Svakog 3. maja obeležava se Svetski dan slobode medija, a iz godine u godinu deluje da je položaj novinara i medija sve teži. Malo razloga za slavlje imaju i novinari i novinarke u Srbiji, zemlji koja beleži konstantan pad na listama koje ukazuju na nivo slobode medija u nekoj državi.
Na listi Reportera bez granica, na kojoj se nalazi 180 rangiranih država, Srbija se po medijskim slobodama pozicionira na 93. mestu. Od 2016. godine Srbija je na listi Reportera bez granica pala za čak 34 mesta.
Oni nezavisni mediji koji nastoje da svoj posao obavljaju profesionalno suočavaju se sa brojnim poteškoćama i nekako uspevaju da prežive na surovom medijskom tržištu. Upravo sa idejom da se pomogne nezavisnim i profesionalnim medijima 2018. godine pokrenut je projekat "Strengthening Media Systems" (Jačanje medijskih sistema) koji sprovodi IREX, a finansira USAID.
U pitanju je četvorogodišnji program koji za cilj ima da pruži podršku medijima u Srbiji kako bi se poboljšalo regulatorno i tržišno okruženje. Kroz razvoj kapaciteta, tehničku asistenciju, male grantove i mentorstva, "Strengthening Media Systems" (SMS) pomaže medijima da implementiraju nove poslove modele, alatke i tehnike kako bi uvećali prihode i proširili sopstvenu publiku, a sve u cilju stvaranja dugoročne održivosti.
O položaju medija u Srbiji, svetu, medijskim trendovima, tržištu, problemima sa kojima se suočavaju nezavisni i lokalni mediji, te o tome zbog čega je značaj građana toliko velik, razgovarali smo sa Evanom Trejsom, direktorom IREX-a u Srbiji, ujedno i direktorom USAID projekta "Strengthening Media Systems".
021: Danas je Svetski dan slobode medija i, čini se, barem po onome što izveštaji međunarodnih organizacija pokazuju godinama unazad, da nemamo mnogo razloga za slavlje. Kako vama deluje položaj medija i novinara u Srbiji - koji su ključni problemi?
Trejs: Nezavisni mediji i novinari u Srbiji, kao i u mnogim drugim državama, suočavaju se sa različitim vrstama pritisaka, ne samo političkim, već i sa pritiscima koji se tiču ekonomije, korporativnih interesa, globalnih medijskih trendova, tehnologije... Nakon veoma teških godina tokom devedesetih, kada su hrabri i posvećeni novinari i mediji davali sve od sebe da zadrže svoju nezavisnost i da ponude objektivnije vesti i zaštite javni interes, medijski biznis je počeo dramatično da se menja sa usponom interneta i veoma haotičnog informacionog prostora koji je ispunjen senzacionalizmom, propagandom, dezinformacijama i različitim formama infotejmenta.
U ovom trenutku, mnogi nezavisni mediji nastoje da se adaptiraju i da istraže nove načine kako bi učinili svoj posao relevantnijim i održivijim, i to mora da se nastavi. Mediji u Srbiji, ali i gotovo svuda u svetu, moraju da razvijaju svoja tehnička i poslovna znanja i kapacitete, te da otkriju nove načine da se šire, povezuju i iskoriste svoju lojalnu publiku. Iako postoji mnogo besplatnog sadržaja, ljudi su sve više zabrinuti zbog propagande i dezinformacija, te žele da se okrenu lokalnim i specijalizovanim medijima kojima mogu da veruju.
021: Crtač i slikar Alem Ćurin, nakon što mu je jedan crtež bio cenzurisan, rekao je kako "sloboda nije nešto što mi daješ, već nešto što mi ne možeš oduzeti". Mislite li da mediji u Srbiji čekaju da im sloboda bude data ili se pak bore za to da svoju slobodu konstantno osvajaju?
Trejs: Bore se za svoje slobode, ali kao i u svemu, ponekad moraš obnoviti svoj pristup kako bi se napredak nastavio. Projekat SMS nastoji da podrži tu borbu tako što se fokusira na stvari koje mi vidimo kao ključne za razvoj i osnaživanje nezavisnih medija, a to je da se oni nađu u mogućnosti da uvećaju svoje prihode, prošire svoj doseg kada je u pitanju publika, da se bolje povežu sa zajednicom i da pristupe tržištu na nove načine.
Uprkos svim izazovima, prema istraživanju koje smo sproveli u oktobru 2020, 38 procenata građana Srbije prepoznaje značaj nezavisnog izveštavanja, što je, zapravo, prilično visok postotak. Ti ljudi su za nezavisne medije ciljna grupa, potencijalne pristalice i kupci, ali podjednako važno, oni su saveznici u očuvanju nezavisnosti i vrednosti medija. Ukoliko mediji mogu da osnaže ovu vezu, to će služiti i njima, ali i javnom interesu.
021: Kada smo poslednji put razgovarali, u oktobru 2018. godine, rekli ste da je samoodrživost medija u Srbiji na niskom nivou. Dve i po godine kasnije, primećujete li poboljšanje ili pogoršanje po pitanju samoodrživosti?
Trejs: Postoji poboljšanje i vidimo da je sve više nezavisnih medija otvorenije ka tome da sagledava svoje poslove kao biznis, te da pristupe novim tehnikama kao šansama. Proteklih godina, SMS je podržao primenu različitih poslovnih modela i mehanizama. Iako ne postoji jednostavno rešenje za probleme, način razmišljanja se menja u pozitivnom pravcu. Nezavisni mediji su prepoznali to da transformacija njihovog poslovnog ponašanja i pristupa u komunikaciji donosi jaču konekciju sa publikom, a sve to prate nove mogućnosti za monetizaciju. Modeli donacija i članstva su se pokazali održivim, a neki oglašivači su pokazali više zainteresovanosti za saradnju sa našim partnerima, pogotovo kada mogu da ponude nešto novo ili da se fokusiraju na određene zajednice.
Portali kao što su Peščanik, Talas, Magločistač uspeli su da iskoriste donacije ili članstva od svoje lojalne publike kako bi poboljšali svoj proizvod i kako bi podržali sopstveni rad, dok je portal Bujanovačke ne samo stvorio nove proizvode za prodaju na tržištu, nego je uveo i vesti na albanskom jeziku kako bi proširio sopstvenu publiku, ali i kako bi ponudio novi prostor za oglašavanje. Nezavisno društvo novinara Vojvodine je evoluiralo u neku vrstu inkubatora za svoje članove, učeći ih kako da uz podršku publike ostvare nove prihode, a čak su uspeli da drugim organizacijama prodaju svoju medijsku uslugu. Suština je u tome da nezavisni mediji u Srbiji moraju da imaju diverzifikovan poslovni model koji odgovara na potrebe njihove publike, ali i na očekivanja tržišta. Sve to je potrebno kako bi se stvorio put ka stabilnosti i zdravim finansijama.
021: Projekat jačanja medijskih sistema nastoji da poboljša položaj i lokalnih medija. Iz kog razloga ste svoj fokus stavili na njih, zbog čega je njihov razvitak važan za jedno društvo?
Trejs: Kao što sam pomenuo ranije, osnaživanje veza između medija i njihove publike je od krucijalne važnosti kada se nalazite usred mora dezinformacija i tabloidnog senzacionalizma. Lokalni mediji svuda u svetu su suočeni sa teškim vremenima, ali je pandemija ukazala na to da su lokalni mediji ti kojima se građani okreću kada je u pitanju relevantna informacija od značaja za lokalnu zajednicu, dok nacionalni mediji nastavljaju da izveštavaju samo o nacionalnim i međunarodnim "velikim pričama".
Održivi razvoj bilo koje zajednice nije moguć bez građana koji su dobro informisani, zainteresovani i koji učestvuju u procesima lokalnog donošenja odluka. U vezi sa tim, iako je Srbija relativno mala zemlja, medijski razvoj ne može da bude fokusiran samo na Beograd, već i na manje zajednice širom zemlje, na mesta u kojima žive građani i koji komuniciraju sa svojim komšijama. Nezavisni glasovi imaju jednu od najvažnijih uloga u ovakvim procesima, i upravo iz tog razloga USAID i IREX, koji streme prosperitetnom i inkluzivnom svetu, veruju da su lokalni mediji glavni stub zdrave demokratije.
021: Prema istraživanju "Informisanje u digitalnom okruženju u Srbiji" iz prošle godine, 28 odsto ispitanih je reklo da je spremno da plati sadržaj za koji bi procenili da za njih ima vrednost. Međutim, zaključak je da ne postoji navika plaćanja informativnog onlajn sadržaja, jer je svega četiri odsto ispitanika reklo da je platilo pristup vestima tokom 2019. Smatrate li da je u pitanju samo stvar navike, koja se postepeno menja ili bi mediji morali da promene svoj pristup prema publici i da pronađu načine ili sadržaj koji bi doprineo tome da konzumenti shvate da bi bilo dobro da podrže one koji su značajni za lokalnu zajednicu?
Trejs: Kao i u svemu, kvalitet i vrednost su ključni preduslovi. Ljudi su spremni da plate za nešto ukoliko osete da im je to konstantno korisno i da ih privlači. Dobra stvar je što se procenat ljudi u Srbiji koji su spremni da plate za vesti značajno povećao tokom protekle godine. Kampanja "Nezavisni mediji zavisi od tebe", koju je SMS podržao, bila je korak ka tome da se edukuju građani o tome zašto je važno i neophodno da podrže nezavisne medije, ali isto tako to je bila prilika da se ojača ideja da sami mediji moraju konstantno da odgovaraju na potrebe publike.
Doći do tog momenta da ljudi plaćaju za informativni onlajn sadržaj je proces, te na neki način moramo da vratimo navike koje su građani imali pre interneta, kada su kupovali magazine ili se pretplaćivali na novine. Prvih dvadeset i nešto godina masovnog korišćenja interneta promenila su očekivanja ljudi, ali globalni trendovi pokazuju da mogu ponovo da nauče da na odgovarajući način vrednuju dobro novinarstvo.
Možda analogija nije savršena, ali vidimo da su Netfliks i drugi striming servisi pokazali da su ljudi spremni da plate za kvalitetnu zabavu, tako da postoji razlog da verujemo da bismo mogli ljude da usmerimo u istom pravcu i kada je u pitanju novinarstvo. Naravno, za to je potrebno vreme i konstantni napor medija i onih koji ih podržavaju, ali to je nešto na čemu moramo stalno da insistiramo ne bismo li osigurali pluralizam medijske scene u budućnosti.
021: Tokom pandemije korona virusa, sa čijim se opasnostima i dalje suočavamo, mediji su se našli u paradoksu - imali su posetu (verovatno) veću nego ikad, ali je zarada počela da se smanjuje jer su oglašivači povukli. To je pokazalo ranjivost tržišta u okviru kog preživljavaju mediji, a uz to vreba opasnost i toga što će se poslodavci rado odlučiti za reklamiranje i targetiranje publike putem Fejsbuka i Gugla. Da li je ovakvo iskustvo pokazalo potrebu za redefinisanja medijskog tržišta?
Trejs: Sada je već prilično jasno da novac od prodaje reklamnog prostora zamire kao primarni izvor prihoda za medije, a uz to su i veliki tehnološki igrači zgrabili ozbiljan komad tog tržišta. Upravo zato je u poslednjih nekoliko godina SMS testirao različite strategije za ostvarivanje prihoda, pa su tu direktni prihodi od publike, inovativna partnerstva sa preduzećima, stvaranje alternativnih proizvoda i tokova prihoda, netradicionalni pristupi oglašavanju, kao što što je "native advertising".
Ultimativna strategija za sve medije, male ili velike, jeste ona koja kombinuje različite izvore finansiranja koji su prilagođeni mogućnostima svakog medija, zajednice kojoj služi i potrebama publike. Na kraju dana, ovo je razlog zbog kog čak i mali lokalni mediji moraju da imaju zasebno poslovnog, operativnog i uredničkog menadžera - opstati finansijski zdrav je stalan posao koji zahteva konstantnu inovaciju i evoluiranje.
021: Imali smo zanimljivu situaciju u Australiji zbog zakona po kojem bi Fejsbuk morao da plaća medijskim kućama za vesti na njihovoj platformi. Kako vam se čini ova ideja da giganti poput Fejsbuka i Gugla plaćaju medijskim kućama za vesti koje plasiraju putem njihovih platformi?
Trejs: To je bio prilično zanimljiv razvoj događaja, postoje snažni argumenti i za i protiv novog zakona u Australiji. Bez ulaženja u detalje, mislim da bi trebalo da prepoznamo to da ovakav pristup ima dosta rizika. Koliko god Gugl i Fejsbuk bili jaki na tržištu oglašavanja, moramo da priznamo i to da neki mediji, koji ne mogu da učestvuju u tržišnoj utakmici na nacionalnom nivou, ipak zarađuju kroz, na primer, Gugl oglase. Isto tako, društvene mreže i mediji su marketinški alat koji može da vam pomogne da proširite vašu publiku i da razvijete partnerstva.
To je mač sa dve oštrice, takav zakon možda može da funkcioniše na nekim tržištima, ali bi isto tako mogao da nanese štetu mnogim medijima na nekom drugom tržištu. Mislim da još uvek nismo iscrpeli sve potencijalne prilike za poboljšanje finansijskog stanja kvalitetnih medija koji pružaju važne informacije zajednici.
021: Kako vidite ulogu IREX-a u kreiranju bolje medijske slike u Srbiji, koji su vam planovi za budućnost?
Trejs: Kao što sam rekao, USAID-ov projekat medijskog osnaživanja i partneri koji učestvuju u njemu su zaista poslužili kao neka vrsta laboratorije za pronalaženje novih pristupa koji mogu da pomognu nezavisnim medijima da budu održiviji i relevantni. Neki od naših partnera su radikalno promenili poslovni pristup i samo razumevanje svojih prilika na tržištu, dok su drugi jednostavno dodali neke nove elemente ili tehnike kako bi ostvarili više prihoda i time podržali svoje novinarstvo.
Ne postoji jedan model za sve, ali sam zaista ponosan na progres koji su naši partneri ostvarili, i isto tako verujem da će se benefiti promena koje smo podržali osetiti na duge staze. U mnogo više slučajeva nego što sam očekivao, naši grantovi i finansijska podrška imali su pozitivan povraćaj ulaganja, odnosno, mediji su u relativno kratkom vremenskom periodu imali prihode koji premašuju sredstva koja su dobili od nas.
Uvideli smo da su potrebna dalja ulaganja u razvoj poslovnih kapaciteta nezavisnih medija, kao što je potrebna i proširena saradnja među samim medijima, kako lokalnim tako i nacionalnim. Na taj način, nezavisni mediji mogu zajedno da rade na poboljšanju sopstvene pozicije na tržištu i na promociji zajedničkih vrednosti.
Iako ne mogu da kažem da je "zlatna budućnost" osigurana, mogu da kažem da smo u poslednje tri godine pokazali da je, uprkos svim izazovima, efikasnije poslovanje medija, bili oni profitni ili neprofitni, ipak moguće. Takođe, imamo i dokaz da raste broj građana Srbije kojima je stalo do misije i sadržaja koji kreiraju nezavisni mediji i novinari u Srbiji. Nisam optimista po prirodi, ali u ovom slučaju mogu da kažem da je napredak kojem svedočimo tokom SMS projekta samo početak.
Komentari 2
Konstantin
Novinari, pogotovo oni u velikim kućama kao što su NYT i CNN, se osećaju ugroženo zbog razvoja tehnologije koji omougaćava svakome da uslika neki događaj telefonom ili objavi neku informaciju na fejsu, te moraju reafirmisati sebe ne kao sredstvo informisanja, nego kao nosioca istine ili čak arbitra istine. A onda već u drugoj rečenice sledi otvorena ideologija, ''odbrana naše demokratije'' i slično.
Mb
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar