Kako da prestanete da budete tako strogi prema sebi
Ako se prijatelj bori sa velikim izazovom ili se oseća poraženo, obično je naš prvi instinkt da ponudimo reči utehe i razumevanja.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Ali često nije tako lako to učiniti za sebe.
Psiholozi navode da nam razvijanje samosaosećanja može pomoći da se bolje nosimo sa životnim problemima.
Često smo sami sebi najstroži kritičari.
Međutim, vežbanje malo samosaosećanja mnogo pomaže. Istraživanja pokazuju da kada ljudi prolaze kroz izazove ili stresne situacije, oni koji pokazuju više samosaosećanja su otporniji.
"Možemo reći: 'Pogrešio/la sam', umesto da kažemo: 'Ja sam potpuni promašaj'", savetuje dr Kristin Nef, vanredna profesorka pedagoške psihologije na Univerzitetu Teksasa u Ostinu, koja proučava samosaosećanje više od dve decenije, piše New York Times, a prenosi RTS.
"To je zdravija alternativa samopoštovanja, jer se ne radi o pozitivnom osuđivanju sebe, već o tome da budete od pomoći i ljubazni prema sebi", naglašava ona.
Šta je samosaosećanje?
Samosaosećanje je proces izražavanja podrške, topline i razumevanja prema sebi tokom teških vremena - i prepoznavanje da niste jedina nesavršena osoba na celom svetu.
Ono proizilazi iz svesnosti, koja podrazumeva da budemo fokusirani na sadašnji trenutak bez osuđivanja. Ljudi sa samosaosećanjem mogu da prepoznaju kada se osećaju poraženo ili neadekvatno, ali izbegavaju da se izgube u tim osećanjima kako bi mogli da budu dobronamerniji prema sebi, umesto da razmišljaju o tome, dodaje dr Nef.
Biti ljubazan prema sebi ne znači organizovati žurku sažaljenja. Naša patnja nije jedinstvena - mane i neuspesi su deo onoga što nas čini ljudima. I dok svi patimo na različite načine, saznanje da je patnja univerzalna može pomoći u sprečavanju osećaja stida ili izolacije.
Koji su mitovi o samosaosećanju?
Jedan uobičajeni mit je da će samosaosećanje potkopati motivaciju za samousavršavanjem ili popravljanja negativnih okolnosti.
"Ali istraživanja ukazuju da su podrška, ohrabrenje i konstruktivna kritika efikasniji motivatori od negativnih povratnih informacija", napominje dr Nef.
Drugi mit je da je samosaosećanje izgovor da sebi popuštamo. Ali u stvarnosti, navodi profesorka, pokazano je da smanjuje sagorevanje i stoga nam omogućava da bolje brinemo o drugima.
Samopopuštanje, s druge strane, podrazumeva ponašanje na način koji je na kraju štetan - bilo za sebe ili za druge.
Konačno, samosaosećanje se ponekad meša sa brigom o sebi, ali nije samo uteha, rekao je Stiven K. Hejz, klinički psiholog i tvorac terapije prihvatanja i posvećenosti, koja naglašava vrste veština koje su korisne za izgradnju samosaosećanja, poput života u trenutku i usredsređenosti na vrednosti, a ne na nametnuta očekivanja.
Samosaosećanje "je osnaživanje da budete sami, da osvestite svoja osećanja, potpuno i bez nepotrebne odbrane", objašnjava Hejz.
Pročitaj još
Kako razviti samosaosećanje
Postoji više načina da se vežba samosaosećanje:
Govorite sebi lepe stvari svaki dan.
Razmislite o tome kako se odnosite prema sebi tokom dana, savetuje dr Nes. Da li ste podržavajući i ohrabrujući? Ili ste sami sebi najgori neprijatelj?
"Velika većina ljudi je znatno saosećajnija prema drugima nego prema sebi", kaže dr Nes.
Ako ste skloni da se samokažnjavate, dodaje profesorka, onda pokušajte da razgovarate sa sobom ljubazno, baš kao što biste razgovarali sa dobrim prijateljem u istoj situaciji.
Napravite pauzu saosećanja.
Tara Brač, psiholog i autorka knjige „Radikalno prihvatanje“, predlaže RAIN (Recognize, allow, investigate and nurture) metod: Prepoznajte, dozvolite, istražite i negujte.
Ideja je da prepoznate emocije koje imate, a zatim dozvolite tim osećanjima da postoje bez refleksnog odbacivanja.
Zatim, istražite kako vaše emocije utiču na vaše telo – da li postoji praznina u stomaku ili stezanje u grudima? Odvojite vreme da istražite i uverenja povezana sa tim emocijama - da li pretpostavljate da nešto nije u redu sa vama?
"To je verovatno najveća patnja koju ljudi imaju: 'Ne zaslužujem da me vole, ne uspevam, trebalo bi da radim više'", kaže dr Brač.
Zatim, negujte. Šta je delu vas koji pati najviše potrebno upravo sada? Razumevanje? Da vam oproste? Ljubazna poruka?
Stavite ruku na srce ili koristite drugi umirujući dodir koji iskazuje brigu.
Pošaljite ljubaznu poruku unutra: "U redu je da ovo osećam" ili "Radiću najbolje što mogu".
Ovi mali gestovi mogu da naprave veliku razliku.
Jedna mala studija sprovedena na 135 studenata osnovnih studija otkrila je da su oni koji su redovno provodili 20 sekundi dnevno stavljajući ruke na srce i stomak dok su bili zaokupljeni lepim mislima poput "Kako mogu biti prijatelj sebi u ovom trenutku?", prijavili da se osećaju manje pod stresom i da imaju više saosećanja prema sebi nakon mesec dana.
Podelite to dalje.
Dajući sebi saosećanje, postajete bolje sposobni da primite i pružite saosećajnu brigu drugima, napominje dr Hejz.
"Pokažite im da nisu sami. Potrebni su nam ljudi koji su saosećajniji prema sebi i saosećajniji prema drugima", dodao je.
Samosaosećanje može uključivati uspostavljanje zdravih granica u vezi ili čak okretanje saosećanja ka spolja - na primer, volontiranje za važan cilj ili učešće na protestu kako bi se pokušale pozitivne političke ili društvene promene.
U tom smislu, samosaosećanje može biti žestoko i snažno: pomislite na energiju "mame medvedice".
"Deo brige o sebi znači pokušaj da se okonča šteta i na društvenom nivou", smatra profesorka Nef.
"To je veće od samo naših pojedinačnih ja", ističe ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Preporuke Batuta: Kako da se zaštite tokom toplotnogtalasa
26.06.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je preporuke za zaštitu tokom ekstremno visokih temperatura.
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
1
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Koliko vode treba piti tokom toplotnog talasa?
24.06.2026.•
3
Leto je stiglo, a sa njim i prvi ozbiljniji toplotni talasi.
Prvi put u Holandiji izvršena eutanazija teško bolesnog deteta
23.06.2026.•
3
U Holandiji je prvi put sprovedena eutanazija neizlečivo bolesnog deteta otkako su početkom 2024. godine stupila na snagu pravila koja to omogućavaju, saopštila je ministarka javnog zdravlja te zemlje Sofi Hermans.
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Šta se dešava sa mozgom kada jedete banane?
22.06.2026.•
0
Ako vam je zdravlje mozga prioritet, verovatno već znate da je smanjenje unosa hrane bogate šećerom jedna od najboljih navika u ishrani.
Supstanca prisutna u kupusnjačama mogla bi da pomogne protiv gojaznosti i povišenog šećera
22.06.2026.•
0
Supstanca prisutna u rukoli i drugim kupusnjačama, među kojima su brokoli i kupus, mogla bi da pomogne u sprečavanju gojaznosti i ublažavanju posledica ishrane bogate mastima.
Korisnici Ozempika su manje skloni nasilničkom ponašanju
21.06.2026.•
1
GLP-1 lekovi, kao što su Ozempik i Vigovi, mogli bi da smanje rizik od nasilničkog ponašanja kod osoba koje ih trenutno koriste.
Aleksitimija - skriveno iskustvo miliona ljudi
21.06.2026.•
0
Zamislite da osećate knedlu u stomaku ili ubrzano lupanje srca, a da ne možete da odredite da li osećate bes, anksioznost ili uzbuđenje. Za milione ljudi širom sveta, to je svakodnevno iskustvo.
Studija: Nanočestice pokazale obećavajuće rezultate u borbi protiv raka prostate
21.06.2026.•
0
Nanočestice napravljene od silicijum-dioksida pokazale su visok nivo efikasnosti u uništavanju ćelija raka prostate i podsticanju imunološkog odgovora organizma, pokazala je studija objavljena u "Cancer Research".
Malo poznata bolest zuba možda pogađa milione dece
21.06.2026.•
0
Mlečni zubi vašeg deteta, mali, nežni i kredasto beli, ispadaju. Na njihovom mestu niču žućkasto-smeđi, krhki zubi - na iznenađenje svih.
Voće koje najviše čuva srce
21.06.2026.•
0
Poznata preporuka o "pet porcija voća i povrća dnevno" decenijama se smatra zlatnim standardom zdrave ishrane.
Studija otkrila optimalan broj koraka dnevno za ublažavanje posledica dugotrajnog sedenja
21.06.2026.•
1
Verovatno ste već čuli da bi odrasli trebalo da naprave 10.000 koraka dnevno.
Ako ne možete da spavate bez pokrivača, čak ni kad je vruće - evo šta stoji iza toga
21.06.2026.•
2
Ako ste i leti jedna od onih osoba koje ne mogu da zaspu bez pokrivača, čak ni kada je u sobi veoma toplo, niste jedini.
Srčane bolesti u starijem dobu: Kako prepoznati simptome i smanjiti rizik od oboljevanja
20.06.2026.•
2
Starije osobe češće obolevaju od bolesti srca i krvnih sudova, ali se rizik može smanjiti zdravijim navikama i redovnim kontrolama. Važno je i na vreme prepoznati simptome koji ukazuju na srčane probleme.
Zaspite čim legnete? Evo šta vam telo poručuje
19.06.2026.•
1
Većini ljudi treba 10 do 20 minuta da utonu u san, dok neki zaspe gotovo odmah čim legnu.
Zašto treba izbegavati tuširanje hladnom vodom tokom vrućina?
19.06.2026.•
2
Kada krenu vrućine, mnogi spas traže pod hladnim tušem. Međutim, iako takvo osveženje pruža trenutno olakšanje, ono zapravo ne pomaže telu da se rashladi, a za neke može biti i rizično.
Zašto je opasno piti antibiotike na svoju ruku: Šta ako postanemo otporni na njih?
18.06.2026.•
0
Antibiotici su jedno od najvećih otkrića u istoriji medicine. Zahvaljujući njima, danas uspešno lečimo brojne bakterijske infekcije koje su nekada odnosile milione života.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar