Autizam verovatno podjednako pogađa dečake i devojčice
Autizam je istorijski posmatran kao stanje koje češće pogađa muškarce i dečake nego žene i devojčice.
Foto: Pixabay
Ali ogromna nova studija zasnovana na podacima miliona ljudi sugeriše da to zapravo nije slučaj - barem u Švedskoj.
Dok se dečacima stanje češće dijagnostikuje tokom detinjstva, do odraslog doba odnos postaje približno 1:1. To sugeriše da nije reč o tome da manje žena ima autizam, već da se one jednostavno ne dijagnostikuju sve do kasnijeg životnog doba.
Stope dijagnoze poremećaja iz autističnog spektra (ASD) rastu od 1990-ih, ali dijagnoze nisu jednako raspoređene između muškaraca i žena. DSM-5, koji definiše mentalna stanja i preporučene tretmane, navodi da na svakih četiri muškarca kojima se dijagnostikuje autizam, samo jednoj ženi bude postavljena ista dijagnoza.
Ali najnovija studija, koju vodi medicinska epidemiološkinja Karolin Fajf sa Karolinska instituta u Švedskoj, prikazuje veoma drugačiju sliku i pridružuje se rastućem broju istraživanja koja sugerišu da trenutni sistemi dijagnostike i lečenja ne uspevaju da prepoznaju autistične žene i devojčice.
Autizam je neurorazvojni poremećaj koji se karakteriše poteškoćama u socijalnim interakcijama i komunikaciji, intenzivnim i specifičnim interesovanjima za određene teme ili aktivnosti, repetitivnim ponašanjima i snažnom sklonošću ka rutini.
Tretman uključuje upravljanje simptomima. To je poremećaj spektra, što znači da nekim osobama treba dodatna podrška - na primer, ako ne mogu da govore, zarađuju ili žive samostalno - dok druge mogu da žive samostalno i možda uspešno upravljaju simptomima uz terapiju, prilagođavanje na radnom mestu i rešavanje specifičnih simptoma i drugih zdravstvenih problema koji se često javljaju zajedno.
Dijagnoza u detinjstvu generalno se oslanja na mišljenja staratelja i zdravstvenih radnika o tome da li ponašanja deteta odgovaraju opisu iz DSM-5, prenosi ScienceAlert.
Naravno, kada se stanje definiše kao nešto što uglavnom pogađa jednu demografsku grupu, lako je shvatiti zašto može biti zanemareno kod drugih, posebno ako se simptomi ispoljavaju drugačije od onoga što DSM-5 opisuje, kao što neki sumnjaju da je slučaj.
"Novija istraživanja, kao i uobičajena samoprijavljena iskustva autističnih žena, sugerišu da je stvarni odnos manje iskrivljen i da trenutna praksa ne uspeva da prepozna autizam kod mnogih žena sve do kasnije u životu, ako uopšte. Ovi dokazi čini se da podržavaju tvrdnju da su sistemske pristrasnosti u dijagnozi, a ne stvarni jaz u učestalosti, uzrok široko prihvaćenog odnosa 4:1 muškaraca u odnosu na žene", objašnjava pacijentkinja i zagovornica osoba sa autizmom En Keri u uredničkom tekstu koji prati istraživanje.
Fajfin tim analizirao je medicinske zapise više od 2,7 miliona Šveđana rođenih između 1985. i 2020. godine kako bi pratio kako se menjala učestalost kliničkih ASD dijagnoza i polni odnosi od rođenja do 37. godine.
Dok su muškarci obično u detinjstvu mnogo češće dobijali dijagnozu autizma nego žene, taj odnos se izjednačava do približno jednakog oko 20. godine. To otkriće sugeriše da autizam zapravo nije pretežno muško stanje, jednostavno je potrebno više vremena da se dijagnostikuje kod devojčica i žena. Zašto je to tako, i dalje nije jasno.
"Ovaj odnos muškaraca i žena možda je znatno manji nego što se ranije mislilo, do te mere da u Švedskoj u odraslom dobu više nije prepoznatljiv. Ova zapažanja ističu potrebu da se istraži zašto ženske grupe dobijaju dijagnoze kasnije nego muške osobe", navode Fajf i saradnici.
Kao što Keri primećuje, moguće je da se podaci mogu objasniti zakašnjenim ispoljavanjem autističnih osobina kod žena.
"Ako je to slučaj, možda nije opravdano pretpostaviti da se autizam kod devojčica jednostavno propušta", kaže ona.
Ali ona takođe navodi nekoliko dobrih razloga zašto je dijagnostičko previđanje ozbiljna mogućnost.
"Prvo, verovatno postoje razlike po polu u načinu ispoljavanja autističnih osobina, posebno u detinjstvu. Drugo, informatori (npr. roditelji, nastavnici) i dijagnostičari mogu očekivati da je manje verovatno da su žene autistične, pa razvijaju pristrasnost u prepoznavanju simptoma kod devojčica", objašnjava ona.
Dugo vreme posmatranja i veliki uzorak čine ova otkrića prilično pouzdanim, ali neka ograničenja treba uzeti u obzir.
Za početak, podaci potiču isključivo od osoba rođenih u Švedskoj, pa možda ne predstavljaju ono što se dešava u ostatku sveta. Takođe nisu uzimani u obzir efekti stanja koja se često javljaju zajedno sa autizmom, poput ADHD-a, intelektualne ometenosti, depresije i anksioznosti. Niti su razmatrani drugi demografski faktori, poput rase ili socioekonomskog statusa.
Pročitaj još
Takođe je postojalo odsustvo podataka izvan bolnica pre 2001. godine, što znači da je starost pri dijagnostikovanju ASD obično bila viša za starije u studiji. To može značiti da je razlika u godinama dijagnoze između muškaraca i žena zapravo i veća nego što je prikazano.
Jasno je da postoji još mnogo toga da se nauči o autizmu, posebno kod žena i devojčica.
"Dalja istraživanja treba da se fokusiraju na fenotipske razlike u načinu ispoljavanja ASD u zavisnosti od pola i posledice toga za metode skrininga i dijagnostike", zaključuju Fajf i tim.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "The BMJ".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zašto je jod važan za zdravlje žena?
25.03.2026.•
0
Jod je esencijalni mineral koji ima važnu ulogu u funkcionisanju organizma.
Vatikan: Katolicima se mogu presađivati životinjski organi
25.03.2026.•
3
Vatikan je saopštio da se katolicima mogu presađivati životinjski organi i tkiva za lečenje zdravstvenih stanja, budući da postupci koji uključuju genetski modifikovane organe svinja ili krava nastavljaju da se razvijaju
U Srbiji godišnje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma: Najčešće pogađa mlade
24.03.2026.•
1
U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma - malignog oboljenja koje najčešće pogađa mlade između 15. i 40. godine.
U Srbiji prošle godine registrovano 410 slučajeva tuberkuloze
24.03.2026.•
0
U Srbiji je u 2025. registrovano 410 osoba obolelih od tuberkuloze, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Svetska zdravstvena organizacija: Neprimećena jedna petina slučajeva tuberkuloze u Evropi
23.03.2026.•
1
Evropski region propušta da dijagnostikuje jednu petinu slučajeva tuberkuloze, upozorili su Odeljenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i Evropski centar za prevencviju bolesti i kontrolu.
VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
23.03.2026.•
0
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Zabeleženo skoro 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu za nedelju dana
22.03.2026.•
0
U Srbiji je od 9. do 15. marta zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto više u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Prvi veštački jednjak uspešno presađen svinji
22.03.2026.•
0
Naučnici iz Velike Britanije prvi put su razvili veštački jednjak u laboratoriji i uspešno ga presadili svinjama, koje su nakon toga normalno mogle da gutaju hranu.
U Napulju za samo jedan dan potvrđena 84 slučaja hepatitisa A, a krive su - dagnje
22.03.2026.•
0
Broj obolelih od hepatitisa A u regionu Napulja dostigao je skoro 150, nakon što su potvrđena 84 slučaja samo u tom gradu, preneli su italijanski mediji.
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije
22.03.2026.•
0
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije.
Studija: Krv pitona možda krije lek protiv gojaznosti
22.03.2026.•
8
Naučnici su identifikovali molekul iz krvi burmanskih pitona koji smanjuje apetit kod gojaznih miševa, a koji bi mogao da posluži kao osnova za razvoj novih lekova protiv gojaznosti, navodi se u najnovijoj studiji.
Lekar rangirao: Ovo su najbolnije operacije
22.03.2026.•
0
Iako su medicinski zahvati potpuno neophodni i spasavaju živote, to ne znači da su bezbolni.
Velika studija možda pronašla idealnu količinu kafe za smanjenje stresa
22.03.2026.•
0
Kafa se češće povezuje sa povećanom budnošću, ali nova studija pokazuje da bi mogla pomoći i u smanjenju rizika od razvoja anksioznosti i depresije - i zapravo postoji optimalna količina.
Šetnjom s rasparenim čarapama u Zrenjaninu obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom
21.03.2026.•
0
Šetnjom učenika i nastavnika Osnovne i srednje škole "9. maj", koja se bavi obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju, danas je u centru Zrenjanina obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom.
Muškarci sa godinama gube Y hromozom - posledice mogu biti ozbiljne
21.03.2026.•
2
Gubitak Y hromozoma kod muškaraca sa godinama mogao bi da ima ozbiljnije posledice po zdravlje nego što se ranije mislilo, pokazuju nova istraživanja.
Visok krvni pritisak: Ovo su netipični razlozi
20.03.2026.•
0
Visok krvni pritisak ili hipertenzija ponekad je povezan sa uobičajenim uzrocima kao što su prekomerni unos soli i stres.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: U Srbiji oko 1.700 žеnа godišnje umre оd te bolesti
19.03.2026.•
1
Sutra se u Srbiji obeležava Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке. Prema podacima, u 2024. rеgistrоvаnо је 4.544 nоvооbоlеlih i 1.700 umrlih žеnа оd te bolesti.
I muškarac može da proizvodi mleko - pod određenim uslovima
19.03.2026.•
1
Koncept laktacije kod muškaraca obično se pominje samo na forumima koji se bave spekulativnom biologijom.
Neočekivane posledice života bez seksa
19.03.2026.•
4
Period bez polnih odnosa, poznato kao apstinencija ili celibat, neće trajno naštetiti vašem zdravlju, ali može dovesti do nekih neočekivanih telesnih i psihičkih promena.
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar