Da li ste skloni prokrastiniranju? Možda vam je potrebna pomoć

Nova knjiga u izdanju Akademske knjige bavi se važnom temom - mentalnim zdravljem. U pitanju je "TikTok - vodič kroz neurologiju i psihijatriju i još ponešto..." Gorice Đokić.

Uz dozvolu izdavača, portal 021.rs donosi vam odlomak iz nove knjige dr Gorice Đokić, koju možda poznajete i kao @neurogoga.

Mentalni umor
 
Mentalni umor (Brain fog) nije samo po sebi bolest, već je simptom drugih medicinskih stanja. To je vrsta kognitivne disfunkcije koja uključuje:
  • Probleme sa memorijom
  • Nedostatak jasnoće misli
  • Slabu koncentraciju
  • Nemogućnost fokusiranja
Postoje brojna objašnjenja zašto dolazi do mentalnog umora. Kada identifikujete osnovni uzrok, možete početi sa rešavanjem problema. Najčešći uzroci su:
 
1. Hronični stres – osim mentalnog umora hronični stres može povećati krvni pritisak, oslabiti imunološki sistem i uzrokovati depresivne simptome. Kada je mozak iscrpljen, postaje teže razmišljati, zaključivati i fokusirati se.
 
2. Nedostatak sna – loš kvalitet sna ili premalo spava- nja može dovesti do slabljenja koncentracije i nedostatka jasnoće misli.
 
3. Hormonske promene – tokom trudnoće nivo hor- mona progesterona i estrogena raste. Ova promena može uticati na pamćenje i izazvati kratkotrajno kognitivno oštećenje koje se proteže na period posle porođaja, čemu doprinosi i nedostatak sna i gomila obaveza. Pad nivoa estrogena tokom menopauze može uzrokovati zaboravljanje, lošu koncentraciju i nejasno razmišljanje.
 
4. Dijeta ili tipska ishrana takođe može igrati ulogu u mentalnom umoru. Vitamin B12 podržava zdravu funkciju mozga, a nedostatak vitamina B12 može prouzrokovati kognitivne probleme.
 
5. Alergije na hranu ili osetljivost na neku vrstu hrane može takođe dati ove simptome naročito ukoliko se radi o monosodium glutamate (MSG), aspartamima, kikirikiju, laktozi...
 
6. Neki lekovi naročito oni sa sedativnom komponentom, ali i hemoterapija, što neki nazivaju i hemo-mozak.
 
7. Medicinska stanja povezana sa upalom, umorom, promenama nivoa glukoze u krvi ili hroničnim bolom takođe mogu izazvati mentalni umor. Najčešća medicin- ska stanja koja dovode do ovog simptoma su: anemija, depresija, dijabetes, Sjogrenom sindrom, migrene, hipoti- reoidizam, autoimune bolesti, dehidratacija...
 
8. Hronični umor kada traje duže od šest meseci.
 
Lečenje, naravno, zavisi od uzroka, a ono što možemo da uradimo sami za sebe jeste:
  • Da se spava 8 sati i to noću
  • Da minimiziramo uticaj stresa
  • Da boravimo u prirodi i imamo fizičku aktivnost usklađenu sa našim zdravstvenim stanjem
  • Da jačamo mozak (kvizovi, ukrštene reči, sudoku, čitanje)
  • Da pronalazimo prijatne aktivnosti koje nas čine srećnima.
Prokrastinacija
 
Prokrastinacija se definiše kao automatska navika beskorisnog odlaganja bitnih i vremenski određenih aktivnosti za neki naredni trenutak, dan, nedelju... 
 
Najčešće osoba aktivnost koju odlaže menja drugom, manje značajnom, ali prijatnijom. Osoba u datom trenutku kada odlaže ne razmišlja o posledicama svog ponašanja što za rezultat ima sabotiranje sopstvenih ciljeva i kvaliteta života. 
 
Čest oblik prokrastinacije je odlaganje učenja, odlaganje kućnih obaveza... Prokrastinacija može da ima loš uticaj i na partnerske i prijateljske odnose, a ne samo na poslovne.
 
Najčešće je u osnovi prokrastinacije kratkoročni hedonizam. Filozofija kratkoročnog hedonizma se zasniva na idejama osobe da sopstvene želje mora odmah da zadovolji i da osećanje neugodnosti mora da izbegne. 
 
Suprotno tome je filozofija dugoročnog hedonizma, što podrazumeva spremnost osobe da odloži trenutno zadovoljstvo i istoleriše trenutnu frustraciju zarad dugoročnog zadovoljstva.
 
Drugi razlozi su niska tolerancija na frustraciju, nesigurnost u sopstvene vrednosti koja se manifestuje kroz perfekcionizam, strah od neuspeha, strah od kritike...
 
Prevazilaženje prokrastinacije – ukoliko je prokrastinacija postala ustaljen obrazac ponašanja osobe jedino rešenje je da se obrati za pomoć psihoterapeutu.
 
***
 
Dr Gorica Đokića diplomirala je na Medicinskom fakultet u Beogradu 1992. godine, nakon čega je specijalistički ispit položila na Klinici za neurologiju i Klinici za psihijatriju Vojnomedicinske akademije, kao lekar specijalista neurologije. Doktorsku tezu odbranila je na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, a istovremeno je završila i master iz psihofarmakologije na Neuroscience Educational  Institute San Died u Kaliforniji. Članica je Srpskog lekarskog društva, Udruženja psihijatara Srbije, Evropskog koledža za neuropsihofarmakologiju (ECNP) i Neuroscience educational Institute (NEI). Objavila je više od 80 naučnih i stručnih radova i koautorka je dve knjige iz oblasti psihijatrije i jedne knjige iz oblasti demencije.
 
Više informacija o samoj knjizi pogledajte na sajtu Akademske knjige.

Podrži 021

021 je pokrenuo svoj gift shop - Shopins.rs, a kupovinom nekog od artikala direktno podržavate rad naše redakcije. Svaki vaš doprinos, ma kako bio velik ili mali, dragocen je. Jer pravo novinarstvo vredi.

  • @konus

    03.12.2022 14:51
    Bolje od ponedeljka
  • Konus

    03.12.2022 12:12
    Glavni prokrastinator
    Priznajem, sklon sam prokrastiniranju al od sutra ću se baviti tim...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Dlan kao đon

Kada je predsednik republike zakoračio u skupštinsku salu prošlog četvrtka začuo se gromki aplauz.

Šta nam se desilo?

Pre par dana mi je niotkuda i sasvim slučajno (vi što me poznajete, tišina!) za oko zapala jedna TV emisija.

Fišing do smrti

"Jeste, uzela sam tuđi identitet i bilo je lako. Iskoristila situaciju. Ja ću već sutra biti u drugoj zemlji a vi ćete i dalje pisati o tome svemu i nećete saznat ništa o meni..."

Otrov(a)no ogledalo

U petak je 18 ljudi primljeno u KCV i dečiju bolnicu sa simptomima trovanja – svi su jeli u istom restoranu.