Zelena salata kao zamena za meso? I to je moguće
Konzumiranje mesa se u istraživanjima dosledno pokazuje kao jedna od najgorih stvari koje kao potrošači možemo da činimo po životnu sredinu.
Foto: 021.rs (Ilustracija/AI)
Uprkos tome, ljudi širom sveta i dalje jedu meso zbog ukusa, kulturnih navika ili nutritivnih koristi koje ono može da pruži.
Ali šta ako bi postojao način da se deo ukusa ili proteina iz mesa dobije u biljkama koje rastu u zemlji?
U istraživanju objavljenom u časopisu "Frontiers in Plant Science", naučnici su postigli upravo to - genetski su modifikovali zelenu salatu i duvan tako da proizvode životinjski protein mioglobin.
"Naša studija po prvi put pokazuje da više biljke mogu stabilno da proizvode mioglobin, jedan od ključnih proteina odgovornih za mnoga poželjna svojstva mesa. Ovo je veoma značajno u trenutku kada je potreba za održivim načinima proizvodnje hrane veća nego ikada", rekla je za ScienceAlert glavna autorka Aleksija Grof, istraživačica biljne biotehnologije sa londonskog Imperijal koledža.
U svom istraživanju, Grof i njene kolege koristili su tehniku nazvanu biolistička transformacija, pri kojoj se pomoću takozvanog "genskog pištolja" hloroplasti mladih biljaka zelene salate (Lactuca sativa) i duvana (Nicotiana tabacum) bombarduju optimizovanim verzijama gena za svinjski mioglobin.
Nakon što su potvrdili da je DNK pravilno ubačen, biljke su uzgajene do zrelosti i dale su seme, a testovi su pokazali da je uneseni gen prenet i na njihovo potomstvo.
"Jedno od najvećih iznenađenja bilo je koliko su biljke dobro podnele proizvodnju mioglobina. Iako se mioglobin vezuje za hem, važan molekul koji učestvuje u mnogim aspektima biljnog metabolizma, modifikovane biljke ostale su zdrave, plodne i nisu pokazale značajno narušavanje fotosinteze", rekla je Grof.
Rezultati su pokazali da je ovom tehnikom dobijeno približno 810 miligrama mioglobina po kilogramu suve mase kod zelene salate i 800 miligrama po kilogramu suve mase kod duvana. To je znatno manje od količine mioglobina koja se nalazi u mesu, ali kada se uzmu u obzir ekološke prednosti biljne proizvodnje, priča izgleda drugačije.
"Razlika u akumulaciji mioglobina po jedinici suve mase približno je desetostruka u korist životinjskog mišićnog tkiva u poređenju sa prinosima iz biljaka opisanim u ovom radu. Uprkos tome, uzgoj biljaka je daleko efikasniji u pogledu korišćenja resursa od stočarske proizvodnje. Zbog toga bi mioglobin dobijen iz biljaka mogao da ostvari prinose proteina po hektaru koji bi bili uporedivi ili čak potencijalno veći od onih u stočarstvu, uz znatno manju potrošnju vode i manje emisije gasova sa efektom staklene bašte", navode istraživači.
Istraživači priznaju da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se preciznije procenilo koliko bi proizvodnja mioglobina u biljkama mogla da se poredi sa postojećim stočarstvom.
Pročitaj još
Ako ova tehnika zaživi, naučnici kažu da bi protein mogao da se izdvaja iz listova biljaka i koristi kao sastojak biljnih zamena za meso, ili bi ljudi jednostavno mogli da jedu ili pripremaju genetski modifikovanu zelenu salatu kao svežu namirnicu.
Međutim, postoji još jedan faktor koji bi mogao dodatno da prevagne u korist ovog biljnog pristupa - dalje usavršavanje samog procesa. Na kraju krajeva, metoda opisana u ovom radu predstavlja samo dokaz da je ovakav pristup moguć, a tim kaže da postoji mnogo prostora za povećanje prinosa proteina, ne samo kada je reč o mioglobinu.
"Otkrili smo da se protein pravilno savija, ali da ugradnja hema nije potpuna, što nam daje jasan pravac za unapređenje budućih generacija ovih biljaka. Pošto naši rezultati ukazuju na to da je dostupnost hema ograničavajući faktor, budući rad mogao bi da se usmeri na modifikovanje puta sinteze hema ili drugih aspekata njegovog metabolizma kako bi se povećao udeo potpuno formiranog mioglobina", rekla je Grof za ScienceAlert.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu "Frontiers in Plant Science".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Hrana i piće
VIDEO: Restoran u malom španskom mestu proglašen za najbolji na svetu
08.11.2026.•
0
Španski restoran "Ečebari gril" (Asador Ečebari) proglašen je za najbolji na svetu za ovu godinu.
Naučnici razvili banane koje ne potamne nakon ljuštenja
08.11.2026.•
0
Britanski naučnici razvili su novu vrstu banana koje ne potamne nakon ljuštenja ili sečenja.
Trik za sočnu pečenu piletinu: Posolite je dan ranije i dobićete hrskavu kožicu
07.11.2026.•
0
Za savršeno pečenu piletinu, sa sočnim mesom i hrskavom, zlatnosmeđom kožicom, važna je i priprema dan pre pečenja.
Kako da napravite domaći sok od jabuka
05.11.2026.•
2
Jesen je sezona jabuka, a od ovog voća kod kuće možete napraviti sok bez konzervansa.
Pet vrsta sireva koje ne bi trebalo kupovati u supermarketima
04.11.2026.•
2
Sir je čest izbor u kupovini, ali nisu svi proizvodi istog kvaliteta.
Čemu služi strana rendeta s oštrim šiljcima koju retko ko koristi
01.11.2026.•
5
Većina ljudi na rendetu koristi jednu ili dve omiljene strane, dok jedna ostaje gotovo netaknuta.
Da palenta ispadne savršena: Na ovo obratite pažnju
01.11.2026.•
1
Kada se pravilno pripremi, palenta bi trebalo da bude gusta i kremasta.
Može li muzika da utiče na ukus hrane?
01.11.2026.•
0
Muzika zaista može da učini obroke ukusnijim tako što pojačava ukuse hrane, otkriva novo istraživanje.
Mekdonalds tužen zbog "Mekriba": Da li sendvič zaista sadrži meso sa rebara?
31.10.2026.•
2
Sud u Čikagu odbio je zahtev kompanije "Mekdonalds" za odbacivanje kolektivne tužbe u kojoj se lanac brze hrane optužuje da je potrošače dovodio u zabludu u vezi sa sastavom sendviča "Mekrib".
Šta jesti kada ogladnite pred spavanje: Nutricionistkinje preporučuju tri užine
29.10.2026.•
0
Kasna glad ne mora da znači da treba preskočiti obrok i sačekati jutro.
Zašto pečeno meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne
29.10.2026.•
0
Meso ne treba seći odmah nakon vađenja iz rerne.
Mala istorija majoneza
26.10.2026.•
0
Majonez je danas jedan od najpoznatijih i najčešće korišćenih sosova na svetu.
Naučnici pronašli novi način da spasu banane od nestanka
26.10.2026.•
0
Jedna od najpopularnijih sorti banana na svetu mogla bi da dobije naslednika otpornog na opasne bolesti.
Voće i povrće gube hranljive materije: Naučnici objašnjavaju zašto
25.10.2026.•
0
Voće i povrće i dalje su neizostavan deo zdrave ishrane, ali istraživanja pokazuju da pojedine poljoprivredne kulture danas sadrže manje važnih hranljivih materija nego pre nekoliko decenija.
Mali trik za ukusnije meso: Dodajte prstohvat šećera tokom pripreme
25.10.2026.•
0
Mala količina šećera tokom pripreme mesa može doprineti lepšoj boji i izraženijem ukusu, naročito kada se želi postići karamelizovana korica.
Sezona nara je počela: Koliko je ovo voće zaista dobro za zdravlje?
23.10.2026.•
3
Nar je ponovo dostupan na pijacama i u marketima, a često se predstavlja kao superhrana.
Italija uspešno brani titulu u proizvodnji testenina
23.10.2026.•
0
Testenine na tanjirima završavaju u najrazličitijim oblicima, kao špagete, fuzile, pene ili taljatele, ali bez obzira na to u Evropskoj uniji se ubedljivo najveća količina testenina proizvodi u Italiji.
Grčki i običan jogurt - koje su razlike?
21.10.2026.•
6
Grčki i obični jogurt nastaju na isti način, od mleka i živih bakterijskih kultura.
Kada treba dodati so u supu?
18.10.2026.•
2
Trenutak u kojem se supa soli može značajno da utiče na njen konačni ukus.
Da li je konzervirano voće zdravo?
18.10.2026.•
0
Iako se sveže voće često smatra najboljim izborom, konzervirano voće može da bude zdrava i praktična alternativa, naročito ako ne sadrži dodate šećere.
U Severnoj Makedoniji zabranjena upotreba pilećih želudaca, zaplenjena jedna tona
17.10.2026.•
2
Agencija Severne Makedonije za hranu i veterinarstvo je saopštila da je u mesarama u Strugi i Ohridu zaplenjeno i uništeno 1.000 kilograma bubaca (pilećih želudaca) čiji uvoz i korišćenje su zabranjeni u toj zemlji.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar