Lakirovka na šinama: Zamka brze pruge

Lepo je i ugodno iz Novog Sada za Beograd stići za pola sata, ali građane Srbije mnogo više zanima nešto drugo.
Hoće li brza pruga biti isplativa i kako će se otplaćivati bezmalo dve milijarde evra kolika je vrednost investicije?
 
Ovih dana predsednik Srbije se simbolično provozao delom buduće brze pruge i ponovio kako će se između dva najveća grada u državi putovati samo pola sata. Ovoga puta pričao je nešto više ukazavši da je to samo u slučaju da se ide onim vozom koji neće stajati na međustanicama. 
 
Ukoliko se bude zaustavljao u devet naseljenih mesta na relaciji, putovanje će trajati pedesetak minuta. Nije ništa govorio o cenama, pa ostaje nejasno na koju kategoriju vozova se odnosi davnašnja tvrdnja o 1.000 dinara skupoj karti.
 
Dva sata do Subotice
 
Stariji žitelji Vojvodine su poprilično zatečeni nedovoljno preciznim pojašnjenjem načina i cene putovanja "brzom prugom". Još uvek pamte poslednju dekadu socijalističke SFR Jugoslavije i voz "Avala" koji je razdaljinu Beograd-Novi Sad prelazio za pedesetak minuta, da bi u Suboticu stizao dva sata nakon polaska iz glavnog grada. Drugim rečima i dosta oštećenom jednokolosečnom prugom moglo se putovati upravo onom brzinom kojom će se putovati "brzim vozovima". 
 
Istina, između dva najveća grada stajao je na samo tri međustanice, Novi Beograd, Stara Pazova i Inđija, a u daljem toku vožnje još u Vrbasu i Bačkoj Topoli.
 
  
 
Naravno da je i pre četiri decenije svima bilo jasno da je reč o staroj pruzi i da je jednokolosečnost ozbiljan nedostatak. Pripremala se temeljita rekonstrukcija celokupne vojvođanske pružne mreže, čemu su, kao i nabavci bržih i savremenijih vozova, u Novom Sadu uvek bili neklonjeni. Ravničarska smo regija u kojoj se mnogo prevoze nafta i petroderivati, građevinski materijal, poljoprivredni usevi, cement, šljunak i pesak, kabaste robe za koje je transport drumom skup i kapacitetom nedovoljan. 
 
Prevoz prugom, kada može i vodenim putem, mnogo više odgovara strukturi vojvođanske privrede nego oslonac na drum. Stoga je i bio plan da se rekonstruiše pružna mreža, a da se pruga Subotica-Novi Sad-Beograd, kičma sistema, obnovi i udvokoloseči.
 
Time bi centralna transverzala bila osposobljena za brzine do 160 kilometara na čas. Orijentaciona cena restauracije nikada nije prelazila 500 miliona evra, u šta je bila uračunata i nabavka po desetak putničkih i teretnih garnitura. No, republike i pokrajina Kosovo nisu bile voljne da razvijaju šinski saobraćaj, te se modernizacija pruga stalno odlagala.
 
Izostala javna rasprava
 
Tokom ratnih i sankcijskih devedesetih šine su totalno devastirane, obnova je, uz dva koloseka na glavnoj arteriji, postala neizostavna. Međutim, među demokratama je postojao unutarstranački razdor o saobraćajnim pitanjima. Struja budućeg predsednika Tadića, uz spoljnu asistenciju večitog ministra Dinkića, bila je oštro protiv šinskog saobraćaja, pa je obnova pruga ostavljana po strani. Obojica su među novinarima doživljavani kao patološki protivnici pruga i vozova. Tako su pruge u očajnom stanju dočekale novu vlast.
 
Nakon 2012. dolazi vreme naprednjaka, obeležava ga izrazita sklonost prema megaprojektima, realizovanim inozaduživanjem i direktnim ugovoranjem posla sa izvođačem umesto da javnim tenderom podstaknu konkurenciju. Možda je najupitniji novoustanovljeni princip odustajanja od javnih rasprava prilikom donošenja odluke o velikim projektima.
 
Nekada se o najvećim investicijma vodila široka rasprava putem "počivšeg" Socijalističkog Saveza, dok su rasprave u Skupštini bile oštre, često i direktne. Danas o ulaganjima vrednim više milijardi evra (formalno) odlučuje vlada i to direktnim ugovaranjem sa finansijerom i sa izvođačem radova.
 
Kompanije iz zemlje finansijera
 
Epilog su neobično visoke cene, a finansijer, najčešće je reč o Kini, ceo aranžman uslovljava angažovanjem kompanija iz zemlje finansija za glavne izvođače. Tako je pred sam kraj 2018. najavljena izgradnja brze pruge Novi Sad-Beograd, podeljena na dve podetape, potom i deonice Subotica-Novi Sad, koja bi operativno trebalo da započne sledeće sezone. Iznenađenje građana je bilo veliko, do tada u javnosti se nije ni razmatrala mogućnost izgradnje brze pruge. Jednostavno, nije se videla, a teško da je i danas drugačije, realna potreba za saobraćajnicama ovog tipa, poznate i po ekstremnim cenama.
 
  
 
No, kako bilo da bilo, naprednjačka vlast se odlučila na kineske kredite, a firme iz najmnogoljudnije države rade ili će raditi deonice Beograd-Stara Pazova i Subotica-Novi Sad, dok je za podizanje etape Novi Sad-Stara Pazova odlučeno da se preusmeri nekorišćeni ruski kredit. Naravno, uz uslov da glavni izvođač bude iz ove zemlje.
 
Malo inovozova
 
Cene su 338 i 350 miliona evra za dve podetape pruge Novi Sad-Beograd, dok je vrednost relacije kroz Bačku 1,08 milijardi dolara. Vlast nikada nije obznanila finansijski plan gradnje, niti poslovni plan rada buduće pruge. Nije vdljivo hoće li se prevozom putnika i robe novim šinama zaradili toliko da otplata kamata i troškova održavanja bude moguća. Umesto preciznog plana viđenja budućnosti brze pruge, vlast se zadovoljava propagandnom dosetkom da su ovakvi megaprojekti potrebni kako bi privlačili investitore.
 
Kamate na kredite iznose tri odsto, a teško da je za održavanje potrebno manje; zbirno, dakle, samo da ne ide u gubitak potrebno je da "brza pruga" od zarade na cenama karata i naplate transporta roba profitira 104 miliona evra godišnje. Tu je i godišnja rata glavnice duga. Kako je rok kredita deset godina, sledi da je rata dve stotine miliona evra. Da ne bi proizvodila gubitke neophodno je da buduća brza pruga godišnje posluje sa više od 305 miliona evra profita. To je teško ostvarivo na relaciji na kojoj dnevno jedva da ima deset, jedanaest stranih teretnih i tri strana putnička voza. 
 
Iz poslovanja pruge teško da se može zaraditi i polovina novca potrebnog za vraćanje uloženog - sve i da se broj vozova iz inostranstva utrostruči. Čak i isticanje da će brza pruga doprineti bržem prebacivanju tereta deluje čudno. Roba koja se transportuje šinski ne zahteva posebno brz prevoz.
 
  
 
Smešno je stajati pored pruge i gledati kako teretni vozovi "šibaju" recimo 150 na čas, a prenose cement, ilovaču, veštačko đubrivo ili kukuruz. U svetu, tamo gde se grade, brze pruge su prvenstveno namenjene putničkom saobračaju, a roba se često transportuje uporednim klasičnim prugama.
 
Cena pruge
 
Posebno je naporno razumeti ideju o izgradnji brze pruge u Srbiji ako se zna da bi praktično bila ostrvo u evropskoj pružnoj mreži. Istina, Mađari su voljni da produže brzu prugu do Budimpešte, ali ni Mađarska, ni Grčka, ni Bugarska nemaju ni u daljem planu nameru da grade koloseke za velike brzine.
 
Ostaje još pitanje cene brze pruge. Kada se zbroji, to je 688 miliona evra i 1,08 milijardi dolara. Zbrzano bi bilo reći da je to, na osnovu kursa dolara i evra ovih dana, 1,57 milijardi evra. Biće važan kurs onog dana kada otplata glavnice dođe na dnevni red. A dotle dolar može i da (osetno) jača, što se, zapravo, i očekuje ako FED, američka centralna banka, otpočne sa povećanjem kamata. Tada evro ne bi vredeo 1,19 dolara, nego bi moglo da se dogodi obrnuto - da dolar za 19 odsto bude jači od evra. U tom slučaju 1,08 milijardi dolara našeg kredita ne bi iznosilo 870, već 1.310 miliona evra.
 
Dakle, javnost ostaje neobaveštena kako će poslovati buduća pruga, hoće li biti profita za plaćanje troškova održavanja i kamata. Još je veća nepoznanica odakle će se vraćati glavnica kredita, iz rada železnice ili će se obaveza prebaciti na državu. U takvoj situaciji nema smisla zamajavati građane lakirovkama kako će se između Novog Sada i Beograda putovati pola sata, te da će i naše komšije dolaziti samo da bi se provozali brzom prugom.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • Mislilac

    29.08.2021 14:46
    mišljenje
    Živim u Karlovačkim Vinogradima i do prvog prigradskog autobusa do prve prodavnice do prvog izvora sa pijaćom vodom (naselje ne poseduje vodovod) imamo skoro 3 kilometra. Do renoviranja pruge iz železničke stanice Karlovački Vinogradi do Novog Sada i Beograda bilo je skoro 15 polazaka putničkih vozova svaki dan, a iz Novog Sada i Beograda za Karlovačke Vinograde isto 15 polazaka. Neko je odlučio da putnički vozovi na ovoj stanici ne treba da staju, tako da nama koji svakodnevno živimo ovde ili onima koji povremeno dolaze u naše naselje, nova pruga ne znači ništa. "Hvala nadležnima" koji su odlučili da nama ne treba prevoz železnicom!!!
  • Lazar

    26.08.2021 21:45
    Nije trebalo ovo praviti ni 1880-ih a kamoli danas kada je železnica prevazidjena. A i autoputevi, kome to treba. Samo se zalud troše pare dok narod nema leba da jede, decu lečimo SMS-om. Zadužujemo se a ne kao nekada, kada smo sve pravili od naših para.
  • ××

    26.08.2021 19:21
    Previse dug tekst za ljude koji se loze na vucica.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Haos i lepota septembarskog dana

I bi taj septembar, kada smo svi više manje, kao u američkom filmu (samo bez soka od narandže i žutog busa) počeli da se sudaramo po kući žureći svako za svojim obavezama...

Mizeran potez

Evropsku asocijaciju univerziteta čini više od 800 univerziteta iz pedesetak evropskih zemalja.

Piše Kvin Slobodijan: Svet zidova

Na srpskom jeziku nedavno je objavljena knjiga "Globalisti - kraj doba carstva i rađanje neoliberalizma" Kvina Slobodijana, u izdanju Akademske knjige.

U smrt, đaci naši!

Školska uprava Novi Sad uputila je školama uputstvo za obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Tito kao Galilej

Nova knjiga istoričara Milivoja Bešlina "Ideja moderne Srbije u socijalističkoj Jugoslaviji" objavljena je nedavno u izdanju "Akademske knjige".

Histeria magistra vitae est

Imamo mi taj televizor u kući. Uglavnom služi za playstation, "Male titane", Netfliks i bleju. Naravno, služi i za ono: "Ne televizor flomasterom!"

Piše Veran Matić: Vranje – déjà vu

Već viđeno, da nastavim u duhu filmskih referenci, tako bih mogao da okarakterišem sve ono što mi se događa od trenutka kada sam 15. juna kročio u Vranje.