Naučnici otkrili rani signal demencije skriven u romanima Terija Pračeta
Najraniji znaci demencije retko su dramatični.
Ne pojavljuju se kao zaboravljena imena ili zatureni ključevi, već kao promene toliko suptilne da su gotovo neprimetne: blago sužen rečnik, manja raznolikost u opisima...
Novo istraživanje koje su naučnici sproveli sugeriše da se ove promene mogu uočiti godinama pre formalne dijagnoze, a jedan od najjasnijih primera može se kriti u romanima ser Terija Pračeta.
Pračet se pamti kao jedan od najmaštovitijih britanskih pisaca, tvorac serijala Disksvet i majstor satire čije je delo spajalo humor sa oštrim moralnim uvidom.
Nakon što mu je dijagnostikovana posteriorna kortikalna atrofija, retki oblik Alchajmerove bolesti, postao je snažan zagovornik istraživanja demencije i podizanja svesti. Manje je poznato da su rani efekti bolesti možda već bili prisutni u njegovom pisanju mnogo pre nego što je znao da je bolestan.
Demencija se često opisuje kao stanje gubitka pamćenja, ali to je samo deo priče. U svojim najranijim fazama, demencija može uticati na pažnju, percepciju i jezik pre nego što problemi sa pamćenjem postanu očigledni.
Ove rane promene teško je otkriti jer su postepene i lako se mogu zameniti za stres, starenje ili uobičajene varijacije u ponašanju, piše ScienceAlert.
Jezik, međutim, pruža jedinstven uvid u kognitivne promene. Reči koje biramo, raznovrsnost rečnika i način na koji strukturiramo opise usko su povezani sa funkcijom mozga. Čak i male promene u upotrebi jezika mogu odražavati duboke neurološke promene.
Naučnici su analizirali jezik koji je korišćen kroz Disksvet romane Terija Pračeta, ispitujući kako se njegovo pisanje menjalo tokom vremena.
Fokusirali su se na leksičku raznolikost - meru koliko su raznovrsni autorovi izbori reči - i posebno obratili pažnju na prideve, opisne reči koje daju teksturu, boju i emotivnu dubinu prozi.
Kroz kasnije Pračetove romane, došlo je do jasnog i statistički značajnog pada u raznolikosti korišćenih prideva. Bogatstvo opisnog jezika postepeno se sužavalo.
To nije nešto što bi čitalac nužno primetio, niti je ukazivalo na naglo pogoršanje kvaliteta. Umesto toga, to je bila suptilna, postepena promena uočljiva samo kroz detaljnu lingvističku analizu.
Ključno, prvi značajni pad pojavio se u romanu "Poslednji kontinent", objavljenom skoro deset godina pre nego što je Pračetu zvanično dijagnostikovana bolest.
To sugeriše da je "preklinička faza" demencije, period tokom kojeg promene povezane sa bolešću već nastupaju u mozgu, mogla započeti mnogo ranije, bez očiglednih spoljašnjih simptoma.
Ovo otkriće ima implikacije koje prevazilaze književnu analizu. Poznato je da demencija ima dugu prekliničku fazu, tokom koje su mogućnosti za ranu intervenciju najveće. Ipak, identifikovanje ljudi u tom prozoru ostaje jedan od najvećih izazova u nezi osoba sa demencijom.
Lingvistička analiza nije dijagnostički alat sama po sebi, niti bi jednako dobro funkcionisala za sve. Faktori poput obrazovanja, profesije, navika pisanja i jezičke pozadine utiču na način na koji ljudi koriste jezik.
Ali kao deo šireg pristupa, uz kognitivne testove, snimanje mozga i biološke markere, analiza jezika bi mogla pomoći u otkrivanju ranog rizika na neinvazivan i isplativ način.
Važno je napomenuti da je jezički materijal već prisutan. Ljudi svakodnevno generišu ogromne količine pisanih sadržaja putem mejlova, izveštaja, poruka i komunikacije na mreži. Uz odgovarajuće mere zaštite privatnosti i pristanka, suptilne promene u stilu pisanja mogle bi jednog dana pomoći da se označe rani znakovi kognitivnog opadanja, mnogo pre nego što se poremeti svakodnevno funkcionisanje.
Zašto je rano otkrivanje važno
Rano otkrivanje je danas važnije nego ikada. U poslednjih nekoliko godina pojavili su se novi lekovi za Alchajmerovu bolest koji imaju za cilj da uspore napredovanje bolesti, umesto da samo upravljaju simptomima.
Pročitaj još
Lekovi poput lekanemaba i donanemaba ciljaju amiloidne proteine koji se nakupljaju u mozgu i za koje se smatra da igraju ključnu ulogu u razvoju bolesti. Klinička ispitivanja sugerišu da su ovi tretmani najefikasniji kada se daju rano, pre nego što dođe do značajnog oštećenja neurona.
Otkrivanje ljudi u prekliničkoj fazi omogućilo bi i osobama i njihovim porodicama više vremena za planiranje, pristup podršci i razmatranje intervencija koje mogu pomoći u usporavanju napredovanja bolesti. Te intervencije mogu uključivati promene životnog stila, kognitivnu stimulaciju i, sve više, nove lekove za usporavanje toka bolesti.
Više od decenije nakon njegove smrti, Teri Pračet i dalje doprinosi našem razumevanju demencije. Njegovi romani ostaju duboko voljeni, ali unutar njih krije se još jedno nasleđe: dokaz da demencija može ostaviti tragove mnogo pre nego što se najavi.
Pažljivije osluškivanje jezika, čak i jezika za koji mislimo da ga dobro poznajemo, moglo bi pomoći da se transformiše način na koji otkrivamo, razumemo i na kraju lečimo ovo razorno stanje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
0
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
0
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
1
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Ako ljudi postaju pametniji, zašto nam se mozak smanjuje?
13.05.2026.•
4
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Istraživanje: Elektronske cigarete oštećuju ćelije pluća već posle 24 sata
12.05.2026.•
2
Elektronske cigarete često se predstavljaju kao bezbednija alternativa klasičnom duvanu, ali novo istraživanje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazuje da to nije baš tako.
Da li treba uzimati kreatin kao suplement?
12.05.2026.•
0
Kreatin je već dugo popularan suplement među sportistima i bodibilderima, koji tvrde da im daje kratke nalete energije potrebne za intenzivne treninge i pomaže u izgradnji mišića.
Jedan organ u ljudskom telu stari brže od ostalih
12.05.2026.•
0
Naša tela ne stare istim tempom, a neki organi propadaju brže od drugih. Srećom, mnogo toga možemo učiniti kako bismo taj proces usporili.
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
2
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
5
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Istraživanje: Padovi nakon četrdesete godine mogu ukazivati na demenciju
07.05.2026.•
0
Starije osobe sa istorijom padova mogu imati mnogo veći rizik od razvoja demencije, prema istraživanju koje je uključivalo skoro tri miliona ljudi.
Komentari 3
hah
Kako će se demencija detektovati kod prosečne osobe? Tako što je stavila tri ista umesto tri različita smajlija u sms?
Zemlja čudesa
Natalija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar