Listovi na nogama pozvati su i kao "drugo srce": Zašto su toliko važni?
Većina ljudi mišiće listova doživljava isključivo kao pomoć pri hodanju, trčanju ili održavanju ravnoteže.
Foto: Pixabay
Ipak, iza njihove svakodnevne funkcije krije se iznenađujuće važna uloga za ceo organizam.
Iza mišića listova krije se ključna uloga za zdravlje srca i krvotoka. Iako se retko pominju u tom kontekstu, listovi se u naučnim i medicinskim krugovima često nazivaju i "drugim srcem", prenosi 24sata.hr.
Ova zanimljiva poređenja nisu nimalo preterana.
Dok srce neumorno pumpa krv bogatu kiseonikom kroz arterije ka svim delovima tela, upravo mišići listova pomažu u jednako važnom povratnom procesu – vraćanju krvi siromašne kiseonikom nazad ka srcu.
Taj zadatak nije jednostavan, jer se krv iz donjih ekstremiteta mora kretati suprotno gravitaciji.
Kako listovi pomažu srcu
U zadnjem delu potkolenice nalaze se dva ključna mišića – gastroknemijus i soleus.
Svaki put kada se ti mišići kontrahuju, na primer tokom hodanja ili stajanja na prstima, oni mehanički pritiskaju vene u nogama. U kombinaciji sa jednosmernim zaliscima unutar vena, taj pritisak potiskuje krv naviše i sprečava njen povratak ka stopalima.
Bez ovog "mišićnog pumpanja", krv bi se zadržavala u nogama, povećavala pritisak u venama i dodatno opterećivala srce. Upravo zato snažni i aktivni listovi smanjuju napor koji srce mora da uloži kako bi održalo zdravu cirkulaciju.
Šta se dešava kada su listovi slabi?
Kod osoba koje provode mnogo vremena sedeći ili stojeći bez kretanja, mišići listova se retko aktiviraju.
Posledica toga je sporiji povrat krvi ka srcu, što može dovesti do oticanja nogu, osećaja težine, grčeva, ali i ozbiljnijih problema poput zadržavanja krvi u venama.
Zanimljivo je i da su istraživanja pokazala povezanost između slabije razvijenih mišića listova i srčanih problema.
Osobe sa hroničnim zatajenjem srca često imaju manji i slabiji soleus mišić u poređenju sa zdravim osobama, što dodatno potvrđuje koliko su listovi važni za celokupno funkcionisanje krvotoka.
Kretanje kao najbolji saveznik cirkulacije
Najjednostavniji i najefikasniji način za podsticanje rada "drugog srca" jeste – kretanje. Svaka aktivnost koja uključuje rad nogu automatski aktivira mišiće listova i poboljšava cirkulaciju.
Hodanje, trčanje, vožnja bicikla, plivanje ili čak lagano istezanje mogu imati značajan efekat.
Čak i kratke pauze za hodanje tokom dugotrajnog sedenja mogu znatno poboljšati protok krvi. Dodatno, povremeno podizanje nogu iznad nivoa srca može pomoći u smanjenju otoka i olakšati povrat krvi.
Pročitaj još
Snaga, stabilnost i prevencija
Osim kardiovaskularnog zdravlja, jaki listovi su važni i za stabilnost, ravnotežu i zdravlje zglobova skočnog zgloba.
Redovnim jačanjem ovih mišića smanjuje se rizik od padova, povreda i problema sa držanjem tela, naročito kod starijih osoba.
Jedna od najjednostavnijih, ali veoma efikasnih vežbi jesu podizanja na prste, koja se mogu izvoditi gotovo svuda, sa sopstvenom telesnom težinom ili uz dodatno opterećenje. Korisne su i vežbe pokretljivosti skočnih zglobova, kao i istezanja koja produžavaju i aktiviraju mišiće potkolenice.
Sve više se govori i o takozvanim vežbama stabilnosti, koje kombinuju ravnotežu, snagu i kontrolu pokreta. Takve vežbe ne samo da poboljšavaju cirkulaciju, već i jačaju nervno-mišićnu povezanost, što je važno u svim životnim dobima.
Mali mišići sa velikim uticajem
Iako su često zapostavljeni u treninzima i svakodnevnoj brizi o zdravlju, mišići listova imaju izuzetno važnu ulogu u funkcionisanju celog organizma.
Pomažu srcu, poboljšavaju cirkulaciju, smanjuju rizik od zadržavanja krvi u nogama i doprinose opštem osećaju lakoće u kretanju.
Na kraju, briga o listovima nije samo estetsko ili sportsko pitanje – ona je deo strategije očuvanja zdravlja srca. Možda je baš sada pravo vreme da im posvetimo malo više pažnje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U Srbiji zabeleženo 9.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
05.02.2026.•
0
U Srbiji su od 26. januara do 1. februara zabeležena 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
6
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Geni imaju veću ulogu u dugovečnosti nego što se mislilo
01.02.2026.•
1
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Science".
Nedovoljno sna oštećuje moždane ćelije
01.02.2026.•
0
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
MRI snimci pokazali: Vežbanje zaista podmlađuje mozak
01.02.2026.•
0
Pored boljeg sna, regulacije telesne težine i produženog životnog veka, možda možemo dodati i mlađi moždani profil kao još jedan razlog za vežbanje.
Studija: Seda kosa možda štiti od raka
01.02.2026.•
0
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Koliko je najduže što je neko bio klinički mrtav - a zatim se vratio u život
01.02.2026.•
0
Kada nekome srce prestane da kuca, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Ali ponekad, oni ipak mogu da se vrate iz mrtvih.
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Za nedelju dana skoro 10.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
30.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Šta je najbolje da pijete za zdravlje creva?
30.01.2026.•
2
Dobra hidratacija ključna je za zdravlje celog organizma, ali i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.
Neophodna modernizacija sistema skrininga raka grlića materice
29.01.2026.•
1
Od raka grlića materice u Srbiji svakog dana premine najmanje jedna žena, a ta bolest se, u velikoj meri, može sprečiti.
Istraživanje: Ljudi koji ostaju budni do kasno imaju veći rizik od lošeg zdravlja srca
29.01.2026.•
1
Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao "noćne sove", imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju.
Komentari 1
Miodrag
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar