
Šta je legionela i kako nastaje infekcija?
Vest da su u zagrebačkom Kliničko-bolničkom centru preminule tri osobe od šest zaraženih legionelom izazvala je pažnju javnosti, ali i zabrinutost gde i kako možemo da se zarazimo.

Foto: 021.rs
Pomoćnik direktora zabrebačkog kliničko-bolničkog centra Milivoj Novak naveo je da je bakterija izolovana u vodovodu bolnice zbog čega je pokrenuto ispuštanje tople vode koja je pogodno okruženje za razvoj bakterije.
Kako je već za Danas objasnila epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd dr Slavice Maris legionela, izazivač legionarske bolesti je bakterija koja se prirodno pojavljuje u vodi, postoji oko 60 vrsta, a najmanje 28 povezano je sa infekcijom kod ljudi.
"U 80 do 90 odsto svih infekcija kod ljudi izaziva bakterija Legionella pneumophila. Ona ima 16 serogrupa, a serogrupa 1 je najčešći uzrok bolesti. Infekcija legionelom dovodi do legionarske bolesti, odnosno teške upale pluća i blažeg oblika pontijačne groznice, oboljenja slična gripu. Kod legionarske bolesti period inkubacije (od unošenja miktroorganizma do ispoljavanja prvih simptoma bolesti) je od dva do 10 dana, može i do dve nedelje. Za pontijačnu groznicu inkubacija je kraća, od nekoliko sati do tri dana", navela je prošlog leta dr Maris.
Dodaje da lanac infekcije počinje prisustvom patogenih ćelija legionele u određenom vodnom sistemu.
"U ovom vodnom sistemu legionela može da se razmnožava, posebno ako postoje određeni uslovi okoline kao što su adekvatna temperatura vode (<50°C), obilje hranjivih materija, prisustvo biofilma ili stagnacija vode. Legionela se može naći u vodi u bojlerima, naročito ako se voda zagreva na nižim temperaturama i ako se bojler ne koristi često", istakla je doktorka.
Da bi izazvala infekciju, legionela mora da se rasprši i proširi u vazduh odakle je mogu udahnuti osetljive osobe.
"Neki sistemi otvorene vode, kao što su sistemi za pijaću vodu, rashladni tornjevi ili spa bazeni, stvaraju mnogo aerosola tokom normalnog rada i mogu biti izvori legionele. Aerosol se stvara tokom prskanja vode, ispiranja toaleta, tuširanja, pokretanja slavine, navodnjavanja, korišćenja ovlaživača, aeracije vode, procesa hlađenja korišćenjem tokova otvorene vode, procesa pranja (npr. pranje automobila)", objasnila je dr Maris.
Kako infekcija nastaje?
Prema njenim rečima, infekcija nastaje kada osetljiva osoba duboko udahne kontaminirane aerosole, a podložnost osobe za infekciju zavisi od različitih faktora, uključujući pol i godine, imunitet i drugo, na primer, pušenje.
Odgovarajući na pitanje koliko je legionela česta pojava u bolnicama i koliko su pacijenti ugroženi, dr Maris rekla je da na teritoriji Beograda nisu zabeleženi slučajevi obolevanja od legionarske bolesti povezani sa pružanjem zdravstvene zaštite.
"Prema podacima Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, nastanak infekcije među slučajevima prijavljenim u zemljama EU u 2018. godini se može povezati u 72 odsto sa zajednicom, 20 odsto sa putovanjem, 6 odsto sa pružanjem zdravstvene zaštite, a svega 2 odsto je u pitanju ostalo. Na teritoriji Beograda legionarska bolest se jako retko registruje, poslednji slučaj je zabeležen 2020. godine i to je bio samo jedan registrovan slučaj obolevanja u toj godini. Od 2021. do juna ove godine u Beogradu nije zabeležen nijedan slučaj ovog oboljenja", navele je epidemiološkinja Maris.
Pacijent se šalje na testiranje ukoliko lekar nakon pregleda, urađenih laboratorijskih analiza i postavljene dijagnoze pneumonije postavi sumnju na legionarsku bolest.
Analiza se može obavliti u laboratoriji Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kao i u laboratoriji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, gde se vrši ispitivanje prisustva legionele u vodi ili u brisevima.
"Legionarsku bolest karakteriše teška penumonija, a simptomi koji ukazuju su visoka temperatura, bol u mišićima, jeza, uporan kašalj (suv), bolovi u grudima, teškoće sa disanjem, zbunjenost, dijareja, gubitak apetita. Leči se primenom antibiotika, dok se kod pontijačne groznice obično antibiotici ne primenjuju, jer i bez njih dolazi do samoizlečenja. Posle preležane legionarske bolesti, pacijenti se uglavnom oporavljaju bez posledica, ali nekada mogu biti prisustne dugoročne posledice: restriktivna plućna bolest, slabost i umor, neurološki problem, loša memorija i koncentracija, retrogradna amnezija (gubitak pamćenja) i cerebelarna disfunkcija, koja izaziva probleme sa ravnotežom, motoričkom kontrolom. Kod ove bolesti smrtnost je 10 odsto", objasnila je sagovornica Danasa.
Ipak, oni koji jednom preleže ovu bolest ne znači da je neće dobiti ponovo.
Veći rizik za obolevanje od legionarske bolesti imaju osobe: muškog pola (dve trećine svih slučajeva), starosti preko 50 godina, pušači, osobe sa oslabljenim imunitetom i sa hroničnim oboljenjima.
Klima uređaje redovno održavati
Prema rečima pulmološkinje prim dr Tatjane Radosavljević, ukoliko se klima uređaji ne održavaju redovno, odnosno dva do tri puta godišnje, u njima se zadržavaju, pre svega, mikroorganizmi, koji kada klima radi mogu da dolaze do naših respiratornih puteva i da izazivaju ozbiljne bolesti.
"Jedna od bolesti koja se zove legionarska bolest je upravo tako i otkrivena prošlog veka u jednom hotelu u kome su se sakupljali legionari. Primećeno je da je vrlo ozbiljna upala pluća nastala kod velikog broja njih. Kada su se epidemiološke službe uključile videle su da su iza svega toga bili nedovoljno čišćeni klima uređaji", govorila je dr Radosavljević za TV Prva i dodala da su klima uređaji pogodno mesto i za koksaki virus, kao i za alergije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Batut: Prošle godine u Srbiji registrovano skoro 900 obolelih od morbila
30.04.2025.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije objavio je, povodom nedelje imunizacije u Evropskom regionu, da je imunizacija jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijatava.
Novi senzori za dijabetičare biće besplatni do 18. godine
29.04.2025.•
0
Senzori "Fri stajl libre 2 plus" za kontinuirano merenje šećera kod obolelih od dijabetesa registrovani su u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije.
Doktorka objašnjava: Šta treba znati o urinarnim infekcijama kod žena
29.04.2025.•
0
Mnoge žene primećuju da su simptomi urinarnih infekcija izraženiji u određenim fazama menstrualnog ciklusa, posebno tokom predmenstrualnog sindroma (PMS).
Slovenija zabranila e-cigarete s aromama, kazne i do 5.000 evra
28.04.2025.•
6
U Sloveniji je na snagu stupila zabrana prodaje i kupovine elektronskih cigareta s aromama.
Sok od celera: Potencijalno najmoćniji lek našeg vremena
27.04.2025.•
0
Sok od celera bi, prema rečima doktora, mogao da bude "najmoćniji lek našeg vremena".
Promene u ustima mogu biti upozorenje na visoki holesterol
27.04.2025.•
0
Zdravlje usne duplje mnogo je više od estetskog izgleda - ono može biti pokazatelj opšteg stanja vašeg organizma.
Neuronaučnica: Evo šta se događa s našim telom ako previše spavamo
27.04.2025.•
1
Svi znamo koliko je loše kad ne spavamo dovoljno. Ali jeste li se ikad zapitali može li i previše sna biti štetno?
Veštačka inteligencija može da otkrije rak pluća mesecima unapred iz osnovnih medicinskih analiza
27.04.2025.•
0
Veštačka inteligencija (AI) može da otkrije rak pluća mesecima unapred koristeći samo osnovne podatke iz medicinske analize lekara opšte prakse.
Ukoliko pušite, pijete i ne vežbate, naučnici kažu: Posledice ćete osetiti od 36. godine
27.04.2025.•
2
Naučnici upozoravaju da se efekti pušenja, prekomerne konzumacije alkohola i nedovoljne fizičke aktivnosti osećaju već od 36. godine.
Besplatni preventivni pregledi kože 12. maja širom Srbije
26.04.2025.•
1
Bez uputa i knjižice, besplatni pregledi kože organizuju se 12. maja širom Srbije, a potrebno je samo da se pre toga - zakažu.
Tvoja štitna, tvoj štit: Karavan besplatnih pregleda štitne žlezde uz podršku Fondacije Mozzart
25.04.2025.•
0
Možda je ne vidite, možda o njoj ne razmišljate svakog dana – ali štitna žlezda neumorno radi za naše telo, od prvog jutarnjeg daha do poslednjeg koraka dana.
Naučnici veruju da su pronašli "okidač" za epidemiju kancera kod mlađih od 50 godina
24.04.2025.•
4
Naučnici su otkrili jedinstvene genetske promene u digestivnom traktu obolelih, koje su uzrokovane toksinima koje luče sojevi E. coli.
Sve više ljudi zavisno od kapi za nos - mogu izazvati ozbiljna oštećenja
24.04.2025.•
1
Ono što za mnoge počinje kao bezazleno rešenje za zapušen nos, može se pretvoriti u opasnu zavisnost sa ozbiljnim posledicama.
Ljubičić: Trenutno najprisutniji polen drveća, "mace" nisu alergeni
23.04.2025.•
0
Beli delovi plodova topole, poznatiji kao mace, sve su prisutniji, ali oni ne predstavljaju alergene i nisu uzročnici poremećaja zdravlja.
Jednostavan test otkriva očekivani životni vek kod starijih osoba
21.04.2025.•
1
Koliko životinja mogu stariji ljudi da nabroje za 90 sekundi? Desetak, ili preko 30? Prema novoj studiji, rezultat bi mogao da predvidi koliki im je životni vek.
Beli hleb i slatkiši loše utiču na san: Stručnjaci savetuju povrće, mahunarke i avokado
21.04.2025.•
1
Ako ste ikada ležali budni posle kasne i "teške" večere, možda je vreme da preispitate šta jedete pred spavanje.
Deset (ne)očekivanih simptoma menopauze o kojima se retko govori
20.04.2025.•
3
Menopauza je prirodna faza u životu žene koja se obično javlja između 45. i 55. godine i često je povezana sa poznatim tegobama kao što su talasi vrućine ili neredovna menstruacija.
Najstariji donor: Hirurzi u Padovi presadili jetru 99-ogodišnje žene
20.04.2025.•
0
Specijalizovani hirurški tim Univerzitetske bolnice u Padovi uspešno je sinoć obavio transplantaciju jetre koju je donirala 99-godišnja žena, najstariji donor do sada.
Batut savetuje: Ako ste postili - polako pređite sa posne na mrsnu hranu
20.04.2025.•
1
Prelazak sa posne na mrsnu hranu treba da bude postepen, ukazao je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" povodom prestanka uskršnjeg posta.
Komentari 1
Miodrag
A niko da kaze, sta sa vodom u pivu ili u koka koli ?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar