Kako da prestanete da budete tako strogi prema sebi
Ako se prijatelj bori sa velikim izazovom ili se oseća poraženo, obično je naš prvi instinkt da ponudimo reči utehe i razumevanja.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Ali često nije tako lako to učiniti za sebe.
Psiholozi navode da nam razvijanje samosaosećanja može pomoći da se bolje nosimo sa životnim problemima.
Često smo sami sebi najstroži kritičari.
Međutim, vežbanje malo samosaosećanja mnogo pomaže. Istraživanja pokazuju da kada ljudi prolaze kroz izazove ili stresne situacije, oni koji pokazuju više samosaosećanja su otporniji.
"Možemo reći: 'Pogrešio/la sam', umesto da kažemo: 'Ja sam potpuni promašaj'", savetuje dr Kristin Nef, vanredna profesorka pedagoške psihologije na Univerzitetu Teksasa u Ostinu, koja proučava samosaosećanje više od dve decenije, piše New York Times, a prenosi RTS.
"To je zdravija alternativa samopoštovanja, jer se ne radi o pozitivnom osuđivanju sebe, već o tome da budete od pomoći i ljubazni prema sebi", naglašava ona.
Šta je samosaosećanje?
Samosaosećanje je proces izražavanja podrške, topline i razumevanja prema sebi tokom teških vremena - i prepoznavanje da niste jedina nesavršena osoba na celom svetu.
Ono proizilazi iz svesnosti, koja podrazumeva da budemo fokusirani na sadašnji trenutak bez osuđivanja. Ljudi sa samosaosećanjem mogu da prepoznaju kada se osećaju poraženo ili neadekvatno, ali izbegavaju da se izgube u tim osećanjima kako bi mogli da budu dobronamerniji prema sebi, umesto da razmišljaju o tome, dodaje dr Nef.
Biti ljubazan prema sebi ne znači organizovati žurku sažaljenja. Naša patnja nije jedinstvena - mane i neuspesi su deo onoga što nas čini ljudima. I dok svi patimo na različite načine, saznanje da je patnja univerzalna može pomoći u sprečavanju osećaja stida ili izolacije.
Koji su mitovi o samosaosećanju?
Jedan uobičajeni mit je da će samosaosećanje potkopati motivaciju za samousavršavanjem ili popravljanja negativnih okolnosti.
"Ali istraživanja ukazuju da su podrška, ohrabrenje i konstruktivna kritika efikasniji motivatori od negativnih povratnih informacija", napominje dr Nef.
Drugi mit je da je samosaosećanje izgovor da sebi popuštamo. Ali u stvarnosti, navodi profesorka, pokazano je da smanjuje sagorevanje i stoga nam omogućava da bolje brinemo o drugima.
Samopopuštanje, s druge strane, podrazumeva ponašanje na način koji je na kraju štetan - bilo za sebe ili za druge.
Konačno, samosaosećanje se ponekad meša sa brigom o sebi, ali nije samo uteha, rekao je Stiven K. Hejz, klinički psiholog i tvorac terapije prihvatanja i posvećenosti, koja naglašava vrste veština koje su korisne za izgradnju samosaosećanja, poput života u trenutku i usredsređenosti na vrednosti, a ne na nametnuta očekivanja.
Samosaosećanje "je osnaživanje da budete sami, da osvestite svoja osećanja, potpuno i bez nepotrebne odbrane", objašnjava Hejz.
Pročitaj još
Kako razviti samosaosećanje
Postoji više načina da se vežba samosaosećanje:
Govorite sebi lepe stvari svaki dan.
Razmislite o tome kako se odnosite prema sebi tokom dana, savetuje dr Nes. Da li ste podržavajući i ohrabrujući? Ili ste sami sebi najgori neprijatelj?
"Velika većina ljudi je znatno saosećajnija prema drugima nego prema sebi", kaže dr Nes.
Ako ste skloni da se samokažnjavate, dodaje profesorka, onda pokušajte da razgovarate sa sobom ljubazno, baš kao što biste razgovarali sa dobrim prijateljem u istoj situaciji.
Napravite pauzu saosećanja.
Tara Brač, psiholog i autorka knjige „Radikalno prihvatanje“, predlaže RAIN (Recognize, allow, investigate and nurture) metod: Prepoznajte, dozvolite, istražite i negujte.
Ideja je da prepoznate emocije koje imate, a zatim dozvolite tim osećanjima da postoje bez refleksnog odbacivanja.
Zatim, istražite kako vaše emocije utiču na vaše telo – da li postoji praznina u stomaku ili stezanje u grudima? Odvojite vreme da istražite i uverenja povezana sa tim emocijama - da li pretpostavljate da nešto nije u redu sa vama?
"To je verovatno najveća patnja koju ljudi imaju: 'Ne zaslužujem da me vole, ne uspevam, trebalo bi da radim više'", kaže dr Brač.
Zatim, negujte. Šta je delu vas koji pati najviše potrebno upravo sada? Razumevanje? Da vam oproste? Ljubazna poruka?
Stavite ruku na srce ili koristite drugi umirujući dodir koji iskazuje brigu.
Pošaljite ljubaznu poruku unutra: "U redu je da ovo osećam" ili "Radiću najbolje što mogu".
Ovi mali gestovi mogu da naprave veliku razliku.
Jedna mala studija sprovedena na 135 studenata osnovnih studija otkrila je da su oni koji su redovno provodili 20 sekundi dnevno stavljajući ruke na srce i stomak dok su bili zaokupljeni lepim mislima poput "Kako mogu biti prijatelj sebi u ovom trenutku?", prijavili da se osećaju manje pod stresom i da imaju više saosećanja prema sebi nakon mesec dana.
Podelite to dalje.
Dajući sebi saosećanje, postajete bolje sposobni da primite i pružite saosećajnu brigu drugima, napominje dr Hejz.
"Pokažite im da nisu sami. Potrebni su nam ljudi koji su saosećajniji prema sebi i saosećajniji prema drugima", dodao je.
Samosaosećanje može uključivati uspostavljanje zdravih granica u vezi ili čak okretanje saosećanja ka spolja - na primer, volontiranje za važan cilj ili učešće na protestu kako bi se pokušale pozitivne političke ili društvene promene.
U tom smislu, samosaosećanje može biti žestoko i snažno: pomislite na energiju "mame medvedice".
"Deo brige o sebi znači pokušaj da se okonča šteta i na društvenom nivou", smatra profesorka Nef.
"To je veće od samo naših pojedinačnih ja", ističe ona.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U Srbiji se od 350 do 400 hiljada građana suočava sa nekom retkom bolešću
11.09.2025.•
1
U Srbiji se između 350.000 i 400.000 građana suočava sa nekom retkom bolešću, dok je u nacionalnom registru evidentirano 12.600 pacijenata, "mada se pretpostavlja da je stvarni broj mnogo veći".
Istraživanje pokazalo: Kada je toplije, unosi se više šećera
10.09.2025.•
1
Kako temperature rastu, Amerikanci sve češće posežu za slatkišima, pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu "Nature climate change".
Španija planira da zabrani pušenje i na otvorenom
10.09.2025.•
3
Španska manjinska levičarska vlada predstavila je nacrt zakona o zabrani pušenja i na otvorenom, uključujući plaže, terase kafića i restorana, autobuske stanice i stadione.
Ministar Lončar nezadovoljan brojem urađenih mamografija, traži dnevne izveštaje o pregledima
09.09.2025.•
14
Ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar izrazio je nezadovoljstvo radom kada je reč o mamografiji.
I dalje u vazduhu povećana koncentracija polena ambrozije: Evo kada se očekuje bolja situacija
09.09.2025.•
10
Poslednji podaci Monitoringa za alergeni polen Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je koncentracija ambrozije znatno iznad graničnih vrednosti.
Još jednom Amerikancu presađen bubreg genetički modifikovane svinje
09.09.2025.•
0
Amerikanac iz američke savezne države Nju Hempšir postao je najnoviji pacijent kojem je presađen eksperimentalni bubreg genetički modifikovane svinje, saopštili su lekari iz Opšte bolnice Masačusets.
Naučnici napravili "hemijski koktel" koji poboljšava funkcije mozga
07.09.2025.•
3
Ruski naučnici saopštili su da su otkrili "hemijski koktel" koji može da uspori promene povezane sa starenjem mozga i poboljša funkcije tog organa u starosti.
Novo istraživanje: Zagađeni vazduh povećava rizik od razvoja demencije
07.09.2025.•
1
Naučnici sa Univerziteta Džon Hopkins otkrili su da sitne čestice zagađenog vazduha, poznate kao PM2.5, mogu podstaći nastanak razarajućih oblika demencije tako što izazivaju toksična taloženja proteina u mozgu.
Naglo porasla prodaja lažnih lekova za mršavljenje širom Evrope
07.09.2025.•
1
Lažni lekovi za mršavljenje se sve više reklamiraju i prodaju širom Evropske unije, što predstavlja ozbiljnu pretnju javnom zdravlju, upozorila je Evropska agencija za lekove (EMA).
SZO: Majmunske boginje više nisu globalna vanredna zdravstvena pretnja
05.09.2025.•
0
Majmunske boginje više nisu vanredna zdravstvena situacija na međunarodnom nivou, izjavio je direktor Svetske zdravstvene organizacije.
Batut: Do kraja avgusta registrovana 34 obolela od groznice Zapadnog Nila
05.09.2025.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da su u Srbiji, do 31. avgusta, registrovana 34 obolela od groznice Zapadnog Nila.
Florida ide ka tome da ukine sve obavezne vakcine za decu
04.09.2025.•
13
Guverner Floride Ron De Santis i ministar zdravlja te američke savezne države Džozef Ladapo objavili su da će Florida postati prva američka država u kojoj se postepeno ukidaju sve obavezne vakcinacije za decu.
Istraživanje pokazalo: Žene u 17 zemalja EU žive duži zdrav život u odnosu na muškarce
03.09.2025.•
1
U 17 zemalja Evropske unije žene žive duži zdrav život od muškaraca, iako muškarci obično duže žive bez ograničenja u aktivnostima i kretanju, podaci su poslednjeg istraživanja Evrostata.
Lekari došli do novih otkrića o sindromu slomljenog srca
31.08.2025.•
0
Lekari su tokom kliničkih ispitivanja došli do novih naučnih otkrića o lečenju takotsubo kardiomiopatije ili tzv. sindroma slomljenog srca.
Nutricionistkinja: U Srbiji postoji nelegalno tržište majčinog mleka
31.08.2025.•
4
Nutricionistkinja Branka Mirković izjavila je da u Srbiji postoji nelegalno tržište majčinog mleka i da ga najviše koriste oni koji se bave bodibildingom.
VIDEO: Napravljen AI stetoskop koji može da otkrije ozbiljna oboljenja srca za samo 15 sekundi
31.08.2025.•
1
Medicinski naučnici su razvili stetoskop koji uz pomoć veštačke inteligencije (AI), može da otkrije ozbiljna srčana oboljenja za 15 sekundi.
Toplotni talasi mogu da ubrzaju starenje kao pušenje ili alkohol
31.08.2025.•
1
Kako se naša planeta postepeno zagreva, naši organizmi moraće da se nose sa stresom viših temperatura.
Studija: Hrana bogata kalijumom smanjuje rizik od srčanih oboljenja za 24 odsto
31.08.2025.•
2
Nova studija Univerzitetske bolnice u Kopenhagenu pokazala je da konzumiranje hrane bogate kalijumom, poput avokada, banana i spanaća, može da umanji rizik od srčanih oboljenja, hospitalizacije i smrti za 24 odsto.
Istraživanje: Pandemija kovida naštetila zdravlju mozga, čak i kod nezaraženih
31.08.2025.•
1
Pandemija kovida bila je štetna za zdravlje mozga, čak i kod ljudi koji nikada nisu bili zaraženi, pokazalo je novo istraživanje.
Batut apeluje pred početak školske godine: Vozači da obrate pažnju na đake
30.08.2025.•
5
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", povodom početka nove školske godine, apelovao je na sve vozače da od 1. septembra obrate pažnju na đake prvake.
Više obolelih od kolere u svetu: Evropa nema prijavljene slučajeve
29.08.2025.•
0
Globalna situacija sa kolerom nastavlja da se pogoršava zbog sukoba i siromaštva, što predstavlja značajan izazov za javno zdravlje u više regiona, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar