Referendum o Novom Sadu

Referendum o Generalnom urbanističkom planu otkrio bi mnogo više od toga da li su Novosađani za ili protiv projekta na vodi.
Referendum o Novom Sadu
Foto: 021.rs

Da bi se uopšte dogodio potrebno je zajedničko delovanje aktivista i opozicionih stranaka - i podrška građana - što deluje teško, ali ne i nemoguće. Ne treba da tražimo dugo, niti da gledamo daleko. Građani Pule, boreći se protiv investitora koji želi da "hotelizuje" obalu, pokazali su kako se to radi.

Ipak, manje su šanse da će se nešto promeniti, jer lokalni parlament može jednostavno da ignoriše inicijativu, a znamo da se ignorisanje uspostavilo kao princip života u Novom Sadu i Srbiji.
 
Uprkos svemu tome, referendum o ovako važnom pitanju bio bi zdrav za grad, ali i za vlast, opoziciju, aktiviste. 
Saznalo bi se da li Novi Sad ima tkivo koje predstavlja duh jednog grada, a to su ljudi voljni da učestvuju u budućnosti mesta koje, između ostalog, oblikuje njihov život, makar kroz linije kojima se kreću i objekte koje ih okružuju. Urušavanje grada se možda vidi spolja, ali istinski dolazi iznutra, odumiranjem želje da mesto u kom živite učinite boljim.
 
Za tako nešto bila bi potrebna izlaznost veća od one izborne od 62 odsto. Takav momenat vodio bi nas ka odgovoru na pitanje da li je Novi Sad zaista grad ili je samo prebivalište osoba čije se ambicije pozicioniraju između dve prosečnosti - one o starosti automobila i zvanične zarade. 
 
Vlast kaže da je javnost svedočila ružnim slikama iz Novog Sada, haosu koji je namerno izazvan. Slike jesu ružne, ali su posledice toga da se svaka primedba o stvarima koje u velikoj meri menjaju izgled grada galantno odbijala. Kao argument se povlači to da je sam proces donošenja GUP-a bio nikad transparentniji, da je javna rasprava trajala duže od uobičajenog. To bi bilo pohvalno, ako bismo prevideli nameru da se unapred poništi reč kritike o Novom Sadu na vodi ili opštegradskim centrima.
 
Ako već zgubidani i zgubidanke nemaju znanja da o tome raspravljaju, onda ih valjda imaju arhitekte. Debata između njih bila je značajna, ali ne može da sakrije to da su gradski urbanisti neretko zlatne ribice za ispunjavanje želja o razgradnji i ugradnji. Kad već nema prostora da se uvaže njihove kritike, čemu da se nadaju građani iza kojih ne stoji stručno znanje? I kakvu reakciju od njih očekivati?
 
Rezultati referenduma bili bi poruka svim stranama uključenim u politički život, onima koji čuvaju poziciju vlasti, onima koji na nju pretenduju i onima koji svoj put ka promenama vide u pešačenju na ulici.
 
Nema sumnje da bi vlast aktivirala čitavu svoju mašineriju kako bi pokazala nadmoć. Međutim, ukoliko bi se referendumom reklo "ne" ovakvom GUP-u kakav je, a o kom javnost uglavnom nema pojma ništa, vlast bi konačno trebalo da shvati da nije svaka kritika izrečena sa predumišljajem preotimanja moći. Pobeda na izborima ne garantuje samovolju, ali garantuje mnogo veću odgovornost i ponekad kontra stranu treba gledati kao korektiv. Nažalost, takav potez deluje naivno u okruženju u kojem je priznanje greške odraz slabosti, a ne želje za poboljšanjem. Zato sve o uvažavanju druge strane ostaje na praznim rečima.
Za opoziciju i aktiviste najveći poraz bio bi mali odaziv građana. Urbanističko urušavanje grada uspostavilo se u prethodnih nekoliko godina kao jedno od ključnih političkih pitanja. Pojedine stranke, upravo su pričom o investitorskom urbanizmom, spregom kriminala i izgradnje, privukle kakvu-takvu pažnju glasača.
 
Mali odaziv na referendumu bio bi im jasan znak da bi u fokus trebalo da stavljaju neku drugu temu. Koliko god to pitanje bilo od krucijalnog značaja za naše živote, ukoliko ono ne znači ništa ljudima, onda je slaba vajda od konstantnog ponavljanja o "investitorskoj mafiji" - nećete prikupiti dovoljan broj ljudi za promenu, a urušavanje će se nastaviti u nedogled.
 
Aktivisti bi se suočili sa usamljenošću u svojoj borbi i nemogućnošću dopiranja do šireg broja ljudi. Podrška iz Beograda je dobrodošla, ali je važnija ona u Novom Sadu, makar onda kada je reč o njemu.
 
Kao kontratežu kritičarima ovih dana smo videli i manifest kroz koji se provlači i cilj da u 21. veku Novi Sad postane milionski grad. Ako je već tako, a deluje da je to neminovnost, onda je opravdan strah da urbanistička politika ne stvara osnovu za milionski grad u petomilionskoj Srbiji na kraju ovog veka. 
 
Kako god da bi glasilo pitanje na ovom našem referendumu u mislima, pred građanima bi u stvari bila odluka o tome kakav grad budućnosti treba da nastane iz ruševina prošlosti? 
 
Novi Sad će prirodno rasti, a da li će se i razvijati, to već zavisi od Novosađana.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

Teme

gup
  • Običan građanin

    15.08.2022 12:14
    Oteta Srbija
    Shvatio sam, da više nemamo državu, nakon rušenja Sava-male.
    Ovde su nam potpuno pale institucije održavanja mira i reda, pravde i zakona, a država bez toga, jednostavno, ne može da bude država.
  • Liman

    29.07.2022 20:19
    Glup narod
    Narod je glup, a vlast uvek korumpirana. Zato smo Severna Koreja Evrope.. Ko je mogao pobegao je iz ovog brloga.. 30 godina tzv parlamentarizma, a u stvari diktatura službe.. I svima lepo.
  • /

    29.07.2022 19:56
    /
    @zx
    odrzani su referendumi oko ucesca stranih faktora na kosovu cime je milosevic trazio opravdanje da moze uraditi vojskom i policijom ono sta je uradio i referendum koji je bio opravdanje za ratove 90ih.
    bio je referendum u bosni koji su srbi bojkotovali pa nezadovoljni rezultatom/udbin scenario koji jos dan danas ponavlja/

    sto znaci da u srbiji referendumi donose samo zlo jer idiotski narod ne ume razmisljati

    vi radikali samo poznajete demagogiju

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Gde nestade bunt?

Promocija knjige "Čovek patka" nas je podsetila na legendarni novosadski sastav, ali i ukazala da su protesti, kako umetnički, tako i masovni, odavno iščezli sa javne scene.

Haos i lepota septembarskog dana

I bi taj septembar, kada smo svi više manje, kao u američkom filmu (samo bez soka od narandže i žutog busa) počeli da se sudaramo po kući žureći svako za svojim obavezama...

Mizeran potez

Evropsku asocijaciju univerziteta čini više od 800 univerziteta iz pedesetak evropskih zemalja.

Piše Kvin Slobodijan: Svet zidova

Na srpskom jeziku nedavno je objavljena knjiga "Globalisti - kraj doba carstva i rađanje neoliberalizma" Kvina Slobodijana, u izdanju Akademske knjige.

U smrt, đaci naši!

Školska uprava Novi Sad uputila je školama uputstvo za obeležavanje Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.

Tito kao Galilej

Nova knjiga istoričara Milivoja Bešlina "Ideja moderne Srbije u socijalističkoj Jugoslaviji" objavljena je nedavno u izdanju "Akademske knjige".

Histeria magistra vitae est

Imamo mi taj televizor u kući. Uglavnom služi za playstation, "Male titane", Netfliks i bleju. Naravno, služi i za ono: "Ne televizor flomasterom!"