Piše Siniša Tucić: Matica srpska nije "nečija" kuća
Pre nego što su studenti izbačeni iz Matice srpske, predsednik ove ustanove ih je u upitao "je l' red da vi uđete u nečiju kuću i da zavodite pravila ponašanja?"
Foto: 021.rs
Matica srpska nije "nečija" kuća u koju ulaze studenti i zavode pravila ponašanja. Najznačajnija ustanova srpske kulture, osnovana u Budimpešti 1826. jeste kuća srpskog naroda i srpske kulture, ali i kuća svih građana i pripadnika manjinskih naroda, jer se rad ove institucije finansira iz budžeta Vlade Republike Srbije koji pune poreski obveznici koji žive u Republici Srbiji.
Studenti koji su bili posetioci Svetosavske akademije su nasilno izbačeni iz svoje kuće u koju su mirno ušli, kojoj pripadaju i koja je njihova! Kao dugogodišnji član velike Biblioteke Matice srpske, sate i sate sam proveo u njenim čitaonicama, kroz koju su prošle generacije i generacije studenata.
U pauzama, između čitanja literature, upoznavao sam mlade ljude, različitih političkih i ideoloških ubeđenja i pogleda na svet, koji su uvek poštovali kućni red najveće srpske institucije, negujući kulturu dijaloga, tolerancije, međusobnog slušanja. O tome mogu da posvedoče i zaposleni u Matici srpskoj (većina njih je u posebnom saopštenju podržala zahteve studenata u blokadi), koji su mi, kao osobi sa invaliditetom, uvek izlazili u susret, kada mi je bila potrebna asistencija.
Neki drugi, koji trenutno vode zemlju u kojoj mi svi živimo, a čijoj politici direktnu podršku svojim potpisom pruža predsednik Matice srpske, ne poštuju ni Ustav, ni zakone (zbog čega ljudi gube živote), ni osnovna pravila naše zajedničke kuće - Republike Srbije.
Nažalost, institucija na čija se pravila njen predsednik poziva, u trećoj deceniji 21. veka nije pristupačna za osobe sa invaliditetom i sve građane koji imaju problema u kretanju. Ni nakon poslednjeg renoviranja i rekonstrukcije, na ulazu u čitaonicu Matice srpske nije izgrađena rampa, ugrađen lift, niti je prostor rekonstruisan po principima dizajna za sve.
O glavnom ulazu u najvažniju instituciju da i ne govorim. Nisu se udostojili da naprave običan gelender na ulaznom stepeništu, a kamoli da omoguće i studentima i ostalim građanima koji koriste kolica da uđu u najznačajniju srpsku kulturnu instituciju. Profesor Dragan Stanić, koji je u govoru studentima ustvrdio (gordo i samouvereno pred Savindan) da zna kako funkcioniše ceo svet, morao bi da zna da su u savremenom svetu javne ustanove, kulturne institucije, biblioteke dostupne svima i da je njihova pristupačnost prioritet!
Godinama unazad, Matica srpska koju preko budžeta Republike Srbije finansiramo svi mi, favorizuje određenu grupu intelektualaca, naučnih i kulturnih radnika (okupljajući ih na tribinama, okruglim stolovima i naučnim skupovima) koji zastupaju samo jedan vrednosni sistem.
Najstarija kulturna institucija pretvorila se tokom poslednje decenije u debatni klub istomišljenika, čiji su svetnazori uglavnom bliski ekstremnom sistemskom nacionalizmu, bez ozbiljnih i otvorenih debata o trenutnom stanju u kojem se naše društvo i kultura nalaze.
Nikada se u Matici srpskoj nije progovorilo o bilansima ratova devedesetih, ratnim zločinima počinjenim nad pripadnicima drugih naroda i ulozi srpske strane usvemu tome, a nije se na pravi i adekvatan način razgovaralo ni o stradanju pripadnika srpskog naroda, koje je počinjalo velikim pokličima, ratnim huškanjem, nacionalističkim zanosima, a završavalo se kilometarskim traktorskim kolonama i stotinama hiljadama izbeglica koje su napuštale svoje domove od Knina do Prizrena.
Solidno sam upoznat sa književnim radom Dragana Stanića alijas Ivana Negrišorca. I kao njegov bivši student i kao pesnik koji prati tokove u savremenoj srpskoj književnosti. Sadašnji predsednik Matice srpske je svojevreno veoma hrabro i progresivno uveo domaću neoavangardu u akademski knjiženo-naučni diskurs. Pisao je i o Miroljubu Todoroviću i Vojislavu Despotovu. Deo svoje velike studije pod nazivom "Legitimacija za beskućnike", posvetio je i analizi poezije Vujice Rešina Tucića. I za Vojislava Despotova, koga sam dobro poznavao i za moga oca, potpuno sam siguran da bi zeštoko osudili izbacivanje studenata iz Matice srpske, jer su obojica i kao pesnici i kao ljudi bili nedvosmisleno opredeljeni protiv nasilja.
Neizrecivi doživljaj neke književne tvorevine, kako je napisao profesor Stanić u svom naknadnom otvorenom pismu studentima, ulazi u sferu ličnog i podložno je različitim književno-teorijskim interpetacijama. Nije problem ni u analizi pesama, ni u studentima koji su "okupirali" fakultete i koji trpe fizičko nasilje.
Pročitaj još
Trenutni problem je potpuna suspenzija prava od strane ljudi koji imaju vlast na svojim građanima, pa i nad samom Maticom srpskom. Institucija na čijem je čelu sadašnje rukovodstvo Matice srpske (izuzev časnih izuzetaka) odavno je poljulala poverenje velikog dela kulturne i naučne javnosti.
Sramotno je i razočaravajuće da se predsednik najstarije srpske kulturne institucije, kao univerzitetski profesor, u otvorenom pismu obraća svojim studentima, ne osvrnuvši se na to da je prethodnu noć studentkinja prebijena na ulici, zadobivši teške telesne povrede, te da joj je polomljena vilica.
U društvu u kojem živimo, u poslednjih 12 godina, u potpunosti je suspendovana javna sfera o kojoj je pisao Jirgen Habermars. Jedan segment te društvene stvarnosti je i današnja Matica srpska koja bi morala biti otvorena za intelektualce i levih i desnih političkih uverenja i pogleda na svet, nezavisna od bilo koje vlasti, pristupačna i u arhitektonskom i u sadržinskom smislu kao prostor u kome ne sme biti diskriminacije i selekcije učesnika u javnim debatama i diskusijama.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Komentari 27
Rados
Nemanja
Stanovnici tih država bukvalno tako zovu svoj jezik - American English itd. - kod svake lokalizacije se pravi razlika (računarski softver, npr.)
Isto kao i Nemci za nemački...
Strašno je koliko ste neobrazovani... :(
Mitar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar