Naučnici otkrili rani signal demencije skriven u romanima Terija Pračeta
Najraniji znaci demencije retko su dramatični.
Foto: Screenshot (Youtube/WheelerCentre)
Ne pojavljuju se kao zaboravljena imena ili zatureni ključevi, već kao promene toliko suptilne da su gotovo neprimetne: blago sužen rečnik, manja raznolikost u opisima...
Novo istraživanje koje su naučnici sproveli sugeriše da se ove promene mogu uočiti godinama pre formalne dijagnoze, a jedan od najjasnijih primera može se kriti u romanima ser Terija Pračeta.
Pračet se pamti kao jedan od najmaštovitijih britanskih pisaca, tvorac serijala Disksvet i majstor satire čije je delo spajalo humor sa oštrim moralnim uvidom.
Nakon što mu je dijagnostikovana posteriorna kortikalna atrofija, retki oblik Alchajmerove bolesti, postao je snažan zagovornik istraživanja demencije i podizanja svesti. Manje je poznato da su rani efekti bolesti možda već bili prisutni u njegovom pisanju mnogo pre nego što je znao da je bolestan.
Demencija se često opisuje kao stanje gubitka pamćenja, ali to je samo deo priče. U svojim najranijim fazama, demencija može uticati na pažnju, percepciju i jezik pre nego što problemi sa pamćenjem postanu očigledni.
Ove rane promene teško je otkriti jer su postepene i lako se mogu zameniti za stres, starenje ili uobičajene varijacije u ponašanju, piše ScienceAlert.
Jezik, međutim, pruža jedinstven uvid u kognitivne promene. Reči koje biramo, raznovrsnost rečnika i način na koji strukturiramo opise usko su povezani sa funkcijom mozga. Čak i male promene u upotrebi jezika mogu odražavati duboke neurološke promene.
Naučnici su analizirali jezik koji je korišćen kroz Disksvet romane Terija Pračeta, ispitujući kako se njegovo pisanje menjalo tokom vremena.
Fokusirali su se na leksičku raznolikost - meru koliko su raznovrsni autorovi izbori reči - i posebno obratili pažnju na prideve, opisne reči koje daju teksturu, boju i emotivnu dubinu prozi.
Kroz kasnije Pračetove romane, došlo je do jasnog i statistički značajnog pada u raznolikosti korišćenih prideva. Bogatstvo opisnog jezika postepeno se sužavalo.
To nije nešto što bi čitalac nužno primetio, niti je ukazivalo na naglo pogoršanje kvaliteta. Umesto toga, to je bila suptilna, postepena promena uočljiva samo kroz detaljnu lingvističku analizu.
Ključno, prvi značajni pad pojavio se u romanu "Poslednji kontinent", objavljenom skoro deset godina pre nego što je Pračetu zvanično dijagnostikovana bolest.
To sugeriše da je "preklinička faza" demencije, period tokom kojeg promene povezane sa bolešću već nastupaju u mozgu, mogla započeti mnogo ranije, bez očiglednih spoljašnjih simptoma.
Ovo otkriće ima implikacije koje prevazilaze književnu analizu. Poznato je da demencija ima dugu prekliničku fazu, tokom koje su mogućnosti za ranu intervenciju najveće. Ipak, identifikovanje ljudi u tom prozoru ostaje jedan od najvećih izazova u nezi osoba sa demencijom.
Lingvistička analiza nije dijagnostički alat sama po sebi, niti bi jednako dobro funkcionisala za sve. Faktori poput obrazovanja, profesije, navika pisanja i jezičke pozadine utiču na način na koji ljudi koriste jezik.
Ali kao deo šireg pristupa, uz kognitivne testove, snimanje mozga i biološke markere, analiza jezika bi mogla pomoći u otkrivanju ranog rizika na neinvazivan i isplativ način.
Važno je napomenuti da je jezički materijal već prisutan. Ljudi svakodnevno generišu ogromne količine pisanih sadržaja putem mejlova, izveštaja, poruka i komunikacije na mreži. Uz odgovarajuće mere zaštite privatnosti i pristanka, suptilne promene u stilu pisanja mogle bi jednog dana pomoći da se označe rani znakovi kognitivnog opadanja, mnogo pre nego što se poremeti svakodnevno funkcionisanje.
Zašto je rano otkrivanje važno
Rano otkrivanje je danas važnije nego ikada. U poslednjih nekoliko godina pojavili su se novi lekovi za Alchajmerovu bolest koji imaju za cilj da uspore napredovanje bolesti, umesto da samo upravljaju simptomima.
Pročitaj još
Lekovi poput lekanemaba i donanemaba ciljaju amiloidne proteine koji se nakupljaju u mozgu i za koje se smatra da igraju ključnu ulogu u razvoju bolesti. Klinička ispitivanja sugerišu da su ovi tretmani najefikasniji kada se daju rano, pre nego što dođe do značajnog oštećenja neurona.
Otkrivanje ljudi u prekliničkoj fazi omogućilo bi i osobama i njihovim porodicama više vremena za planiranje, pristup podršci i razmatranje intervencija koje mogu pomoći u usporavanju napredovanja bolesti. Te intervencije mogu uključivati promene životnog stila, kognitivnu stimulaciju i, sve više, nove lekove za usporavanje toka bolesti.
Više od decenije nakon njegove smrti, Teri Pračet i dalje doprinosi našem razumevanju demencije. Njegovi romani ostaju duboko voljeni, ali unutar njih krije se još jedno nasleđe: dokaz da demencija može ostaviti tragove mnogo pre nego što se najavi.
Pažljivije osluškivanje jezika, čak i jezika za koji mislimo da ga dobro poznajemo, moglo bi pomoći da se transformiše način na koji otkrivamo, razumemo i na kraju lečimo ovo razorno stanje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Osobe koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji jedna caka
29.01.2026.•
0
Ljudi koji ne jedu meso mogu imati manju verovatnoću nego mesožderi da dožive 100 godina, prema nedavnoj studiji.
Listovi na nogama pozvati su i kao "drugo srce": Zašto su toliko važni?
28.01.2026.•
1
Većina ljudi mišiće listova doživljava isključivo kao pomoć pri hodanju, trčanju ili održavanju ravnoteže.
Tri skrivena znaka da nesvesno škrgućete zubima
27.01.2026.•
0
Danju ili noću, mnogi od nas škrguću ili stiskaju zube, a da toga nisu ni svesni.
Studija: Prekomerna težina povećava rizik od vaskularne demencije
27.01.2026.•
1
Prekomerna težina značajno povećava rizik od razvoja vaskularne demencije, prema najnovijoj studiji naučnika u Velikoj Britaniji i Danskoj, preneo je Euronews.
Minaqua pod lupom struke: Mineralna voda sa stručnom potvrdom kvaliteta
27.01.2026.•
0
Kompanija BB MINAQUA, proizvođač prirodne mineralne vode, već godinama opravdava poverenje potrošača zahvaljujući kvalitetu i jedinstvenom mineralnom sastavu svoje vode.
Pametne pilule bi mogle da prijave da li ih pacijenti uzimaju
25.01.2026.•
1
Eksperimentalna tableta može da pošalje signal da je progutana, tvrde istraživači.
Studija: Jedno antitelo može da prepolovi broj migrena
25.01.2026.•
0
Nespecifično antitelo fremanezumab može da smanji za 50 odsto broj napada migrene kod dece, pokazala je najnovija međunarodna klinička studija u kojoj je učestvovao IRCCS San Rafaele u Rimu.
Rak i Alchajmerova bolest retko kad dolaze istovremeno - naučnici istraživali zašto
25.01.2026.•
0
Decenijama su istraživači primećivali da se rak i Alchajmerova bolest retko javljaju kod iste osobe, što je podstaklo nagađanja da jedno stanje možda pruža određeni stepen zaštite od drugog.
Hrvatska uvodi obaveznu vakcinaciju protiv HPV-a
25.01.2026.•
4
Od sledeće godine u Hrvatskoj bi vakcinacija protiv humanog papiloma virusa (HPV) trebalo da bude obavezna, nakon zakonskih izmena koje se planiraju u drugom kvartalu ove godine.
Nije svako sedenje isto: Jedna vrsta je povezana sa boljim zdravljem mozga
25.01.2026.•
1
Prekomerno sedenje nije dobro za fizičko ni mentalno zdravlje osobe, ali postoji vrsta sedentarnog ponašanja koja možda ne smanjuje naš mozak niti utiče na kogniciju u istoj meri kao druge vrste sedenja.
Naučnici su pokušali da prošire grip - ali nisu uspeli, evo zašto
25.01.2026.•
1
Grupa volontera provela je dane zaključana u maloj hotelskoj sobi sa ljudima aktivno zaraženim gripom. Igrali su igre, delili predmete i zajedno vežbali u uslovima osmišljenim da pomognu širenju virusa.
Često uzimate kafu za poneti? Ovo su skriveni rizici koje nosi vruća kafa iz papirnih čaša
24.01.2026.•
3
Čini se da je već prodrla i u naša tela, jer su je istraživanja otkrila u arterijama, reproduktivnim organima, pa čak i u mozgu.
Bebe na zimskom vazduhu: Kako pedijatri ocenjuju skandinavsku praksu
24.01.2026.•
8
Praksa da bebe spavaju napolju, na temperaturama ispod nule, u zemljama poput Švedske, Danske, Islanda i Finske često izaziva čuđenje i nevericu kod roditelja u Srbiji.
SAD napustile Svetsku zdravstvenu organizaciju
23.01.2026.•
16
SAD su završile proces povlačenja iz Svetske zdravstvene organizacije, godinu dana od kada je američki predsednik Donald Tramp objavio da prekida članstvo koje je trajalo 78 godina.
Manje slučajeva gripa, među obolelima najviše dece
22.01.2026.•
0
U Srbiji je od 12. do 18. januara zabeleženo 11.483 slučaja oboljenja sličnih gripu, što je za 15,6 odsto niže u poređenju sa prethodnom nedeljom, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Ovo su znaci da ne pijete dovoljno vode
22.01.2026.•
0
Voda je osnovna potreba organizma, ali i jedna od navika koju najlakše zanemarujemo.
Rak grlića materice: Smanjena stopa smrtnosti, važna vakcinacija
21.01.2026.•
1
U toku je Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. To je jedini malignitet koji možemo da sprečimo imunizacijom, uz redovne preglede. Nažalost, Srbija je među vodećim evropskim zemljama po broju obolelih.
O trošku RFZO: Devojčici iz Srbije istovremeno presađeni bubreg i jetra u Italiji
21.01.2026.•
4
Sedmogodišnjoj devojčici iz Srbije uspešno su istovremeno transplantirani jetra i bubreg na klinici u Italiji, a o trošku RFZO.
Detoks posle praznika: Kako jod pomaže metabolizmu da se oporavi?
21.01.2026.•
0
Nakon prazničnog perioda i povećanog unosa hrane sa praznične trpeze, mnogi traže načine da "resetuju" organizam. Dok se najčešće govori o nekim vrstama dijeta, često se zaboravlja jedan važan element - jod.
Studija objasnila zašto se neki ljudi opiju a da nisu popili ni kap alkohola
19.01.2026.•
1
Naučnici su potvrdili u najvećoj studiji te vrste da su bakterije, a ne gljivice, glavni krivci za sindrom auto-pivare, retko medicinsko stanje u kom ljudi postaju pijani nakon jela, iako nisu konzumirali alkohol.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar