VIDEO Manji od zrna pirinča: Ovako izgleda najmanji pejsmejker na svetu
Američki naučnici osmislili su i napravili najmanji pejsmejker na svetu, privremeni regulator otkucaja srca manji od zrna pirinča koji se može ubrizgati i kontrolisati svetlošću.
Kada više nije potreban, ovaj minijaturni uređaj se rastvara u telu pacijenta.
Uprkos tome što će biti potrebne možda i godine dodatnog drađivanja pre nego što bude mogao da se testira na ljudima, mali bežični pejsmejker, koji je konstruisala grupa američkih stručnjaka, ocenjen je kao "transformativni proboj" koji bi mogao da podstakne napredak i u drugim oblastima medicine.
Milioni ljudi širom sveta imaju pejsmejkere, koji stimulišu srce električnim impulsima kako bi se obezbedio normalan srčani ritam. Pejsmejkeri koji se danas koriste su veličine manje kutije za šibice.
Tim istraživača iz SAD koji stoji iza novog uređaja navodi da je motiv kojim su vođeni bio da pomognu deci rođenoj sa urođenim srčanim manama kojima je potreban privremeni pejsmejker u nedelji nakon operacije.
Pejsmejker bi takođe mogao da pomogne odraslim osobama da povrate normalan rad srca, dok se oporavljaju od operacije srca, prenosi RTS.
Privremeni pejsmejkeri zahtevaju operaciju, tokom koje se elektrode pričvršćuju na srčane mišiće, a žice se povezuju sa uređajem za napajanje smeštenom na grudni koš pacijenta.
Kada pejsmejker više nije potreban, lekari ili medicinske sestre izvlače žice, što ponekad može da dovede do oštećenja tkiva.
Nil Armstrong, prvi čovek koji je hodao po Mesecu, umro je od unutrašnjeg krvarenja nakon što mu je uklonjen privremeni pejsmejker 2012. godine.
Međutim, novorazvijeni pejsmejker je bežični. I budući da je širok tek jedan milimetar, a dug 3,5, može da stane u vrh šprica.
Takođe, dizajniran je tako da se rastvara u telu kada više nije potreban, što pacijente štiti od novih invazivnih intervencija, odnosno operacija.
Značajan iskorak u oblasti bioelektronske medicine
Pejsmejker je uparen sa delom koji izgleda kao malo deblji mekani flaster i zalepljen je na grudima, navodi se u tekstu koji opisuje studiju i uređaju, objavljenom u časopisu Priroda (Nature).
Kada "flaster" otkrije nepravilne otkucaje srca, automatski zatreperi svetlo koje šalje uputstvo pejsmejkeru koji otkucaj srca treba da stimuliše.
Pejsmejker pokreće ono što se naziva galvanska ćelija, koja koristi telesne tečnosti za pretvaranje hemijske energije u električne impulse koji potom stimulišu srce.
Do sada je pejsmejker efikasno radio prilikom testiranja sprovedenih na miševima, pacovima, svinjama, psima i ljudskom srčanom tkivu u laboratoriji, navodi se u studiji.
Jedan od vođa stručnog tima Džon Rodžers sa Univerziteta Nortvestern u Sjedinjenim Američkim Državama ocenio je da bi pejsmejker mogao da se testira na ljudima za dve do tri godine.
Njegova laboratorija je osnovala startap da bi ostvarila ovaj cilj.
"U budućnosti, na osnovu tehnologije koja je korišćena za ovaj maleni pejsmejker mogla bi da se razvije jedinstvena i moćna strategija za rešavanje društvenih problema koji pogađaju ljudsko zdravlje", objašnjava Rodžers.
Pročitaj još
Profesor Bodži Tjan, čija je laboratorija na Univerzitetu u Čikagu takođe razvila pejsmejkere koji se aktiviraju svetlom, koji nije bio uključen u razvoj pejsmejkera veličine zrna pirinča, nazvao je uređaj "značajnim skokom unapred" na polju medicinske tehnologije:
"To je promena paradigme u privremenom asistiranju vraćanju srčanog ritma i bioelektronskoj medicini, koja otvara mogućnosti daleko izvan kardiologije – uključujući regeneraciju nerava, zarastanje rana i integrisane pametne implante", istakao je Tjan.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
2
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Komentari 1
Čip
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar