Kako da prestanete da budete tako strogi prema sebi
Ako se prijatelj bori sa velikim izazovom ili se oseća poraženo, obično je naš prvi instinkt da ponudimo reči utehe i razumevanja.
Ali često nije tako lako to učiniti za sebe.
Psiholozi navode da nam razvijanje samosaosećanja može pomoći da se bolje nosimo sa životnim problemima.
Često smo sami sebi najstroži kritičari.
Međutim, vežbanje malo samosaosećanja mnogo pomaže. Istraživanja pokazuju da kada ljudi prolaze kroz izazove ili stresne situacije, oni koji pokazuju više samosaosećanja su otporniji.
"Možemo reći: 'Pogrešio/la sam', umesto da kažemo: 'Ja sam potpuni promašaj'", savetuje dr Kristin Nef, vanredna profesorka pedagoške psihologije na Univerzitetu Teksasa u Ostinu, koja proučava samosaosećanje više od dve decenije, piše New York Times, a prenosi RTS.
"To je zdravija alternativa samopoštovanja, jer se ne radi o pozitivnom osuđivanju sebe, već o tome da budete od pomoći i ljubazni prema sebi", naglašava ona.
Šta je samosaosećanje?
Samosaosećanje je proces izražavanja podrške, topline i razumevanja prema sebi tokom teških vremena - i prepoznavanje da niste jedina nesavršena osoba na celom svetu.
Ono proizilazi iz svesnosti, koja podrazumeva da budemo fokusirani na sadašnji trenutak bez osuđivanja. Ljudi sa samosaosećanjem mogu da prepoznaju kada se osećaju poraženo ili neadekvatno, ali izbegavaju da se izgube u tim osećanjima kako bi mogli da budu dobronamerniji prema sebi, umesto da razmišljaju o tome, dodaje dr Nef.
Biti ljubazan prema sebi ne znači organizovati žurku sažaljenja. Naša patnja nije jedinstvena - mane i neuspesi su deo onoga što nas čini ljudima. I dok svi patimo na različite načine, saznanje da je patnja univerzalna može pomoći u sprečavanju osećaja stida ili izolacije.
Koji su mitovi o samosaosećanju?
Jedan uobičajeni mit je da će samosaosećanje potkopati motivaciju za samousavršavanjem ili popravljanja negativnih okolnosti.
"Ali istraživanja ukazuju da su podrška, ohrabrenje i konstruktivna kritika efikasniji motivatori od negativnih povratnih informacija", napominje dr Nef.
Drugi mit je da je samosaosećanje izgovor da sebi popuštamo. Ali u stvarnosti, navodi profesorka, pokazano je da smanjuje sagorevanje i stoga nam omogućava da bolje brinemo o drugima.
Samopopuštanje, s druge strane, podrazumeva ponašanje na način koji je na kraju štetan - bilo za sebe ili za druge.
Konačno, samosaosećanje se ponekad meša sa brigom o sebi, ali nije samo uteha, rekao je Stiven K. Hejz, klinički psiholog i tvorac terapije prihvatanja i posvećenosti, koja naglašava vrste veština koje su korisne za izgradnju samosaosećanja, poput života u trenutku i usredsređenosti na vrednosti, a ne na nametnuta očekivanja.
Samosaosećanje "je osnaživanje da budete sami, da osvestite svoja osećanja, potpuno i bez nepotrebne odbrane", objašnjava Hejz.
Pročitaj još
Kako razviti samosaosećanje
Postoji više načina da se vežba samosaosećanje:
Govorite sebi lepe stvari svaki dan.
Razmislite o tome kako se odnosite prema sebi tokom dana, savetuje dr Nes. Da li ste podržavajući i ohrabrujući? Ili ste sami sebi najgori neprijatelj?
"Velika većina ljudi je znatno saosećajnija prema drugima nego prema sebi", kaže dr Nes.
Ako ste skloni da se samokažnjavate, dodaje profesorka, onda pokušajte da razgovarate sa sobom ljubazno, baš kao što biste razgovarali sa dobrim prijateljem u istoj situaciji.
Napravite pauzu saosećanja.
Tara Brač, psiholog i autorka knjige „Radikalno prihvatanje“, predlaže RAIN (Recognize, allow, investigate and nurture) metod: Prepoznajte, dozvolite, istražite i negujte.
Ideja je da prepoznate emocije koje imate, a zatim dozvolite tim osećanjima da postoje bez refleksnog odbacivanja.
Zatim, istražite kako vaše emocije utiču na vaše telo – da li postoji praznina u stomaku ili stezanje u grudima? Odvojite vreme da istražite i uverenja povezana sa tim emocijama - da li pretpostavljate da nešto nije u redu sa vama?
"To je verovatno najveća patnja koju ljudi imaju: 'Ne zaslužujem da me vole, ne uspevam, trebalo bi da radim više'", kaže dr Brač.
Zatim, negujte. Šta je delu vas koji pati najviše potrebno upravo sada? Razumevanje? Da vam oproste? Ljubazna poruka?
Stavite ruku na srce ili koristite drugi umirujući dodir koji iskazuje brigu.
Pošaljite ljubaznu poruku unutra: "U redu je da ovo osećam" ili "Radiću najbolje što mogu".
Ovi mali gestovi mogu da naprave veliku razliku.
Jedna mala studija sprovedena na 135 studenata osnovnih studija otkrila je da su oni koji su redovno provodili 20 sekundi dnevno stavljajući ruke na srce i stomak dok su bili zaokupljeni lepim mislima poput "Kako mogu biti prijatelj sebi u ovom trenutku?", prijavili da se osećaju manje pod stresom i da imaju više saosećanja prema sebi nakon mesec dana.
Podelite to dalje.
Dajući sebi saosećanje, postajete bolje sposobni da primite i pružite saosećajnu brigu drugima, napominje dr Hejz.
"Pokažite im da nisu sami. Potrebni su nam ljudi koji su saosećajniji prema sebi i saosećajniji prema drugima", dodao je.
Samosaosećanje može uključivati uspostavljanje zdravih granica u vezi ili čak okretanje saosećanja ka spolja - na primer, volontiranje za važan cilj ili učešće na protestu kako bi se pokušale pozitivne političke ili društvene promene.
U tom smislu, samosaosećanje može biti žestoko i snažno: pomislite na energiju "mame medvedice".
"Deo brige o sebi znači pokušaj da se okonča šteta i na društvenom nivou", smatra profesorka Nef.
"To je veće od samo naših pojedinačnih ja", ističe ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
2
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar