Ako često imate noćne more - to bi mogao biti rani znak jednog oboljenja
Trećinu svog života provedemo spavajući. A četvrtinu vremena provedenog u snu provedemo sanjajući.
Foto: Pixabay
Dakle, za prosečnu osobu koja je živela 2022. godine, sa životnim vekom od oko 73 godine, to iznosi nešto više od šest godina sanjanja.
Ipak, s obzirom na centralnu ulogu koju snovi imaju u našim životima, i dalje znamo veoma malo o tome zašto sanjamo, kako mozak stvara snove i, što je najvažnije, kakav značaj naši snovi mogu imati za naše zdravlje - posebno za zdravlje našeg mozga.
Studija iz 2022. godine, objavljena u časopisu "eClinicalMedicine" izdavača "The Lancet", pokazala je da naši snovi mogu otkriti iznenađujuću količinu informacija o zdravlju našeg mozga.
Tačnije, pokazala je da se učestale noćne more u srednjem i starijem životnom dobu mogu povezati sa povećanim rizikom od razvoja demencije.
U studiji su analizirani podaci iz tri velike američke studije o zdravlju i starenju. One su obuhvatale preko 600 ljudi uzrasta između 35 i 64 godine i 2.600 ljudi starijih od 79 godina.
Svi učesnici su na početku studije bili bez demencije i praćeni su u proseku devet godina (srednja starosna grupa) i pet godina (starija grupa).
Na početku studije (između 2002. i 2012) učesnici su popunili niz upitnika, uključujući i jedan koji je pitao koliko često imaju loše snove i noćne more.
Analizirani su podaci kako bi se utvrdilo da li su učesnici koji su češće imali noćne more na početku studije kasnije češće iskusili kognitivno propadanje (brzo opadanje pamćenja i misaonih sposobnosti) i da li im je dijagnostikovana demencija, piše ScienceAlert.
Naučnici su otkrili da su učesnici srednjih godina koji su svake nedelje imali noćne more imali četiri puta veće šanse da dožive kognitivno propadanje tokom naredne decenije, dok su stariji učesnici imali duplo veću verovatnoću da im bude dijagnostikovana demencija.
Zanimljivo je da je veza između noćnih mora i buduće demencije bila mnogo jača kod muškaraca nego kod žena. Na primer, stariji muškarci koji su imali noćne more svake nedelje imali su pet puta veće šanse da razviju demenciju u poređenju sa starijim muškarcima koji nisu imali loše snove.
Kod žena, međutim, rizik je bio povećan za samo 41 odsto. Vrlo sličan obrazac sam pronađen je i u grupi srednjih godina.
Ovi rezultati ukazuju na to da učestale noćne more mogu biti jedan od najranijih znakova demencije, koji može prethoditi problemima sa pamćenjem i razmišljanjem godinama, pa čak i decenijama - naročito kod muškaraca.
Alternativno, moguće je i da redovne noćne more zapravo doprinose razvoju demencije.
S obzirom na prirodu ove studije, nije moguće sa sigurnošću reći koja je od ovih teorija tačna (iako se sumnja da je u pitanju prva opcija).
Međutim, bez obzira na to koja se teorija ispostavi kao tačna, glavna poruka studije ostaje ista: redovno doživljavanje loših snova i noćnih mora tokom srednjeg i starijeg životnog doba može biti povezano sa povećanim rizikom od razvoja demencije kasnije u životu.
Dobra vest je da se ponavljajuće noćne more mogu lečiti. A osnovna medicinska terapija za noćne more već je pokazala da smanjuje nakupljanje abnormalnih proteina povezanih sa Alchajmerovom bolešću.
Postoje i izveštaji o slučajevima u kojima su pamćenje i misaone sposobnosti poboljšani nakon tretmana noćnih mora.
Ova otkrića ukazuju na to da lečenje noćnih mora može pomoći u usporavanju kognitivnog propadanja i sprečavanju razvoja demencije kod nekih ljudi. To će biti važna oblast za dalja istraživanja.
Pročitaj još
Sledeći koraci u istraživanju uključuju ispitivanje da li su noćne more kod mladih ljudi takođe povezane sa povećanim rizikom od demencije. To bi moglo pomoći u utvrđivanju da li su noćne more uzrok demencije ili su jednostavno rani znak kod nekih osoba.
Takođe u planu je i istraživanje da li druge osobine snova, kao što su učestalost sa kojom ih pamtimo i koliko su živi, takođe mogu pomoći u određivanju koliko je verovatno da će neka osoba razviti demenciju u budućnosti.
Ova istraživanja mogla bi da bace novo svetlo ne samo na vezu između demencije i snova, već i na mogućnosti ranije dijagnoze - i možda ranije intervencije - kao i na prirodu i funkciju tog misterioznog fenomena koji nazivamo snovima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Stres može fizički da promeni strukturu vaše krvi
29.06.2026.•
0
Kada se nagomilaju rokovi na poslu, finansijske brige ne prestaju ili vas čeka neočekivani javni nastup, anksioznost često doživljavamo kao isključivo psihološki problem - nešto što treba prevazići uz malo više volje.
Letnji odmor menja naše navike u ishrani: Unosimo li dovoljno joda?
29.06.2026.•
0
Leto je period kada mnogi menjaju svakodnevne navike, pa tako i način ishrane.
Pomeranje malog prsta navodno pomaže u sprečavanju Alchajmerove bolesti - evo šta je istina
29.06.2026.•
1
Šta kada bi zaštita mozga od demencije bila jednostavna kao pomeranje malih prstiju nekoliko sekundi svakog dana?
Oralni kontraceptivi povezani sa značajnim porastom kompulzivnog prejedanja kod žena
28.06.2026.•
0
Oralni kontraceptivi mogli bi imati neočekivan uticaj na prehrambene navike žena, pokazuje novo istraživanje.
Sve više ljudi u Holandiji odsustvuje sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja
28.06.2026.•
1
Međunarodna kompanija za zapošljavanje Randstad upozorila je na porast broja zaposlenih koji odsustvuju sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja (burn-out), što dodatno opterećuje već zategnuto tržište rada u Holandiji.
Češanje ujeda komarca u početku može da prija, ali nauka objašnjava zašto je to loša ideja
28.06.2026.•
4
Verovatno to slušate još od detinjstva: Nemoj da češeš ujed insekta ili osip, samo ćeš ga pogoršati. Ali zašto bi nešto što pruža tako dobar osećaj bilo loše?
Ishrana bogata mastima i šećerom povezana sa poremećajem pamćenja i ponašanja
28.06.2026.•
0
Ishrana bogata zasićenim mastima, holesterolom i šećerima može negativno da utiče na funkcije mozga i da poveća rizik od poremećaja raspoloženja i pamćenja.
Vaš odnos prema luku mogao bi da otkrije nešto o vašem budućem zdravlju
28.06.2026.•
2
Ishrana i zdravlje usko su povezani, ali pojedinosti mogu biti nejasne, jer postoji mnogo faktora koji utiču na njih.
Voće i povrće koje najbolje hidrira organizam
28.06.2026.•
0
Visoke temperature koje su zahvatile zemlju mnogima smanjuju apetit, ali pravilnim izborom namirnica možemo pomoći organizmu da se lakše izbori sa vrućinom.
Žene teže izlaze na kraj sa vrućinom, doktorka objašnjava zašto
28.06.2026.•
0
Jedna lekarka opšte prakse objasnila je zašto toplotni talasi mogu "teže da padaju" ženama.
Četiri zdravstvena stanja koja se mogu pogoršati tokom vrućina
28.06.2026.•
2
Visoke temperature kod nekih ljudi mogu pogoršati postojeća zdravstvena stanja.
Mlađe generacije biološki stare brže
28.06.2026.•
1
Mlađe generacije stare biološki brže od svojih prethodnika, što bi moglo da poveća rizik od razvoja tumora u ranijem životnom dobu.
Multivitamin utiče na brzinu starenja: Evo šta je još otkrila nova studija
27.06.2026.•
0
Uzimanje jedne multivitaminske tablete dnevno moglo bi imati mali, ali merljiv uticaj na proces starenja i kvalitet života.
Saveti doktorke Hitne pomoći tokom toplotnog talasa: Šta raditi, a šta izbegavati?
27.06.2026.•
2
Toplotni talas iz zapadne Evrope stigao je i u Srbiju, a visoke temperature očekuju se i tokom vikenda kao i početkom naredne nedelje.
U Moskvi otvorena prva škola za odvikavanje od pušenja uključujući i vejping
27.06.2026.•
2
Prva škola za odvikavanje od pušenja koja uključuje i odvikavanje od elektronskih cigareta otvorena je u Moskovskom naučno-praktičnom centru za narkologiju.
Neurološke promene u starijem dobu: Kada su zaboravnost i usporenost deo starenja, a kada znak za pregled
27.06.2026.•
3
Starenje donosi mnoge promene u organizmu, među njima su i promene nervnog sistema. Slabija koncentracija, sporije kretanje i zaboravljanje mogu biti deo prirodnog procesa, ali određeni simptomi zahtevaju posetu lekaru.
Preporuke Batuta: Kako da se zaštitite tokom toplotnog talasa
27.06.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je preporuke za zaštitu tokom ekstremno visokih temperatura.
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
2
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Komentari 4
Lela
Smoren
Неко са 72 хиљаде пл
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar