Srbija u tunelu i Srbija za tunel u Beogradu
Nema šta, aktuelna vlast je baš nameračila da se poigrava sa žiteljima Srbije iz unutrašnjosti.
Foto: 021.rs
Prvo je prihvatila da snosi troškove izgradnje metroa u glavnom gradu, potom smo, čitajući medije, shvatili da će se iz državnog budžeta finansirati i drugi projekti u prestonici, a bez značaja za ostatak države.
Istina, u predlogu budžeta za narednu godinu malo para je predviđeno za buduću podzemnu železnicu.
Novi prioriteti
Preciznije, u naredne dve sezone (što se vidi iz Fiskalne strategije) za metro će biti izdvojeno tek 11 milijardi dinara, 7,85 odsto ranije planiranog novca. Te pare utrošiće se na izgradnju depoa za metro-vozove u Makišu.
Država, dakle, pokazuje da ne odustaje od finansiranja beogradske podzemne železnice, čije je funkcionisanje od velikog značaja za stoni grad, ali za ostatak države ima samo simboličku vrednost. Stoga se takvi projekti u Evropi grade isključivo lokalnim parama, a država skromnom svotom samo signalizira da razume potrebe glavnog grada.
Zapravo, pred državom su iskrsli novi prioriteti: EXPO 2027 i nacionalni stadion, u koji će, umesto prvobitno procenjenih 71, biti utrošeno čak 130 milijardi dinara.
Razlika je za siromašnu Srbiju ogromna, cirka 515 miliona evra, iscrpljen je i državni budžet, te je intenzivna gradnja metroa malo odložena. Izgradnja depoa dođe kao potvrda da naprednjačka vlast, uprkos brojnim kritikama, ne odustaje od metroa, samo start najkrupnijih radova pomera koju godinu u budućnost.
Država plaća beogradski projekat
Beograđani, ipak, ni naredne sezone neće ostati bez lokalnog projekta finansiranog iz državne kase. Ovoga puta to će biti tunel kod Ekonomskog fakulteta čiji će drugi izlaz biti na Bulevaru despota Stefana, kod policijske zgrade.
Reč je, takođe, o davnašnjem planu glavnog grada, čija bi uloga bila da saobraćaj sa Novog Beograda ka Zvezdari, Paliluli i Pančevu usmeri pod zemlju i tako za skoro 15 odsto umanji učestalost prometa u centru metropole, dok bi zagađenost vazduha bila umanjena za cirka 17 odsto.
Nesporno, bilo bi to značajno poboljšanje u funkcionisanju prestonice, ali bez značaja za građane van Beograda. Stoga je i logično da se i ovaj tipično lokalni projekat finansira iz gradskog budžeta.
Tako je svuda u svetu, sem u Srbiji, gde je nedavno država Srbija podigla kredit kod Poštanske banke u iznosu od 24,9 milijardi dinara (oko 213 miliona evra) ciljno za beogradski tunel dug dva kilometra. Reč je o pozajmici na 10 godina, kamate BEOBOR plus 2,5 odsto, s tim da bi otplata počela pete godine korišćenja kredita i obavila bi se u vidu 24 kvartalne rate.
Poskupljenje 45 odsto
Reč je o složenoj izgradnji gde je prethodno potrebno pomeriti podosta električnih kablova i kanalizacionih cevi kako bi bušenje tunela bilo moguće i započeto. Posao izgradnje samo jedne tunelske cevi trajao bi do tri godine.
U lokalnom žargonu ovaj projekat se naziva "mali metro" i u drugoj fazi podrazumeva rušenje Starog savskog mosta i izgradnju novog mosta na lokaciji postojećeg. Zanimljivo je da je u rebalansu prošlogodišnjeg budžeta ova investicija procenjena na 150 miliona evra, a za samo pet meseci poskupela je za bezmalo 45 odsto.
Pročitaj još
Dobro je da Beograd rešava svoje saobraćajne i ostale urbanističke probleme. Reč je o glavnom gradu i jedinoj metropoli ne samo u Srbiji već i u regionu. Međutim, svuda u svetu radovi ovog tipa su od velikog značaja za lokalni živalj, ali minimalno ili bez važnosti za ostatak stanovništva.
Stoga se svuda u svetu plaćaju iz gradske kase, samo je Srbija izuzetak u kojoj se iz državne kase već godinama finansiraju beogradski megaprojekti, pa za ostale gradove i regione, neuporedivo siromašnije od metropole, u republičkom budžetu preostaje samo sića.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Put ka EU: Biće boljih vremena
17.06.2026.•
8
Prošao je samit u Tivtu, predstavnici Evropske unije su izložili zemljama "Zapadnog Balkana" šta treba da urade ukoliko žele članstvo u najlukrativnijem društvu.
Zatvoreno otvaranje Svetskog prvenstva
17.06.2026.•
0
Pa, možemo reći da smo imali sreće da je Svetsko otvoreno u Meksiku, a ne u Americi.
Svetsko, a ko da je naše
09.06.2026.•
1
Napomenuh u jednom od prethodnih tekstova da će fuca biti krš na Svetskom, a verujem da to treba mal'ko objasniti. Nije to moje mišljenje, to je naučna činjenica.
O, kakva svinjarija: Ekonomski pogled na Svetsko prvenstvo
05.06.2026.•
4
Očekivanja i razočaranja se dešavaju, nije to nešto novo, nekada jeste strašno, ali nije retko.
Reč-dve o Svetskom prvenstvu i premudrom Đaniju
03.06.2026.•
9
Za one koje mrzi da čitaju evo ukratko: Blago onima koji nemaju para da idu na Svetsko ove godine.
Pruga Beograd-Bar: Kako smo proputovali
28.05.2026.•
9
Na današnji dan pre tačno pola veka otvorena je pruga Beograd-Bar. Jedan od najvećih jugoslovenskih projekata.
Piše Siniša Tucić: U odbranu Nevene Jevtić
20.05.2026.•
7
Poseban trenutak u mom intelektualnom stasavanju, dogodio se negde polovinom dvehiljaditih kada sam se upoznao sa zanimljivim ljudima u okviru Kluba studenata filozofije "Gerusija" koji je kasnije prerastao u kolektiv.
Veran Matić: Umesto pravde - novi pucnji u Slavka Ćuruviju
18.05.2026.•
2
Iako je na Uskrs 1999. godine, za vreme bombardovanja, streljan od strane Službe zadužene za zaštitu bezbednosti i do danas nerešeno ubistvo Slavka Ćuruvije jednako bolno traži odgovore na niz pitanja.
Ruže su procvetale
11.04.2026.•
7
Izmučeno, ali časno srce čoveka rođeno u Titogradu prestalo je da kuca 8. aprila.
Zašto Amerika ratuje?
01.04.2026.•
11
Rat SAD i Izraela protiv Irana svakim danom se sve više intenzivira, žrtve na obe strane su sve brojnije, razaranja surovija.
Umetnik je prisutan
30.03.2026.•
29
Prvi čovek Novog Sada nedavno je inicirao ukidanje dozvole Akademiji umetnosti da se dva prostora u gradskom vlasništvu nadalje koriste za potrebe važne visokoškolske institucije.
Trampovska revolucija
27.03.2026.•
1
Savremenu krizu demokratije najbolje pokazuje činjenica da su mnogi lideri velikih svetskih sila danas na vlasti tako što su promenili ustave svojih zemalja da bi ostali na položaju duže nego što je bilo predviđeno.
Izgubljene duše koje sebe zovu novinarima
17.03.2026.•
6
"U poslednjih 14 godina svedočimo vrtlogu nekontrolisanog amoka izgubljenih duša koje sebe zovu novinarima."
Tramp je (možda) shvatio da razorno oružje nije dovoljno za pobedu
16.03.2026.•
13
Prošle su dve sedmice od početka rata protiv Irana. Napadnuta država je pretrpela velike i bolne žrtve, ali nije se predala.
Piše Janis Varufakis: Fatamorgana od 1,25 biliona
13.03.2026.•
1
Nedavno spajanje kompanija SpaceX i xAI – finansijski spektakl koji su dežurni krugovi navijača pozdravili ovacijama – mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja.
Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
10.03.2026.•
25
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Trampova slava
10.03.2026.•
6
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
5
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar