Listovi na nogama pozvati su i kao "drugo srce": Zašto su toliko važni?
Većina ljudi mišiće listova doživljava isključivo kao pomoć pri hodanju, trčanju ili održavanju ravnoteže.
Foto: Pixabay
Ipak, iza njihove svakodnevne funkcije krije se iznenađujuće važna uloga za ceo organizam.
Iza mišića listova krije se ključna uloga za zdravlje srca i krvotoka. Iako se retko pominju u tom kontekstu, listovi se u naučnim i medicinskim krugovima često nazivaju i "drugim srcem", prenosi 24sata.hr.
Ova zanimljiva poređenja nisu nimalo preterana.
Dok srce neumorno pumpa krv bogatu kiseonikom kroz arterije ka svim delovima tela, upravo mišići listova pomažu u jednako važnom povratnom procesu – vraćanju krvi siromašne kiseonikom nazad ka srcu.
Taj zadatak nije jednostavan, jer se krv iz donjih ekstremiteta mora kretati suprotno gravitaciji.
Kako listovi pomažu srcu
U zadnjem delu potkolenice nalaze se dva ključna mišića – gastroknemijus i soleus.
Svaki put kada se ti mišići kontrahuju, na primer tokom hodanja ili stajanja na prstima, oni mehanički pritiskaju vene u nogama. U kombinaciji sa jednosmernim zaliscima unutar vena, taj pritisak potiskuje krv naviše i sprečava njen povratak ka stopalima.
Bez ovog "mišićnog pumpanja", krv bi se zadržavala u nogama, povećavala pritisak u venama i dodatno opterećivala srce. Upravo zato snažni i aktivni listovi smanjuju napor koji srce mora da uloži kako bi održalo zdravu cirkulaciju.
Šta se dešava kada su listovi slabi?
Kod osoba koje provode mnogo vremena sedeći ili stojeći bez kretanja, mišići listova se retko aktiviraju.
Posledica toga je sporiji povrat krvi ka srcu, što može dovesti do oticanja nogu, osećaja težine, grčeva, ali i ozbiljnijih problema poput zadržavanja krvi u venama.
Zanimljivo je i da su istraživanja pokazala povezanost između slabije razvijenih mišića listova i srčanih problema.
Osobe sa hroničnim zatajenjem srca često imaju manji i slabiji soleus mišić u poređenju sa zdravim osobama, što dodatno potvrđuje koliko su listovi važni za celokupno funkcionisanje krvotoka.
Kretanje kao najbolji saveznik cirkulacije
Najjednostavniji i najefikasniji način za podsticanje rada "drugog srca" jeste – kretanje. Svaka aktivnost koja uključuje rad nogu automatski aktivira mišiće listova i poboljšava cirkulaciju.
Hodanje, trčanje, vožnja bicikla, plivanje ili čak lagano istezanje mogu imati značajan efekat.
Čak i kratke pauze za hodanje tokom dugotrajnog sedenja mogu znatno poboljšati protok krvi. Dodatno, povremeno podizanje nogu iznad nivoa srca može pomoći u smanjenju otoka i olakšati povrat krvi.
Pročitaj još
Snaga, stabilnost i prevencija
Osim kardiovaskularnog zdravlja, jaki listovi su važni i za stabilnost, ravnotežu i zdravlje zglobova skočnog zgloba.
Redovnim jačanjem ovih mišića smanjuje se rizik od padova, povreda i problema sa držanjem tela, naročito kod starijih osoba.
Jedna od najjednostavnijih, ali veoma efikasnih vežbi jesu podizanja na prste, koja se mogu izvoditi gotovo svuda, sa sopstvenom telesnom težinom ili uz dodatno opterećenje. Korisne su i vežbe pokretljivosti skočnih zglobova, kao i istezanja koja produžavaju i aktiviraju mišiće potkolenice.
Sve više se govori i o takozvanim vežbama stabilnosti, koje kombinuju ravnotežu, snagu i kontrolu pokreta. Takve vežbe ne samo da poboljšavaju cirkulaciju, već i jačaju nervno-mišićnu povezanost, što je važno u svim životnim dobima.
Mali mišići sa velikim uticajem
Iako su često zapostavljeni u treninzima i svakodnevnoj brizi o zdravlju, mišići listova imaju izuzetno važnu ulogu u funkcionisanju celog organizma.
Pomažu srcu, poboljšavaju cirkulaciju, smanjuju rizik od zadržavanja krvi u nogama i doprinose opštem osećaju lakoće u kretanju.
Na kraju, briga o listovima nije samo estetsko ili sportsko pitanje – ona je deo strategije očuvanja zdravlja srca. Možda je baš sada pravo vreme da im posvetimo malo više pažnje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
I muškarac može da proizvodi mleko - pod određenim uslovima
19.03.2026.•
0
Koncept laktacije kod muškaraca obično se pominje samo na forumima koji se bave spekulativnom biologijom.
Neočekivane posledice života bez seksa
19.03.2026.•
1
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Origano - moćan saveznik u borbi protiv kandide
18.03.2026.•
0
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
1
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
3
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Lekari u Hrvatskoj pacijentkinji uklonili tumor od 36 kilograma
17.03.2026.•
0
Tim lekara Opšte bolnice Gospić prošle nedelje je 81-godišnjoj pacijentkinji uklonio tumor težak čak 36 kilograma.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
3
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Komentari 2
Gv
Miodrag
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar