Listovi na nogama pozvati su i kao "drugo srce": Zašto su toliko važni?
Većina ljudi mišiće listova doživljava isključivo kao pomoć pri hodanju, trčanju ili održavanju ravnoteže.
Foto: Pixabay
Ipak, iza njihove svakodnevne funkcije krije se iznenađujuće važna uloga za ceo organizam.
Iza mišića listova krije se ključna uloga za zdravlje srca i krvotoka. Iako se retko pominju u tom kontekstu, listovi se u naučnim i medicinskim krugovima često nazivaju i "drugim srcem", prenosi 24sata.hr.
Ova zanimljiva poređenja nisu nimalo preterana.
Dok srce neumorno pumpa krv bogatu kiseonikom kroz arterije ka svim delovima tela, upravo mišići listova pomažu u jednako važnom povratnom procesu – vraćanju krvi siromašne kiseonikom nazad ka srcu.
Taj zadatak nije jednostavan, jer se krv iz donjih ekstremiteta mora kretati suprotno gravitaciji.
Kako listovi pomažu srcu
U zadnjem delu potkolenice nalaze se dva ključna mišića – gastroknemijus i soleus.
Svaki put kada se ti mišići kontrahuju, na primer tokom hodanja ili stajanja na prstima, oni mehanički pritiskaju vene u nogama. U kombinaciji sa jednosmernim zaliscima unutar vena, taj pritisak potiskuje krv naviše i sprečava njen povratak ka stopalima.
Bez ovog "mišićnog pumpanja", krv bi se zadržavala u nogama, povećavala pritisak u venama i dodatno opterećivala srce. Upravo zato snažni i aktivni listovi smanjuju napor koji srce mora da uloži kako bi održalo zdravu cirkulaciju.
Šta se dešava kada su listovi slabi?
Kod osoba koje provode mnogo vremena sedeći ili stojeći bez kretanja, mišići listova se retko aktiviraju.
Posledica toga je sporiji povrat krvi ka srcu, što može dovesti do oticanja nogu, osećaja težine, grčeva, ali i ozbiljnijih problema poput zadržavanja krvi u venama.
Zanimljivo je i da su istraživanja pokazala povezanost između slabije razvijenih mišića listova i srčanih problema.
Osobe sa hroničnim zatajenjem srca često imaju manji i slabiji soleus mišić u poređenju sa zdravim osobama, što dodatno potvrđuje koliko su listovi važni za celokupno funkcionisanje krvotoka.
Kretanje kao najbolji saveznik cirkulacije
Najjednostavniji i najefikasniji način za podsticanje rada "drugog srca" jeste – kretanje. Svaka aktivnost koja uključuje rad nogu automatski aktivira mišiće listova i poboljšava cirkulaciju.
Hodanje, trčanje, vožnja bicikla, plivanje ili čak lagano istezanje mogu imati značajan efekat.
Čak i kratke pauze za hodanje tokom dugotrajnog sedenja mogu znatno poboljšati protok krvi. Dodatno, povremeno podizanje nogu iznad nivoa srca može pomoći u smanjenju otoka i olakšati povrat krvi.
Pročitaj još
Snaga, stabilnost i prevencija
Osim kardiovaskularnog zdravlja, jaki listovi su važni i za stabilnost, ravnotežu i zdravlje zglobova skočnog zgloba.
Redovnim jačanjem ovih mišića smanjuje se rizik od padova, povreda i problema sa držanjem tela, naročito kod starijih osoba.
Jedna od najjednostavnijih, ali veoma efikasnih vežbi jesu podizanja na prste, koja se mogu izvoditi gotovo svuda, sa sopstvenom telesnom težinom ili uz dodatno opterećenje. Korisne su i vežbe pokretljivosti skočnih zglobova, kao i istezanja koja produžavaju i aktiviraju mišiće potkolenice.
Sve više se govori i o takozvanim vežbama stabilnosti, koje kombinuju ravnotežu, snagu i kontrolu pokreta. Takve vežbe ne samo da poboljšavaju cirkulaciju, već i jačaju nervno-mišićnu povezanost, što je važno u svim životnim dobima.
Mali mišići sa velikim uticajem
Iako su često zapostavljeni u treninzima i svakodnevnoj brizi o zdravlju, mišići listova imaju izuzetno važnu ulogu u funkcionisanju celog organizma.
Pomažu srcu, poboljšavaju cirkulaciju, smanjuju rizik od zadržavanja krvi u nogama i doprinose opštem osećaju lakoće u kretanju.
Na kraju, briga o listovima nije samo estetsko ili sportsko pitanje – ona je deo strategije očuvanja zdravlja srca. Možda je baš sada pravo vreme da im posvetimo malo više pažnje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
1
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Koliko vode treba piti tokom toplotnog talasa?
24.06.2026.•
3
Leto je stiglo, a sa njim i prvi ozbiljniji toplotni talasi.
Prvi put u Holandiji izvršena eutanazija teško bolesnog deteta
23.06.2026.•
3
U Holandiji je prvi put sprovedena eutanazija neizlečivo bolesnog deteta otkako su početkom 2024. godine stupila na snagu pravila koja to omogućavaju, saopštila je ministarka javnog zdravlja te zemlje Sofi Hermans.
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Šta se dešava sa mozgom kada jedete banane?
22.06.2026.•
0
Ako vam je zdravlje mozga prioritet, verovatno već znate da je smanjenje unosa hrane bogate šećerom jedna od najboljih navika u ishrani.
Supstanca prisutna u kupusnjačama mogla bi da pomogne protiv gojaznosti i povišenog šećera
22.06.2026.•
0
Supstanca prisutna u rukoli i drugim kupusnjačama, među kojima su brokoli i kupus, mogla bi da pomogne u sprečavanju gojaznosti i ublažavanju posledica ishrane bogate mastima.
Korisnici Ozempika su manje skloni nasilničkom ponašanju
21.06.2026.•
1
GLP-1 lekovi, kao što su Ozempik i Vigovi, mogli bi da smanje rizik od nasilničkog ponašanja kod osoba koje ih trenutno koriste.
Aleksitimija - skriveno iskustvo miliona ljudi
21.06.2026.•
0
Zamislite da osećate knedlu u stomaku ili ubrzano lupanje srca, a da ne možete da odredite da li osećate bes, anksioznost ili uzbuđenje. Za milione ljudi širom sveta, to je svakodnevno iskustvo.
Studija: Nanočestice pokazale obećavajuće rezultate u borbi protiv raka prostate
21.06.2026.•
0
Nanočestice napravljene od silicijum-dioksida pokazale su visok nivo efikasnosti u uništavanju ćelija raka prostate i podsticanju imunološkog odgovora organizma, pokazala je studija objavljena u "Cancer Research".
Malo poznata bolest zuba možda pogađa milione dece
21.06.2026.•
0
Mlečni zubi vašeg deteta, mali, nežni i kredasto beli, ispadaju. Na njihovom mestu niču žućkasto-smeđi, krhki zubi - na iznenađenje svih.
Voće koje najviše čuva srce
21.06.2026.•
0
Poznata preporuka o "pet porcija voća i povrća dnevno" decenijama se smatra zlatnim standardom zdrave ishrane.
Studija otkrila optimalan broj koraka dnevno za ublažavanje posledica dugotrajnog sedenja
21.06.2026.•
1
Verovatno ste već čuli da bi odrasli trebalo da naprave 10.000 koraka dnevno.
Ako ne možete da spavate bez pokrivača, čak ni kad je vruće - evo šta stoji iza toga
21.06.2026.•
2
Ako ste i leti jedna od onih osoba koje ne mogu da zaspu bez pokrivača, čak ni kada je u sobi veoma toplo, niste jedini.
Srčane bolesti u starijem dobu: Kako prepoznati simptome i smanjiti rizik od oboljevanja
20.06.2026.•
2
Starije osobe češće obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova, ali se rizik može smanjiti zdravijim navikama i redovnim kontrolama. Važno je i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju na srčane probleme.
Zaspite čim legnete? Evo šta vam telo poručuje
19.06.2026.•
1
Većini ljudi treba 10 do 20 minuta da utonu u san, dok neki zaspe gotovo odmah čim legnu.
Zašto treba izbegavati tuširanje hladnom vodom tokom vrućina?
19.06.2026.•
2
Kada krenu vrućine, mnogi spas traže pod hladnim tušem. Međutim, iako takvo osveženje pruža trenutno olakšanje, ono zapravo ne pomaže telu da se rashladi, a za neke može biti i rizično.
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Studija: Svaki treći zaposleni pati od naprezanja očiju zbog ekrana
17.06.2026.•
2
Zamućen vid, svrab u očima, glavobolje - mnogi zaposleni pate od naprezanja očiju zbog dugog provedenog vremena ispred ekrana, ali preventivne mere mogu pomoći u njegovom ograničavanju, ističu oftalmolozi i ortoptisti.
Komentari 2
Gv
Miodrag
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar