Autizam verovatno podjednako pogađa dečake i devojčice
Autizam je istorijski posmatran kao stanje koje češće pogađa muškarce i dečake nego žene i devojčice.
Foto: Pixabay
Ali ogromna nova studija zasnovana na podacima miliona ljudi sugeriše da to zapravo nije slučaj - barem u Švedskoj.
Dok se dečacima stanje češće dijagnostikuje tokom detinjstva, do odraslog doba odnos postaje približno 1:1. To sugeriše da nije reč o tome da manje žena ima autizam, već da se one jednostavno ne dijagnostikuju sve do kasnijeg životnog doba.
Stope dijagnoze poremećaja iz autističnog spektra (ASD) rastu od 1990-ih, ali dijagnoze nisu jednako raspoređene između muškaraca i žena. DSM-5, koji definiše mentalna stanja i preporučene tretmane, navodi da na svakih četiri muškarca kojima se dijagnostikuje autizam, samo jednoj ženi bude postavljena ista dijagnoza.
Ali najnovija studija, koju vodi medicinska epidemiološkinja Karolin Fajf sa Karolinska instituta u Švedskoj, prikazuje veoma drugačiju sliku i pridružuje se rastućem broju istraživanja koja sugerišu da trenutni sistemi dijagnostike i lečenja ne uspevaju da prepoznaju autistične žene i devojčice.
Autizam je neurorazvojni poremećaj koji se karakteriše poteškoćama u socijalnim interakcijama i komunikaciji, intenzivnim i specifičnim interesovanjima za određene teme ili aktivnosti, repetitivnim ponašanjima i snažnom sklonošću ka rutini.
Tretman uključuje upravljanje simptomima. To je poremećaj spektra, što znači da nekim osobama treba dodatna podrška - na primer, ako ne mogu da govore, zarađuju ili žive samostalno - dok druge mogu da žive samostalno i možda uspešno upravljaju simptomima uz terapiju, prilagođavanje na radnom mestu i rešavanje specifičnih simptoma i drugih zdravstvenih problema koji se često javljaju zajedno.
Dijagnoza u detinjstvu generalno se oslanja na mišljenja staratelja i zdravstvenih radnika o tome da li ponašanja deteta odgovaraju opisu iz DSM-5, prenosi ScienceAlert.
Naravno, kada se stanje definiše kao nešto što uglavnom pogađa jednu demografsku grupu, lako je shvatiti zašto može biti zanemareno kod drugih, posebno ako se simptomi ispoljavaju drugačije od onoga što DSM-5 opisuje, kao što neki sumnjaju da je slučaj.
"Novija istraživanja, kao i uobičajena samoprijavljena iskustva autističnih žena, sugerišu da je stvarni odnos manje iskrivljen i da trenutna praksa ne uspeva da prepozna autizam kod mnogih žena sve do kasnije u životu, ako uopšte. Ovi dokazi čini se da podržavaju tvrdnju da su sistemske pristrasnosti u dijagnozi, a ne stvarni jaz u učestalosti, uzrok široko prihvaćenog odnosa 4:1 muškaraca u odnosu na žene", objašnjava pacijentkinja i zagovornica osoba sa autizmom En Keri u uredničkom tekstu koji prati istraživanje.
Fajfin tim analizirao je medicinske zapise više od 2,7 miliona Šveđana rođenih između 1985. i 2020. godine kako bi pratio kako se menjala učestalost kliničkih ASD dijagnoza i polni odnosi od rođenja do 37. godine.
Dok su muškarci obično u detinjstvu mnogo češće dobijali dijagnozu autizma nego žene, taj odnos se izjednačava do približno jednakog oko 20. godine. To otkriće sugeriše da autizam zapravo nije pretežno muško stanje, jednostavno je potrebno više vremena da se dijagnostikuje kod devojčica i žena. Zašto je to tako, i dalje nije jasno.
"Ovaj odnos muškaraca i žena možda je znatno manji nego što se ranije mislilo, do te mere da u Švedskoj u odraslom dobu više nije prepoznatljiv. Ova zapažanja ističu potrebu da se istraži zašto ženske grupe dobijaju dijagnoze kasnije nego muške osobe", navode Fajf i saradnici.
Kao što Keri primećuje, moguće je da se podaci mogu objasniti zakašnjenim ispoljavanjem autističnih osobina kod žena.
"Ako je to slučaj, možda nije opravdano pretpostaviti da se autizam kod devojčica jednostavno propušta", kaže ona.
Ali ona takođe navodi nekoliko dobrih razloga zašto je dijagnostičko previđanje ozbiljna mogućnost.
"Prvo, verovatno postoje razlike po polu u načinu ispoljavanja autističnih osobina, posebno u detinjstvu. Drugo, informatori (npr. roditelji, nastavnici) i dijagnostičari mogu očekivati da je manje verovatno da su žene autistične, pa razvijaju pristrasnost u prepoznavanju simptoma kod devojčica", objašnjava ona.
Dugo vreme posmatranja i veliki uzorak čine ova otkrića prilično pouzdanim, ali neka ograničenja treba uzeti u obzir.
Za početak, podaci potiču isključivo od osoba rođenih u Švedskoj, pa možda ne predstavljaju ono što se dešava u ostatku sveta. Takođe nisu uzimani u obzir efekti stanja koja se često javljaju zajedno sa autizmom, poput ADHD-a, intelektualne ometenosti, depresije i anksioznosti. Niti su razmatrani drugi demografski faktori, poput rase ili socioekonomskog statusa.
Pročitaj još
Takođe je postojalo odsustvo podataka izvan bolnica pre 2001. godine, što znači da je starost pri dijagnostikovanju ASD obično bila viša za starije u studiji. To može značiti da je razlika u godinama dijagnoze između muškaraca i žena zapravo i veća nego što je prikazano.
Jasno je da postoji još mnogo toga da se nauči o autizmu, posebno kod žena i devojčica.
"Dalja istraživanja treba da se fokusiraju na fenotipske razlike u načinu ispoljavanja ASD u zavisnosti od pola i posledice toga za metode skrininga i dijagnostike", zaključuju Fajf i tim.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "The BMJ".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
0
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
0
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Mart posvećen multiplom mijelomu: Važnost prve linije terapije i rane dijagnostike
10.03.2026.•
0
U Beogradu će od 13. do 14. marta, po prvi put u ovom delu Balkana, biti održan edukativni sastanak Internacionalnog društva za multipli mijelom.
Kako ishrana i suplementacija direktno utiču na nivo energije
10.03.2026.•
0
Održavanje visokog nivoa energije tokom dana nije pitanje sreće, već biologije.
Postoje li zaista brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže
10.03.2026.•
0
Da li ste ikada čuli da neko za sebe tvrdi da ima "brz" metabolizam? To obično znači da može da jede šta god želi bez dobijanja na težini.
Studija sugeriše: Vegetarijanska ishrana smanjuje rizik od pet vrsta raka
08.03.2026.•
2
Studija je utvrdila da vegetarijanci imaju 21 odsto manji rizik od raka pankreasa i 12 odsto smanjen rizik od raka prostate.
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i za to nisu krivi samo telefoni
08.03.2026.•
0
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i to postaje kriza.
Po prvi put u laboratoriji uzgojeni potpuno funkcionalni folikuli dlake
08.03.2026.•
0
Korak smo bliže pronalaženju pravog leka za ćelavost. Po prvi put naučnici su u laboratoriji stvorili funkcionalne folikule dlake koji prirodno prolaze kroz periode rasta.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar