civilni sektor i strukovna javnost apeluju na VSS da kao obavezu predvidi video prenos sednica, te da oba Saveta treba da imaju iste standarde u pogledu javnosti sednica i proaktivne transparentnosti. Brojni su razlozi zašto rad oba saveta treba da bude transparentan. Saveti biraju sudije i tužioce, odlučuju o prestanku njihovog rada, VSS bira predsednika Vrhovnog suda i predsednike ostalih sudova, sprovode disciplinske postupke, predlažu budžete za rad pravosuđa, itd.
Pravosudna reforma imala je za cilj unapređenje nezavisnosti pravosuđa, zakoni su doneti, nisu ni najbolji ni najgori, a nosioci dalje reforme upravo su ovi saveti. U svetlu toga nisu samo mediji i civilno društvo zainteresovani za rad ovih saveta, već pre svega njihove kolege sudije i tužioci o čijim sudbinama se radi.
Do sada su sednice VSS bile javne u smislu da je član 11. Poslovnika o radu Visokog saveta sudstva predviđao mogućnost fizičkom prisustvovanju sednicama zainteresovanim licima i predstavnicima sredstava javnog informisanja do broja raspoloživih mesta u prostoriji Visokog saveta sudstva, a prema redosledu prijavljivanja. Video prenos sednica VSS omogućio bi svima da na jednostavan način, pod jednakim uslovima prate rad ovih saveta, bez da moraju da dolaze u Beograd i prolaze kroz proceduru odobrenja prisustva.
Pročitaj još
Nova ovlašćenja koja su saveti dobili treba da idu pod ruku sa većim stepenom transparentnosti u njihovom radu. Takođe, VST i VSS do juna 2024. godine treba da donesu niz podzakonskih akata koji će uređivati detaljnije rad pravosudnih organa. Važno je naglasiti, da će se preispitivanje rada VSS i postupaka svakog člana saveta dešavati bez obzira da li VSS odluči da uvede video snimanje svojih sednica. Zato i treba da bude u interesu svakog člana ova dva saveta da video snimci sednica budu javno dostupni.
Teret reforme pravosuđa je sada na ovim institucijama, stoga one moraju biti otvorene i više nego ikad podležu preispitivanju od strane javnosti i svojih kolega. Na kraju, ovo je i pitanje ličnog integriteta i odgovornosti svakog člana saveta.
Više o stanju transparentnosti pravosudnih organa možete pročitati u publikaciji Partnera Srbija "Analiza stanja transparentnosti i otvorenosti pravosudnih organa", koja je dostupna na sajtu organizacije.
Kristina Kalajdžić je istraživačica u organizaciji Partneri Srbija
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
3
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Piše Janis Varufakis: Recept za fašizam
20.02.2026.•
7
Zamislite da su fašisti, za koje smo verovali da smo ih polovinom 20. veka zauvek porazili, u nekom tajnom sefu, kao zaveštanje svojim duhovnim potomcima, ostavili recept kako da se fašizam ponovo učini velikim.
Piše Dimitrije Vojnov: Šta nam hapšenje u Crnoj Gori govori o SNS vlasti?
19.02.2026.•
8
Hapšenje Vesne Bratić može biti velika pouka za nas koji smo protiv Aleksandra Vučića.
Izbori u Mađarskoj: Orban protiv Mađara
17.02.2026.•
31
Manje od dva meseca preostalo je do 12. aprila i parlamentarnih izbora u Mađarskoj.
Ogled(anje): Godina pre dolaska naprednjaka na vlast
17.02.2026.•
9
Momčilo Bajagać je u stihu svoje pesme tvrdio kako "godine prolaze nervoznim korakom".
Ogled(anje): Kako se guši sloboda
10.02.2026.•
2
Kasno proleće 2000. proticalo je znaku kulminacije represije diktatorskog režima Slobodana Miloševića nad nezavisnim i profesionalnim medijima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Uređivanje pravosuđa
06.02.2026.•
5
Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa.
Ogled(anje): Veština razgovora
03.02.2026.•
0
Televizijski intervjui tipa "jedan-na-jedan" je, verovatno, najpotcenjeniji format. Retko koja stanica ga nema u svojoj programskoj ponudi.
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar