Autizam verovatno podjednako pogađa dečake i devojčice
Autizam je istorijski posmatran kao stanje koje češće pogađa muškarce i dečake nego žene i devojčice.
Foto: Pixabay
Ali ogromna nova studija zasnovana na podacima miliona ljudi sugeriše da to zapravo nije slučaj - barem u Švedskoj.
Dok se dečacima stanje češće dijagnostikuje tokom detinjstva, do odraslog doba odnos postaje približno 1:1. To sugeriše da nije reč o tome da manje žena ima autizam, već da se one jednostavno ne dijagnostikuju sve do kasnijeg životnog doba.
Stope dijagnoze poremećaja iz autističnog spektra (ASD) rastu od 1990-ih, ali dijagnoze nisu jednako raspoređene između muškaraca i žena. DSM-5, koji definiše mentalna stanja i preporučene tretmane, navodi da na svakih četiri muškarca kojima se dijagnostikuje autizam, samo jednoj ženi bude postavljena ista dijagnoza.
Ali najnovija studija, koju vodi medicinska epidemiološkinja Karolin Fajf sa Karolinska instituta u Švedskoj, prikazuje veoma drugačiju sliku i pridružuje se rastućem broju istraživanja koja sugerišu da trenutni sistemi dijagnostike i lečenja ne uspevaju da prepoznaju autistične žene i devojčice.
Autizam je neurorazvojni poremećaj koji se karakteriše poteškoćama u socijalnim interakcijama i komunikaciji, intenzivnim i specifičnim interesovanjima za određene teme ili aktivnosti, repetitivnim ponašanjima i snažnom sklonošću ka rutini.
Tretman uključuje upravljanje simptomima. To je poremećaj spektra, što znači da nekim osobama treba dodatna podrška - na primer, ako ne mogu da govore, zarađuju ili žive samostalno - dok druge mogu da žive samostalno i možda uspešno upravljaju simptomima uz terapiju, prilagođavanje na radnom mestu i rešavanje specifičnih simptoma i drugih zdravstvenih problema koji se često javljaju zajedno.
Dijagnoza u detinjstvu generalno se oslanja na mišljenja staratelja i zdravstvenih radnika o tome da li ponašanja deteta odgovaraju opisu iz DSM-5, prenosi ScienceAlert.
Naravno, kada se stanje definiše kao nešto što uglavnom pogađa jednu demografsku grupu, lako je shvatiti zašto može biti zanemareno kod drugih, posebno ako se simptomi ispoljavaju drugačije od onoga što DSM-5 opisuje, kao što neki sumnjaju da je slučaj.
"Novija istraživanja, kao i uobičajena samoprijavljena iskustva autističnih žena, sugerišu da je stvarni odnos manje iskrivljen i da trenutna praksa ne uspeva da prepozna autizam kod mnogih žena sve do kasnije u životu, ako uopšte. Ovi dokazi čini se da podržavaju tvrdnju da su sistemske pristrasnosti u dijagnozi, a ne stvarni jaz u učestalosti, uzrok široko prihvaćenog odnosa 4:1 muškaraca u odnosu na žene", objašnjava pacijentkinja i zagovornica osoba sa autizmom En Keri u uredničkom tekstu koji prati istraživanje.
Fajfin tim analizirao je medicinske zapise više od 2,7 miliona Šveđana rođenih između 1985. i 2020. godine kako bi pratio kako se menjala učestalost kliničkih ASD dijagnoza i polni odnosi od rođenja do 37. godine.
Dok su muškarci obično u detinjstvu mnogo češće dobijali dijagnozu autizma nego žene, taj odnos se izjednačava do približno jednakog oko 20. godine. To otkriće sugeriše da autizam zapravo nije pretežno muško stanje, jednostavno je potrebno više vremena da se dijagnostikuje kod devojčica i žena. Zašto je to tako, i dalje nije jasno.
"Ovaj odnos muškaraca i žena možda je znatno manji nego što se ranije mislilo, do te mere da u Švedskoj u odraslom dobu više nije prepoznatljiv. Ova zapažanja ističu potrebu da se istraži zašto ženske grupe dobijaju dijagnoze kasnije nego muške osobe", navode Fajf i saradnici.
Kao što Keri primećuje, moguće je da se podaci mogu objasniti zakašnjenim ispoljavanjem autističnih osobina kod žena.
"Ako je to slučaj, možda nije opravdano pretpostaviti da se autizam kod devojčica jednostavno propušta", kaže ona.
Ali ona takođe navodi nekoliko dobrih razloga zašto je dijagnostičko previđanje ozbiljna mogućnost.
"Prvo, verovatno postoje razlike po polu u načinu ispoljavanja autističnih osobina, posebno u detinjstvu. Drugo, informatori (npr. roditelji, nastavnici) i dijagnostičari mogu očekivati da je manje verovatno da su žene autistične, pa razvijaju pristrasnost u prepoznavanju simptoma kod devojčica", objašnjava ona.
Dugo vreme posmatranja i veliki uzorak čine ova otkrića prilično pouzdanim, ali neka ograničenja treba uzeti u obzir.
Za početak, podaci potiču isključivo od osoba rođenih u Švedskoj, pa možda ne predstavljaju ono što se dešava u ostatku sveta. Takođe nisu uzimani u obzir efekti stanja koja se često javljaju zajedno sa autizmom, poput ADHD-a, intelektualne ometenosti, depresije i anksioznosti. Niti su razmatrani drugi demografski faktori, poput rase ili socioekonomskog statusa.
Pročitaj još
Takođe je postojalo odsustvo podataka izvan bolnica pre 2001. godine, što znači da je starost pri dijagnostikovanju ASD obično bila viša za starije u studiji. To može značiti da je razlika u godinama dijagnoze između muškaraca i žena zapravo i veća nego što je prikazano.
Jasno je da postoji još mnogo toga da se nauči o autizmu, posebno kod žena i devojčica.
"Dalja istraživanja treba da se fokusiraju na fenotipske razlike u načinu ispoljavanja ASD u zavisnosti od pola i posledice toga za metode skrininga i dijagnostike", zaključuju Fajf i tim.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "The BMJ".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
1
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
3
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Istraživanje: Padovi nakon četrdesete godine mogu ukazivati na demenciju
07.05.2026.•
0
Starije osobe sa istorijom padova mogu imati mnogo veći rizik od razvoja demencije, prema istraživanju koje je uključivalo skoro tri miliona ljudi.
Autoimune bolesti: Koji dodaci ishrani mogu pomoći?
07.05.2026.•
0
Više miliona ljudi u svetu boluje od autoimunih bolesti. One se teško otkrivaju, ponekad su simptomi netipični, a terapija je simptomatska.
Zašto bi trebalo da izbegavate sedenje prekrštenih nogu
06.05.2026.•
3
Dugotrajno sedenje prekrštenih nogu trebalo bi izbegavati, jer ono može izazvati neravnomerno opterećenje kukova, karlice i donjeg dela leđa.
HPV infekcija, testiranje i vakcinacija - šta je važno da znamo?
06.05.2026.•
0
HPV je česta, ali često nevidljiva infekcija koja može imati ozbiljne posledice.
Nije svejedno kad pijete kafu: Koje je najbolje vreme?
06.05.2026.•
1
Bilo da se oslanjate na kafu da započnete svoj dan, da izgurate popodnevni trening ili završite iscrpljujući radni zadatak, možda biste želeli da razmislite o tome kada je pijete.
VIDEO: Koreni demencije se protežu sve do detinjstva
05.05.2026.•
2
Demencija se često povezuje sa starijim ljudima, ali se ne pojavljuje tek tako niotkuda.
Koji suplementi u menopauzi zaista pomažu: Šta pokazuju istraživanja?
04.05.2026.•
0
Iako je tržište preplavljeno proizvodima koji obećavaju olakšanje simptoma menopauze, naučni dokazi ukazuju da samo neki od njih imaju stvarni efekat.
Zašto se masnoća nakuplja oko stomaka?
04.05.2026.•
4
Masnoća oko stomaka nije tu slučajno, telo je sklono da energiju skladišti baš u tom području iz više razloga, a najčešće se radi o kombinaciji hormona, načina života i genetike.
Tri osobe umrle na kruzeru u Atlantskom okeanu: Sumnja se na hantavirus
04.05.2026.•
2
Tri osobe su preminule, a više njih je obolelo nakon sumnje na izbijanje hantavirusa na kruzeru koji plovi Atlantskim okeanom, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO).
Najzdravija kombinacija za srce: Ove dve namirnice treba jesti svakodnevno
03.05.2026.•
0
Nova istraživanja pokazuju da kombinacija namirnica može imati jači efekat na zdravlje nego kada se konzumiraju pojedinačno.
Imune ćelije "pamte" gojaznost dugo nakon gubitka težine
03.05.2026.•
1
Pobediti gojaznost retko je lako. Za mnoge ljude, čak i uspešan gubitak težine prati dugotrajna borba da se spreči povratak kilograma.
Tri stvari koje (osim hrane) utiču na vaš holesterol
03.05.2026.•
0
Visok holesterol ima tendenciju da prođe neprimećeno, često se tiho povećavajući bez očiglednih simptoma.
Temperatura kod dece: Kada je bezazlena, a kada znak za uzbunu?
02.05.2026.•
0
Povišena temperatura jedan je od najčešćih razloga za odlazak kod pedijatra, ali sama po sebi nije bolest već prirodan odgovor organizma na infekciju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar