Vole li novosadski klinci više Baku ili Prasetinu?

Za oko mi je prošle nedelje zapao snimak horde mladih dečaka koji su usred Futoške ulice opkolili automobil Bake Praseta koji je pokušavao da se probije kroz barikade tinejdžera i stigne do tačke B.
Vole li novosadski klinci više Baku ili Prasetinu?
Foto: Pixabay
Sama scena mi je bila mučna poput onih Amerikanaca koji prave hranu tako što stave tonu nekog smeća i kroz svih 30 minuta agonije kuvanja nečeg nejestivog govore "mmmmm loooking so good and delicious" a ti u fazonu "želim da izađem odavde što pre, molim vas". 
 
I da se odmah razumemo: ovo nije oda elitizmu i zgražavanju, ovo je sonata o ličnim borbama da u dubini svog želuca i uma pronađem onog nekog ko nije dosadni bumer kome su "mladi krivi za sve", kome je "sve otišlo dođavola" i koji je očigledno i sam zemlju doveo do duhovnog i prosjačkog štapa, ali je tu da nam kaže da je izgleda došlo vreme da se gasi svetlo, ne nakon "njegovog" vremena, već nakon ovog, sodomogomorskog bakaprasećeg.  

Odrasla sam u ono doba kada internet ili nije postojao ili je počeo da "nastaje", pa ti je za dobrih sat vremena interneta bio potreban lokalni provajder koji je najčešće izgledao kao "Fat computer guy" iz South Parka koji prevrne onim smaračkim očima svaki put kad uđem da kupim novih sat vremena (jer za više nemam para, a treba mi opet da pišem sudbinski bitne komentare po forumu Krstarice). 

Takođe, za tih dobrih sat vremena interneta trebalo je dobrih pet minuta poznatog zujanja da se (ako bog da) priključiš na internet i da ti ukućani ne zvocaju što su bez telefona dok si onlajn.
 
Informacije su bile trilijardama godina daleko u odnosu na ove današnje, a bake prasići postojali su, pa mogu sigurno reći i pre moje ere - samo su se zvali drugačije i romantizujemo ih jer su bili "naši" idoli, a ne idoli naših neprijatelja, današnje omladine. I verujte mi, nije bilo sile koja bi me sprečila da ne smislim način na koji ću da ostvarim ono što sam naumila. A večito sam "naumilavala" ono što se ne sme, od skoro svega strogo zabranjenog uvek sam uspevala da ćapnem makar deo - izeš život u neznanju - pa da onda taj ostatak američkog recepta ostavim nepojedenim jer je užasno.  
 
I onda uskočim u komentar sekcije na ovaj dolazak Bake Praseta i dočeka me sajam najtoksičnijeg bumerstva - i sve u svemu stav zgrožene javnosti svodi se na: "gde su ti roditelji, sve to treba na Goli otok, to je sve zbog televizora, to je sve zbog roditelja koji se bave sobom a ne decom, e moj Novi Sade, na šta si spao" - i naravno - ko poslednji izađe da uradi ono šta već treba. 
 
I sve pršti od sekira, golih otoka, giljotina i ostalih rešenja kao da je sam đavo došao da kaže "e ljudi sad ja, najgori, preuzimam ovaj vaš raj neiskvareni koji ste tako jako čuvali". I, eno, ulete jedan komentar koji je doslovno rekao "ajde ljudi, opustite se, dečko je popularan na internetu, nije toliko strašno" i stvarno mi je u tom momentu bio ona doza balansa za koju sam se uhvatila dok sam i sama tonula u moru najoštrije osude. 
 
Ta tako strašna agresija usmerena pre svega ka roditeljima dece koji su izgleda prvi na listama za odstrel, gospode s druge strane tastature i druge strane digitalnog, a kasnije i ka deci koja su jednog četvrtka rešila da se pripoje ekipi koja će dočekati lika koji im je kul, ista je ona agresija (ako ne i gora dragi čitaoci) od one koju tako zdušno preziremo u javnim nastupima ove i drugih baka prasića. Njegov pogani jezik i odsustvo dobrog ukusa i neke vrednosti, vizije života, morala i prostakluk nisu ništa drugačije od smeća koje u svojoj ličnoj američkoj kuhinji krčkate i vi koji golim otocima "reeeešavate" roditelje ove dece. 
 
Kao neko ko je u tim godinama bio virtuoz obmane i pronalaženja načina da ono što naumim to i uradim (i kao neko ko zna da je "šta dete zna šta je motiv i upornost" ha ha), uverenja sam da se tim tako najgorim roditeljima ove dece iz Futoške od pre neki dan mora ostaviti ogroman prostor za nešto što se zove (znam Milorade, zvuči neobično da nešto nisi u pravu, ali...) "možda ne znamo, možda su dobri, možda daju sve od sebe i možda podižu male Hudinije". Možda ne svi, možda dobar deo. 
Ja se sa svojim ličnim bumerskim demonima borim svakodnevno - osudiću, ali pokušavam da to uradim bez giljotine, preneraziću se, ali ću pokušati da taj "preneraz" utopim u more nade koje imam, izgubiću nadu, ali ću naći novu - jer ne vidim druga rešenja. 
 
I dalje smatram da je svet otišao predaleko od mojih moći da ga ispravim. Ipak, sigurna sam da dobra šansa (ako je uopšte ima) leži u transparentnim odnosima sa decom, slobodom da vide, pipnu, čuju i osete ono što žele, u sigurnom okruženju, te da donesu sud sama - ubeđena sam da su onda takvi procesi na dobrom putu da se usidre na njihovo bujno, a ne na ono golo ostrvo. 
 
Uostalom, ušao je i nama Baka Prase u kuću, svima je. Umesto kaiša i puške, izvadila sam ono najoštrije "ne želim da ti zabranjujem, želim da ti verujem". Sinak je primio k znanju info i proverio sam o čemu se tu radi, a kada je Stefan bio u gostima i rekao "hajde da gledamo Baka Praseta", ovaj je samo kratko odgovorio da mu je to dosadno. 
 
Sa druge strane, ko zna koliko je onih stvari koje mu nisu dosadne, ali su po kriterijumima strogih kritičara i dalje za spaljivanje ove majke veštice na sred trga. No, možda sam stvarno imala sreće da mu Baka Prase bude smor, a možda sam i dalje Hudini koji sve ovo radi na napipavanje kao slepac po mraku nadajući se da će ta američka pita ispasti. Ne kako valja, nego na pod.
  • Jarvis

    26.04.2023 18:06
    Fascinantan dijalog. Obilne čestitke autorki. Ovo je više nego odlično, a i dovelo me do evociranja kako je nekad sve bilo, sa ili bez interneta.
  • Dejan021

    26.04.2023 15:38
    Bez emocija
    Danasnji klinci ne vole nista osim popularnosti. Oni su bez emocije...totalna praznina i beskorisni stvorovi koji imaju elementarne potrebe kao ameba
  • 021

    26.04.2023 14:28
    Amerika se raspada odavno, nepismeni su i zatucani kao niko drugi na svetu prijatelju, tako da ko i sta im je podvalio me apsolutno ne zanima, njihov je problem. Zna se sta je normalno i zdravo odrastanje a sta majmunarija i "laksi put", sve te precice ce deca platiti kroz koju godinu kad budu trebala da sede 5x45 min u klupi i uce za kontrolni...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Kako da mi dete preživi Srbiju?

"U stalnom raskoraku kako vaspitavati decu: onako kako ja mislim da je ispravno ili onako kako će da preživi Srbiju", rečenica je koju sam pročitala negde na internetu.

Poslednja odbrana Piksijeva

Kada masa napada nekoga, imam prirodnu potrebu da pokušam da odbranim napadnutog, a pogotovo kada nekog napada ekipa iz Informera i ostalih "novinskih" redakcija.

Zveckanje nuklearnim naoružanjem

Nijedna od sukobljenih strana na istoku Evrope nije zadovoljna do sada postignutim na ratištu, a na svetskoj političkoj sceni sve češće se uočavaju naznake spremnosti za upotrebu nuklearnog oružja.

Šoping mol za manju bol

Opšte je poznato da tržni centri štapom i kanapom smišljaju nedelje nečega kako bi privukli što više novih i drugačijih posetilaca.

U slavu Štranda

Obale su mesta na kojima su nastajali gradovi. Danas su obale mesta ka kojima ljudi migriraju tokom leta. Istovremeno, na tom početku kopna zatvara se krug - tamo gde se gradio, tamo se i ruši grad.

Čega se stidite?

Gledam tako snimak te dece koja beže iz Master centra u nedelju napuštajući improvizovani SNS call centar.

Čovečanstvo protiv žrtava

Isprovociran nastavkom saradnje Diora sa Depom i novim videom gde Džoni šmekerski i u svom maniru najavljuje dolazak Diora na tiktok, jedan tviteraš napisao sledeće:

Napredne laži "pristojne Srbije"

Po naprednjačkoj logici, ako veći deo sveta nije prihvatio Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, onda veći deo Srbije nije prihvatio ni Vučića, ni vlast naprednjaka.

Vučić za istoriju

Prošlost ume da bude neizvesna. Kako god buduća istorija izgledala, Aleksandar Vučić želi svoje mesto u njoj.

Nemo se zezamo

Evo prošlo je jednocifreno dana od završetka ovogodišnjeg najvećeg evropskog političkog festivala pod šaljivim sloganom "Ujedinjeni muzikom".

Čarape

Bilo je to jedno od uobičajnih jutara kada petočlana porodica u nekih pola sata pokušava da izađe iz stana i započne svoj dan po pravilima službe.

Muškarac ili medved u šumi?

Zarobljena u inception-u trendova na mrežama ovih dana mogu slobodno reći da je moje "Rimsko carstvo" – medved vs. muškarac u šumi.

Poraz pre izbora

Posle ne malo neizvesnosti, lokalni i izbori za grad Beograd održaće se 2. juna. Međutim, čini se da su nepotrebni, rezultati gotovo da su poznati i danas, mesec dana pre održavanja.