Zveckanje nuklearnim naoružanjem
Nijedna od sukobljenih strana na istoku Evrope nije zadovoljna do sada postignutim na ratištu, a na svetskoj političkoj sceni sve češće se uočavaju naznake spremnosti za upotrebu nuklearnog oružja.
U jednoj od poslednjih izjava, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg precizirao je da će alijansa "uskoro početi da priprema taktičko nuklearno oružje iz skladišta za stanje pogodno za upotrebu".
Više se očekivalo i od dugo najavljivane mirovne konferencije u Švajcarskoj. U završnoj izjavi, istina, ističe se kako je "upotreba nuklearnog oružja u ukrajinskom ratu neprihvatljiva u bilo kom kontekstu".
Međutim, sam skup se od mirovnog preobrazio u neku vrstu panela o finansiranju ratom teško nastradale Ukrajine. Sa ruske strane, savetnici Putina, a i sam ruski predsednik, više puta su izjavljivali da će "Rusija upotrebiti nuklearno oružje ako bude direktno ugrožena".
Koga gađaju američke rakete?
Šta se dogodilo poslednjih meseci kada su obe strane počele da govore o atomskom oružju kao o nečem gotovo uobičajenom, rutinskom? Cilj je, očito, polako pripremati javnost i za tako zastrašujući razvoj događaja. Naravno, to nikako ne znači da će do atomskog sukoba doći, ali više se ne može ni isključiti.
Mada se svetska javnost uzbudila sredinom juna, čini se da je odlučujući doprinos nagloj "nuklearizaciji svakodnevice" odluka SAD od 31. maja, kada je Ukrajini dopušteno da koristi oružje najmoćnije sile na svetu za napade na ratne ciljeve u Rusiji. Da bude jasnije, širom teritorije koja je i pre sukoba po međunarodnom pravu smatrana ruskom.
Sve donedavno, SAD su odbijale da njihove rakete lete na mete u Rusiji plašeći se da se takva pomoć Ukrajini može tumačiti i kao učešće najmoćnije države u ratu.
Ekonomski krah Rusije
Doduše, državni sekretar Entoni Blinken je pojasnio da je upotreba preciznih i dalekometnih raketa moguća samo u cilju sprečavanja ruskih napada na Harkovsku oblast. Međutim, Blinken je dodao da će se "pristup Bele kuće ratu menjati i prilagođavati potrebama Ukrajine da se odbrani". Time je ostavio veliki prostor za, ako zatreba, intenzivniju upotrebu američkog oružja i municije prema ruskim teritorijama.
Do sada su Amerikanci upotrebu svog oružja uporno ograničavali samo na teritoriju koja se pre 2014. smatrala ukrajinskom, a promena se smatra izvesnim prenošenjem rata i na teritoriju Rusije. No, za Moskvu postoje još značajnije posledice novog pristupa Vašingtona, koji su u isti čas podržale sve najveće evropske sile, od Velike Britanije, preko Francuske, Poljske, Nemačke, do Holandije i Španije.
Smatra se da će precizni napadi na rafinerije, skladišta goriva i municije, posebno aerodrome s kojih poleću najmoćniji ruski avioni, znatno poskupeti cenu rata ruske strane. Ceo plan o prenošenju sukoba i na rusku teritoriju zasniva se na proceni da će snažno doprineti rastu cene rata, te ekonomskom slomu Rusije, na šta, uprkos izostanku posrnuća tokom dosadašnje dve i po godine žestokog sukoba, na Zapadu i dalje računaju.
Čuvanje u cilindrima
U svetlu neugodnih naznaka postavlja se pitanje koliki je nuklearni arsenal svake od dve strane koje poslednjih meseci sve ljuće zveckaju atomskim naoružanjem. Oko 93 odsto sveg svetskog atomskog naoružanja poseduju SAD i Rusija, s tim da je posle kraja Hladnog rata svaka od dve velesile svela broj strateškog naoružanja na oko 3.500 koje se lansiraju pomoću dalekometnih raketa i namenjene su, pre svega, protiv one druge atomske velesile. To je oružje koje se u laičkoj javnosti doživljava kao atomsko.
Međutim, postoji i mnogo tipova manjih bombi koje se na cilj izbacuju iz aviona ili sa podmornica i koje su primerene upravo za upotrebu u lokalnom ili kontinentalnom sukobu. Većina njih je namenjena uništavanju podzemnih kompleksa makar bili zaštićeni betonskim zidom debljine šest metara. Tajna je koliko tačno svaka strana ima ovih, kako se obično kaže, taktičkih nuklearnih bombi.
Čuvaju se u namenskim skladištima, specijalno u lagerima zvanim cilindri. NATO savez nema zajedničko atomsko oružje, već je to zbir oružja pojedinačnih članica. Velika Britanija ima 225 ovih malih nuklearnih bombi, ali su specifične i lansiraju se sa brodova. Francuska ima 250 nuklearnih projektila, polovina se lansira sa podmornica, druga polovina iz aviona.
Pročitaj još
Neprekidna obuka pilota
Velika većina bombi za lansiranje iz aviona su američke. Ceni se da u Evropi ima oko 130 "američkih nuklearnih bombi" i razmeštene su na pet evropskih lokacija: Ghedi i Aviano (Italija), Kleine Brogel (Belgija), Volkel (Holandija) i Büchel (Nemačka) i u bazi İncirlik u Turskoj.
Na ovim lokacijama postoje i takozvani cilindri u koje se bombe uvuku pre nego što se postave za lansiranje. U istim državama i Grčkoj postoji i rezervna baza, bez cilindara. Inače, izbacuju se samo iz aviona tipa F-16, F-35 i nemačkog vojnog aviona Tornado, a od 2015. godine NATO pakt stalno organizuje vežbe "Neprekidno podne" tokom kojih se piloti obučavaju za upravljanje avionima koji nose i lansiraju taktičku nuklearnu bombu.
Moć bombe zavisi od tonaže. Prva atomska bomba, bačena na Hirošimu 2. avgusta 1945. iz američkog vojnog aviona sa visine 9.450 metara, a detonirana na visini od 570 metara, spržila je sve na površini do 12 kilometara kvadratnih. Temperatura je u epicentru dostizala i 5.000 stepeni Celzijusa, stradalo je oko 75.000 ljudi, a još više u narednim godinama od posledica radijacije.
Dalekovidi Bundestag
Nema spora, teška kriza i crni dani zahvatili su Stari kontinent. Stiglo se korak do ludila, valja se ipak nadati i činiti sve da se prag ne pređe. Nije, međutim, uvek bilo tako crno.
Godine 2010. velikom većinom poslanika, Bundestag je zatražio od nemačke vlade da se američko oružje izmesti iz Nemačke. Da se tada realizovao poslanički zahtev, svakako bi bilo neuporedivo manje napeto. Izgleda da je bolje bez tako moćnog oružja.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Jadna SNS maskarada na Detelinari
14.10.2025.•
23
Žandarmerija je u subotu počela da se okuplja malo ispred zgrade, malo pored, malo preko puta, malo tamo niže.
Vučićeva loša priča
07.10.2025.•
9
"Vučić jednostavno kaže – promenite ploču ili se ni vi nećete dobro provesti."
Roditeljima koji deci tutnu telefon u ruke
07.10.2025.•
8
Snimak mog dvanaestogodišnjeg deteta, koji je napravio njegov vršnjak osvanuo je na jednoj Instagram stranici pod nazivom "Blamovi"...
Komentari 3
Vidra
Izvidjac Futog
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar