Za izvađenu naftu NIS će i dalje plaćati siću

Naime, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike Mirjana Filipović nedavno je rekla da je zakon prošao sve skupštinske odbore i očekuje se da će biti usvojen na nekoj od narednih sednica Vlade, a potom do kraja godine i u parlamentu te da će rudne rente ostati na istom nivou. Ipak, ona je ukazala na to da je u planu donošenje novog zakona o naknadama, koji je u pripremi i na njemu radi Ministarstvo finansija, a kojim će biti obuhvaćene sve rudne rente.

Ukoliko se rudne rente ne budu menjale, a sva je prilika da će biti tako, i dalje će za ugljovodonike u tečnom i gasovitom stanju (nafta i gas) i ostale prirodne gasove važiti iznos rudne rente od sedam odsto od prihoda. Međutim, Naftna industrija Srbije će i dalje na ime rudne rente plaćati tri odsto od prihoda jer međudržavnim ugovorom između Srbije i Rusije nije predviđena izmena visine rente za NIS.

Zbog toga lokalne samouprave u kojima se eksploatiše nafta i gas i dalje ne prihoduju deo od rudne rente od tri odsto i gube značajne pare. To je i bio razlog da su iz opština Srbobran, Kanjiža i Kikinda tražili da se u zakon unese izmena koja bi omogućila da celokupan prihod od naknade za korišćenje nafte i gasa – rudna renta – u visini od tri odsto ostane lokalnim samoupravama, sve dok ta renta ne dostigne sedam odsto, koliko je zakonom određeno.

Prema rečima predsednika opštine Srbobran Zorana Mladenovića, budući da je rudna renta za NIS ostala ista – tri odsto – iz opština Srbobran, Kanjiža i Kikinda traženo je da se, pošto se odredbe međudržavnog ugovora vezane za visinu rudne rente ne menjaju, a ugovor je potisala Srbija, ne umanjuje prihod opština po tom osnovu, odnosno da se država svog dela prihoda od rudne rente odrekne u korist lokalnih samouprava. Predstavnici tih opština razgovarali su sa ministrom energetike Aleksandrom Antićem o svom zahtevu, od kojeg, kako Mladenović kaže, neće odustati, ali promena nije bilo, osim što je obećano da će njihov zahtev biti razmotren.

"To znači da će lokalnim samoupravama od ukupnog iznosa od rudne rente, a koji ostaje tri odsto od prihoda, pripasti 40 odsto, kao i ranije, 50 odsto ide u budžet Srbije, a 10 odsto u budžet Vojvodine", kaže Mladenović. To je dovelo do daljeg pada prihoda lokalnih samouprava po tom osnovu jer je, u odnosu na prošlu godinu, kada je opštini Srbobran na ime rudne rente uplaćeno 120 miliona dinara, ove godine taj prihod 48 miliona manji pošto je na ime rudne rente Srbobran prihodovao 72 miliona dinara.

Tako je, i pored povećanja eksploatacije nafte na teritoriji opštine Srbobran, prihod manji jer se iznos rudne rente dobija tako što se količina izvučene nafte množi s njenom cenom na svetskom tržištu. Budući da je cena nafte ove godine znatno niža nego lane, ukupan iznos rente je manji, a time su i prihodi koji ostaju opštini manji.

Prihod od rudne rente veoma je važan za lokalne samouprave jer se taj novac troši za poboljšanje uslova života u opštini, izgradnju infrastrukture... Novac se troši u skladu s važećim zakonskim obavezama, a nakon donošenja plana potrošnje, što čini lokalna samouprava, on se upućuje na saglasnost Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine. Nakon toga se otvara namenski podračun i pare troše u skladu s važećim odlukama. Smanjenje prihoda koji se ostvaruje na taj način, naravno, znači i manje ulaganja u namene za koje je taj novac predviđen.