Smrtonosne posledice klimatskih promena: Više od 24.000 Evropljana preminulo usled ekstremnih vrućina
Novo istraživanje evropskih naučnika pokazuje da su klimatske promene odgovorne za čak dve trećine smrtnih slučajeva tokom ovogodišnjih toplotnih talasa.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Najteže pogođene zemlje bile su Italija, Španija i Grčka, dok Balkan ostaje van zvaničnih analiza, iako su temperature i ovde probijale rekorde
Ovog leta, toplotni talasi odneli su na hiljade života širom Evrope, ali iza tih brojeva krije se tihi, smrtonosni krivac: klimatske promene.
Od ukupno 24.400 analiziranih smrtnih slučajeva od vrućina u periodu od juna do avgusta, klimatske promene odgovorne su za čak 68 odsto tog broja, otkriva upozoravajuća studija koja je odjeknula svetskim medijima, prenosi portal Klima 101.
Analizirajući podatke iz 854 evropska grada, naučnici sa Imperijalnog koledža u Londonu i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu proračunali su da su klimatske promene podigle temperature za neverovatnih 3,6 °C. A to je dovelo do 16.500 dodatnih smrti.
Drugim rečima, u proseku, preko dvoje od troje Evropljana koji su preminuli usled vreline zapravo su preminuli od posledica klimatskih promena.
Analiza se nadovezuje na raniju studiju istog istraživačkog tima koja je ukazala na to da su klimatske promene utrostručile broj žrtava evropskog toplotnog talasa krajem juna.
"Globalno zagrevanje izazvano ljudskim faktorom više nije udaljena ili apstraktna pretnja", naglasio je dr Akšaj Deoras, naučni saradnik u Nacionalnom centru za atmosferske nauke na Univerzitetu u Redingu i dodaje da "ono već svakog leta košta na hiljade života".
Prema njegovim rečima, novi naučni nalazi potvrđuju ono na šta klimatski naučnici upozoravaju godinama: "Veza između globalnog zagrevanja i ekstremnih vrućina je neporeciva, a posledice su smrtonosne".
Zašto je ovo samo "vrh ledenog brega"?
Iako brojke deluju prilično uznemiravajuće, kako upozoravaju stručnjaci, one su tek delić prave, mnogo veće slike: jedan od razloga je to što je istraživanjem bilo obuhvaćeno tek 30% populacije Evrope, a drugi leži u samim podacima.
Tim je, naime, koristio podatke sa terena, dobijene putem posmatranja, kao i klimatske modele. Na osnovu tih procena, letnje temperature u Evropi su sada više za 1,5 do 2,9 °C u poređenju sa svetom koji bi, bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, bio 1,3 °C hladniji.
Međutim, autori studije naglašavaju da je ova procena verovatno konzervativna, odnosno da je stvarno zagrevanje u mnogim evropskim gradovima verovatno još veće zato što je naučno dokazano da klimatski modeli često potcenjuju brzinu zagrevanja u Evropi.
Gde su - i po koga - vrućine bile najkobnije?
Najveći udar tokom jednog toplotnog talasa pretrpele su Rumunija, Bugarska, Grčka i Kipar. Od 21. do 27. jula, u tim zemljama merile su se temperature i do 6 °C iznad normale, a procenjeni broj smrti zbog vrućina iznosi 950.
Podsećamo, u istom periodu i Srbijom je harao žestoki toplotni talas. Prva brza studija atribucije kod nas procenila je da su klimatske promene ovaj nalet vrućina učinile 12 puta verovatnijim.
Ipak, u ovoj konkretnoj analizi podaci o smrtnosti u našoj zemlji tokom leta 2025. nisu dostupni jer istraživači nisu pokrili Balkan. Ono što autori jesu istakli je da je i leto u balkanskim zemljama bilo veoma toplo sa temperaturama preko 1,7 °C iznad normale.
Najteže pogođeni evropski glavni gradovi, po broju smrti po glavi stanovnika, bili su Rim, Atina i Bukurešt. Autori studije objašnjavaju da je to posledica izloženosti ekstremnim temperaturama, ali ističu i da drugi faktori imaju ulogu poput spremnosti gradova, demografske strukture stanovništva i zagađenja vazduha.
Pročitaj još
Među analiziranim gradovima, Italija je zabeležila najveći broj smrtnih slučajeva, sa ukupno 4.597 preminulih od vrućine povezane sa klimatskim promenama.
Iza nje slede analizirani gradovi u Španiji (2.841), Nemačkoj (1.477), Francuskoj (1.444), Velikoj Britaniji (1.147), Rumuniji (1.064), Grčkoj (808), Bugarskoj (552) i Hrvatskoj (268).
Toplotni talasi posebno ugrožavaju starije stanovništvo: procenjuje se da je više od 80% dodatnih smrtnih slučajeva zabeleženo među osobama starijim od 65 godina.
Zdravstvene posledice toplotnih talasa
Za Evropom je četvrto najtoplije leto u istoriji merenja sa turobnim posledicama po zdravlje i živote.
"Ekstremna vrućina ubija – i ovi novi podaci pokazuju da nijedan grad u Evropi nije imun", izjavila je dr Medlin Tomson, šefica Odeljenja za uticaje i adaptaciju na klimatske promene u organizaciji Wellcome.
"Klimatske promene podižu temperature, a sa njima rastu ne samo smrtni slučajevi, već i ozbiljne bolesti, uključujući srčane udare, bolesti bubrega, spontane pobačaje i krize mentalnog zdravlja", rekla je ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
"Večne hemikalije" pronađene u 98,8 odsto testiranih uzoraka ljudske krvi
14.05.2026.•
0
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
1
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
1
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
2
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Ako ljudi postaju pametniji, zašto nam se mozak smanjuje?
13.05.2026.•
4
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Istraživanje: Elektronske cigarete oštećuju ćelije pluća već posle 24 sata
12.05.2026.•
2
Elektronske cigarete često se predstavljaju kao bezbednija alternativa klasičnom duvanu, ali novo istraživanje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazuje da to nije baš tako.
Da li treba uzimati kreatin kao suplement?
12.05.2026.•
0
Kreatin je već dugo popularan suplement među sportistima i bodibilderima, koji tvrde da im daje kratke nalete energije potrebne za intenzivne treninge i pomaže u izgradnji mišića.
Jedan organ u ljudskom telu stari brže od ostalih
12.05.2026.•
0
Naša tela ne stare istim tempom, a neki organi propadaju brže od drugih. Srećom, mnogo toga možemo učiniti kako bismo taj proces usporili.
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
2
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
5
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Komentari 3
Džeferson
Орлов
Steva
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar