Studija: Seda kosa možda štiti od raka
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Foto: Pixabay
Okidači koji izazivaju rak, kao što su ultraljubičasto (UV) svetlo ili određeni hemijski sastojci, aktiviraju prirodan odbrambeni mehanizam koji dovodi do prevremene osedelosti, ali takođe smanjuje učestalost raka, pokazalo je istraživanje.
Istraživači koji stoje iza studije pratili su sudbinu matičnih ćelija odgovornih za proizvodnju pigmenta koji daje boju kosi. U eksperimentima na miševima otkrili su da ove ćelije reaguju na oštećenje DNK tako što prestaju da rastu i dele se - što dovodi do pojave sedih - ili se nekontrolisano repliciraju i na kraju formiraju tumor.
Nalazi, objavljeni u oktobru u časopisu "Nature Cell Biology", naglašavaju važnost ovakvih zaštitnih mehanizama koji se javljaju sa godinama kao odbrana od oštećenja DNK i bolesti, kažu autori studije.
Zdrav rast kose zavisi od populacije matičnih ćelija koje se neprestano obnavljaju unutar folikula dlake. Mali džep unutar folikula sadrži rezerve melanocitnih matičnih ćelija - prethodnika ćelija koje proizvode melanin, pigment koji daje boju kosi.
"Svaki ciklus rasta kose ove melanocitne matične ćelije će se podeliti i proizvesti neke zrele, diferencirane ćelije. One migriraju do dna folikula kose i počinju da prave pigment koji se ubacuje u dlaku", rekla je Dot Benet, biološkinja na Univerzitetu Sent Džordž u Londonu, koja nije bila uključena u studiju.
Osedelost se dešava kada ove ćelije više ne mogu da proizvode dovoljno pigmenta da oboji svaki pramen kose.
"To je sorta iscrpljenosti koja se zove senescencija ćelija. To je granica ukupnog broja deoba koje ćelija može proći, i čini se da je to anti‑kancerozni mehanizam koji sprečava nasumične genetske greške stečene tokom vremena da se nekontrolisano šire", objasnila je Benet, prenosi Live Science.
Kada melanocitne matične ćelije dostignu ovu tačku, one prestaju da se dele, što znači da folikul više nema izvor pigmenta da oboji kosu. Obično se to dešava sa starenjem kada matične ćelije prirodno dostignu tu granicu.
Međutim, profesor Emi Nišimura i kolege sa Univerziteta u Tokiju bili su zainteresovani da istraže kako isti mehanizam funkcioniše kao odgovor na oštećenje DNK - ključni okidač u razvoju raka.
Eksperimenti na miševima
U studijama na miševima tim je koristio kombinaciju tehnika da prati napredak pojedinačnih melanocitnih matičnih ćelija kroz ciklus rasta kose nakon što su ih izložili različitim štetnim uslovima iz okoline, uključujući jonizujuće zračenje i karcinogene supstance. Zanimljivo je da su otkrili da tip oštećenja utiče na to kako ćelija reaguje.
Jonizujuće zračenje je oštetilo matične ćelije i izazvalo ih da se diferenciraju i sazrevaju, i na kraju aktiviralo biokemijski put odgovoran za senescenciju ćelija. Kao rezultat toga, rezerve melanocitnih matičnih ćelija su brzo iscrpljene tokom ciklusa kose, zaustavljajući proizvodnju zrelih ćelija pigmenta i dovodeći do sive kose.
Istovremeno, tako što je praktično isključio deobu ćelija, ovaj senescencijski put je sprečio da mutirani DNK pređe u novu generaciju ćelija, čime smanjuje verovatnoću da te ćelije formiraju kancerogene tumore.
Hemijski karcinogeni i druga reakcija ćelija
Izlaganje hemijskim karcinogenima, kao što je 7,12‑dimetilbenzen[a]antracen (DMBA), inicijator tumora koji se široko koristi u istraživanju raka, izgledalo je da zaobilazi ovaj zaštitni mehanizam. Umesto da uključi senescenciju, on je aktivirao alternativni ćelijski put.
Ovaj alternativni hemijski niz je blokirao senescenciju ćelija u studijama miševa, omogućavajući da folikuli dlake zadrže svoje rezerve matičnih ćelija i sposobnost da proizvode pigment, čak i nakon oštećenja DNK. To je značilo da kosa zadržava boju, ali na duže staze, nekontrolisano umnožavanje oštećenog DNK dovodi do formiranja tumora i raka, rekao je tim u saopštenju.
Pročitaj još
Zaključak studije
Ovi nalazi otkrivaju da ista populacija matičnih ćelija može imati potpuno suprotne sudbine, u zavisnosti od vrste stresa kojem su izložene, rekao je vodeći autor studije Nišimura.
Šta sledi?
Sledeći korak će biti prevođenje ovog razumevanja na folikule ljudske kose, kako bi se videlo da li ova opažanja kod miševa važe i za ljude, rekla je Benet.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Oralni kontraceptivi povezani sa značajnim porastom kompulzivnog prejedanja kod žena
28.06.2026.•
0
Oralni kontraceptivi mogli bi imati neočekivan uticaj na prehrambene navike žena, pokazuje novo istraživanje.
Sve više ljudi u Holandiji odsustvuje sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja
28.06.2026.•
1
Međunarodna kompanija za zapošljavanje Randstad upozorila je na porast broja zaposlenih koji odsustvuju sa posla zbog stresa i sindroma izgaranja (burn-out), što dodatno opterećuje već zategnuto tržište rada u Holandiji.
Češanje ujeda komarca u početku može da prija, ali nauka objašnjava zašto je to loša ideja
28.06.2026.•
1
Verovatno to slušate još od detinjstva: Nemoj da češeš ujed insekta ili osip, samo ćeš ga pogoršati. Ali zašto bi nešto što pruža tako dobar osećaj bilo loše?
Ishrana bogata mastima i šećerom povezana sa poremećajem pamćenja i ponašanja
28.06.2026.•
0
Ishrana bogata zasićenim mastima, holesterolom i šećerima može negativno da utiče na funkcije mozga i da poveća rizik od poremećaja raspoloženja i pamćenja.
Vaš odnos prema luku mogao bi da otkrije nešto o vašem budućem zdravlju
28.06.2026.•
1
Ishrana i zdravlje usko su povezani, ali pojedinosti mogu biti nejasne, jer postoji mnogo faktora koji utiču na njih.
Voće i povrće koje najbolje hidrira organizam
28.06.2026.•
0
Visoke temperature koje su zahvatile zemlju mnogima smanjuju apetit, ali pravilnim izborom namirnica možemo pomoći organizmu da se lakše izbori sa vrućinom.
Žene teže izlaze na kraj sa vrućinom, doktorka objašnjava zašto
28.06.2026.•
0
Jedna lekarka opšte prakse objasnila je zašto toplotni talasi mogu "teže da padaju" ženama.
Četiri zdravstvena stanja koja se mogu pogoršati tokom vrućina
28.06.2026.•
2
Visoke temperature kod nekih ljudi mogu pogoršati postojeća zdravstvena stanja.
Mlađe generacije biološki stare brže
28.06.2026.•
1
Mlađe generacije stare biološki brže od svojih prethodnika, što bi moglo da poveća rizik od razvoja tumora u ranijem životnom dobu.
Multivitamin utiče na brzinu starenja: Evo šta je još otkrila nova studija
27.06.2026.•
0
Uzimanje jedne multivitaminske tablete dnevno moglo bi imati mali, ali merljiv uticaj na proces starenja i kvalitet života.
Saveti doktorke Hitne pomoći tokom toplotnog talasa: Šta raditi, a šta izbegavati?
27.06.2026.•
2
Toplotni talas iz zapadne Evrope stigao je i u Srbiju, a visoke temperature očekuju se i tokom vikenda kao i početkom naredne nedelje.
U Moskvi otvorena prva škola za odvikavanje od pušenja uključujući i vejping
27.06.2026.•
2
Prva škola za odvikavanje od pušenja koja uključuje i odvikavanje od elektronskih cigareta otvorena je u Moskovskom naučno-praktičnom centru za narkologiju.
Neurološke promene u starijem dobu: Kada su zaboravnost i usporenost deo starenja, a kada znak za pregled
27.06.2026.•
3
Starenje donosi mnoge promene u organizmu, među njima su i promene nervnog sistema. Slabija koncentracija, sporije kretanje i zaboravljanje mogu biti deo prirodnog procesa, ali određeni simptomi zahtevaju posetu lekaru.
Preporuke Batuta: Kako da se zaštitite tokom toplotnog talasa
27.06.2026.•
2
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je preporuke za zaštitu tokom ekstremno visokih temperatura.
Studija: Mirisi, zvukovi i boje mogu da ublaže osećaj toplote
25.06.2026.•
2
Osećaj toplote u prostoru moguće je ublažiti bez korišćenja električnih sistema za hlađenje, uz dopunu zvaničnih preporuka Federalne kancelarije za javno zdravlje.
Leto, imunitet i jod: Šta treba da znamo?
25.06.2026.•
0
Leto je period odmora, putovanja, kupanja, ali i vreme kada je organizam izložen većem riziku od različitih infekcija.
Stručnjaci upozoravaju: Ekstremne vrućine pojačavaju anksioznost, agresiju i depresiju
25.06.2026.•
3
Toplotni talasi ne utiču samo na fizičko zdravlje već i na funkcionisanje mozga i emocionalnu stabilnost, upozoravaju francuski stručnjaci.
Starenje i onkološke bolesti: Zašto su prevencija, pregledi i pravilan izbor terapije važni u starijem dobu
24.06.2026.•
2
Onkološke bolesti češće se javljaju u starijem životnom dobu, jer se tokom godina u organizmu nakupljaju promene koje mogu dovesti do nastanka malignih ćelija.
Koliko vode treba piti tokom toplotnog talasa?
24.06.2026.•
3
Leto je stiglo, a sa njim i prvi ozbiljniji toplotni talasi.
Prvi put u Holandiji izvršena eutanazija teško bolesnog deteta
23.06.2026.•
3
U Holandiji je prvi put sprovedena eutanazija neizlečivo bolesnog deteta otkako su početkom 2024. godine stupila na snagu pravila koja to omogućavaju, saopštila je ministarka javnog zdravlja te zemlje Sofi Hermans.
Lekovi mogu da budu manje efikasni ako stoje na vrućini, premestite ih u frižider
23.06.2026.•
0
Lekovi mogu da izgube efikasnost ako su izloženi visokoj temperaturi, a optimalna temperatura ne bi smela da bude viša od 25 stepeni Celzijusa.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar