Zdrava creva ključ za kvalitetan san: Mikrobiom utiče na raspoloženje i odmor
Mnogi smatraju da se proces koji omogućava dobar i kvalitetan san dešava u mozgu, ali regenerativni san zapravo počinje nešto niže u telu: u crevima.
Zajednica od više miliona mikroba koji žive u digestivnom traktu, poznata kao crevni mikrobiom, igra snažnu ulogu u regulisanju kvaliteta sna, raspoloženja i opšteg blagostanja, piše RTS.
Kada je crevni mikrobiom uravnotežen i zdrav, san obično prati takvo stanje, a kada je poremećen, često se javljaju nesanica, nemirne noći i neuredni ciklusi spavanja.
Creva i mozak stalno komuniciraju putem linije creva - mozak. Ova komunikaciona mreža uključuje nerve, hormone i imunološke signale.
Najpoznatiji deo ovog sistema je vagusni nerv koji deluje kao dvosmerna komunikaciona linija jer prenosi informacije između creva i mozga. Istraživači još proučavaju koliko je vagusni nerv važan za san, ali dokazi ukazuju na to da jača vagusna aktivnost podržava mirnija stanja nervnog sistema, stabilniji srčani ritam i mirniji i lakši prelaz u fazu odmora.
Zbog te bliske veze, promene u crevima utiču na to kako mozak reguliše stres, raspoloženje i san.
Crevni mikrobi imaju veću ulogu od one koja se odnosi na učešće u procesu varenja hrane. Oni proizvode neurotransmitere i metabolite koji utiču na hormone povezane sa spavanjem. Metaboliti su mali hemijski nusproizvodi koji nastaju kada mikrobi razgrađuju hranu ili su u međusobnoj interakciji.
"Mnoga od tih jedinjenja mogu uticati na upale, proizvodnju hormona i unutrašnji časovnik organizma, navode stručnjaci. Kada je crevni sistem u ravnoteži, ove supstance šalju konstantne, umirujuće signale koji podržavaju isto tako miran san. Kada mikrobiom postane neuravnotežen, što je stanje poznato kao disbioza, pomenuti sistem razmene poruka postaje nepouzdan", objasnio je Manal Mohamed, predavač mikrobiologije na Univerzitetu u Vestminsteru.
Pročitaj još
Proizvodnja važnih hormona
Creva takođe proizvode nekoliko ključnih hemikalija povezanih sa spavanjem. Serotonin na primer, reguliše raspoloženje i pomaže u podešavanju ciklusa spavanja i buđenja. Većina serotonina u telu se proizvodi u crevima, a zdrave bakterije pomažu u održavanju njegove stabilne proizvodnje.
Melatonin, koji nas čini pospanim noću, proizvodi se ne samo u epifizi već i u celom digestivnom traktu. Creva pomažu u pretvaranju serotonina u melatonin, tako da njihovo stanje direktno utiče na efikasnost tog procesa.
Creva takođe igraju ulogu u proizvodnji gama-aminobuterne kiseline, smirujućeg neurotransmitera koji proizvode određeni korisni mikrobi. Ona smiruje nervni sistem i signalizira da je telo dovoljno bezbedno da se opusti. Zajedno, sve te hemikalije čine deo cirkadijalnog ritma tela, unutrašnjeg 24-časovnog ciklusa koji reguliše san, apetit, hormone i temperaturu.
Kada štetne bakterije dominiraju, taj ritam postaje manje stabilan, što može doprineti nesanici, anksioznosti pred spavanje i fragmentiranom snu.
Upalni procesi i imunitet
Još jedna važna veza između creva i sna je pojava upala. Zdrava creva održavaju uravnotežen imuni odgovor. To postižu tako što štite sluzokožu creva, i omogućavaju povoljno okruženje za mikrobe koji regulišu imunološku aktivnost i proizvode jedinjenja koja smiruju inflamatorne (upalne) reakcije.
Ako se razvije disbioza ili loša ishrana iritira crevnu sluzokožu, mogu se stvoriti praznine između ćelija crevnog zida. To omogućava zapaljenskim molekulima da "pobegnu" u krvotok, stvarajući hroničnu upalu niskog stepena.
Poznato je da upala ometa regulaciju sna. Ona remeti sposobnost mozga da koordinira glatke prelaze između faza sna, jer inflamatorne hemikalije utiču na iste regione mozga koji kontrolišu budnost i odmor.
Sindrom iritabilnog creva, osetljivost na hranu ili povećana crevna propustljivost (sindrom propustljivog creva), sve to uključuje iritaciju ili otpuštanje crevne sluzokože. To omogućava supstancama koje pokreću imuni sistem da lakše uđu u krvotok, što povećava upalu i ometa san. Upala takođe povećava nivo hormona stresa kortizola, što čini da se telo oseća spremnim za akciju, a ne za odmor.
Ceo tekst RTS-a pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Navika od pet minuta koja čuva srce
28.09.2026.•
0
Popodnevni umor, ukočenost i pad koncentracije dobro su poznati svima koji veći deo radnog dana provode sedeći.
Koliki je normalan puls u mirovanju, a kada promene mogu biti znak za uzbunu?
28.09.2026.•
0
Puls u mirovanju može mnogo da otkrije o radu srca, a stručnjaci savetuju da nije dovoljno pratiti samo da li se nalazi u granicama normale.
Dva vitamina najčešće nedostaju ljudima starijim od 50 godina
27.09.2026.•
0
Godine donose mnogo lepih stvari više iskustva, mudrosti i često više slobode. Međutim, sa njima dolaze i određeni izazovi, među kojima je i smanjena sposobnost tela da apsorbuje pojedine hranljive materije.
Broj obuće može da se menja kroz godine
27.09.2026.•
1
Ako ste oduvek nosili isti broj cipela, ali ste primetili da su vam patike ili čizme postale tešnje nakon što ste ušli, recimo, u četrdesete, niste jedini.
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
2
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Komentari 1
Milaan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar