Naučnici otkrili rani signal demencije skriven u romanima Terija Pračeta
Najraniji znaci demencije retko su dramatični.
Ne pojavljuju se kao zaboravljena imena ili zatureni ključevi, već kao promene toliko suptilne da su gotovo neprimetne: blago sužen rečnik, manja raznolikost u opisima...
Novo istraživanje koje su naučnici sproveli sugeriše da se ove promene mogu uočiti godinama pre formalne dijagnoze, a jedan od najjasnijih primera može se kriti u romanima ser Terija Pračeta.
Pračet se pamti kao jedan od najmaštovitijih britanskih pisaca, tvorac serijala Disksvet i majstor satire čije je delo spajalo humor sa oštrim moralnim uvidom.
Nakon što mu je dijagnostikovana posteriorna kortikalna atrofija, retki oblik Alchajmerove bolesti, postao je snažan zagovornik istraživanja demencije i podizanja svesti. Manje je poznato da su rani efekti bolesti možda već bili prisutni u njegovom pisanju mnogo pre nego što je znao da je bolestan.
Demencija se često opisuje kao stanje gubitka pamćenja, ali to je samo deo priče. U svojim najranijim fazama, demencija može uticati na pažnju, percepciju i jezik pre nego što problemi sa pamćenjem postanu očigledni.
Ove rane promene teško je otkriti jer su postepene i lako se mogu zameniti za stres, starenje ili uobičajene varijacije u ponašanju, piše ScienceAlert.
Jezik, međutim, pruža jedinstven uvid u kognitivne promene. Reči koje biramo, raznovrsnost rečnika i način na koji strukturiramo opise usko su povezani sa funkcijom mozga. Čak i male promene u upotrebi jezika mogu odražavati duboke neurološke promene.
Naučnici su analizirali jezik koji je korišćen kroz Disksvet romane Terija Pračeta, ispitujući kako se njegovo pisanje menjalo tokom vremena.
Fokusirali su se na leksičku raznolikost - meru koliko su raznovrsni autorovi izbori reči - i posebno obratili pažnju na prideve, opisne reči koje daju teksturu, boju i emotivnu dubinu prozi.
Kroz kasnije Pračetove romane, došlo je do jasnog i statistički značajnog pada u raznolikosti korišćenih prideva. Bogatstvo opisnog jezika postepeno se sužavalo.
To nije nešto što bi čitalac nužno primetio, niti je ukazivalo na naglo pogoršanje kvaliteta. Umesto toga, to je bila suptilna, postepena promena uočljiva samo kroz detaljnu lingvističku analizu.
Ključno, prvi značajni pad pojavio se u romanu "Poslednji kontinent", objavljenom skoro deset godina pre nego što je Pračetu zvanično dijagnostikovana bolest.
To sugeriše da je "preklinička faza" demencije, period tokom kojeg promene povezane sa bolešću već nastupaju u mozgu, mogla započeti mnogo ranije, bez očiglednih spoljašnjih simptoma.
Ovo otkriće ima implikacije koje prevazilaze književnu analizu. Poznato je da demencija ima dugu prekliničku fazu, tokom koje su mogućnosti za ranu intervenciju najveće. Ipak, identifikovanje ljudi u tom prozoru ostaje jedan od najvećih izazova u nezi osoba sa demencijom.
Lingvistička analiza nije dijagnostički alat sama po sebi, niti bi jednako dobro funkcionisala za sve. Faktori poput obrazovanja, profesije, navika pisanja i jezičke pozadine utiču na način na koji ljudi koriste jezik.
Ali kao deo šireg pristupa, uz kognitivne testove, snimanje mozga i biološke markere, analiza jezika bi mogla pomoći u otkrivanju ranog rizika na neinvazivan i isplativ način.
Važno je napomenuti da je jezički materijal već prisutan. Ljudi svakodnevno generišu ogromne količine pisanih sadržaja putem mejlova, izveštaja, poruka i komunikacije na mreži. Uz odgovarajuće mere zaštite privatnosti i pristanka, suptilne promene u stilu pisanja mogle bi jednog dana pomoći da se označe rani znakovi kognitivnog opadanja, mnogo pre nego što se poremeti svakodnevno funkcionisanje.
Zašto je rano otkrivanje važno
Rano otkrivanje je danas važnije nego ikada. U poslednjih nekoliko godina pojavili su se novi lekovi za Alchajmerovu bolest koji imaju za cilj da uspore napredovanje bolesti, umesto da samo upravljaju simptomima.
Pročitaj još
Lekovi poput lekanemaba i donanemaba ciljaju amiloidne proteine koji se nakupljaju u mozgu i za koje se smatra da igraju ključnu ulogu u razvoju bolesti. Klinička ispitivanja sugerišu da su ovi tretmani najefikasniji kada se daju rano, pre nego što dođe do značajnog oštećenja neurona.
Otkrivanje ljudi u prekliničkoj fazi omogućilo bi i osobama i njihovim porodicama više vremena za planiranje, pristup podršci i razmatranje intervencija koje mogu pomoći u usporavanju napredovanja bolesti. Te intervencije mogu uključivati promene životnog stila, kognitivnu stimulaciju i, sve više, nove lekove za usporavanje toka bolesti.
Više od decenije nakon njegove smrti, Teri Pračet i dalje doprinosi našem razumevanju demencije. Njegovi romani ostaju duboko voljeni, ali unutar njih krije se još jedno nasleđe: dokaz da demencija može ostaviti tragove mnogo pre nego što se najavi.
Pažljivije osluškivanje jezika, čak i jezika za koji mislimo da ga dobro poznajemo, moglo bi pomoći da se transformiše način na koji otkrivamo, razumemo i na kraju lečimo ovo razorno stanje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Neki ljudi ne podnose miris slanine, evo šta o tome kaže nauka
26.03.2026.•
0
Slanina je namirnica u kojoj se uživa vekovima, ali početkom 2010-ih njena popularnost dostigla je gotovo kultni status.
Vaša krv krije 10 znakova koliko zapravo brzo starite
26.03.2026.•
0
Iako svi slavimo rođendane svakih 12 meseci (naše hronološko doba), to se ne poklapa uvek sa brzinom kojom se naše telo troši (naše biološko doba).
Za vikend ponovo pomeramo kazaljke: Ovo su načini da sebi to olakšate
26.03.2026.•
4
U noći između subote i nedelje ponovo pomeramo kazaljke i prelazimo na letnje računanje vremena.
Zašto je jod važan za zdravlje žena?
25.03.2026.•
0
Jod je esencijalni mineral koji ima važnu ulogu u funkcionisanju organizma.
Vatikan: Katolicima se mogu presađivati životinjski organi
25.03.2026.•
5
Vatikan je saopštio da se katolicima mogu presađivati životinjski organi i tkiva za lečenje zdravstvenih stanja, budući da postupci koji uključuju genetski modifikovane organe svinja ili krava nastavljaju da se razvijaju
U Srbiji godišnje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma: Najčešće pogađa mlade
24.03.2026.•
1
U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma - malignog oboljenja koje najčešće pogađa mlade između 15. i 40. godine.
U Srbiji prošle godine registrovano 410 slučajeva tuberkuloze
24.03.2026.•
0
U Srbiji je u 2025. registrovano 410 osoba obolelih od tuberkuloze, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Svetska zdravstvena organizacija: Neprimećena jedna petina slučajeva tuberkuloze u Evropi
23.03.2026.•
1
Evropski region propušta da dijagnostikuje jednu petinu slučajeva tuberkuloze, upozorili su Odeljenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i Evropski centar za prevencviju bolesti i kontrolu.
VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
23.03.2026.•
0
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Zabeleženo skoro 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu za nedelju dana
22.03.2026.•
0
U Srbiji je od 9. do 15. marta zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto više u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Prvi veštački jednjak uspešno presađen svinji
22.03.2026.•
0
Naučnici iz Velike Britanije prvi put su razvili veštački jednjak u laboratoriji i uspešno ga presadili svinjama, koje su nakon toga normalno mogle da gutaju hranu.
U Napulju za samo jedan dan potvrđena 84 slučaja hepatitisa A, a krive su - dagnje
22.03.2026.•
0
Broj obolelih od hepatitisa A u regionu Napulja dostigao je skoro 150, nakon što su potvrđena 84 slučaja samo u tom gradu, preneli su italijanski mediji.
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije
22.03.2026.•
0
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije.
Studija: Krv pitona možda krije lek protiv gojaznosti
22.03.2026.•
8
Naučnici su identifikovali molekul iz krvi burmanskih pitona koji smanjuje apetit kod gojaznih miševa, a koji bi mogao da posluži kao osnova za razvoj novih lekova protiv gojaznosti, navodi se u najnovijoj studiji.
Lekar rangirao: Ovo su najbolnije operacije
22.03.2026.•
0
Iako su medicinski zahvati potpuno neophodni i spasavaju živote, to ne znači da su bezbolni.
Velika studija možda pronašla idealnu količinu kafe za smanjenje stresa
22.03.2026.•
0
Kafa se češće povezuje sa povećanom budnošću, ali nova studija pokazuje da bi mogla pomoći i u smanjenju rizika od razvoja anksioznosti i depresije - i zapravo postoji optimalna količina.
Šetnjom s rasparenim čarapama u Zrenjaninu obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom
21.03.2026.•
0
Šetnjom učenika i nastavnika Osnovne i srednje škole "9. maj", koja se bavi obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju, danas je u centru Zrenjanina obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom.
Muškarci sa godinama gube Y hromozom - posledice mogu biti ozbiljne
21.03.2026.•
2
Gubitak Y hromozoma kod muškaraca sa godinama mogao bi da ima ozbiljnije posledice po zdravlje nego što se ranije mislilo, pokazuju nova istraživanja.
Visok krvni pritisak: Ovo su netipični razlozi
20.03.2026.•
0
Visok krvni pritisak ili hipertenzija ponekad je povezan sa uobičajenim uzrocima kao što su prekomerni unos soli i stres.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: U Srbiji oko 1.700 žеnа godišnje umre оd te bolesti
19.03.2026.•
1
Sutra se u Srbiji obeležava Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке. Prema podacima, u 2024. rеgistrоvаnо је 4.544 nоvооbоlеlih i 1.700 umrlih žеnа оd te bolesti.
I muškarac može da proizvodi mleko - pod određenim uslovima
19.03.2026.•
1
Koncept laktacije kod muškaraca obično se pominje samo na forumima koji se bave spekulativnom biologijom.
Komentari 3
hah
Kako će se demencija detektovati kod prosečne osobe? Tako što je stavila tri ista umesto tri različita smajlija u sms?
Zemlja čudesa
Natalija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar