Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Foto: 021.rs
Nakon dvodnevnog boravka na skupu Terrestial forum u Vranju u organizaciji Ministarstva prostora, na kojem smo Marko i ja predstavljali Novo kulturno naselje, vraćamo se u Novi Sad. Sabiramo utiske sa dvodnevnog druženja sa prijateljima i saradnicima.
U prijateljskoj atmosferi međusobnog uvažavanja, predstavnici različitih organizacija i inicijativa iz Mađarske, Rumunije, Srbije, Makedonije, sa Kosova, Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, pričali su o problemima sa kojima se suočavaju i pogrešnim politikama vlada u njihovim zemljama.
Svugde problemi korupcije, divlje gradnje, kontrole medijskog prostora i pritisaka kojem su izloženi aktivisti civilnog sektora. Posebnu težinu imaju i događaji u Srbiji u poslednjih 10 meseci.
Vozimo se posmatrajući brda i planine oko auto-puta, koji još nije ograđen bezbednosnim ogradama tako da mogu da posmatram predele istočne Srbije. Sa desne strane suvozačkog mesta kroz prozor gledam vrh Rtnja. A onda mi Marko mi saopštava vest da su studenti izbačeni sa Filozofskog fakulteta. Povratak u realnost za mene je bio poražavajuć. Kordon policije ispred zgrade mog fakulteta.
Režim Aleksandra Vučića, odgovoran za pad nadštrešnice na želežničkoj stanici i pogibiju 16 ljudi, kontinuirano nasrće na građane i konačno nasilno prekida blokadu Filozofskog fakulteta. Dekan sa nekolicinom profesora u ranim jutarnjim časovima upada u zgradu, želeći da "normalizuje" stanje na fakultetu i protivno volji studenata sprovede ispitni rok.
Ako se uzme u obzir da se na Filozofskom fakultetu nalaze gotovo sve katedre u okviru studija društvenih nauka, jezika i lingvistike, proučavanja književnosti, može se slobodno reći da je u utorak, u ranim jutarnjim časovima, izvršen udar na jednu od najvažnijih obrazovnih institucija u Novom Sadu.
Pročitaj još
U toj zgradi školuju se budući profesori koji će vaspitavati i podučavati decu i mlade od vrtića do visokih škola i fakulteta. Psiholozi koji će raditi u školama, bolnicama, firmama, ustanovama socijalne zaštite. Sociolozi koji će proučavati društvo u kojem svi mi živimo i uticati na njegov razvoj. Budući novinari i stručnjaci u oblasti medija. Prevodioci, kulturolozi, pedagozi, lingvisti. Gotovo sve što utiče na našu svakodnevnicu, od televizije do prevedene knjige sa nekog od stranih jezika koji ima svoju katedru u Novom Sadu, vezano je za Filozofski fakultet.
Razmišljaljući o Filozofskom fakultetu, ne mogu da se ne vratim u period studentskih dana, s kraja devedesetih i početka dvehiljaditih. U Filozofski fakultet uvek su moglo ulaziti slobodno - i u vreme bombardovanja i najgorih godina represije Miloševićevog režima. Bez ikakvog straha, dolazili su ljudi različitih političkih opredeljenja, držali, predavanja, seminare, radionice… Bilo je tu i neželjenih incidenata, prekida tribina, sukoba, ali nikada, do vladavine režima Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, nije dovođena u pitanje sloboda govora i autonomija Univerziteta.
Ono što mogu slobodno da napišem, Filozofski fakultet i uopšte novosadski Univerzitet je veoma bitan za celokupni aktivizam za prava osoba sa invaliditetom u Novom Sadu. Sećam se svih tih sastanaka, dogovora, okupljanja nas studenata koji smo želeli da unapredimo svoj položaj. Tu bih posebno istakao Milicu Mimu Ružičić Novković, koja je kao studenkinja Srpskog jezika i književnosti, uz podršku svojih profesorica Svenke Savić i Vere Vasić, pokrenula prva istraživanja u oblasti jezika. Sve to je rezultiralo izdavanjem prvog i do sada jedinog Rečnika invalidnosti na srpko-hrvatskom govornom području.
U okviru tadašnjeg novosadskog Univerziteta po prvi put se promovišu i implemetiraju ideje o pristupačnosti, obrazovanju za sve, personalnoj asistenciji, cross disability princip... I sve se to događalo u period od 2000. do 2010. godine, kada su u NSUSI (Novosadskog udruženja studenata sa invaliditetom) bili već pomenuta Mima Ružičić Novković, Miodrag Počuč, Marko Mirković, Milesa Milinković...
Danas mnogi koji konstatuju da je Novi Sad jedan od najpristupačnijih gradova u regionu i da ima sistem personalne asistencije na najvišem nivou (koji naravno treba još poboljšati), ali ne znaju ili prećutkuju činjenicu da za to nisu zaslužne sadašnje strukture u gradu, nego da je to rezultat dugogodišnjeg aktivizma u okviru invalidskog pokreta koji je smernice postavio u jednom drugačijem i demokratičnijem političkom ambijentu, kada nije bilo policijskih kordona na ulicama.
Dobro se sećam ranih dvehiljaditih, kada je tadašnja rektorka Fuada Stanković, gotovo svakodnevno komunicirala sa članovima NSUSI-a, dolazila u našu kancelariju i pružala podršku svakom studentu na fakultetu sa i bez invaliditeta. Za razliku od današnjeg rektora koji se krije i dekana koji pozivaju kordone policije da ih štite od studenata.
Ključni momenat u mom aktivizmu je upoznavanje i međusobna prepiska sa našim Novosađaninom, doktorandom na studijama onemogućenosti u Lidsu, Radošem Keravicom, koji mi je otvorio čitavo polje znanja o britanskom pokretu za prava osoba sa invaliditetom.
Britanski pristup se pre svega zasniva na strukturalnoj analizi isključenosti osoba sa invaliditetom. Drugačije rečeno, poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom znači i promene u celom društvu. U skladu sa tim, moj način delovanja i kao aktiviste za prava osoba sa invaliditetom, i aktiviste Novog kulturnog naselja je promena društvenih struktura moći. Već godinama, svojim kontinuiranim radom u zajednici sa komšijama, aktivisti NKN-a stvorili su autentičnu "grass root" inicijativu koja je savremenu kulturu i umetnost dovela na Naselje.
Promene koje neminovno dolaze, moraju dovesti do istinske demokratizacije društva u kojem će svako od nas moći da doprinese opštem dobru. Mi svi moramo vratiti poverenje u dijalog i naučiti da slušamo jedni druge, da probleme ne bismo rešavali pirotehničkim sredstvima, udarcima, pendrecima i golom silom koju produkuje naprednjački režim.
Istorija pamti. I one koji ćute i one koji deluju i grade, iniciraju i izlažu se. A naročito pamti one koji u teškim vremenima biraju stranu zla i beščašća.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Osećate li bes?
28.08.2025.•
22
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
3
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Piše Siniša Tucić: Lajk, spin, pendrek
10.06.2025.•
14
Memorandum SANU. Černobilj, Niko ne sme da vas bije. Osma sednica, Gazimestan. Jogurt revolucija.
.jpg)
"Sudija koja tuži"
10.06.2025.•
2
Novinar Stevan Dojčinović je u više intervjua govorio o promeni ponašanja sudija od 2021. godine, kada sudije u slučaju KRIK-a, počinju da presuđuju slobodi govora i slobodi medija.
Majne ćazzi, ko je naci?
06.06.2025.•
31
Ako želiš da postaneš heroj u Srbiji 2025. godine, ne moraš da spasiš dete iz požara, niti da izmisliš lek za rak.
Kraj rata (ni)je blizu
04.06.2025.•
1
Početkom juna bi trebalo da započne nova runda pregovora o zaustavljanju rata u Ukrajini.
Imate li kutiju?
30.05.2025.•
14
Imam taj neki deo u ormanu, vitrini, regalu, kako god se zvalo, gde uglavnom držim sve "važno" što mi nikad ne treba.
Komentari 1
pajo patak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar