Donor sperme sa retkom genetskom mutacijom koja uzrokuje rak otac je 200 dece - neka već umrla
Donor sperme koji je nesvesno nosio genetsku mutaciju koja dramatično povećava rizik od raka postao je otac najmanje 197 dece širom Evrope, otkrila je velika istraga.
Foto: 021.rs (Ilustracija/AI)
Neka deca su već umrla, a samo manjina one koja naslede mutaciju izbeći će rak tokom svog života, piše BBC.
Sperma nije bila prodata klinikama u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali BBC može da potvrdi da je "veoma mali" broj britanskih porodica, koje su obaveštene, koristio donorovu spermu tokom postupka vantelesne oplodnje u Danskoj.
Evropska banka sperme u Danskoj, koja je prodavala spermu, saopštila je da porodice koje su pogođene imaju njihovo "najdublje saučešće" i priznala da je sperma korišćena za pravljenje previše beba u nekim zemljama.
Istraga je sprovedena od strane 14 javnih servisa, uključujući BBC, kao deo Istraživačke novinarske mreže Evropske radiodifuzne unije.
Sperma je dolazila od anonimnog muškarca koji je bio plaćen da donira kao student, počevši od 2005. Njegova sperma je zatim korišćena od strane žena otprilike 17 godina.
On je zdrav i prošao je provere za donore. Međutim, DNK u nekim njegovim ćelijama mutirala je pre nego što se rodio. Ona je oštetila gen TP53 - koji ima ključnu ulogu u sprečavanju da ćelije u telu postanu kancerogene.
Veći deo donorovog tela ne sadrži opasan oblik TP53, ali do 20 odsto njegove sperme ga sadrži.
Međutim, bilo koja deca nastala od pogođene sperme imaće mutaciju u svakoj ćeliji svog tela.
Ovo je poznato kao Li-Fraumeni sindrom i nosi do 90 odsto verovatnoće razvoja raka, posebno tokom detinjstva, kao i raka dojke kasnije u životu.
"To je užasna dijagnoza. To je veoma izazovna dijagnoza za porodicu, postoji doživotni teret života sa tim rizikom, to je očigledno razorno", rekla je prof. Kler Ternbul, genetičarka za rak na Institutu za istraživanje raka u Londonu, za BBC.
Potrebni su MRI snimci tela i mozga svake godine, kao i abdominalni ultrazvuci, kako bi se uočili tumori. Žene često biraju da uklone dojke kako bi smanjile svoj rizik od raka.
Evropska banka sperme je saopštila da "sam donor i članovi njegove porodice nisu bolesni" i da se takva mutacija "preventivno ne otkriva genetskim testiranjem". Rekli su da su odmah blokirali donora kada je problem sa njegovom spermom otkriven.
Deca su umrla
Lekari koji su lečili decu sa rakom povezanim sa donacijom sperme izneli su zabrinutost Evropskom društvu za humanu genetiku ove godine.
Naveli su da su našli 23 dece sa varijantom od 67 poznate u to vreme. Desetoro je već bio dijagnostikovan rak.
Kroz zahteve za pristup informacijama i intervjue sa lekarima i pacijentima otkriveno je da je znatno više dece rođeno od donora.
Brojka je najmanje 197 dece, ali to možda nije konačan broj jer podaci nisu dobijeni iz svih zemalja.
Takođe je nepoznato koliko te dece je nasledilo opasnu varijantu.
Dr Edviž Kasper, genetičarka raka iz Univerzitetske bolnice u Ruanu, u Francuskoj, koja je predstavila početne podatke, rekla je u istrazi: "Imamo mnogo dece koja su već razvila rak. Imamo neku decu koja su već razvila dva različita raka i neka od njih su već umrla u veoma ranom dobu."
Selin (nije joj pravo ime), samohrana majka u Francuskoj čije je dete začeto donorovom spermom pre 14 godina, ima mutaciju. Ona je dobila poziv iz klinike za plodnost koju je koristila u Belgiji, koja ju je pozvala da testira svoju ćerku.
Kaže da nema "apsolutno nikakvu zlu nameru" prema donoru, ali kaže da je bilo neprihvatljivo što joj je data sperma koja "nije bila čista, nije bila bezbedna, koja je nosila rizik".
Pročitaj još
A ona zna da će pretnja raka visiti nad njima do kraja života.
"Ne znamo kada, ne znamo koji, i ne znamo koliko njih. Razumem da postoji velika šansa da će se desiti, a kada se desi, borićemo se i ako ih bude nekoliko, borićemo se nekoliko puta", rekla je ona.
Donorova sperma je korišćena u 67 klinika za plodnost u 14 zemalja.
Zabrinutim roditeljima savetuje se da kontaktiraju kliniku koju su koristili i regulatora plodnosti u toj zemlji.
Ne postoji zakon o tome koliko puta donorova sperma može biti korišćena širom sveta. Međutim, pojedine zemlje postavljaju sopstvene limite.
Evropska banka sperme priznala je da su ti limiti, nažalost, prekršeni u nekim zemljama i da je "u dijalogu sa vlastima u Danskoj i Belgiji".
U Belgiji, samo jedan donor sperme sme da bude korišćen za šest porodica. Umesto toga, 38 različitih žena rodilo je 53 dece donoru.
Britanski limit je 10 porodica po donoru.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Često uzimate kafu za poneti? Ovo su skriveni rizici koje nosi vruća kafa iz papirnih čaša
24.01.2026.•
2
Čini se da je već prodrla i u naša tela, jer su je istraživanja otkrila u arterijama, reproduktivnim organima, pa čak i u mozgu.
Bebe na zimskom vazduhu: Kako pedijatri ocenjuju skandinavsku praksu
24.01.2026.•
8
Praksa da bebe spavaju napolju, na temperaturama ispod nule, u zemljama poput Švedske, Danske, Islanda i Finske često izaziva čuđenje i nevericu kod roditelja u Srbiji.
SAD napustile Svetsku zdravstvenu organizaciju
23.01.2026.•
16
SAD su završile proces povlačenja iz Svetske zdravstvene organizacije, godinu dana od kada je američki predsednik Donald Tramp objavio da prekida članstvo koje je trajalo 78 godina.
Manje slučajeva gripa, među obolelima najviše dece
22.01.2026.•
0
U Srbiji je od 12. do 18. januara zabeleženo 11.483 slučaja oboljenja sličnih gripu, što je za 15,6 odsto niže u poređenju sa prethodnom nedeljom, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Ovo su znaci da ne pijete dovoljno vode
22.01.2026.•
0
Voda je osnovna potreba organizma, ali i jedna od navika koju najlakše zanemarujemo.
Rak grlića materice: Smanjena stopa smrtnosti, važna vakcinacija
21.01.2026.•
1
U toku je Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. To je jedini malignitet koji možemo da sprečimo imunizacijom, uz redovne preglede. Nažalost, Srbija je među vodećim evropskim zemljama po broju obolelih.
O trošku RFZO: Devojčici iz Srbije istovremeno presađeni bubreg i jetra u Italiji
21.01.2026.•
4
Sedmogodišnjoj devojčici iz Srbije uspešno su istovremeno transplantirani jetra i bubreg na klinici u Italiji, a o trošku RFZO.
Detoks posle praznika: Kako jod pomaže metabolizmu da se oporavi?
21.01.2026.•
0
Nakon prazničnog perioda i povećanog unosa hrane sa praznične trpeze, mnogi traže načine da "resetuju" organizam. Dok se najčešće govori o nekim vrstama dijeta, često se zaboravlja jedan važan element - jod.
Studija objasnila zašto se neki ljudi opiju a da nisu popili ni kap alkohola
19.01.2026.•
1
Naučnici su potvrdili u najvećoj studiji te vrste da su bakterije, a ne gljivice, glavni krivci za sindrom auto-pivare, retko medicinsko stanje u kom ljudi postaju pijani nakon jela, iako nisu konzumirali alkohol.
Konzumiranje podgrejane testenine možda je bolje od sveže pripremljene
18.01.2026.•
4
Viralni trik sa društvenih mreža tvrdi da je jučerašnja testenina bolja za šećer u krvi nego sveže kuvana porcija - i stručnjaci kažu da iza toga zaista stoji neka nauka.
VIDEO: Astronauti se vraćaju na Zemlju sa trajnim promenama u mozgu
18.01.2026.•
1
Provođenje vremena u bestežinskom okruženju mikrogravitacije može imati dramatične efekte na ljudsko telo.
Studija: Tetovaže utiču na imuni sistem
18.01.2026.•
1
Tetoviranje može da ostavi trajni trag ne samo na koži, već i na imunom sistemu, pokazuje međunarodna studija u kojoj su učestvovali istraživači Biološkog centra Češke akademije nauka.
VIDEO: Skriveni moždani signal može predvideti Alchajmerovu bolest godinama pre dijagnoze
18.01.2026.•
0
Suptilna promena u aktivnosti moždanih talasa mogla bi da predvidi Alchajmerovu bolest više od dve godine pre dijagnoze, prema novoj studiji.
Tagatoza - prirodan šećer sa manje kalorija i bez naglog skoka insulina
17.01.2026.•
2
Veštački zaslađivači trebalo je da učine slatku hranu i napitke zdravijim, ali danas neki od najpopularnijih zamena bez kalorija izazivaju nove zabrinutosti.
Evropska nedelja prevencije raka grlića materice: Od ove bolesti u Srbiji svake godine umre 440 žena
16.01.2026.•
0
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da će se od 19. do 25. januara obeležiti Evropska nedelja prevencije raka grlića materice i to pod sloganom "Sačuvajte svoje zdravlje".
Rusija počela da koristi novi lek za lečenje raka, možda uskoro i u Srbiji
14.01.2026.•
13
Ruski lek "Rakurs 223Ra" za lečenje raka već se pojavio u bolnicama, saopštila je ruska Federalna medicinsko-biološka agencija.
Rusi planiraju da do 2030. uzgoje genetski modifikovane svinje za doniranje organa ljudima
14.01.2026.•
6
Genetski modifikovana svinja čiji će organi biti pogodni za transplantaciju ljudima mogla bi da bude stvorena u Rusiji do 2030. godine.
Mit o "jačanju" imuniteta: Šta stvarno pomaže imunološkom sistemu?
13.01.2026.•
0
Ideja o "jačanju" imunog sistema duboko je ukorenjena u popularnoj kulturi.
Studija: Konzervansi mogu biti povezani sa rakom i dijabetesom
11.01.2026.•
5
Uobičajeni konzervansi koji se koriste za očuvanje hrane i produženje roka trajanja mogu da budu povezani sa većim rizikom od nekoliko vrsta raka i dijabetesa tip 2, pokazuju dve nove studije iz Francuske.
Ako na ova pitanja odgovorite sa "da", možda imate problem s alkoholom
11.01.2026.•
4
Početak nove godine za mnoge ljude znači učešće u inicijativi "suvi januar" (Dry January), jednomesečnom izazovu tokom kog se potpuno odustaje od alkohola nakon prazničnog perioda.
VIDEO: Kofein može da utiče na telesnu masnoću i rizik od dijabetesa
10.01.2026.•
2
Nivoi kofeina u vašoj krvi mogu uticati na količinu telesne masti koju nosite - faktor koji može odrediti i rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.
Komentari 6
Bog lično
Alek
pajo patak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar