Srbija troši 60 odsto više struje od ostatka Evrope

Prosečna mesečna potrošnja po domaćinstvu u našoj zemlji je oko 400 kilovata. Da je tačno da je pet puta veća od evropskog proseka to bi značilo da Evropljani mesečno troše manje od 100 kilovata, što nije realno, kaže za "Politiku" bivši pomoćnik ministra energetike Slobodan Ružić.

"Kada bismo trošili 100 i manje kilovata to bi značilo da Evropljani samo uključuju sijalice. Ne uključuju frižidere, mašine, klime, kompjutere, što nije moguće", objašnjava Ružić.

Evropski prosek potrošnje struje je oko 250 kilovata, ali ne treba zaboraviti da se kod nas i dalje veliki broj građana greje na struju, što u Evropi nije praksa jer je struja znatno skuplja i ne isplati se.

"U Srbiji se u poslednjih 15 godina potrošnja uopšte nije menjala. Onaj ko se greje, ili dogreva na struju, nastavio je to da čini i dalje. Još uvek sistemski nije rešeno pitanje grejanja u svim delovima Srbije. Osim toga, nije se dostigao ni planirani nivo gasifikacije gde je bilo planirano da se oko 450.000 domaćinstava u Srbiji priključi na gas. Ovaj energent koristi oko 250.000 korisnika što je takođe razlog veće potrošnje struje kod nas", istiže Ružić.

Jedan od razloga veće potrošnje struje u Srbiji je i loša energetska efikasnost zgrada, odnosno loša izolacija, stari prozori kroz koji odlazi i do 30 odsto energije, pa se i oni koji imaju centralno grejanje, zimi dogrevaju na struju, ističe Ružić i dodaje da na veću potrošnju utiču i stari, dotrajali aparati.

Najnovije analize pokazuju da je oko 35 odsto građana u poslednjih nekoliko godina ugradilo novu stolariju i toplotnu izolaciju. Istraživanje Ninamedije pokazalo je da 62 odsto građana nema ugrađenu izolaciju i to najviše u Beogradskom regionu, a kao osnovni razlog za štednju struje 86 odsto njih navodi manji račun pa samim tim i manje para za plaćanje struje. Na pitanje šta bi ih dodatno motivisalo da štede struju, trećina građana Srbije nije znala da odgovori.

Račune diktira potrošnja, pa je više od trećine ispitanika navelo da vodi računa da ulazi u crvenu zonu i da više koristi jeftinije tarife, plavu i zelenu. Ako se bojler uključuje samo noću kada je struja četiri puta jeftinija može da smanji i do 30 odsto račun za struju.

Inženjer elektrotehnike Stefan Sikimić govoreći o načinima kako svako domaćinstvo u Srbiji može da uštedi racionalnim korišćenjem kućnih aparata, ističe da samo jedan centimetar leda u frižideru povećava potrošnju ovog aparata za deset odsto, te je neophodno redovno otapati frižider.

"Najosnovnije je i da obične sijalice zamenimo štedljivim led sijalicama koje traju i do šest puta duže i mogu da se recikliraju. Televizor, na primer, iako je isključen troši 24 odsto energije, te  ga je potrebno isključiti iz struje nakon izlaska iz stana", objašnjava Sikimić.

Ekonomski opravdana cena struje trebalo bi u Srbiji da bude oko 7,5 do osam centi. Ona je sada oko 4,5 za domaćinstva i oko 5,9 za industriju. Podaci pokazuju da je u EU struja najskuplja u Danskoj, najjeftinija u Bugarskoj. Prema kupovnoj moći struja za domaćinstva najskuplja je na Kipru, u Nemačkoj i Poljskoj, dok je relativno jeftinija u Francuskoj i Rumuniji.