Do tada će se, kako navode izvori Telegrafa, sistem merenja srednje brzine testirati a vozači opominjati da povedu računa o vožnji na auto-putu.
Na pojedinim naplatnim rampama u Srbiji tokom proteklog vikenda počela je da se meri prosečna brzina kretanja automobila na auto-putu, a kada bude počelo kažnjavanje bahatih vozača, njima će biti pisane kazne koje važe za prekoračenje brzine.
Na svim naplatnim rampama trenutno se prilikom naplate putarine izračunava srednja brzina. Putevi Srbije dokumentuju ulazak i izlazak vozila na naplatnoj rampi i u zavisnosti od toga da li je vozilo prekoračilo brzinu kretanja dostavljaće MUP-u sve potrebne podatke.
U drugoj polovini avgusta biće povećan broj vozila presretača, ali i ručnih radara, kojim se može meriti brzina na pogodnim mestima, kao što je nadvožnjak na autoputu, pri čemu se onda vozila zaustavljaju na naplatnim rampama.
Što se tiče vozača koji koriste TAG prilikom prolaska naplatne rampe, na naplatnoj stanici se očitava registarska tablica na vozilu.
Kako to funkcioniše u drugim zemljama?
Sistem merenja srednje brzine na autoputu koristi se već dugi niz godina u više evropskih zemalja.
"Sekšn kontrol", radarski sistem za kontrolu ograničenja brzine na jednoj deonici, veoma uspešno disciplinuje vozače u Austriji već 14 godina. Prvi fiksni "Sekšn kontrol" instaliran je septembra 2003. u tunelu Kajzermilen na bečkom autoputu A22, a cilj je bio da se nateraju vozači da poštuju ograničenje brzine od 80 km/č u tunelu koji ide ispored jednog dela glavnog grada. Statistike pokazuju da je broj udesa na ovoj deonici smanjen za čak 50 odsto, a od njegovog postavljanja nije bilo više nijednog udesa sa smrtnim ishodom čiji je uzrok bilo prekoračenje brzine.
U Švajcarskoj je prva kontrola ograničenja brzine na jednoj deonici uvedena januara 2011. godine na A2 u Arisdorftunelu u kantonu Bazel.
U Velikoj Britaniji se već duže koristi nadziranje ograničenja brzine na jednoj deonici i tamo nosi naziv SPECS. SPECS kamere su gotovo sve poznate javnosti i objavljene su na zvaničnoj internet stranici. One se nalaze pretežno na sredini puta na plavom stubu, a kamere su žute.
U Italiji se ovaj sistem nosi naziv "Tutor" i najviše liči na austrijski. I u Holandiji postoji sistem nadzora ograničenja brzine na jednoj deonici i tamo se zove "Trajectcontrole", a snima svako vozilo infracrevenim blicem od pozadi.
Nemačka je krajem januara 2009. započela diskusiju o uvođenju takvog sistema, ali i pored najavljenog početka pilot projekta u blizini Hanovera, koji je trebalo da krene početkom 2016, za sada nema takvih kontrola. Očekuje se da će Nemačka prve Sekšn kontrol uređaje pokrenuti u ovoj godini.
Takođe i u Poljskoj pokrenuta je diskusija o uvođenju takvog sistema, pre svega u gradovima.
.jpg "Za nedelju dana saobraćajna policija na putevima Srbije otkrila 36.000 prekršaja")
Komentari 12
@Chiki
A to itekako boli Strazbur a bolece i one koji budu placali odstete, putne i sudske troskove. A to nisu ovi koji uvode i sprovode kaznjavanje vec vi nepismeni koji ih slepo podrzavate
Kokan
To ni maloumnicima koji bi jurcali pa odmarali NEMA SMISLA!
Jel kapirate?
Sps-Srs
To je bilo i pred 5 oktobar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar