Autizam verovatno podjednako pogađa dečake i devojčice
Autizam je istorijski posmatran kao stanje koje češće pogađa muškarce i dečake nego žene i devojčice.
Foto: Pixabay
Ali ogromna nova studija zasnovana na podacima miliona ljudi sugeriše da to zapravo nije slučaj - barem u Švedskoj.
Dok se dečacima stanje češće dijagnostikuje tokom detinjstva, do odraslog doba odnos postaje približno 1:1. To sugeriše da nije reč o tome da manje žena ima autizam, već da se one jednostavno ne dijagnostikuju sve do kasnijeg životnog doba.
Stope dijagnoze poremećaja iz autističnog spektra (ASD) rastu od 1990-ih, ali dijagnoze nisu jednako raspoređene između muškaraca i žena. DSM-5, koji definiše mentalna stanja i preporučene tretmane, navodi da na svakih četiri muškarca kojima se dijagnostikuje autizam, samo jednoj ženi bude postavljena ista dijagnoza.
Ali najnovija studija, koju vodi medicinska epidemiološkinja Karolin Fajf sa Karolinska instituta u Švedskoj, prikazuje veoma drugačiju sliku i pridružuje se rastućem broju istraživanja koja sugerišu da trenutni sistemi dijagnostike i lečenja ne uspevaju da prepoznaju autistične žene i devojčice.
Autizam je neurorazvojni poremećaj koji se karakteriše poteškoćama u socijalnim interakcijama i komunikaciji, intenzivnim i specifičnim interesovanjima za određene teme ili aktivnosti, repetitivnim ponašanjima i snažnom sklonošću ka rutini.
Tretman uključuje upravljanje simptomima. To je poremećaj spektra, što znači da nekim osobama treba dodatna podrška - na primer, ako ne mogu da govore, zarađuju ili žive samostalno - dok druge mogu da žive samostalno i možda uspešno upravljaju simptomima uz terapiju, prilagođavanje na radnom mestu i rešavanje specifičnih simptoma i drugih zdravstvenih problema koji se često javljaju zajedno.
Dijagnoza u detinjstvu generalno se oslanja na mišljenja staratelja i zdravstvenih radnika o tome da li ponašanja deteta odgovaraju opisu iz DSM-5, prenosi ScienceAlert.
Naravno, kada se stanje definiše kao nešto što uglavnom pogađa jednu demografsku grupu, lako je shvatiti zašto može biti zanemareno kod drugih, posebno ako se simptomi ispoljavaju drugačije od onoga što DSM-5 opisuje, kao što neki sumnjaju da je slučaj.
"Novija istraživanja, kao i uobičajena samoprijavljena iskustva autističnih žena, sugerišu da je stvarni odnos manje iskrivljen i da trenutna praksa ne uspeva da prepozna autizam kod mnogih žena sve do kasnije u životu, ako uopšte. Ovi dokazi čini se da podržavaju tvrdnju da su sistemske pristrasnosti u dijagnozi, a ne stvarni jaz u učestalosti, uzrok široko prihvaćenog odnosa 4:1 muškaraca u odnosu na žene", objašnjava pacijentkinja i zagovornica osoba sa autizmom En Keri u uredničkom tekstu koji prati istraživanje.
Fajfin tim analizirao je medicinske zapise više od 2,7 miliona Šveđana rođenih između 1985. i 2020. godine kako bi pratio kako se menjala učestalost kliničkih ASD dijagnoza i polni odnosi od rođenja do 37. godine.
Dok su muškarci obično u detinjstvu mnogo češće dobijali dijagnozu autizma nego žene, taj odnos se izjednačava do približno jednakog oko 20. godine. To otkriće sugeriše da autizam zapravo nije pretežno muško stanje, jednostavno je potrebno više vremena da se dijagnostikuje kod devojčica i žena. Zašto je to tako, i dalje nije jasno.
"Ovaj odnos muškaraca i žena možda je znatno manji nego što se ranije mislilo, do te mere da u Švedskoj u odraslom dobu više nije prepoznatljiv. Ova zapažanja ističu potrebu da se istraži zašto ženske grupe dobijaju dijagnoze kasnije nego muške osobe", navode Fajf i saradnici.
Kao što Keri primećuje, moguće je da se podaci mogu objasniti zakašnjenim ispoljavanjem autističnih osobina kod žena.
"Ako je to slučaj, možda nije opravdano pretpostaviti da se autizam kod devojčica jednostavno propušta", kaže ona.
Ali ona takođe navodi nekoliko dobrih razloga zašto je dijagnostičko previđanje ozbiljna mogućnost.
"Prvo, verovatno postoje razlike po polu u načinu ispoljavanja autističnih osobina, posebno u detinjstvu. Drugo, informatori (npr. roditelji, nastavnici) i dijagnostičari mogu očekivati da je manje verovatno da su žene autistične, pa razvijaju pristrasnost u prepoznavanju simptoma kod devojčica", objašnjava ona.
Dugo vreme posmatranja i veliki uzorak čine ova otkrića prilično pouzdanim, ali neka ograničenja treba uzeti u obzir.
Za početak, podaci potiču isključivo od osoba rođenih u Švedskoj, pa možda ne predstavljaju ono što se dešava u ostatku sveta. Takođe nisu uzimani u obzir efekti stanja koja se često javljaju zajedno sa autizmom, poput ADHD-a, intelektualne ometenosti, depresije i anksioznosti. Niti su razmatrani drugi demografski faktori, poput rase ili socioekonomskog statusa.
Pročitaj još
Takođe je postojalo odsustvo podataka izvan bolnica pre 2001. godine, što znači da je starost pri dijagnostikovanju ASD obično bila viša za starije u studiji. To može značiti da je razlika u godinama dijagnoze između muškaraca i žena zapravo i veća nego što je prikazano.
Jasno je da postoji još mnogo toga da se nauči o autizmu, posebno kod žena i devojčica.
"Dalja istraživanja treba da se fokusiraju na fenotipske razlike u načinu ispoljavanja ASD u zavisnosti od pola i posledice toga za metode skrininga i dijagnostike", zaključuju Fajf i tim.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "The BMJ".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Koštano-zglobne promene u starijem dobu: Kada su bolovi i ukočenost posledica godina, a kada znak za pregled
03.07.2026.•
0
Starenje donosi promene u telu, među kojima su i one na koštano-zglobnom sistemu. Bolovi, ukočenost i slabija pokretljivost mogu se javiti sa godinama, ali određene tegobe zahtevaju pažnju i procenu lekara.
SZO proglasila kraj epidemije hantavirusa na kruzeru
03.07.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je završena epidemija hantavirusa, koja je pogodila putnike na jednom kruzeru.
Uticaj mikroplastike na zdravlje i kako se zaštititi - šta je važno da znamo?
01.07.2026.•
0
Ostaci plastičnih materija koji zagađuju životnu sredinu postaju sve veći problem, a sa hranom i vodom ulaze i u ljudski organizam.
Najčešće greške na velikim vrućinama: Od ledene vode do otvorenih prozora
30.06.2026.•
1
Pravilna hidratacija, pametno rashlađivanje doma i osluškivanje signala sopstvenog tela najvažniji su saveznici u borbi protiv sve intenzivnijih letnjih vrućina.
Psihijatrijske bolesti u starijem dobu: Kada povlačenje, tuga i zaboravnost nisu samo posledica godina
30.06.2026.•
1
Starenje donosi brojne promene, ali povlačenje iz društva, gubitak interesovanja, problemi sa snom i nagle promene ponašanja ne treba automatski pripisati godinama.
Nisu sve glavobolje iste: Evo na koje simptome treba da obratite pažnju
29.06.2026.•
0
Iako su glavobolje najčešće povezane sa stresom, umorom ili dehidracijom, neurolog upozorava da jedna njihova vrsta može biti znak ozbiljne infekcije.
Biološki sat otkriva skrivene faktore koji ubrzavaju starenje
29.06.2026.•
0
Industrija zdravlja i velnesa obožava biološke satove.
Stres može fizički da promeni strukturu vaše krvi
29.06.2026.•
1
Kada se nagomilaju rokovi na poslu, finansijske brige ne prestaju ili vas čeka neočekivani javni nastup, anksioznost često doživljavamo kao isključivo psihološki problem - nešto što treba prevazići uz malo više volje.
Letnji odmor menja naše navike u ishrani: Unosimo li dovoljno joda?
29.06.2026.•
0
Leto je period kada mnogi menjaju svakodnevne navike, pa tako i način ishrane.
Pomeranje malog prsta navodno pomaže u sprečavanju Alchajmerove bolesti - evo šta je istina
29.06.2026.•
4
Šta kada bi zaštita mozga od demencije bila jednostavna kao pomeranje malih prstiju nekoliko sekundi svakog dana?
Oralni kontraceptivi povezani sa značajnim porastom kompulzivnog prejedanja kod žena
28.06.2026.•
0
Oralni kontraceptivi mogli bi imati neočekivan uticaj na prehrambene navike žena, pokazuje novo istraživanje.
Sve više ljudi u Holandiji odsustvuje sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja
28.06.2026.•
1
Međunarodna kompanija za zapošljavanje Randstad upozorila je na porast broja zaposlenih koji odsustvuju sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja (burn-out), što dodatno opterećuje već zategnuto tržište rada u Holandiji.
Češanje ujeda komarca u početku može da prija, ali nauka objašnjava zašto je to loša ideja
28.06.2026.•
4
Verovatno to slušate još od detinjstva: Nemoj da češeš ujed insekta ili osip, samo ćeš ga pogoršati. Ali zašto bi nešto što pruža tako dobar osećaj bilo loše?
Ishrana bogata mastima i šećerom povezana sa poremećajem pamćenja i ponašanja
28.06.2026.•
0
Ishrana bogata zasićenim mastima, holesterolom i šećerima može negativno da utiče na funkcije mozga i da poveća rizik od poremećaja raspoloženja i pamćenja.
Vaš odnos prema luku mogao bi da otkrije nešto o vašem budućem zdravlju
28.06.2026.•
2
Ishrana i zdravlje usko su povezani, ali pojedinosti mogu biti nejasne, jer postoji mnogo faktora koji utiču na njih.
Voće i povrće koje najbolje hidrira organizam
28.06.2026.•
0
Visoke temperature koje su zahvatile zemlju mnogima smanjuju apetit, ali pravilnim izborom namirnica možemo pomoći organizmu da se lakše izbori sa vrućinom.
Žene teže izlaze na kraj sa vrućinom, doktorka objašnjava zašto
28.06.2026.•
0
Jedna lekarka opšte prakse objasnila je zašto toplotni talasi mogu "teže da padaju" ženama.
Četiri zdravstvena stanja koja se mogu pogoršati tokom vrućina
28.06.2026.•
2
Visoke temperature kod nekih ljudi mogu pogoršati postojeća zdravstvena stanja.
Mlađe generacije biološki stare brže
28.06.2026.•
1
Mlađe generacije stare biološki brže od svojih prethodnika, što bi moglo da poveća rizik od razvoja tumora u ranijem životnom dobu.
Multivitamin utiče na brzinu starenja: Evo šta je još otkrila nova studija
27.06.2026.•
0
Uzimanje jedne multivitaminske tablete dnevno moglo bi imati mali, ali merljiv uticaj na proces starenja i kvalitet života.
Saveti doktorke Hitne pomoći tokom toplotnog talasa: Šta raditi, a šta izbegavati?
27.06.2026.•
2
Toplotni talas iz zapadne Evrope stigao je i u Srbiju, a visoke temperature očekuju se i tokom vikenda kao i početkom naredne nedelje.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar