.jpg "Predsednik Partizana: Nismo glasali za Čovića, na tom mestu treba da bude ugledan i sposoban čovek")
Nebojša Čović jači od "rampe"
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Nakon što je Predrag Danilović, želeći da novoj garnituri omogući pun olimpijski ciklus rada, četiri meseca pre isteka drugog četvorogodišnjeg mandata (po Statutu na treći nema pravo) podneo ostavku, Košarkaški savez Srbije izabrao je novog predsednika.
Reč je o Nebojši Čoviću, koji je unazad 14 godina predsednik Crvene zvezde, počasti koje se, po pravilima, odrekao kako bi mogao da postane čelni čovek u branši. Preciznije, Čović je pre tridesetak godina već bio predsednik KSJ, ali je sa te funkcije smenjen nakon što se razišao sa svojom tadašnjom strankom SPS.
Dug 18,5 miliona evra
Inteligentan, obrazovan, dovoljno drzak, ali nadasve vešt, i među opozicionarima se brzo snašao, pa je već nakon četiri godine postao ministar u vladi Zorana Đinđića, sa veoma delikatnim zaduženjem za pitanje Kosova. Potom je napustio "suvu" politiku, posvetio se biznisu u Železniku, naravno i košarci.
Pod njegovom upravom FMP je dva puta bio prvak ABA lige, da bi 2011. prihvatio da vodi Crvenu zvezdu, tada u dubiozi od neverovatnih 18,5 miliona evra. Mada novom predsedniku KSS gode popularne priče da je uspeo za četiri godine pokriti dug, od Zvezde danas ne bi bilo ništa da nije bilo državne odluke i pritiska na poverioce, pretežno banke, da minimiziraju potraživanja, prihvataju reklamiranje po prenaduvanim cenama i slične dosetke kojima se obaveza poverioca drastično redukovala.
Izbor nije iznenađenje, Čović se mesecima, pa i godinama, na medijima pojavljuje učestalo. Istina, mora se reći da je, podjednako dobro upućen u politiku, biznis i sport, zanimljiv sagovornik, za koplje iznad većine drugih.
Provincijalni Vrščani, hrabri Somborci
Sa predsedničke funkcije je, praktično, postupio i pre nego što je izabran. Istina, ne direktno, u ulozi posrednika našao se klub iz provincijskog gradića na samim obroncima Karpata. Pred sam početak nadmetanja u ABA 2 ligi, ekipa Vršca odustaje od učešća, mada se u drugom delu protekle sezone žestoko borila i uspela da osvoji četvrto mesto u KLS, koje vodi u takmičenje koje sada ocrnjuje do panja.
Bilo je odmah jasno da se Vrščani nisu sami odlučili na hazarderski potez. Dan-dva u velikom delu srpske medijske scene trajala je prava hajka na ABA ligu, sa ciljem da se što pre ukine. Priča nije nova, godinama je promoviše, u ipak nešto uljudnijoj formi, upravo Čović.
Međutim, pojavljuje se Joker, klub iz Sombora iza kojeg stoji porodica Nikole Jokića, koji prihvata učešće u ABA 2 ligi. Slede razumne reakcije klubova iz Čajetine i Kragujevca, takođe učesnika, odnosno potencijalnih učesnika nadmetanja, u kojima se, pored ne malih primedbi, iznose i kvaliteti regionalnog prvenstva.
Kada je usledila reakcija Božidara Maljkovića, predsednika Olimpijskog komiteta Srbije, potom glas razuma cenjenog trenera Bogdana Tanjevića, bilo je jasno da na ovim prostorima ima i onih koji ulogu ABA lige vide mnogo pozitivnijom, kao i da država Srbija u ovom trenutku ne stoji iza inicijative Čovića, pardon Vrščana. Valjda nam je svima jasno da se odluke ovoga tipa odnose na oblasti sporta, ali nikada nisu samo sportske.
Prvak nema kuda
I pored "rampe" postavljene mu baš pred sam izbor, Čović je lako pridobio poverenje košarkaških delegata – čak 28 od njih 30 bilo je za doskorašnjeg prvog čoveka beogradskih crveno-belih. Uostalom, nije bio moguć ni drugačiji epilog, pošto je i u postupku kandidovanja čak njih 30 od 33 bilo za Čovića.
Nešto oponentnih glasova se uglavnom vezuje za večitog rivala, Partizan. Takođe, brzo se shvatilo da je gromoglasno pljuvanje po ABA ligi, najavljeno nešto ranije na tradicionalnom košarkaškom saboru na Staroj planini, i neukusno i preuranjeno, te da je neugodnu epizodu potrebno što pre prekriti brojnim predstojećim košarkaškim događajima.
Naravno, pitanje učešća srpskih klubova u ABA ligama ostaje i dalje aktuelno. Ima i protivnika i pristalica. Suština je koliko ima smisla nadmetati se u ligi iz koje prvak ne ide nikuda, u kojoj nema uobičajene prohodnosti. Međutim, nije ABA liga jedina takva – iste su sve regionalne lige u Evropi: Balkanska, Alpska, Baltička… Prohodnost je slaba tačka i za Ligu šampiona i Fibakup, takmičenja u nadležnosti Evropske košarkaške federacije.
Još nema dogovora
Tokom bezmalo četvrt veka, Evroliga je donela mnogo toga dobrog evropskoj košarci, pre svega snažan skok kvaliteta, ali i mnogo toga što ograničava sve timove izvan 18 gotovo stalnih učesnika. Teži da bude zatvoreno takmičenje, bez ispadanja, slično američkoj profesionalnoj ligi.
Nema preciznih i strogo primenjujućih pravila vezanih za ispadanje, odnosno popunu. Važni su, naravno, sportski rezultati, ali i finansijska snaga kluba, veličina hale u kojoj tim igra, broj gledalaca na utakmicama, snaga tržišta zemlje iz koje je klub… Tek kada se u ULEB-u, udruženju klubova osnivača Evrolige, sve razmotri, uručuju se kratkoročne pozivnice za učešće klubovima bez takozvane dugoročne licence.
Problem je takav da se može rešiti jedino dogovorom ULEB-a i FIBA. Na tome se radi već godinama, ima manjih pomaka, a nadu budi najava objedinjavanja Evrokupa i Lige prvaka, čiji su upravljači, inače, različiti. Što se tiče ostalih evropskih (ili evroregionalnih) košarkaških nadmetanja, njihov međusobni odnos i odnos prema nacionalnim prvenstvima može se precizno definisati tek kada se, i ako se, najmoćniji – FIBA i ULEB – dogovore. Dotle će sva ostala međunarodna takmičenja delovati nedovršeno.
Pročitaj još
Sitni ne zanimaju najjače
Tu nije kraj priči o učešću srpskih klubova u ABA ligi i njenoj "ćerki" ABA 2 ligi. I danas je učešće u ovom, kao i mnogim drugim evrotakmičenjima, zanimljivo i atraktivno gotovo svim ekipama iz Srbije, baš kao i timovima iz drugih država nastalih raspadom bivše Jugoslavije. Konkurencija je jaka, utakmice ravnopravne i, po pravilu, neizvesne do kraja. Izuzetak su samo najjači, Crvena zvezda i Partizan, koji žestoko dominiraju već petnaestak godina.
Slično je i sa drugim klubovima Evrolige – deo njih u lokalnim nadmetanjima igra sa "drugim timom", uključujući sasvim mlade igrače. Jednostavno, timovi iz Evrolige su izrazito superiorni u odnosu na ostale ekipe, te im sa stanovišta sportske neizvesnosti nijedno drugo nadmetanje nije zanimljivo, već, naprotiv, nepotrebno i opterećujuće.
Kada država favorizuje
Kada su Crvena zvezda i Partizan u pitanju, treba samo uočiti da je godišnji budžet Crvene zvezde 22 miliona evra, a Partizana 23, od kojih 15 odlazi igračima i trenerima. Ako su procene da su igrači svih 16 klubova Košarkaške lige Srbije protekle sezone zaradili ne više od šest miliona evra, jasno je koliko su dva vodeća beogradska kluba nadmoćna – finansijski, a potom i u svakom drugom pogledu.
Njihov uspon nije prirodan, izgrađen samo na sportskom terenu, već je posledica direktnog, snažnog i godinama kontinuiranog državnog favorizovanja. Možda država u krajnjem ima neke, pre svega propagandne, koristi od ovakvog pristupa, ali takav podsticaj usmeren gotovo isključivo na dva tradicionalno najjača sportska društva sve ostale gura u drugorazredan položaj. Otuda je i njihov interes bitno drugačiji od interesa dva vodeća kluba u srpskoj košarci – i kada je reč o nadmetanjima u ABA ligi.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Komentari 7
Lacika
Anonimus
/
pa krstili ste se u njega dok je bio komunisticki gradonacelnik beograda.
pricali da je pozrtvovan, ustajao rano ujutro po snegu da potera autobuse...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar