Smrtonosne posledice klimatskih promena: Više od 24.000 Evropljana preminulo usled ekstremnih vrućina
Novo istraživanje evropskih naučnika pokazuje da su klimatske promene odgovorne za čak dve trećine smrtnih slučajeva tokom ovogodišnjih toplotnih talasa.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Najteže pogođene zemlje bile su Italija, Španija i Grčka, dok Balkan ostaje van zvaničnih analiza, iako su temperature i ovde probijale rekorde
Ovog leta, toplotni talasi odneli su na hiljade života širom Evrope, ali iza tih brojeva krije se tihi, smrtonosni krivac: klimatske promene.
Od ukupno 24.400 analiziranih smrtnih slučajeva od vrućina u periodu od juna do avgusta, klimatske promene odgovorne su za čak 68 odsto tog broja, otkriva upozoravajuća studija koja je odjeknula svetskim medijima, prenosi portal Klima 101.
Analizirajući podatke iz 854 evropska grada, naučnici sa Imperijalnog koledža u Londonu i Londonske škole za higijenu i tropsku medicinu proračunali su da su klimatske promene podigle temperature za neverovatnih 3,6 °C. A to je dovelo do 16.500 dodatnih smrti.
Drugim rečima, u proseku, preko dvoje od troje Evropljana koji su preminuli usled vreline zapravo su preminuli od posledica klimatskih promena.
Analiza se nadovezuje na raniju studiju istog istraživačkog tima koja je ukazala na to da su klimatske promene utrostručile broj žrtava evropskog toplotnog talasa krajem juna.
"Globalno zagrevanje izazvano ljudskim faktorom više nije udaljena ili apstraktna pretnja", naglasio je dr Akšaj Deoras, naučni saradnik u Nacionalnom centru za atmosferske nauke na Univerzitetu u Redingu i dodaje da "ono već svakog leta košta na hiljade života".
Prema njegovim rečima, novi naučni nalazi potvrđuju ono na šta klimatski naučnici upozoravaju godinama: "Veza između globalnog zagrevanja i ekstremnih vrućina je neporeciva, a posledice su smrtonosne".
Zašto je ovo samo "vrh ledenog brega"?
Iako brojke deluju prilično uznemiravajuće, kako upozoravaju stručnjaci, one su tek delić prave, mnogo veće slike: jedan od razloga je to što je istraživanjem bilo obuhvaćeno tek 30% populacije Evrope, a drugi leži u samim podacima.
Tim je, naime, koristio podatke sa terena, dobijene putem posmatranja, kao i klimatske modele. Na osnovu tih procena, letnje temperature u Evropi su sada više za 1,5 do 2,9 °C u poređenju sa svetom koji bi, bez klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, bio 1,3 °C hladniji.
Međutim, autori studije naglašavaju da je ova procena verovatno konzervativna, odnosno da je stvarno zagrevanje u mnogim evropskim gradovima verovatno još veće zato što je naučno dokazano da klimatski modeli često potcenjuju brzinu zagrevanja u Evropi.
Gde su - i po koga - vrućine bile najkobnije?
Najveći udar tokom jednog toplotnog talasa pretrpele su Rumunija, Bugarska, Grčka i Kipar. Od 21. do 27. jula, u tim zemljama merile su se temperature i do 6 °C iznad normale, a procenjeni broj smrti zbog vrućina iznosi 950.
Podsećamo, u istom periodu i Srbijom je harao žestoki toplotni talas. Prva brza studija atribucije kod nas procenila je da su klimatske promene ovaj nalet vrućina učinile 12 puta verovatnijim.
Ipak, u ovoj konkretnoj analizi podaci o smrtnosti u našoj zemlji tokom leta 2025. nisu dostupni jer istraživači nisu pokrili Balkan. Ono što autori jesu istakli je da je i leto u balkanskim zemljama bilo veoma toplo sa temperaturama preko 1,7 °C iznad normale.
Najteže pogođeni evropski glavni gradovi, po broju smrti po glavi stanovnika, bili su Rim, Atina i Bukurešt. Autori studije objašnjavaju da je to posledica izloženosti ekstremnim temperaturama, ali ističu i da drugi faktori imaju ulogu poput spremnosti gradova, demografske strukture stanovništva i zagađenja vazduha.
Pročitaj još
Među analiziranim gradovima, Italija je zabeležila najveći broj smrtnih slučajeva, sa ukupno 4.597 preminulih od vrućine povezane sa klimatskim promenama.
Iza nje slede analizirani gradovi u Španiji (2.841), Nemačkoj (1.477), Francuskoj (1.444), Velikoj Britaniji (1.147), Rumuniji (1.064), Grčkoj (808), Bugarskoj (552) i Hrvatskoj (268).
Toplotni talasi posebno ugrožavaju starije stanovništvo: procenjuje se da je više od 80% dodatnih smrtnih slučajeva zabeleženo među osobama starijim od 65 godina.
Zdravstvene posledice toplotnih talasa
Za Evropom je četvrto najtoplije leto u istoriji merenja sa turobnim posledicama po zdravlje i živote.
"Ekstremna vrućina ubija – i ovi novi podaci pokazuju da nijedan grad u Evropi nije imun", izjavila je dr Medlin Tomson, šefica Odeljenja za uticaje i adaptaciju na klimatske promene u organizaciji Wellcome.
"Klimatske promene podižu temperature, a sa njima rastu ne samo smrtni slučajevi, već i ozbiljne bolesti, uključujući srčane udare, bolesti bubrega, spontane pobačaje i krize mentalnog zdravlja", rekla je ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ljudima koji govore više jezika mozak sporije stari i imaju manji rizik od demencije
12.11.2025.•
1
Višejezičnost može odložiti kognitivno starenje i zaštititi od demencije, a efekat se čak povećava s brojem jezika koje govorite, rezultati su istraživanja Univerziteta Triniti u Dablinu.
Lekari iz Škotske i SAD izveli prvu robotsku operaciju moždanog udara na svetu
12.11.2025.•
0
Lekari iz Škotske i SAD izveli su, kako se veruje, prvu robotsku operaciju moždanog udara na svetu, saopštili su stručnjaci s Univerziteta u Dandiju.
Ovo je najbolje vreme za doručak ako želite da živite duže
12.11.2025.•
2
Iako često čujemo da je doručak najvažniji obrok u danu, nova istraživanja pokazuju da vreme kada doručkujemo može igrati značajnu ulogu u dugovečnosti i celokupnom zdravlju, posebno kako starimo.
Previše soli ne škodi samo srcu: Šta pokazuju nova istraživanja?
11.11.2025.•
0
Već više od dve decenije stručnjaci upozoravaju da prekomeran unos soli šteti srcu i krvnim sudovima.
Sezona prehlada u toku: Ovaj prirodni napitak jača imunitet
11.11.2025.•
1
U sezoni prehlada i bolova u grlu mnogi traže prirodan način da ojačaju imunitet i ubrzaju oporavak.
Studija potvrđuje da ne postoji dokazana veza između autizma i uzimanja paracetamola
10.11.2025.•
0
Na osnovu trenutnih naučnih saznanja, ne postoje dokazi koji bi uspostavili vezu između uzimanja paracetamola tokom trudnoće i razvoja poremećaja iz autističnog spektra kod dece.
Napravljen važan korak u mapiranju razvoja ljudskog mozga
09.11.2025.•
0
Naučnici su postigli veliki napredak u projektu mapiranja razvoja ljudskog mozga koji ima za cilj da prikaže kako se različite vrste moždanih ćelija formiraju i sazrevaju od najranijih embrionalnih faza do odraslog doba.
Mokraća zmija mogla bi da otkrije lek protiv gihta i kamena u bubregu
09.11.2025.•
0
Ako nikada niste držali reptila kao ljubimca, možda će vas iznenaditi podatak da mnogi gmizavci zapravo mokre u čvrstom obliku - kao kristali.
Postoje A i B tip virusa sezonskog gripa: Evo koji je opasniji
09.11.2025.•
1
Grip nije samo "obična prehlada" - reč je o virusnoj infekciji koja svake godine pogađa milione ljudi i može dovesti do ozbiljnih komplikacija.
Ljudi su nekada spavali u dva dela svake noći - ali je to nestalo, evo zašto
09.11.2025.•
2
Neprekidan san je moderna navika, a ne evoluciona konstanta - što objašnjava zašto se mnogi od nas probude u tri sata ujutru i pitaju da li nešto nije u redu.
Studija: Najezde bubašvaba povećavaju rizik od astme i alergija
08.11.2025.•
1
Najezde bubašvaba ne donose samo gadne scene insekata koji mile po zidovima i gmižu po podu – one ispunjavaju domove alergenima i bakterijskim toksinima koji mogu izazvati astmu i alergije.
Batut: Za nedelju dana više od 6.200 slučajeva oboljenja sličnih gripu
07.11.2025.•
0
U Srbiji je u periodu od 27. oktobra do 2. novembra evidentirano 6.255 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Rak pluća vodeći uzrok smrti od malignih bolesti u Srbiji: Šta je korisno u prevenciji?
06.11.2025.•
0
Rak pluća predstavlja vodeći uzrok smrti od malignih bolesti u Srbiji.
Ovo su namirnice koje ubrzavaju starenje: Mnogi ih jedu svaki dan
05.11.2025.•
7
Kada je reč o usporavanju starenja i smanjenju rizika od hroničnih bolesti, ishrana ima mnogo veću ulogu nego što mislimo.
Kampanja o značaju prijavljivanja neželjenih reakcija na lekove od 3. do 9. novembra
03.11.2025.•
3
Privredna komora Srbije (PKS) sprovodi od 3. do 9. novembra kampanju pod nazivom "#MedSafetyWeek", sa ciljem podizanja svesti o značaju prijavljivanja neželjenih reakcija na lekove.
Naučnici utvrdili koja je granica ljudske izdržljivosti
03.11.2025.•
4
Elitni sportisti možda pomeraju granice izdržljivosti, ali i njihovo telo ima svoj limit.
Naučnici kombinovali organoide bubrega sa organima svinje i izvršili transplantaciju
02.11.2025.•
0
Međunarodni tim istraživača, predvođen španskim naučnicima, po prvi put je stvorio organoide ljudskih bubrega, kombinovao ih sa bubrezima svinje i potom ih uspešno presadio u telo životinje.
Posmatranje umetničkih dela poboljšava zdravlje - ali samo ako je reč o originalima
02.11.2025.•
2
Posmatranje originalnih umetničkih dela može da ublaži stres, smanji rizik od srčanih bolesti i pojača imunološki sistem, objavljeno je u prvoj studiji te vrste koju je uradio Kraljevski koledž iz Londona.
VIDEO: Restorani u SAD smanjuju porcije jer sve više ljudi koristi Ozempik
02.11.2025.•
2
Kako sve više Amerikanaca koristi GLP-1 lekove poput Ozempika i Vegovija, restorani reaguju - smanjuju porcije, prilagođavaju menije i redefinišu kako izgleda "zadovoljavajući obrok".
Zašto se osećate umorno čak i kada vam se čini da se hranite zdravo: Stres, dehidratacija, previše kofeina
01.11.2025.•
0
Iako mnogi od nas pokušavaju da jedu zdravo – od doručka bogatog proteinima do tanjira punog povrća i voća – osećaj umora često ne nestaje.
Maldivi zabranili pušenje svima rođenim posle 1. januara 2007.
01.11.2025.•
1
Maldivi su počeli da primenjuju zabranu pušenja za sve osobe rođene posle 1. januara 2007. godine.
Komentari 3
Džeferson
Орлов
Steva
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar