Autizam verovatno podjednako pogađa dečake i devojčice
Autizam je istorijski posmatran kao stanje koje češće pogađa muškarce i dečake nego žene i devojčice.
Ali ogromna nova studija zasnovana na podacima miliona ljudi sugeriše da to zapravo nije slučaj - barem u Švedskoj.
Dok se dečacima stanje češće dijagnostikuje tokom detinjstva, do odraslog doba odnos postaje približno 1:1. To sugeriše da nije reč o tome da manje žena ima autizam, već da se one jednostavno ne dijagnostikuju sve do kasnijeg životnog doba.
Stope dijagnoze poremećaja iz autističnog spektra (ASD) rastu od 1990-ih, ali dijagnoze nisu jednako raspoređene između muškaraca i žena. DSM-5, koji definiše mentalna stanja i preporučene tretmane, navodi da na svakih četiri muškarca kojima se dijagnostikuje autizam, samo jednoj ženi bude postavljena ista dijagnoza.
Ali najnovija studija, koju vodi medicinska epidemiološkinja Karolin Fajf sa Karolinska instituta u Švedskoj, prikazuje veoma drugačiju sliku i pridružuje se rastućem broju istraživanja koja sugerišu da trenutni sistemi dijagnostike i lečenja ne uspevaju da prepoznaju autistične žene i devojčice.
Autizam je neurorazvojni poremećaj koji se karakteriše poteškoćama u socijalnim interakcijama i komunikaciji, intenzivnim i specifičnim interesovanjima za određene teme ili aktivnosti, repetitivnim ponašanjima i snažnom sklonošću ka rutini.
Tretman uključuje upravljanje simptomima. To je poremećaj spektra, što znači da nekim osobama treba dodatna podrška - na primer, ako ne mogu da govore, zarađuju ili žive samostalno - dok druge mogu da žive samostalno i možda uspešno upravljaju simptomima uz terapiju, prilagođavanje na radnom mestu i rešavanje specifičnih simptoma i drugih zdravstvenih problema koji se često javljaju zajedno.
Dijagnoza u detinjstvu generalno se oslanja na mišljenja staratelja i zdravstvenih radnika o tome da li ponašanja deteta odgovaraju opisu iz DSM-5, prenosi ScienceAlert.
Naravno, kada se stanje definiše kao nešto što uglavnom pogađa jednu demografsku grupu, lako je shvatiti zašto može biti zanemareno kod drugih, posebno ako se simptomi ispoljavaju drugačije od onoga što DSM-5 opisuje, kao što neki sumnjaju da je slučaj.
"Novija istraživanja, kao i uobičajena samoprijavljena iskustva autističnih žena, sugerišu da je stvarni odnos manje iskrivljen i da trenutna praksa ne uspeva da prepozna autizam kod mnogih žena sve do kasnije u životu, ako uopšte. Ovi dokazi čini se da podržavaju tvrdnju da su sistemske pristrasnosti u dijagnozi, a ne stvarni jaz u učestalosti, uzrok široko prihvaćenog odnosa 4:1 muškaraca u odnosu na žene", objašnjava pacijentkinja i zagovornica osoba sa autizmom En Keri u uredničkom tekstu koji prati istraživanje.
Fajfin tim analizirao je medicinske zapise više od 2,7 miliona Šveđana rođenih između 1985. i 2020. godine kako bi pratio kako se menjala učestalost kliničkih ASD dijagnoza i polni odnosi od rođenja do 37. godine.
Dok su muškarci obično u detinjstvu mnogo češće dobijali dijagnozu autizma nego žene, taj odnos se izjednačava do približno jednakog oko 20. godine. To otkriće sugeriše da autizam zapravo nije pretežno muško stanje, jednostavno je potrebno više vremena da se dijagnostikuje kod devojčica i žena. Zašto je to tako, i dalje nije jasno.
"Ovaj odnos muškaraca i žena možda je znatno manji nego što se ranije mislilo, do te mere da u Švedskoj u odraslom dobu više nije prepoznatljiv. Ova zapažanja ističu potrebu da se istraži zašto ženske grupe dobijaju dijagnoze kasnije nego muške osobe", navode Fajf i saradnici.
Kao što Keri primećuje, moguće je da se podaci mogu objasniti zakašnjenim ispoljavanjem autističnih osobina kod žena.
"Ako je to slučaj, možda nije opravdano pretpostaviti da se autizam kod devojčica jednostavno propušta", kaže ona.
Ali ona takođe navodi nekoliko dobrih razloga zašto je dijagnostičko previđanje ozbiljna mogućnost.
"Prvo, verovatno postoje razlike po polu u načinu ispoljavanja autističnih osobina, posebno u detinjstvu. Drugo, informatori (npr. roditelji, nastavnici) i dijagnostičari mogu očekivati da je manje verovatno da su žene autistične, pa razvijaju pristrasnost u prepoznavanju simptoma kod devojčica", objašnjava ona.
Dugo vreme posmatranja i veliki uzorak čine ova otkrića prilično pouzdanim, ali neka ograničenja treba uzeti u obzir.
Za početak, podaci potiču isključivo od osoba rođenih u Švedskoj, pa možda ne predstavljaju ono što se dešava u ostatku sveta. Takođe nisu uzimani u obzir efekti stanja koja se često javljaju zajedno sa autizmom, poput ADHD-a, intelektualne ometenosti, depresije i anksioznosti. Niti su razmatrani drugi demografski faktori, poput rase ili socioekonomskog statusa.
Pročitaj još
Takođe je postojalo odsustvo podataka izvan bolnica pre 2001. godine, što znači da je starost pri dijagnostikovanju ASD obično bila viša za starije u studiji. To može značiti da je razlika u godinama dijagnoze između muškaraca i žena zapravo i veća nego što je prikazano.
Jasno je da postoji još mnogo toga da se nauči o autizmu, posebno kod žena i devojčica.
"Dalja istraživanja treba da se fokusiraju na fenotipske razlike u načinu ispoljavanja ASD u zavisnosti od pola i posledice toga za metode skrininga i dijagnostike", zaključuju Fajf i tim.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "The BMJ".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
U Srbiji šest slučajeva virusa Zapadnog Nila, kod svih razvijen meningitis
20.08.2026.•
0
U Srbiji je do sada registrovano šest slučajeva groznice Zapadnog Nila.
Vakcina protiv melanoma uspešno prošla testiranje
20.08.2026.•
0
Vakcina mRNK kompanije Moderna, u kombinaciji sa Merkovom imunoterapijom, uspešno je prošla ispitivanje u kasnoj fazi istraživanja za preventivno korišćenje protiv raka kože, saopštile su kompanije.
U Francuskoj od sada građani imaju pravo na eutanaziju
19.08.2026.•
5
Predsednik Francuske Emanuel Makron proglasio je zakon kojim se uvodi pravo na potpomognuto umiranje, nakon višegodišnje političke i društvene debate.
Lekari uklonili kamen od 3,1 kilograma iz bešike pacijenta: Bio je veličine nojevog jajeta
18.08.2026.•
0
Lekari na Šri Lanki uklonili su iz mokraćne bešike jednog muškarca kamen težak 3,1 kilogram, za koji veruju da je najveći do sada zabeležen kamen te vrste.
Stručnjak za imunizaciju: Uvođenje tri zasebne MMR vakcine u Americi nije medicinski osnovano
18.08.2026.•
4
Savetnik za vakcine i imunizaciju dr Dragoslav Popović tvrdi da je uvođenje MMR vakcine na tri pojedinačne u Americi neosnovano i da može izazvati nove komplikacije.
U Srbiji šestoro obolelih od groznice Zapadnog Nila
17.08.2026.•
0
U Srbiji je od 1. juna rеgistrоvаnо šеst obolelih od grоznicе Zаpаdnоg Nilа, objavio je Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје "Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut".
Telo nije šablon: Nova tehnologija za oblikovanje tela od sada dostupna i u Novom Sadu
17.08.2026.•
0
Telo nije šablon, pa ne bi trebalo da bude ni tretman. Time to Shine u Novom Sadu donosi individualno prilagođene neinvazivne tretmane za oblikovanje tela i zatezanje kože, bez igala, modrica i oporavka.
Dve grupe lekova na recept od danas jeftinije
17.08.2026.•
5
U okviru paketa mera pomoći građanima od danas, 17. avgusta biće jeftiniji lekovi za sprečavanje zgrušavanja krvi i za srčane slabosti.
VMA uvodi minimalno invazivnu anesteziju u operacije karcinoma pluća
16.08.2026.•
0
Pacijentkinji sa karcinomom pluća na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) Beogradu je, prvi put u Srbiji, urađena onkološki adekvatna resekcija uz primenu minimalno invazivne anestezije.
Trgovina mumijama na internetu može da bude opasna
16.08.2026.•
0
Trgovina mumificiranim ljudskim ostacima preko interneta mogla bi da predstavlja ozbiljan, a ipak nedovoljno procenjen rizik po javno zdravlje zbog mogućeg prisustva toksičnih materija i mikroorganizama.
Teške mentalne i fizičke bolesti mogu da skrate očekivani životni vek i do 20 godina
16.08.2026.•
0
Očekivani životni vek osoba kojima je dijagnostikovano teško mentalno oboljenje poput šizofrenije ili bipolarnog poremećaja može biti skraćen i do 20 godina u poređenju sa opštom populacijom.
Naučnici uzgajaju organoide od ljudskih ćelija
16.08.2026.•
0
Istraživački centar u Kembridžu će, prema projektu koji je vredan 20 miliona funti (23,4 miliona evra), uzgajati minijaturne ljudske organe za testiranje lekova.
"Mitelšmerc" - simptom koji pogađa milione žena svakog meseca
16.08.2026.•
0
Većina žena dobro poznaje menstrualne grčeve.
Više od 530 ljudi u Španiji tražilo pomoć lekara nakon pomračenja Sunca
16.08.2026.•
1
Više od 530 ljudi širom Španije zatražilo je medicinsku pomoć nakon potpunog pomračenja Sunca u sredu, a većina slučajeva odnosila se na blaže očne tegobe, vrtoglavicu, manje povrede i posledice izloženosti vrućini.
Nemačka zabranjuje alkohol mlađima od 16 godina
16.08.2026.•
1
Vlada Nemačke odobrila je ukidanje izuzetka koji deci od 14 i 15 godina omogućava da uz prisustvo roditelja ili staratelja konzumiraju određena alkoholna pića.
Kineski lekari uz pomoć robota izveli složenu operaciju srca
15.08.2026.•
1
Kineski lekari nedavno su u provinciji Fuđijan izveli složenu operaciju srca uz pomoć robota hirurga, kojim je profesor Vang Jan upravljao sa konzole izvan operacione sale.
Kod komarca u Beogradu otkriven virus Zapadnog Nila
13.08.2026.•
2
Kod jednog komarca ulovljenog na teritoriji beogradske opštine Čukarica, detektovano je prisustvo genoma virusa Zapadnog Nila.
Epidemija ebole u Kongu na putu da postane najsmrtonosnija do sada
13.08.2026.•
0
Trenutna epidemija Ebole u Kongu je na putu da postane najsmrtonosnija u istoriji praćenja ove bolesti, nakon što je među 28.000 zabeleženih slučajeva odnela 11.000 ljudskih žrtava.
Umor posle godišnjeg odmora: Da li promena ritma i ishrane može imati veze sa jodom?
13.08.2026.•
0
Vratili ste se sa odmora, a umesto da se osećate odmorno, teško ustajete, pospani ste i teže se koncentrišete.
Jedan šećer možda pomaže ćelijama raka da se odvoje i šire
11.08.2026.•
4
Hemoterapija je osmišljena da uništi ćelije raka, ali neke od njih ipak prežive tako što ulaze u stanje poznato kao ćelijsko starenje ili senescencija.
Uprava za hranu i lekove SAD predlaže novu proveru aditiva i sastojaka u hrani
10.08.2026.•
0
Uprava za hranu i lekove SAD (FDA) predložila je danas promenu pravila prema kojoj bi proizvođači hrane morali da obaveste FDA pre nego što uvedu nove sastojke i aditive u svoje proizvode.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar