Srbija u tunelu i Srbija za tunel u Beogradu
Nema šta, aktuelna vlast je baš nameračila da se poigrava sa žiteljima Srbije iz unutrašnjosti.
Foto: 021.rs
Prvo je prihvatila da snosi troškove izgradnje metroa u glavnom gradu, potom smo, čitajući medije, shvatili da će se iz državnog budžeta finansirati i drugi projekti u prestonici, a bez značaja za ostatak države.
Istina, u predlogu budžeta za narednu godinu malo para je predviđeno za buduću podzemnu železnicu.
Novi prioriteti
Preciznije, u naredne dve sezone (što se vidi iz Fiskalne strategije) za metro će biti izdvojeno tek 11 milijardi dinara, 7,85 odsto ranije planiranog novca. Te pare utrošiće se na izgradnju depoa za metro-vozove u Makišu.
Država, dakle, pokazuje da ne odustaje od finansiranja beogradske podzemne železnice, čije je funkcionisanje od velikog značaja za stoni grad, ali za ostatak države ima samo simboličku vrednost. Stoga se takvi projekti u Evropi grade isključivo lokalnim parama, a država skromnom svotom samo signalizira da razume potrebe glavnog grada.
Zapravo, pred državom su iskrsli novi prioriteti: EXPO 2027 i nacionalni stadion, u koji će, umesto prvobitno procenjenih 71, biti utrošeno čak 130 milijardi dinara.
Razlika je za siromašnu Srbiju ogromna, cirka 515 miliona evra, iscrpljen je i državni budžet, te je intenzivna gradnja metroa malo odložena. Izgradnja depoa dođe kao potvrda da naprednjačka vlast, uprkos brojnim kritikama, ne odustaje od metroa, samo start najkrupnijih radova pomera koju godinu u budućnost.
Država plaća beogradski projekat
Beograđani, ipak, ni naredne sezone neće ostati bez lokalnog projekta finansiranog iz državne kase. Ovoga puta to će biti tunel kod Ekonomskog fakulteta čiji će drugi izlaz biti na Bulevaru despota Stefana, kod policijske zgrade.
Reč je, takođe, o davnašnjem planu glavnog grada, čija bi uloga bila da saobraćaj sa Novog Beograda ka Zvezdari, Paliluli i Pančevu usmeri pod zemlju i tako za skoro 15 odsto umanji učestalost prometa u centru metropole, dok bi zagađenost vazduha bila umanjena za cirka 17 odsto.
Nesporno, bilo bi to značajno poboljšanje u funkcionisanju prestonice, ali bez značaja za građane van Beograda. Stoga je i logično da se i ovaj tipično lokalni projekat finansira iz gradskog budžeta.
Tako je svuda u svetu, sem u Srbiji, gde je nedavno država Srbija podigla kredit kod Poštanske banke u iznosu od 24,9 milijardi dinara (oko 213 miliona evra) ciljno za beogradski tunel dug dva kilometra. Reč je o pozajmici na 10 godina, kamate BEOBOR plus 2,5 odsto, s tim da bi otplata počela pete godine korišćenja kredita i obavila bi se u vidu 24 kvartalne rate.
Poskupljenje 45 odsto
Reč je o složenoj izgradnji gde je prethodno potrebno pomeriti podosta električnih kablova i kanalizacionih cevi kako bi bušenje tunela bilo moguće i započeto. Posao izgradnje samo jedne tunelske cevi trajao bi do tri godine.
U lokalnom žargonu ovaj projekat se naziva "mali metro" i u drugoj fazi podrazumeva rušenje Starog savskog mosta i izgradnju novog mosta na lokaciji postojećeg. Zanimljivo je da je u rebalansu prošlogodišnjeg budžeta ova investicija procenjena na 150 miliona evra, a za samo pet meseci poskupela je za bezmalo 45 odsto.
Pročitaj još
Dobro je da Beograd rešava svoje saobraćajne i ostale urbanističke probleme. Reč je o glavnom gradu i jedinoj metropoli ne samo u Srbiji već i u regionu. Međutim, svuda u svetu radovi ovog tipa su od velikog značaja za lokalni živalj, ali minimalno ili bez važnosti za ostatak stanovništva.
Stoga se svuda u svetu plaćaju iz gradske kase, samo je Srbija izuzetak u kojoj se iz državne kase već godinama finansiraju beogradski megaprojekti, pa za ostale gradove i regione, neuporedivo siromašnije od metropole, u republičkom budžetu preostaje samo sića.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar