Naučnici otkrili rani signal demencije skriven u romanima Terija Pračeta
Najraniji znaci demencije retko su dramatični.
Ne pojavljuju se kao zaboravljena imena ili zatureni ključevi, već kao promene toliko suptilne da su gotovo neprimetne: blago sužen rečnik, manja raznolikost u opisima...
Novo istraživanje koje su naučnici sproveli sugeriše da se ove promene mogu uočiti godinama pre formalne dijagnoze, a jedan od najjasnijih primera može se kriti u romanima ser Terija Pračeta.
Pračet se pamti kao jedan od najmaštovitijih britanskih pisaca, tvorac serijala Disksvet i majstor satire čije je delo spajalo humor sa oštrim moralnim uvidom.
Nakon što mu je dijagnostikovana posteriorna kortikalna atrofija, retki oblik Alchajmerove bolesti, postao je snažan zagovornik istraživanja demencije i podizanja svesti. Manje je poznato da su rani efekti bolesti možda već bili prisutni u njegovom pisanju mnogo pre nego što je znao da je bolestan.
Demencija se često opisuje kao stanje gubitka pamćenja, ali to je samo deo priče. U svojim najranijim fazama, demencija može uticati na pažnju, percepciju i jezik pre nego što problemi sa pamćenjem postanu očigledni.
Ove rane promene teško je otkriti jer su postepene i lako se mogu zameniti za stres, starenje ili uobičajene varijacije u ponašanju, piše ScienceAlert.
Jezik, međutim, pruža jedinstven uvid u kognitivne promene. Reči koje biramo, raznovrsnost rečnika i način na koji strukturiramo opise usko su povezani sa funkcijom mozga. Čak i male promene u upotrebi jezika mogu odražavati duboke neurološke promene.
Naučnici su analizirali jezik koji je korišćen kroz Disksvet romane Terija Pračeta, ispitujući kako se njegovo pisanje menjalo tokom vremena.
Fokusirali su se na leksičku raznolikost - meru koliko su raznovrsni autorovi izbori reči - i posebno obratili pažnju na prideve, opisne reči koje daju teksturu, boju i emotivnu dubinu prozi.
Kroz kasnije Pračetove romane, došlo je do jasnog i statistički značajnog pada u raznolikosti korišćenih prideva. Bogatstvo opisnog jezika postepeno se sužavalo.
To nije nešto što bi čitalac nužno primetio, niti je ukazivalo na naglo pogoršanje kvaliteta. Umesto toga, to je bila suptilna, postepena promena uočljiva samo kroz detaljnu lingvističku analizu.
Ključno, prvi značajni pad pojavio se u romanu "Poslednji kontinent", objavljenom skoro deset godina pre nego što je Pračetu zvanično dijagnostikovana bolest.
To sugeriše da je "preklinička faza" demencije, period tokom kojeg promene povezane sa bolešću već nastupaju u mozgu, mogla započeti mnogo ranije, bez očiglednih spoljašnjih simptoma.
Ovo otkriće ima implikacije koje prevazilaze književnu analizu. Poznato je da demencija ima dugu prekliničku fazu, tokom koje su mogućnosti za ranu intervenciju najveće. Ipak, identifikovanje ljudi u tom prozoru ostaje jedan od najvećih izazova u nezi osoba sa demencijom.
Lingvistička analiza nije dijagnostički alat sama po sebi, niti bi jednako dobro funkcionisala za sve. Faktori poput obrazovanja, profesije, navika pisanja i jezičke pozadine utiču na način na koji ljudi koriste jezik.
Ali kao deo šireg pristupa, uz kognitivne testove, snimanje mozga i biološke markere, analiza jezika bi mogla pomoći u otkrivanju ranog rizika na neinvazivan i isplativ način.
Važno je napomenuti da je jezički materijal već prisutan. Ljudi svakodnevno generišu ogromne količine pisanih sadržaja putem mejlova, izveštaja, poruka i komunikacije na mreži. Uz odgovarajuće mere zaštite privatnosti i pristanka, suptilne promene u stilu pisanja mogle bi jednog dana pomoći da se označe rani znakovi kognitivnog opadanja, mnogo pre nego što se poremeti svakodnevno funkcionisanje.
Zašto je rano otkrivanje važno
Rano otkrivanje je danas važnije nego ikada. U poslednjih nekoliko godina pojavili su se novi lekovi za Alchajmerovu bolest koji imaju za cilj da uspore napredovanje bolesti, umesto da samo upravljaju simptomima.
Pročitaj još
Lekovi poput lekanemaba i donanemaba ciljaju amiloidne proteine koji se nakupljaju u mozgu i za koje se smatra da igraju ključnu ulogu u razvoju bolesti. Klinička ispitivanja sugerišu da su ovi tretmani najefikasniji kada se daju rano, pre nego što dođe do značajnog oštećenja neurona.
Otkrivanje ljudi u prekliničkoj fazi omogućilo bi i osobama i njihovim porodicama više vremena za planiranje, pristup podršci i razmatranje intervencija koje mogu pomoći u usporavanju napredovanja bolesti. Te intervencije mogu uključivati promene životnog stila, kognitivnu stimulaciju i, sve više, nove lekove za usporavanje toka bolesti.
Više od decenije nakon njegove smrti, Teri Pračet i dalje doprinosi našem razumevanju demencije. Njegovi romani ostaju duboko voljeni, ali unutar njih krije se još jedno nasleđe: dokaz da demencija može ostaviti tragove mnogo pre nego što se najavi.
Pažljivije osluškivanje jezika, čak i jezika za koji mislimo da ga dobro poznajemo, moglo bi pomoći da se transformiše način na koji otkrivamo, razumemo i na kraju lečimo ovo razorno stanje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Godišnje se u Srbiji prevremeno rodi više od 4.000 beba
12.11.2026.•
0
Godišnje se u Srbiji prevremeno rodi više od 4.000 beba, saopšteno je iz Institut za neonatologiju u Beogradu uoči obeležavanja Svetskog dana prevremeno rođene dece u nedelju, 15. novembra.
Otpornost bakterija na antibiotike sve veći problem u Evropi
11.11.2026.•
2
Otpornost bakterija na antibiotike, koja je u EU uzrok oko 35.000 smrtnih slučajeva godišnje, postaje se raširenija pojava.
"Dobra" telesna mast povezana sa manjim rizikom od anksioznosti i depresije
11.11.2026.•
1
Novo istraživanje pokazalo je da osobe kod kojih je prisutno aktivno smeđe masno tkivo imaju manje zabeleženih dijagnoza anksioznosti i depresije.
Prekrštene noge, kreme, sunčanje: U koje od ovih mitova o venama verujete?
10.11.2026.•
2
U Srbiji se počinje sa istraživanjem o tome šta građani znaju od zdravlju vena.
Od početka 2026. godine 27 slučajeva malih boginja u Srbiji
10.11.2026.•
3
Od početka 2026. godine, zaključno sa 8. novembrom, na teritoriji Srbije registrovano je 27 slučajeva morbila, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Kamen u urinarnom traktu: Kako se uklanja i kada je potrebno lasersko razbijanje?
10.11.2026.•
0
Kamen u urinarnom traktu jedan je od čestih uroloških problema koji može izazvati intenzivan bol, nelagodnost i otežano mokrenje.
Za samo 1 evro dnevno: Onlajn kamp koji spaja trening, ishranu i svakodnevni rad na sebi uz Nemanju Milovića
09.11.2026.•
0
Zašto je ovaj onlajn kamp drugačiji? Pored programa treninga za žene i muškarce, on sadrži i program ishrane za svačije ciljeve individualno, vežbe disanja, jutarnje i večernje rutine i ceo deo posvećen radu na sebi.
Nova terapija mogla bi da ublaži simptome depresije za samo dva dana
08.11.2026.•
0
Naučnici iz Rumunije istraživali su novi terapijski pristup koji bi mogao da ublaži simptome depresije tako što ljudima pomaže da svoj emocionalni bol razumeju iz evolucione perspektive.
Najveće istraživanje do sada pokazalo povezanost uskog donjeg veša i lošijeg kvaliteta sperme
08.11.2026.•
0
Najveće istraživanje te vrste do sada pokazalo je da je nošenje uskog donjeg veša povezano sa lošijim kvalitetom sperme.
Španija od decembra uvodi plaćeno bolovanje zbog menopauze
08.11.2026.•
1
Španija će od 1. decembra 2026. godine omogućiti ženama koje zbog ozbiljnih zdravstvenih problema povezanih sa menopauzom ne mogu da rade da koriste posebno plaćeno bolovanje.
Zdravija zamena za so mogla bi da spreči milione smrti od srčanih bolesti
08.11.2026.•
0
Zamena obične kuhinjske soli solju obogaćenom kalijumom mogla bi svake godine da spreči gotovo tri miliona smrtnih slučajeva i više od 10 miliona novih slučajeva bolesti srca i bubrega širom sveta.
Veštačka inteligencija pomogla naučnicima da otkriju "prirodni Ozempik"
08.11.2026.•
1
Naučnici sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Stanford identifikovali su prirodni molekul koji bi mogao da dovede do razvoja nove generacije lekova za mršavljenje.
Nauka objasnila zašto je nekim ljudima dovoljno samo četiri sata sna
08.11.2026.•
0
Nekim ljudima zaista je potrebno iznenađujuće malo sna da bi normalno funkcionisali.
Koliko nam vremena treba da se razbudimo?
08.11.2026.•
0
Većini ljudi potrebno je oko 16 minuta da se potpuno razbude nakon ustajanja, pokazalo je veliko istraživanje južnokorejskih naučnika.
Razvijen novi tip ćelije koja bi mogla da postani "živi" pejsmejker
05.11.2026.•
0
Ruski naučnici su razvili novi tip ćelije pejsmejkera srca sa osetljivošću na svetlost, koja bi potencijalno mogla da postane "živi" srčani pejsmejker.
Oni koji često piju energetska pića imaju veću šansu da dožive iznenadni infarkt
04.11.2026.•
2
Kofeinska energetska pića i stimulativni dodaci ishrani znatno se češće dovode u vezu sa ozbiljnim srčanim problemima, uključujući zastoj rada srca i infarkt, nego drugi prehrambeni proizvodi.
Graviola - supervoće za dobro zdravlje i protiv infekcija
03.11.2026.•
0
Gravital Juice je višekomponentni tečni dodatak ishrani čiji je glavni sastojak egzotično voće graviola. Blagotvornost Gravitala pojačavaju i značajne količine mangostina, jabuke i nopal kaktusa, kao i kokosove vode.
Građani pozvani da do 8. novembra prijave neželjene reakcije na lekove
03.11.2026.•
3
Privredna komora Srbije i Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) pozivaju građane i zdravstvene radnike da do 8. novembra prijave svaku sumnju na neželjene reakcije na lekove.
Batut: Za nedelju dana više od 7.300 slučajeva oboljenja sličnih gripu
01.11.2026.•
2
U Srbiji je od 19. do 25. oktobra zabeleženo 7.336 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Može li mokra kosa da izazove prehladu i da li je opasno spavati sa njom?
01.11.2026.•
3
Verovanje da izlazak napolje ili odlazak na spavanje sa mokrom kosom može izazvati prehladu prenosi se generacijama.
Testosteron bi mogao da ima neočekivanu korist za kosti žena nakon menopauze
01.11.2026.•
0
Testosteron se dugo smatrao prvenstveno muškim polnim hormonom, ali novo istraživanje pokazuje da bi mogao da ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju kod žena nakon menopauze.
Komentari 3
hah
Kako će se demencija detektovati kod prosečne osobe? Tako što je stavila tri ista umesto tri različita smajlija u sms?
Zemlja čudesa
Natalija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar