Naučnici pronašli novi način da spasu banane od nestanka
Jedna od najpopularnijih sorti banana na svetu mogla bi da dobije naslednika otpornog na opasne bolesti.
Foto: Pixabay
Naučnici su uspeli da razviju plodnu verziju banane kavendiš, što otvara mogućnost stvaranja novih sorti koje bi mogle da opstanu uprkos bolestima i klimatskim promenama.
Banane su među najkonzumiranijim vrstama voća na svetu, odmah posle paradajza, a godišnje se proizvede oko 139 miliona tona.
Iako postoji više od 1.000 sorti, na svetskom tržištu dominira kavendiš, koji je zamenio sortu gro mišel nakon što ju je pedesetih godina prošlog veka pogodila panamska bolest, piše "Gardijan".
Međutim, sada je i kavendiš ugrožen, pre svega sojem panamske bolesti poznatim kao Tropical Race 4 (TR4).
Prema rečima doktora Hosea de Vege sa Instituta Erlam u Noriču, bolest se iz jugoistočne Azije proširila u Australiju, Afriku, na Bliski istok i u Latinsku Ameriku.
Posebno zabrinjava pojava bolesti u Ekvadoru, najvećem svetskom izvozniku banana, zabeležena u decembru 2025. godine.
Naučnici upozoravaju da bi dalje širenje moglo da ugrozi globalno snabdevanje, ali i egzistenciju miliona ljudi kojima su banane osnovna namirnica i važan izvor prihoda.
Zašto su banane toliko podložne bolestima?
Banane kavendiš imaju tri seta hromozoma, zbog čega su uglavnom sterilne i ne proizvode semenke.
Nove biljke uzgajaju se iz izdanaka postojećih, pa su gotovo genetski identične.
To omogućava proizvodnju ujednačenih plodova, ali ima ozbiljan nedostatak: sve biljke podložne su istim bolestima.
"Ne pokušavamo da sačuvamo kavendiš. Pokušavamo da ga zamenimo, jer verujemo da su u osnovi svakog održivog poljoprivrednog sistema biodiverzitet i genetska raznovrsnost", rekao je Piter Stedman, direktor održivosti kompanije Čikita.
Naučnici razvili bananu koja može da se ukršta sa drugim sortama
Istraživačka saradnja Jelouej, koju čine kompanija Čikita i kompanija za unapređenje poljoprivrednih kultura KiDžin, objavila je da je razvila potpuno plodnu liniju kavendiša, nazvanu "Jeloudiš".
Za razliku od uobičajenog kavendiša, ova banana mogla bi da se ukršta sa drugim sortama, čime bi se otvorio put stvaranju novih vrsta otpornih na TR4 i druge bolesti.
Istraživači su pritom koristili tehnologije koje ne uključuju genetsku modifikaciju.
Ipak, naučnici upozoravaju da detalji o načinu stvaranja nove banane i broju njenih hromozoma još nisu objavljeni.
Profesor Džejms Dejl sa Tehnološkog univerziteta Kvinslenda ističe da bi ukrštanje moglo da proizvede otpornije biljke, ali i plodove koji se znatno razlikuju od današnjih banana.
"Šta god da proizvedu, razlikovaće se od kavendiša", rekao je on.
Zato nove sorte moraju ne samo da budu otporne na bolesti već i da daju visoke prinose i imaju dobar ukus.
Pročitaj još
Postoje i druga rešenja
Australijski naučnici već su razvili genetski modifikovanu sortu kavendiša nazvanu QCAV-4, otpornu na TR4.
Ona je odobrena za ljudsku ishranu u Australiji i na Novom Zelandu, a prema istraživačima, ima ukus tradicionalne banane.
Drugi timovi istražuju uređivanje gena, odnosno precizne izmene DNK kavendiša kako bi se povećala njegova otpornost na bolesti.
Međutim, Stedman smatra da takvi pristupi ne rešavaju osnovni problem nedostatka genetske raznovrsnosti, jer se i dalje oslanjaju na jednu sortu.
Zbog toga bi stvaranje plodnog kavendiša moglo da predstavlja važan korak ka dugoročnom rešenju.
"Ako imate dovoljno potomaka, šanse da neki od njih poseduje osobine koje želite mnogo su veće", zaključio je Stedman.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
Naučnici razvili banane koje ne potamne nakon ljuštenja
08.11.2026.•
0
Britanski naučnici razvili su novu vrstu banana koje ne potamne nakon ljuštenja ili sečenja.
Trik za sočnu pečenu piletinu: Posolite je dan ranije i dobićete hrskavu kožicu
07.11.2026.•
0
Za savršeno pečenu piletinu, sa sočnim mesom i hrskavom, zlatnosmeđom kožicom, važna je i priprema dan pre pečenja.
Kako da napravite domaći sok od jabuka
05.11.2026.•
2
Jesen je sezona jabuka, a od ovog voća kod kuće možete napraviti sok bez konzervansa.
Pet vrsta sireva koje ne bi trebalo kupovati u supermarketima
04.11.2026.•
2
Sir je čest izbor u kupovini, ali nisu svi proizvodi istog kvaliteta.
Čemu služi strana rendeta s oštrim šiljcima koju retko ko koristi
01.11.2026.•
5
Većina ljudi na rendetu koristi jednu ili dve omiljene strane, dok jedna ostaje gotovo netaknuta.
Da palenta ispadne savršena: Na ovo obratite pažnju
01.11.2026.•
1
Kada se pravilno pripremi, palenta bi trebalo da bude gusta i kremasta.
Može li muzika da utiče na ukus hrane?
01.11.2026.•
0
Muzika zaista može da učini obroke ukusnijim tako što pojačava ukuse hrane, otkriva novo istraživanje.
Mekdonalds tužen zbog "Mekriba": Da li sendvič zaista sadrži meso sa rebara?
31.10.2026.•
2
Sud u Čikagu odbio je zahtev kompanije "Mekdonalds" za odbacivanje kolektivne tužbe u kojoj se lanac brze hrane optužuje da je potrošače dovodio u zabludu u vezi sa sastavom sendviča "Mekrib".
Šta jesti kada ogladnite pred spavanje: Nutricionistkinje preporučuju tri užine
29.10.2026.•
0
Kasna glad ne mora da znači da treba preskočiti obrok i sačekati jutro.
Zašto pečeno meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne
29.10.2026.•
0
Meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne.
Mala istorija majoneza
26.10.2026.•
0
Majonez je danas jedan od najpoznatijih i najčešće korišćenih sosova na svetu.
Voće i povrće gube hranljive materije: Naučnici objašnjavaju zašto
25.10.2026.•
0
Voće i povrće i dalje su neizostavan deo zdrave ishrane, ali istraživanja pokazuju da pojedine poljoprivredne kulture danas sadrže manje važnih hranljivih materija nego pre nekoliko decenija.
Mali trik za ukusnije meso: Dodajte prstohvat šećera tokom pripreme
25.10.2026.•
0
Mala količina šećera tokom pripreme mesa može doprineti lepšoj boji i izraženijem ukusu, naročito kada se želi postići karamelizovana korica.
Sezona nara je počela: Koliko je ovo voće zaista dobro za zdravlje?
23.10.2026.•
3
Nar je ponovo dostupan na pijacama i u marketima, a često se predstavlja kao superhrana.
Italija uspešno brani titulu u proizvodnji testenina
23.10.2026.•
0
Testenine na tanjirima završavaju u najrazličitijim oblicima, kao špagete, fuzile, pene ili taljatele, ali bez obzira na to u Evropskoj uniji se ubedljivo najveća količina testenina proizvodi u Italiji.
Grčki i običan jogurt - koje su razlike?
21.10.2026.•
6
Grčki i obični jogurt nastaju na isti način, od mleka i živih bakterijskih kultura.
Kada treba dodati so u supu?
18.10.2026.•
2
Trenutak u kojem se supa soli može značajno da utiče na njen konačni ukus.
Da li je konzervirano voće zdravo?
18.10.2026.•
0
Iako se sveže voće često smatra najboljim izborom, konzervirano voće može da bude zdrava i praktična alternativa, naročito ako ne sadrži dodate šećere.
U Severnoj Makedoniji zabranjena upotreba pilećih želudaca, zaplenjena jedna tona
17.10.2026.•
2
Agencija Severne Makedonije za hranu i veterinarstvo je saopštila da je u mesarama u Strugi i Ohridu zaplenjeno i uništeno 1.000 kilograma bubaca (pilećih želudaca) čiji uvoz i korišćenje su zabranjeni u toj zemlji.
Kako da začini duže ostanu sveži?
17.10.2026.•
0
Većina kuhinjskih ormarića puna je začina koji mesecima, pa i godinama, stoje neiskorišćeni.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar