Novosađani, želite besplatan javni prevoz? Može, idite u Beograd
Vožnja gradskim saobraćajem je od 1. januara besplatna... u Beogradu.
Foto: 021.rs
Troškovi će se prevoznicima plaćati iz budžeta grada Beograda - bilo je kratko, ispostaviće se polutačno, objašnjenje.
Izostavljeno je najvažnije - finansiranje nekoliko urbanističko-građevinskih radova, od velikog značaja za prestonicu, ali bez ikakve funkcije za građane iz ostatka Srbije, prethodno je sa gradskog budžeta prebačeno na "saveznu" kasu.
Volja narodnih poslanika
Tako je postalo moguće da se novac koji je Beograd planirao tokom 2025. godine da utroši na izgradnju novog mosta preko Save i tunela ispod Terazija, preusmeriti prema prevoznicima u javnom gradskom saobraćaju.
Zapravo, sve se zasniva na tome da je Skupština Srbije voljom narodnih poslanika prihvatila da finansira ono što je tipična lokalna obaveza Beograda. Time se ujedno i odustalo od izgradnje popriličnog broja objekata u provinciji, važnih za lokalne zajednice.
Rezultat je poguban po unutrašnjost Srbije, neuporedivo manje razvijenu od glavnog gada, kao i tamošnje žitelje, čiji standard teško može i da se meri sa kvalitetom življenja stanovnika jedine metropole na ovim prostorima.
Pokazalo se da je ono što Beograđani doživljavaju kao "besplatan javni prevoz" zapravo apsurdan namet provincijalcima da svojim trudno zarađenim parama finansiraju vozikanje po gradu mnogo bogatijeg stanovništva glavnog grada.
Decenijsko neplaćanje
Samo izrazito bogati gradovi, poput, recimo, Beča, mogu da sanjaju o luksuzu kakav je besplatan javni prevoz. Prethodno su decenijama ove metropole žestoko ulagale novac poreskih obveznika i druge prihode u urbani razvoj, puteve, raskrsnice, sisteme grejanja, lokalnu distribuciju struje, inetrneta i u sve ono što čini urbanitet. Tek potom postupno su gradile ili još uvek grade uslove kako bi i lokalni prevoz finansirale iz budžeta.
Glavni grad Srbije je na svetlosnu milju daleko od snage i bogatstva za svojevrstan luksuz. Tačnije Beograd ima velike probleme upravo sa javnim saobraćajem. Decenijama ne može da ih reši, počevši od izuzetno niske naplate karata.
Onaj ko u prestonicu dođe sa strane izgleda smešno kada poželi da kupi kartu za tramvaj ili bus; ostali putnici ga iščuđeno gledaju. Neplaćanje se toliko odomaćilo da svako ko pokuša da plati prevoz, drugima izgleda kao nekakav čudak, od glavnog toka ponašanja posve odudaran lik. Njegova sklonost ka ispunjavanju obaveze se doživljava gotovo kao iritiranje.
Kako do 300 miliona evra
Upravo Šapić je bio taj ko je raskinuo ugovor po kome je prethodna beogradska vlast pokušavala da reši pitanje naplate karata. Privatnim prevoznicima u gradskom javnom saobraćaju je ukidanjem reda vožnje omogućio da barem udvostruče profit, ali prevoz je funkcionisao sve slabije.
Pokušaj da se poveća naplativost time što je cenu karte kupovinom preko mobilnog aparata drastično snizio pokazao se ne samo jalovim, već i smrtnim udarcem u pokušaje da se naplata karata nekako revitalizuje.
Prihodi od prodaje karata Gradskog javnog i angažovanih privatnih preduzeća bili su katastrofalno niski, jedva tridesetak miliona evra, dok su subvencije iz gradskog budžeta bile gotovo šest puta veće. U budžetu Beograda za 2025. piše da se planira isplata od 296 miliona evra privatnicima kao nadoknada za karte. Tu je još oko 185 miliona evra za organizaciju saobraćaja i razvoj infrastrukture. Ukupno otprilike 480 miliona, trećina od 1,45 milijardi evra na koliko je planiran gradski budžet.
Pročitaj još
_linija_17.jpg "JGSP \"Novi Sad\" ne planira nove autobuse ni u narednoj godini: Starost vozila u proseku 12 godina")
Iznova svake godine
Jasno je da je naplata karata neophodna kako bi grad uopšte funkcionisao. No, nekadašnji sportski as se okrenuo demagoškoj kupovini poena kod birača, u čemu mu je obilato pomogla republička poslanička većina prihvatajući da troškove (za sada) dva skupa beogradska projekta ispostavi građanima u unutrašnjosti i tako da posredno finansiraju vozikanje Beograđana ulicama prestonice.
Ukoliko postoji želja da se navodno besplatni javni prevoz uspostavi na duže vreme, najgore od svega je što se svake godine mora praviti slično prevaljivanje troškova na teret građana po unutrašnjosti i stalno iznova po najmanje 300 miliona evra iz provincije preusmeravati u beogradsku kasu kako bi se prestoničko stanovništvo uživalo u besplatnoj vožnji.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Izgubljene duše koje sebe zovu novinarima
17.03.2026.•
6
"U poslednjih 14 godina svedočimo vrtlogu nekontrolisanog amoka izgubljenih duša koje sebe zovu novinarima."
Tramp je (možda) shvatio da razorno oružje nije dovoljno za pobedu
16.03.2026.•
13
Prošle su dve sedmice od početka rata protiv Irana. Napadnuta država je pretrpela velike i bolne žrtve, ali nije se predala.
Piše Janis Varufakis: Fatamorgana od 1,25 biliona
13.03.2026.•
1
Nedavno spajanje kompanija SpaceX i xAI – finansijski spektakl koji su dežurni krugovi navijača pozdravili ovacijama – mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja.
Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
10.03.2026.•
25
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Trampova slava
10.03.2026.•
6
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
4
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Piše Janis Varufakis: Recept za fašizam
20.02.2026.•
7
Zamislite da su fašisti, za koje smo verovali da smo ih polovinom 20. veka zauvek porazili, u nekom tajnom sefu, kao zaveštanje svojim duhovnim potomcima, ostavili recept kako da se fašizam ponovo učini velikim.
Piše Dimitrije Vojnov: Šta nam hapšenje u Crnoj Gori govori o SNS vlasti?
19.02.2026.•
8
Hapšenje Vesne Bratić može biti velika pouka za nas koji smo protiv Aleksandra Vučića.
Izbori u Mađarskoj: Orban protiv Mađara
17.02.2026.•
31
Manje od dva meseca preostalo je do 12. aprila i parlamentarnih izbora u Mađarskoj.
Ogled(anje): Godina pre dolaska naprednjaka na vlast
17.02.2026.•
9
Momčilo Bajagać je u stihu svoje pesme tvrdio kako "godine prolaze nervoznim korakom".
Ogled(anje): Kako se guši sloboda
10.02.2026.•
2
Kasno proleće 2000. proticalo je znaku kulminacije represije diktatorskog režima Slobodana Miloševića nad nezavisnim i profesionalnim medijima u tadašnjoj Jugoslaviji.
Uređivanje pravosuđa
06.02.2026.•
5
Predsednik Republike je potpisao ukaze kojima je proglašena grupa zakona o izmenama i dopunama zakona u oblasti pravosuđa.
Ogled(anje): Veština razgovora
03.02.2026.•
0
Televizijski intervjui tipa "jedan-na-jedan" je, verovatno, najpotcenjeniji format. Retko koja stanica ga nema u svojoj programskoj ponudi.
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Komentari 34
sole
Wolfie
ОБСЕРВЕР
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar