Veliko istraživanje: Čak i spavanje i stajanje bolji su nego da samo sedite

Autor: Hina

Život

15.11.2023.

09:54

Bilo koja aktivnost, čak i spavanje ili stajanje, zapravo gotovo svaka fizička aktivnost u danu pokazala se boljom i korisnijom za zdravlje od dugog sedenja, pokazalo je novo istraživanje.

Veliko istraživanje: Čak i spavanje i stajanje bolji su nego da samo sedite

Foto: Pixabay

Daleko od toga da istraživanje sugeriše kako bi svoje kancelarijske stolice trebalo zameniti udobnim foteljama, naprotiv, njime su istraživači želeli da ukažu na to da čak i sasvim male svakodnevne promene u telesnoj aktivnosti rezultiraju velikim poboljšanjem kad je posredi zdravlje našega srca i cirkulatorni sistem.

Pokazalo se da je celodnevno sedenje najštetnije za zdravlje kardiovaskularnog sistema, za indeks telesne mase (BMI) i obim struka, za nivo holesterola i glikozilirani hemoglobin (GHB), koji je marker za dijabetes tipa 2.

I san bolji od sedenja

Rezultati ukazuju na to da je čak i spavanje, odnosno dobar i kvalitetan san bolji i korisniji za naše zdravlje od dugog sedenja.

Najnoviji dokazi idu u prilog onome što znamo od ranije - da je sedelački način života "ubica" našeg srca i zdravlja i upućuju na to da samo nekoliko minuta telesne aktivnosti dnevno doprinosi smanjenju rizika od razvoja srčanih bolesti i moždanog udara, manjem nivou holesterola i pomaže u održavanju zdrave telesne težine.

"Zaključak našeg istraživanja je da, koliko god malene bile promene u načinu vašeg kretanja, one imaju pozitivan efekat na zdravlje srca, a na kraju je važan i intenzitet kretanja", rekla je vođa studije, epidemiološkinja s londonskog University Collegea Džo Blodžget.

"Najkorisnijim se pokazalo kada su ispitanici sedenje zamenili telesnom aktivnošću umerenog do snažnog intenziteta, poput trčanja, brzog hodanja ili penjanja uz stepenice, odnosno bilo kojom aktivnošću koja je ubrzala broj otkucaja srca i naterala vas da brže dišete, čak i na minut ili dva", rekla je Blodžet.

Rezultati studije, objavljeni u časopisu "European Heart Journal", pokazuju korist za zdravlje i kada "samo četiri do 12 minuta dnevno sedelački načini života pretvorimo u isto toliko minuta telesne aktivnosti umerenog do snažnog intenziteta". Naravno, preporučuje se da to bude i više.

I nivo šećera u krvi se smanjio kada su učesnici ispitivanja provodili više vremena vežbajući, stojeći ili spavajući u odnosu na sedenje.

Kao primere umerene telesne aktivnosti autori su naveli vrlo brzo hodanje (šest km/h ili brže), intenzivno čišćenje stana, poput pranja prozora, vožnju bicikla ili igranje badmintona. Ako radni sto na poslu zamenimo visokim stolom za kojim ćemo raditi i stajati samo nekoliko sati dnevno, učinili smo dobro za svoj cirkulatorni sistem.

Istraživači su podsetili da su danas u svetu srčane i kardiovaskularne bolesti ubica broj jedan. Svake godine srčani i moždani udari i ostale kardiovaskularne bolesti odnesu gotovo 18 miliona života.

Iako neki ljudi imaju genetske predispozicije za bolesti srca i cirkulatornog sistema, moderan način života u celom svetu ni u kom slučaju ne olakšava posao našem srcu, a telesna neaktivnost, loša ishrana, pušenje i konzumacija alkohola su veliki faktori rizika.

Rezultati šest studija sprovedenih na 15.253 učesnika

Da bi bolje razumeli odnos između različitih vrsta kretanja, istraživači su kombinovali podatke iz šest studija sprovedenih na više od 15.000 učesnika, što im je dalo uvid u različit uticaj sedalačkog načina života, stajanja, lagane i umereno snažne telesne aktivnosti i sna na zdravlje srca. Svi ispitanici su za vreme studije nosili uređaje za merenje nivoa aktivnosti 24 sata dnevno.

Rezultati kažu da se najkorisnijom pokazala umerena do energična fizička aktivnost, potom lagana telesna aktivnost, a nakon toga spavanje ili stajanje.

Studija je otkrila i da je zamena 30-minutnog sedenja dnevno s 30-minutnom umerenom do snažnom telesnom aktivnošću imala najveći efekat na ljude s nižom telesnom masom.

Istraživanje je pokazalo da poboljšanje ovakve statistike ne zahteva velike promene.

Proračun je pokazao da 54-godišnja žena s prosečnim indeksom telesne mase od 26,5, koja dnevno zameni 30 minuta sedenja umerenom ili intenzivnom fizičkom aktivnošću, uspeva prosečno da smanji BMI (indeks telesne mase) za 2,7 odsto.

Ako tih pola sata iskoristite za brzu šetnju koja ubrzava puls, obim struka mogao bi vam se smanjiti za 2,5 centimetra, a GHB pasti za oko 3,6 odsto. Zamenimo li deo vremena provedenog u spavanju, stajanju ili sedenju laganom do umereno intenzivnom telesnom aktivnošću, to će se pozitivno odraziti i na naš cirkulatorni sistem.

Ako nam je izbor ograničen na sedenje na kauču da bismo odgledali još jednu napetu krimi epizodu ili dobar noćni odmor, odlazak na spavanje bi trebalo da ima prioritet.

Teme

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.