Kraj rata (ni)je blizu
Početkom juna bi trebalo da započne nova runda pregovora o zaustavljanju rata u Ukrajini.
Sukobi su već ušli u četvrtu godinu, ukupno je na obe strane poginulo najmanje 180.000 ljudi, potrošene su neshvatljivo velike količine municije, a da ni Rusija, ni Ukrajina nisu zadovoljni rezultatima postignutim na bojnom polju.
Kijev je izgubio kontrolu nad petinom teritorije kojom je do sukoba upravljao, dok je Moskva "specijalnu vojnu operaciju" započela desantom na Kijev računajući da će oboriti postojeću ukrajinsku vlast i ustaliti ekipu političara spremnih na mnogo bliže odnose sa susedom.
Podrška NATO pakta
Međutim, za sada je Rusija uspela samo da zauzme petinu ukrajinske teritorije, na kojoj je ruski živalj u jasnoj većini. Linija fronta se ustalila i već više od godinu dana nema većih pomaka.
Može se reći da ruske snage povremeno prošire teritoriju pod kontrolom, ali su pomeranja puževim hodom, doduše poslednjih meseci nešto ubrzana. Ipak, vidljivo je da Rusija izuzetno teško slama otpor ukrajinskih jedinica izvanredno prikrivenih u gradovima pretvorenim u utvrđenja.
Postalo je jasno da Ukrajina nije mogla sama ni organizovati odbranu, ni snabdeti vojnike najmodernijim oružjem specijalno namenjenim specifičnoj strategiji upotrebe. Dakle, podrška Zapada i NATO pakta nije od juče, operativno je trajala najmanje deceniju, a prethodila je duga i temeljita politička priprema.
Sa druge strane, i žešćim rusofilima je postalo jasno da ruska vojska nije ni približno toliko snažna koliko se u srpskim krugovima, tradicionalno bliskim Moskvi, procenjivalo. Pojedina zapadna oružja, pre svega samonavođene rakete i dronovi, pokazala su se boljim od istovrsnog oružja iz ruskih tvornica. Takođe, i podaci koji sa svemirskih satelita pristižu Zapadnjacima i prosleđuju se Ukrajincima su znatno upotrebljiviji od podataka kojima raspolaže ruska strana.
Pročitaj još
Razaranje bez osvajanja
U takvoj situaciji ne bi trebalo da čudi što Moskva nije uspela da pod svoju kontrolu stavi ni celokupnu teritoriju četiri (nekadašnja) ukrajinska regiona, mada ih je već i ugradila u ruski ustav.
Mimo ovoga, daleko od Rusije za sada ostaju Harkov i Odesa, milionski gradovi sa većinskim rusofonim življem. To nije mali neuspeh, u Odesi je pre ratnih sukoba upotreba ruskog jezika bila frekventnija nego u Donjecku, središtu proruske pobune na jugoistoku Donbasa. Niti Putinu, niti Zelenskom neće biti lako svom stanovništvu konačnim epilogom opravdati ratnu strategiju, obojica su daleko ispod obećavanog.
Ipak, dugo razaranje bez vidljivih pomaka bilo koje strane je prilika za početak pregovora ne samo o prestanku rata, već i o uspostavi mira. U svetskoj javnosti, ali i, što je važnije, među građanima obe zaraćene države, sve više se počelo razgovarati o prihvatanju trenutne situacije na frontu kao nove granične linije dve države.
Naravno da ima i protivnika ovakvog razrešenja sukoba, ali donedavno o ovakvom kraju, posebno u Ukrajini, nije se smelo ni razgovarati, a poslednjih meseci to postaje epilog o kome se najviše priča i koji deluje prihvatljivijim od drugih predloga.
Nemačka nije u miru sa Rusijom
Treba imati na umu da je neobično značajno da se rat okonča što pre. Niko nije očekivao da će se snažan i dug sukob voditi u Evropi, a ratna atmosfera se naglo širi i među stanovništvom obližnjih, pa i udaljenijih evropskih država. Odavno u baltičkim državama i Poljskoj građani vikendom idu na vežbe gađanja, dok se u Švedskoj i Danskoj masovno deli literatura sa uputstvima kako preživeti u ratnim uslovima.
Norveške pivare su se prestrojile na proizvodnju molotovljevih koktela, dok Francuska i Velika Britanija neprekidno traže načine kako da svoje vojne jedinice upute u Ukrajinu pod izgovorom "mirovnih snaga".
Možda je, ipak, najdirektniji nagoveštaj da bi se i nemali broj zemalja Evropske unije mogao priključiti aktuelnom sukobu na istoku Starog kontinenta izjava Johana Vejtfula prema kome "Nemačka više nije u miru sa Rusijom". Ministar spoljnih poslova Nemačke precizira da "ne bi novu situaciju smatrao ratom, ali da situacije kao što su nadletanje tuđe teritorije dronovima ili onesposobljavanje za Nemačku važne infrastrukture, ali učinjeno van teritorije Nemačke zahtevaju precizniji tretman".
Drugim rečima, militarizujuća atmosfera se širi i eventualni prekid sukoba i okončanje rata valja postići kako ratnički duh ne bi uskoro ponovo bio pušten iz boce. Dugo vođenje rata oko linije koja se minimalno pomera ostavlja utisak da nijedna strana nema dovoljno snage za odlučujući prodor. Deluje kao da ni ruska, ni ukrajinska vojska ne može da učini ozbiljniji pomak. U tom slučaju prirodno počinje da se razmišlja o prekidu ubijanja i razaranja.
Krah ekonomije
Naravno da na pregovore i zaustavljanje sukoba podstiče i loša situacija u obe države. Ukrajina je pre rata bila među najsiromašnijim evropskim državama u kojoj se prosečna plata vrtela oko 280 evra, dok je u Rusiji, pritisnutoj sankcijama, sve manjim prihodima od izvoza energenata i visokom inflacijom, ekonomska situacija, posle preusmerenja na ratnu privredu, počela naglo da se pogoršava. Rat je skup i za vođenje bojne neophodno je imati snažan ekonomski osnov. Kada su nedaće postale uočljivije, vreme je za prestanak sukoba i razgovore o uspostavi mira.
U prilog prestanka rata je i činjenica da na svetu postoje i druge moćne države koje se itekako pitaju o značajnim globalnim dešavanjima. Možda su SAD dugo vremena usmeravale širenje NATO pakta, što dobar deo sveta tumači kao podsticanje sukoba, ali odnedavno sa druge strane Atlantika najavljuju drugačiju politiku. Umesto da nastave predvoditi sveopštu globalizaciju, Ameri će se ubuduće poprilično vratiti Monroovoj doktrini i usmeriti na sopstveni razvoj, preciznije na obnovu proizvodnje u najmoćnijoj državi na svetu.
Carina 500 odsto
Preduslov za "okretanje sebi" je stopiranje najžešćih sukoba, pogotovo onog koji se vodi u Evropi. Ameri raspolažu aparaturom kojom utiču na druge države da svoju politiku usklade sa očekivanjima svetskog mnjenja, a ne da ratuju.
U slučaju Rusije to je pretnja još oštrijim sankcijama, a Rusiji je signalizirano da bi nastavak rata vodio nametanju novog paketa akcija, pri čemu bi država koja od Rusije direktno ili posredno kupi naftu plaćala 500 odsto carine pri izvozu bilo koje robe u SAD. Naravno, uz štap ide i šargarepa, pa su Ameri, prema izjavi specijalnog savetnika Kita Keloga, spremni da prihvate zaustavljanje širenja NATO pakta.
Glavna prepreka zaustavljanju rata su dijametralno suprotstavljena gledišta dve zaraćene strane oko teritorije, odnosa Ukrajine i NATO pakta, te sankcija. Pred početak najavljene nove runde pregovora u Istanbulu iskristalisala se pozicija u kojoj Ukrajina insistira na bezuslovnom uspostavljanju primirja na određen rok tokom koga bi prestali svi sukobi na zemlji, u vodi i u vazduhu. Rok bi mogao biti 30, 60, ali i 100, pa i duže dana.
Samit NATO pakta
Ruska strana nije zainteresovana toliko za prekid rata, koliko za uspostavu (trajnog) mira, pri čemu postavlja tri uslova – prestanak širenja NATO pakta na istok, ukidanje sankcija i garanciju da Ukrajina nikada neće postati članica NATO alijanse. Vidi se da su dva pristupa spojiva, odnosno jedan drugom nisu suprotstavljena i to je ono na čemu bi mogli da se oslone najavljeni pregovori u Istanbulu.
Vremena nema previše. Prve rezultate pregovora valja postići pre nego što se u Holandiji 24. i 25. juna održi samit NATO alijanse na kome će se raspravljati o uvećanju izdvajanja evropskih država za funkcionisanje najjače vojne asocijacije. Umesto dosadašnjih dva odsto nacionalnog BDP-a, ubuduće bi svaka članica u NATO džep izdvajalo čak pet odsto nacionalnog BDP-a. Drastično uvećanje finansiranja vojnog segmenta je svakako prilog militarizaciji i to toliko snažan da mnogi smatraju kako će u budućnosti voditi nekom novom sukobljavanju.
Ka novom ratu
Pregovore o prestanku i okončanju rata je dobro okončati pre 24. juna kako bi se ostavilo prostora da se od NATO pakta traži da odloži, potom i batali povećanje prihoda. Jer, kalkulisano povećanje izdvajanja za najjaču vojnu alijansu je toliko ogromno da vodi nekom novom ratu u budućnosti. Kako za desetak godina ne bismo morali ponovo zaustavljati neki novi sukob, potrebno je na vreme zaustaviti gotovo utrostručenje finansiranja NATO pakta, najveće vojne mašinerije na svetu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
2
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Komentari 1
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar