Vreme je alergija: Doktorka o tome šta treba da znate
Da li vi pripadate polovini Evropljana koji boluju od nekog vida alergije? Da li ste vi jedan od 100 miliona u Evropi koji već ima dijagnozu alergijske kijavice?
Foto: Pixabay
Ili ste još jedan u neprekidnom lancu porasta broja obolelih od alergijske kijavice u Evropi? Bilo da ste dete ili odrastao čovek…
Proleće je vreme kada se neki od nas često susreću sa tegobama, kao što su zapušen nos, kijanje, suzne i crvene oči. Ukoliko se te tegobe jave po prvi put, većina razmišlja o prehladi ili virusnoj infekciji. Ako tegobe potraju više dana i to bez povišene telesne temperature, treba razmisliti o alergijskoj kijavici, objašnjava prof. dr Maja Buljčik Čupić sa Klinike za otorinolaringologiju i hirurgiju glave i vrata Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu.
Svakako, veliki broj ljudi u ovom periodu ima već dobro poznate tegobe od ranijih godina i svesni su svoje polenske alergije. Sve te tegobe dodatno otežavaju kvalitet života, remeteći dnevne aktivnosti i spavanje noću.
Smanjuju i dovode do značajnog pada koncentracije tokom rada ili učenja, dovode do nervoze, neispavanosti i često do potištenosti, nervoze, umora i agresivnog ponašanja. I odrasli i deca su suočeni sa istim tegobama, kao i njihovim posledicama po kvalitet života.
Upravo nasuprot njihovom objektivnom pogoršanju zdravstvenog i psihičkog stanja, prolepšanje vremena, visoke spoljne temperature tj "lepo vreme", vetar, izlazak u prirodu dodatno pogoršava stanje alergičara.
Komplikacije nastaju kada se nelečenjem polenske kijavice, razvijaju oslabljen sluh ili osećaj sekreta u ušima kao posledica tzv. sekretorne upale srednjeg uva, koja često prelazi u akutnu upalu. Čest osećaj sekreta u sinusima tj osećaj pritiska u glavi, punoće, pogotovo ujutru nakon ustajanja iz kreveta, ukazuje na razvoj sinuzitisa tj upale sinusa. Osećaj umora, slabosti, pojava intenzivnog kašlja, periodi promuklosti, teškoće u komunikaciji kao posledica razvijenog alergijskog laringitisa.
Pročitaj još
Svrab, crvenilo grla, nosa, ušiju, očiju koje često vodi nenamernom, nesvesnom, neprekidnom "češkanju prstima" tih regija i stvaranju mikro i makro traume sa brojnim posledicama. Veće komplikacije kao stezanje i sviranje u grudima, vode jednoj od najčešćih udruženih bolesti sa alergijskom kijavicom, bronhijalnoj astmi.
Foto: Maja Buljčik Čupić/Privatna arhiva
Rešenje tegoba je pripremiti se za polensku alergiju na vreme, i na što lakši i bezbolniji način sprečiti dalje komplikacije alergijske kijavice.
Kao adekvatnu pripremu ili dopunu već postojećoj terapiji alergija predlažemo upotrebu BiVits ACTIVA Quercetin phospholipid.
Kvercetin (Quercetin) pripada grupi biljnih pigmenata zvanih flavonoidi, koji su poznati po tome što voću, povrću i cveću daju boju. Pored toga, flavonoidi, uključujući i kvercetin su moćni antioksidansi, koji štite organizam od oštećenja uzrokovanih oksidativnim stresom i nakupljanjem slobodnih radikala.
BiVits ACTIVA Quercetin phospholipid, sadrži kvercetin u fitozomalnom obliku, i predstavlja prirodni flavonoidni spoj, ekstrakt iz pupoljka cveta japanskog drveta (Sophora japonica) kombinovanog sa fosfolipidima iz lecitina repice. Kliničke studije su pokazale da je bioraspoloživost proizvoda u fitozomalnom obliku i do 20 puta veća. Takođe, na ćelijskom nivou, superiorna formulacija ovog preparata pored antioksidativnog dejstva, pokazuje i imunomodulatornu aktivnost, antiupalnu aktivnost.
Kvercetin utiče na stabilizaciju membrane mastocita, ćelija koji su glavni krivci u lančanoj alergijskoj reakciji, na taj način što sto smanjuju oslobađanje histamina, glavnog krivca svih neprijatnih simptoma polenske alergije.
Studije su pokazale da se primena BiVits ACTIVA Quercetin phospholipida u dozi od 250 mg, 2 puta dnevno, tokom 4 nedelje pokazala efikasnom upravo u smanjenju simptoma polenske alergije, poput svraba očiju, kijanja, curenja nosa i poremećenog sna uz istovremeno poboljašnje kvaliteta života.
Glavna prednost upotrebe kvercetina, je ta što ne dovodi do neželjene uspavanosti, usporenosti pri obavljanju dnevnih aktivnosti, pogotovo pri vožnji kolima ili drugim motornim aktivnostima, za razliku od antihistaminika koji imaju taj čest neželjeni efekat u primeni. Takođe, kod osoba koji su sklonije i voljnije da pre uzmu prirodni preparat nego hemijski sintetisan antihistaminik u obliku leka, BiVits ACTIVA Quercetin phospholipid je odličan izbor.
Treba napomenuti da kvercetin, može da stupi u interakciju sa nekim lekovima, te je zato pre svakog započinjanja suplementacije kvercetinom neophodna konsultacija vašeg lekara ili farmaceuta.
Mislite o vašoj polenskoj alergiji na vreme i uzmite zdravlje u svoje ruke, a neka vam pravi saveznik u prevenciji i ublažavanju simptoma alergije bude BiVits ACTIVA Quercetin phospholipid.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U Srbiji zabeleženo 9.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
05.02.2026.•
0
U Srbiji su od 26. januara do 1. februara zabeležena 9.303 slučaja oboljenja sličnih gripu.
Jod i imunitet: Važan saveznik organizma tokom zime
05.02.2026.•
0
Zima, osim hladnoće i snega, donosi i sezonu prehlada i gripa. Dok se najčešće govori o unosu vitamina C i D i cinku, još jedan element često zna da bude zapostavljen, a to je jod.
Stručnjaci: E-cigarete mogu izazvati kardiološke i kancerogene posledice
04.02.2026.•
1
Francuska agencija za hranu, životnu sredinu i zdravlje i bezbednost na radu (ANSES) saopštila je da je elektronska cigareta povezana sa potencijalnim srednjoročnim i dugoročnim zdravstvenim rizicima.
Studija: Ultraprerađena hrana više liči na cigarete nego na zdrave namirnice
04.02.2026.•
0
Ultraprerađena hrana više podseća na cigarete nego na tradicionalne zdrave namirnice i zahteva daleko strožu regulaciju, navodi se u novoj studiji istraživača sa Harvarda, Univerziteta u Mičigenu i Univerziteta Djuk.
Koje navike mogu smanjiti rizik od srčanih bolesti?
03.02.2026.•
0
Zdravlje srca danas je mnogima veća briga nego ikada, naročito kada je reč o prevenciji ozbiljnih stanja poput srčanog udara ili bolesti srca.
Studija otkriva prelomnu tačku kada se kod muškaraca znatno povećava rizik od srčanog udara
03.02.2026.•
1
Skrining na rizik od srčanog udara bi trebalo da se obavlja ranije kod muškaraca, prema novoj studiji koja je otkrila da rizik od kardiovaskularnih bolesti počinje da raste kada su muškarci u srednjim tridesetim.
Bezbolno, brzo i precizno: Lasersko skidanje dioptrije u Očnoj klinici Bulevar
03.02.2026.•
0
Lasersko skidanje dioptrije danas se smatra jednom od najefikasnijih metoda za korekciju vida.
U Španiji prvi put urađena transplantacija lica od donora koji je eutaniziran
03.02.2026.•
1
Bolnica u Barseloni saopštila je da je obavila pionirski transplant lica u kojem je donor, prvi put u svetu, ponudio svoje lice za donaciju pre nego što je prošao proceduru potpomognutog umiranja.
Hirurzi 48 sati držali u životu čoveka bez oba plućna krila
03.02.2026.•
1
U izuzetnom primeru očuvanja života, hirurzi su uspeli da održe teško bolesnog čoveka u životu 48 sati bez pluća, dok je čekao transplantaciju oba plućna krila.
Lekari preporučuju korišćenje bidea: Ovo su razlozi
02.02.2026.•
6
Nekada smatrani neobičnošću, bidei postaju sve češći jer sve više ljudi traži higijensku i održivu alternativu toalet papiru ili "korišćenju ruke za upravljanje određenim fizičkim poslovima".
U SAD značajno povećana stopa preživljavanja obolelih od raka
01.02.2026.•
0
U Sjedinjenim Američkim Državama postignut je značajan napredak u borbi protiv raka.
Geni imaju veću ulogu u dugovečnosti nego što se mislilo
01.02.2026.•
1
Genetika određuje čak do 55 odsto životnog veka čoveka, pokazalo je istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Science".
Nedovoljno sna oštećuje moždane ćelije
01.02.2026.•
0
Studija koju su vodili istraživači sa Univerziteta u Kamerinu u Italiji otkrila je da masna izolacija koja štiti neurone može biti oštećena kada ne spavamo, što kompromituje našu mentalnu obradu.
MRI snimci pokazali: Vežbanje zaista podmlađuje mozak
01.02.2026.•
0
Pored boljeg sna, regulacije telesne težine i produženog životnog veka, možda možemo dodati i mlađi moždani profil kao još jedan razlog za vežbanje.
Studija: Seda kosa možda štiti od raka
01.02.2026.•
0
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Koliko je najduže što je neko bio klinički mrtav - a zatim se vratio u život
01.02.2026.•
0
Kada nekome srce prestane da kuca, moždane ćelije počinju da umiru u roku od nekoliko minuta. Ali ponekad, oni ipak mogu da se vrate iz mrtvih.
Nacionalni dan bez duvana: U Srbiji pušenje godišnje odnese 19.000 života
31.01.2026.•
4
Nacionalni dan bez duvana u Srbiji obeležava se danas, a njegov cilj je da ukaže na štetne zdravstvene, socijalne i ekonomske posledice upotrebe duvana.
Za nedelju dana skoro 10.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu
30.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u Srbiji od 19. do 25. januara zabeleženo 9.960 slučajeva oboljenja slična gripu.
Šta je najbolje da pijete za zdravlje creva?
30.01.2026.•
2
Dobra hidratacija ključna je za zdravlje celog organizma, ali i za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema.
Neophodna modernizacija sistema skrininga raka grlića materice
29.01.2026.•
1
Od raka grlića materice u Srbiji svakog dana premine najmanje jedna žena, a ta bolest se, u velikoj meri, može sprečiti.
Istraživanje: Ljudi koji ostaju budni do kasno imaju veći rizik od lošeg zdravlja srca
29.01.2026.•
1
Ljudi koji prirodno ostaju budni do kasno, poznati kao "noćne sove", imaju lošije zdravlje srca i veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa onima koji rano ustaju.