.jpg "Predsednik Partizana: Nismo glasali za Čovića, na tom mestu treba da bude ugledan i sposoban čovek")
Nebojša Čović jači od "rampe"
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Nakon što je Predrag Danilović, želeći da novoj garnituri omogući pun olimpijski ciklus rada, četiri meseca pre isteka drugog četvorogodišnjeg mandata (po Statutu na treći nema pravo) podneo ostavku, Košarkaški savez Srbije izabrao je novog predsednika.
Reč je o Nebojši Čoviću, koji je unazad 14 godina predsednik Crvene zvezde, počasti koje se, po pravilima, odrekao kako bi mogao da postane čelni čovek u branši. Preciznije, Čović je pre tridesetak godina već bio predsednik KSJ, ali je sa te funkcije smenjen nakon što se razišao sa svojom tadašnjom strankom SPS.
Dug 18,5 miliona evra
Inteligentan, obrazovan, dovoljno drzak, ali nadasve vešt, i među opozicionarima se brzo snašao, pa je već nakon četiri godine postao ministar u vladi Zorana Đinđića, sa veoma delikatnim zaduženjem za pitanje Kosova. Potom je napustio "suvu" politiku, posvetio se biznisu u Železniku, naravno i košarci.
Pod njegovom upravom FMP je dva puta bio prvak ABA lige, da bi 2011. prihvatio da vodi Crvenu zvezdu, tada u dubiozi od neverovatnih 18,5 miliona evra. Mada novom predsedniku KSS gode popularne priče da je uspeo za četiri godine pokriti dug, od Zvezde danas ne bi bilo ništa da nije bilo državne odluke i pritiska na poverioce, pretežno banke, da minimiziraju potraživanja, prihvataju reklamiranje po prenaduvanim cenama i slične dosetke kojima se obaveza poverioca drastično redukovala.
Izbor nije iznenađenje, Čović se mesecima, pa i godinama, na medijima pojavljuje učestalo. Istina, mora se reći da je, podjednako dobro upućen u politiku, biznis i sport, zanimljiv sagovornik, za koplje iznad većine drugih.
Provincijalni Vrščani, hrabri Somborci
Sa predsedničke funkcije je, praktično, postupio i pre nego što je izabran. Istina, ne direktno, u ulozi posrednika našao se klub iz provincijskog gradića na samim obroncima Karpata. Pred sam početak nadmetanja u ABA 2 ligi, ekipa Vršca odustaje od učešća, mada se u drugom delu protekle sezone žestoko borila i uspela da osvoji četvrto mesto u KLS, koje vodi u takmičenje koje sada ocrnjuje do panja.
Bilo je odmah jasno da se Vrščani nisu sami odlučili na hazarderski potez. Dan-dva u velikom delu srpske medijske scene trajala je prava hajka na ABA ligu, sa ciljem da se što pre ukine. Priča nije nova, godinama je promoviše, u ipak nešto uljudnijoj formi, upravo Čović.
Međutim, pojavljuje se Joker, klub iz Sombora iza kojeg stoji porodica Nikole Jokića, koji prihvata učešće u ABA 2 ligi. Slede razumne reakcije klubova iz Čajetine i Kragujevca, takođe učesnika, odnosno potencijalnih učesnika nadmetanja, u kojima se, pored ne malih primedbi, iznose i kvaliteti regionalnog prvenstva.
Kada je usledila reakcija Božidara Maljkovića, predsednika Olimpijskog komiteta Srbije, potom glas razuma cenjenog trenera Bogdana Tanjevića, bilo je jasno da na ovim prostorima ima i onih koji ulogu ABA lige vide mnogo pozitivnijom, kao i da država Srbija u ovom trenutku ne stoji iza inicijative Čovića, pardon Vrščana. Valjda nam je svima jasno da se odluke ovoga tipa odnose na oblasti sporta, ali nikada nisu samo sportske.
Prvak nema kuda
I pored "rampe" postavljene mu baš pred sam izbor, Čović je lako pridobio poverenje košarkaških delegata – čak 28 od njih 30 bilo je za doskorašnjeg prvog čoveka beogradskih crveno-belih. Uostalom, nije bio moguć ni drugačiji epilog, pošto je i u postupku kandidovanja čak njih 30 od 33 bilo za Čovića.
Nešto oponentnih glasova se uglavnom vezuje za večitog rivala, Partizan. Takođe, brzo se shvatilo da je gromoglasno pljuvanje po ABA ligi, najavljeno nešto ranije na tradicionalnom košarkaškom saboru na Staroj planini, i neukusno i preuranjeno, te da je neugodnu epizodu potrebno što pre prekriti brojnim predstojećim košarkaškim događajima.
Naravno, pitanje učešća srpskih klubova u ABA ligama ostaje i dalje aktuelno. Ima i protivnika i pristalica. Suština je koliko ima smisla nadmetati se u ligi iz koje prvak ne ide nikuda, u kojoj nema uobičajene prohodnosti. Međutim, nije ABA liga jedina takva – iste su sve regionalne lige u Evropi: Balkanska, Alpska, Baltička… Prohodnost je slaba tačka i za Ligu šampiona i Fibakup, takmičenja u nadležnosti Evropske košarkaške federacije.
Još nema dogovora
Tokom bezmalo četvrt veka, Evroliga je donela mnogo toga dobrog evropskoj košarci, pre svega snažan skok kvaliteta, ali i mnogo toga što ograničava sve timove izvan 18 gotovo stalnih učesnika. Teži da bude zatvoreno takmičenje, bez ispadanja, slično američkoj profesionalnoj ligi.
Nema preciznih i strogo primenjujućih pravila vezanih za ispadanje, odnosno popunu. Važni su, naravno, sportski rezultati, ali i finansijska snaga kluba, veličina hale u kojoj tim igra, broj gledalaca na utakmicama, snaga tržišta zemlje iz koje je klub… Tek kada se u ULEB-u, udruženju klubova osnivača Evrolige, sve razmotri, uručuju se kratkoročne pozivnice za učešće klubovima bez takozvane dugoročne licence.
Problem je takav da se može rešiti jedino dogovorom ULEB-a i FIBA. Na tome se radi već godinama, ima manjih pomaka, a nadu budi najava objedinjavanja Evrokupa i Lige prvaka, čiji su upravljači, inače, različiti. Što se tiče ostalih evropskih (ili evroregionalnih) košarkaških nadmetanja, njihov međusobni odnos i odnos prema nacionalnim prvenstvima može se precizno definisati tek kada se, i ako se, najmoćniji – FIBA i ULEB – dogovore. Dotle će sva ostala međunarodna takmičenja delovati nedovršeno.
Pročitaj još
Sitni ne zanimaju najjače
Tu nije kraj priči o učešću srpskih klubova u ABA ligi i njenoj "ćerki" ABA 2 ligi. I danas je učešće u ovom, kao i mnogim drugim evrotakmičenjima, zanimljivo i atraktivno gotovo svim ekipama iz Srbije, baš kao i timovima iz drugih država nastalih raspadom bivše Jugoslavije. Konkurencija je jaka, utakmice ravnopravne i, po pravilu, neizvesne do kraja. Izuzetak su samo najjači, Crvena zvezda i Partizan, koji žestoko dominiraju već petnaestak godina.
Slično je i sa drugim klubovima Evrolige – deo njih u lokalnim nadmetanjima igra sa "drugim timom", uključujući sasvim mlade igrače. Jednostavno, timovi iz Evrolige su izrazito superiorni u odnosu na ostale ekipe, te im sa stanovišta sportske neizvesnosti nijedno drugo nadmetanje nije zanimljivo, već, naprotiv, nepotrebno i opterećujuće.
Kada država favorizuje
Kada su Crvena zvezda i Partizan u pitanju, treba samo uočiti da je godišnji budžet Crvene zvezde 22 miliona evra, a Partizana 23, od kojih 15 odlazi igračima i trenerima. Ako su procene da su igrači svih 16 klubova Košarkaške lige Srbije protekle sezone zaradili ne više od šest miliona evra, jasno je koliko su dva vodeća beogradska kluba nadmoćna – finansijski, a potom i u svakom drugom pogledu.
Njihov uspon nije prirodan, izgrađen samo na sportskom terenu, već je posledica direktnog, snažnog i godinama kontinuiranog državnog favorizovanja. Možda država u krajnjem ima neke, pre svega propagandne, koristi od ovakvog pristupa, ali takav podsticaj usmeren gotovo isključivo na dva tradicionalno najjača sportska društva sve ostale gura u drugorazredan položaj. Otuda je i njihov interes bitno drugačiji od interesa dva vodeća kluba u srpskoj košarci – i kada je reč o nadmetanjima u ABA ligi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Put ka EU: Biće boljih vremena
17.06.2026.•
1
Prošao je samit u Tivtu, predstavnici Evropske unije su izložili zemljama "Zapadnog Balkana" šta treba da urade ukoliko žele članstvo u najlukrativnijem društvu.
Zatvoreno otvaranje Svetskog prvenstva
17.06.2026.•
0
Pa, možemo reći da smo imali sreće da je Svetsko otvoreno u Meksiku, a ne u Americi.
Svetsko, a ko da je naše
09.06.2026.•
1
Napomenuh u jednom od prethodnih tekstova da će fuca biti krš na Svetskom, a verujem da to treba mal'ko objasniti. Nije to moje mišljenje, to je naučna činjenica.
O, kakva svinjarija: Ekonomski pogled na Svetsko prvenstvo
05.06.2026.•
4
Očekivanja i razočaranja se dešavaju, nije to nešto novo, nekada jeste strašno, ali nije retko.
Reč-dve o Svetskom prvenstvu i premudrom Đaniju
03.06.2026.•
9
Za one koje mrzi da čitaju evo ukratko: Blago onima koji nemaju para da idu na Svetsko ove godine.
Pruga Beograd-Bar: Kako smo proputovali
28.05.2026.•
9
Na današnji dan pre tačno pola veka otvorena je pruga Beograd-Bar. Jedan od najvećih jugoslovenskih projekata.
Piše Siniša Tucić: U odbranu Nevene Jevtić
20.05.2026.•
7
Poseban trenutak u mom intelektualnom stasavanju, dogodio se negde polovinom dvehiljaditih kada sam se upoznao sa zanimljivim ljudima u okviru Kluba studenata filozofije "Gerusija" koji je kasnije prerastao u kolektiv.
Veran Matić: Umesto pravde - novi pucnji u Slavka Ćuruviju
18.05.2026.•
2
Iako je na Uskrs 1999. godine, za vreme bombardovanja, streljan od strane Službe zadužene za zaštitu bezbednosti i do danas nerešeno ubistvo Slavka Ćuruvije jednako bolno traži odgovore na niz pitanja.
Ruže su procvetale
11.04.2026.•
7
Izmučeno, ali časno srce čoveka rođeno u Titogradu prestalo je da kuca 8. aprila.
Zašto Amerika ratuje?
01.04.2026.•
11
Rat SAD i Izraela protiv Irana svakim danom se sve više intenzivira, žrtve na obe strane su sve brojnije, razaranja surovija.
Umetnik je prisutan
30.03.2026.•
29
Prvi čovek Novog Sada nedavno je inicirao ukidanje dozvole Akademiji umetnosti da se dva prostora u gradskom vlasništvu nadalje koriste za potrebe važne visokoškolske institucije.
Trampovska revolucija
27.03.2026.•
1
Savremenu krizu demokratije najbolje pokazuje činjenica da su mnogi lideri velikih svetskih sila danas na vlasti tako što su promenili ustave svojih zemalja da bi ostali na položaju duže nego što je bilo predviđeno.
Izgubljene duše koje sebe zovu novinarima
17.03.2026.•
6
"U poslednjih 14 godina svedočimo vrtlogu nekontrolisanog amoka izgubljenih duša koje sebe zovu novinarima."
Tramp je (možda) shvatio da razorno oružje nije dovoljno za pobedu
16.03.2026.•
13
Prošle su dve sedmice od početka rata protiv Irana. Napadnuta država je pretrpela velike i bolne žrtve, ali nije se predala.
Piše Janis Varufakis: Fatamorgana od 1,25 biliona
13.03.2026.•
1
Nedavno spajanje kompanija SpaceX i xAI – finansijski spektakl koji su dežurni krugovi navijača pozdravili ovacijama – mnogi su dočekali sa uzdahom olakšanja.
Gorivo skuplje, možda bude "koristi" od toga
10.03.2026.•
25
Jedva da je prošlo sedam dana od početka agresije SAD i Izraela na Iran, a građani Srbije već su osetili prve posledice.
Trampova slava
10.03.2026.•
6
Puneći tekstovima treći nastavak knjige Senke sećanja, pre godinu dana sam napisao i onaj koji se odnosio na stanovnike vašingtonske Bele kuće.
Mizoginija bez galame: Zašto broj žena u politici ne znači i ravnopravnost
08.03.2026.•
1
Kad god se povede razgovor o položaju žena u politici u Srbiji, gotovo po pravilu se iznose brojevi.
Šta će odabrati Evropa: Čipove, tenkove ili čipove za tenkove?
03.03.2026.•
5
Opasno se zakuvalo širom globusa, gotovo da nema regije bez žarišne tačke odakle se lokalna netrpeljivost očas može razbuktati do ratnog požara svetskih razmera.
Ogled(anje): Televizija nekad i sad
03.03.2026.•
1
Televizija! Društveni fenomen bez presedana pre pedesetak godina. Jugoslovenska - tada jedna jedina - sa osam republičko-pokrajinskih centara. Svi (je) gledaju. Alternative nema.
Ogled(anje): Bez Rusa Olimpijada kusa
24.02.2026.•
7
Uživao sam u takmičenjima na izvanredno organizovanim Zimskim olimpijskim igrama u Italiji. Sportisti su nanovo pomerali granice ljudskih mogućnosti. Ima li kraja?
Komentari 7
Lacika
Anonimus
/
pa krstili ste se u njega dok je bio komunisticki gradonacelnik beograda.
pricali da je pozrtvovan, ustajao rano ujutro po snegu da potera autobuse...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar