Piše Branko Milanović: Vrednost američkog sna
"Naglasak je uvek bio na jednakim mogućnostima, a ne na jednakim ishodima", piše jedan od vodećih svetskih ekonomista Branko Milanović.
Foto: 021.rs
Uz dozvolu izdavača Akademske knjige, portal 021.rs objavljuje deo iz knjige Branka Milanovića. U delu koji objavljujemo poznati ekonomista govori o tome kako bi naše slobodno vreme moglo da bude komercijalizovano. Odnosno, primetićete, to se već dešava.
Bogatstvo među generacijama
Visoka dohodovna i imovinska nejednakost u Sjedinjenim Američkim Državama nekada se pravdala tvrdnjom da u Americi svi imaju jednake šanse za uspeh bez obzira na porodično poreklo.
To je ideja o američkom snu. Naglasak je uvek bio na jednakim mogućnostima, a ne na jednakim ishodima. Bila je to dinamična ideja, okrenuta budućnosti. Šumpeter koristi zanimljivu metaforu u pokušaju da je objasni u kontekstu dohodovne nejednakosti: distribuciju dohotka u bilo kojoj godini možemo posmatrati kao raspored gostiju po sobama na različitim spratovima hotela u kom se najbolje sobe nalaze na najvišim spratovima.
Ako gosti s lakoćom prelaze sa sprata na sprat i ako njihova deca ne ostaju nužno na spratu na kom su rođena, onda nam presek stanja u bilo kom trenutku ne govori mnogo o tome koje bi porodice mogle završiti na kom spratu u neposrednoj ili daljoj budućnosti. Isto tako, dohodovna ili imovinska nejednakost izmerena u bilo kom odabranom trenutku može dati pogrešnu ili preuveličanu predstavu o stvarnim nivoima nejednakosti i uz to nam ne govori ništa o međugeneracijskoj pokretljivosti.
Ideja o američkom snu još je snažna, kako u popularnoj imaginaciji tako i među ekonomistima. Ali u poslednjih desetak godina, otkako su nam relevantni podaci najzad dostupni, američki san je ozbiljno doveden u pitanje. Koristeći podatke iz 23 zemlje Majls Korak je ukazao na postojanje pozitivne korelacije između visoke nejednakosti u bilo kojoj izabranoj godini i visoke korelacije dohotka roditelja i dece (to jest, niske dohodovne mobilnosti). Takav rezultat ima smisla, jer visoka nejednakost implicira da deca bogatih dobijaju znatno više mogućnosti nego deca siromašnih.
Ne samo da mogu računati na veće nasledstvo već imaju koristi i od boljeg obrazovanja, socijalnog kapitala koji dobijaju od roditelja, kao i mnogih drugih nematerijalnih prednosti koje bogatstvo pruža. Ništa od toga nije dostupno deci siromašnih. Mada je vrednost američkog sna delimično umanjena otkrićem da je dohodovna mobilnost u egalitarnijim zemljama veća, dobijeni rezultati ne impliciraju nužno da se međugeneracijska mobilnost vremenom zaista pogoršala.
Ipak, novija istraživanja pokazuju da je došlo do opadanja međugeneracijske mobilnosti. Koristeći uzorke parova roditelj–sin i roditelj–ćerka i poredeći njihove skupove za grupu rođenih između 1949. i 1953. sa grupom rođenih između 1961. i 1964, Džonatan Dejvis i Baškar Mazumder ustanovili su znatno niži stepen međugeneracijske mobilnosti u drugoj grupi.
Koristili su dva uobičajena indikatora relativne međugeneracijske mobilnosti: rangiranje (korelacija relativnih dohodovnih pozicija roditelja i dece) i međugeneracijsku elastičnost dohotka (korelacija dohodaka roditelja i dece). Oba indikatora ukazuju na rastuću korelaciju dohodaka roditelja i dece (rangiranje ukazuje na rast sa 0,22 na 0,37 za ćerke i sa 0,17 na 0,36 za sinove, dok je međugeneracijska elastičnost dohotka porasla sa 0,28 na 0,52 za ćerke i sa 0,13 na 0,43 za sinove).
Oba indikatora pokazuju da je do preokreta došlo osamdesetih godina – u vreme kada je dohodovna nejednakost u Sjedinjenim Američkim Državama počela da raste. Zapravo, istovremeno su se odigrale tri promene: rast nejednakosti, rast prinosa od obrazovanja i rast korelacije dohodaka roditelja i dece. Tako vidimo da rast dohodovne nejednakosti i opadanje međugeneracijske mobilnosti obično nastupaju zajedno, ne samo u različitim zemljama nego i u različitim periodima.
Dosad smo se bavili samo relativnom mobilnošću. Trebalo bi ispitati i apsolutnu međugeneracijsku mobilnost, to jest, promenu dohotka između generacija. I ovde se uočava pad: apsolutna mobilnost u Sjedinjenim Državama značajno je opala od 1940. do prve decenije 21. veka usled usporavanja ekonomskog rasta i rasta nejednakosti. Treba imati na umu da se apsolutna mobilnost značajno razlikuje od relativne mobilnosti jer u velikoj meri zavisi od stope ekonomskog rasta.
Na primer, apsolutna mobilnost može biti pozitivna za sve ako dohodak svakog deteta premaši dohodak roditelja, iako pozicije roditelja i deteta u ukupnoj distribuciji dohotka ostaju nepromenjene. U tom slučaju bi ukupna apsolutna međugeneracijska mobilnost koincidirala sa odsustvom relativne međugeneracijske mobilnosti. Ovde sam više koristio koncept relativne mobilnosti jer ona bolje odražava odlike razmatrane ekonomije.
Pročitaj još
***
Branko Milanović (1953), jedan od vodećih savremenih srpskih ekonomista. Ekonomski fakultet u Beogradu završio je 1977. godine, a doktorirao na istom fakultetu tezom o ekonomskoj nejednakosti u Jugoslaviji 1987. godine. Od 1990. godine radi u istraživačkom departmanu Svetske banke u Vašingtonu, u odeljenju koje se bavi analizom siromaštva, nejednakosti i anketama o domaćinstvima. Već deset godina predaje kao profesor po pozivu na Univerzitetu Džon Hopkins, a od 2005. i na Univerzitetu Marilend i Karnegijevoj zadužbini za međunarodni mir u Vašingtonu.
Više informaciji o knjizi "Kapitalizam, sam" potražite na sajtu Akademske knjige.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Komentari 2
V5
Pozdrav iz Bostona
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar