Studija: Seda kosa možda štiti od raka
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Okidači koji izazivaju rak, kao što su ultraljubičasto (UV) svetlo ili određeni hemijski sastojci, aktiviraju prirodan odbrambeni mehanizam koji dovodi do prevremene osedelosti, ali takođe smanjuje učestalost raka, pokazalo je istraživanje.
Istraživači koji stoje iza studije pratili su sudbinu matičnih ćelija odgovornih za proizvodnju pigmenta koji daje boju kosi. U eksperimentima na miševima otkrili su da ove ćelije reaguju na oštećenje DNK tako što prestaju da rastu i dele se - što dovodi do pojave sedih - ili se nekontrolisano repliciraju i na kraju formiraju tumor.
Nalazi, objavljeni u oktobru u časopisu "Nature Cell Biology", naglašavaju važnost ovakvih zaštitnih mehanizama koji se javljaju sa godinama kao odbrana od oštećenja DNK i bolesti, kažu autori studije.
Zdrav rast kose zavisi od populacije matičnih ćelija koje se neprestano obnavljaju unutar folikula dlake. Mali džep unutar folikula sadrži rezerve melanocitnih matičnih ćelija - prethodnika ćelija koje proizvode melanin, pigment koji daje boju kosi.
"Svaki ciklus rasta kose ove melanocitne matične ćelije će se podeliti i proizvesti neke zrele, diferencirane ćelije. One migriraju do dna folikula kose i počinju da prave pigment koji se ubacuje u dlaku", rekla je Dot Benet, biološkinja na Univerzitetu Sent Džordž u Londonu, koja nije bila uključena u studiju.
Osedelost se dešava kada ove ćelije više ne mogu da proizvode dovoljno pigmenta da oboji svaki pramen kose.
"To je sorta iscrpljenosti koja se zove senescencija ćelija. To je granica ukupnog broja deoba koje ćelija može proći, i čini se da je to anti‑kancerozni mehanizam koji sprečava nasumične genetske greške stečene tokom vremena da se nekontrolisano šire", objasnila je Benet, prenosi Live Science.
Kada melanocitne matične ćelije dostignu ovu tačku, one prestaju da se dele, što znači da folikul više nema izvor pigmenta da oboji kosu. Obično se to dešava sa starenjem kada matične ćelije prirodno dostignu tu granicu.
Međutim, profesor Emi Nišimura i kolege sa Univerziteta u Tokiju bili su zainteresovani da istraže kako isti mehanizam funkcioniše kao odgovor na oštećenje DNK - ključni okidač u razvoju raka.
Eksperimenti na miševima
U studijama na miševima tim je koristio kombinaciju tehnika da prati napredak pojedinačnih melanocitnih matičnih ćelija kroz ciklus rasta kose nakon što su ih izložili različitim štetnim uslovima iz okoline, uključujući jonizujuće zračenje i karcinogene supstance. Zanimljivo je da su otkrili da tip oštećenja utiče na to kako ćelija reaguje.
Jonizujuće zračenje je oštetilo matične ćelije i izazvalo ih da se diferenciraju i sazrevaju, i na kraju aktiviralo biokemijski put odgovoran za senescenciju ćelija. Kao rezultat toga, rezerve melanocitnih matičnih ćelija su brzo iscrpljene tokom ciklusa kose, zaustavljajući proizvodnju zrelih ćelija pigmenta i dovodeći do sive kose.
Istovremeno, tako što je praktično isključio deobu ćelija, ovaj senescencijski put je sprečio da mutirani DNK pređe u novu generaciju ćelija, čime smanjuje verovatnoću da te ćelije formiraju kancerogene tumore.
Hemijski karcinogeni i druga reakcija ćelija
Izlaganje hemijskim karcinogenima, kao što je 7,12‑dimetilbenzen[a]antracen (DMBA), inicijator tumora koji se široko koristi u istraživanju raka, izgledalo je da zaobilazi ovaj zaštitni mehanizam. Umesto da uključi senescenciju, on je aktivirao alternativni ćelijski put.
Ovaj alternativni hemijski niz je blokirao senescenciju ćelija u studijama miševa, omogućavajući da folikuli dlake zadrže svoje rezerve matičnih ćelija i sposobnost da proizvode pigment, čak i nakon oštećenja DNK. To je značilo da kosa zadržava boju, ali na duže staze, nekontrolisano umnožavanje oštećenog DNK dovodi do formiranja tumora i raka, rekao je tim u saopštenju.
Pročitaj još
Zaključak studije
Ovi nalazi otkrivaju da ista populacija matičnih ćelija može imati potpuno suprotne sudbine, u zavisnosti od vrste stresa kojem su izložene, rekao je vodeći autor studije Nišimura.
Šta sledi?
Sledeći korak će biti prevođenje ovog razumevanja na folikule ljudske kose, kako bi se videlo da li ova opažanja kod miševa važe i za ljude, rekla je Benet.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedete za tastaturom? Mikrobiolozi upozoravaju na rizik koji često zanemarujemo
25.09.2026.•
2
Jedenje za radnim stolom uz tastaturu može biti nehigijenska navika, upozoravaju mikrobiolozi.
U Srbiji 1.200 ljudi čeka transplantaciju, prošle godine samo 20 donora
25.09.2026.•
6
Udruženje "Donorstvo je herojstvo" saopštilo je da na transplantaciju organa u Srbiji čeka 1.200 osoba i da je prošle godine bilo svega 20 donora.
Zašto je važno spavati u mraku: Noćna svetlost povezana sa promenama na srcu
24.09.2026.•
1
Izloženost čak i slabom svetlu tokom sna mogla bi da bude povezana sa promenama u strukturi i funkciji srca, pokazalo je novo istraživanje sprovedeno na više od 11.000 odraslih osoba.
Novo istraživanje: Povišen pritisak ima trećina, a holesterol svaki peti građanin
23.09.2026.•
2
Istraživanje je pokazalo da više od 40 odsto ispitanika smatra da ima težinu iznad poželjne, trećina ima povišen krvni pritisak, a svaki peti ima povišen holesterol.
Jod i štitna žlezda: Mali mineral važan za rad celog organizma
22.09.2026.•
0
Jod je jedan od minerala koji su organizmu potrebni u veoma malim količinama, ali njegova uloga nije mala.
Otkrivena velika promena mozga koja se događa nakon 50. godine
19.09.2026.•
0
Starenje mozga ne svodi se samo na postepeno slabljenje pamćenja ili sporije prisećanje imena i informacija.
Pet znakova da vaše telo ne podnosi dobro kafu i kofein
17.09.2026.•
2
Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može izazvati lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.
Naučnici u genetski modifikovanim miševima uzgojili ljudsko moždano tkivo
17.09.2026.•
0
Istraživači su stvorili miševe sa mozgom koji sadrži ljudske ćelije u nastojanju da bolje razumeju i razviju nove tretmane za poremećaje kao što su šizofrenija, epilepsija, cerebralna paraliza i demencija.
VIDEO: Hajmlihov zahvat može da spasi život, a nauči se za samo nekoliko minuta
16.09.2026.•
2
Gušenje može da se dogodi iznenada, tokom običnog obroka, a tada je važno brzo reagovati.
Muškarac otišao u bolnicu zbog krvi u mokraći, lekari pronašli iglu u njegovom srcu
15.09.2026.•
0
Lekari u Kini opisali su izuzetno redak slučaj 35-godišnjeg muškarca kojem su pronašli iglu za šivenje dugu 36 milimetara zabodenu u levu komoru srca.
Kako zaštititi decu od stomačnog virusa?
14.09.2026.•
0
Nova školska godina tek je počela, a roditelji već prijavljuju izostanke dece zbog stomačnog virusa.
Telo tokom maratona neprestano proizvodi hemikalije slične onima iz kanabisa
13.09.2026.•
3
Tokom maratona telo proizvodi sve više prirodnih hemijskih glasnika koji se nazivaju endokanabinoidi.
Ženi su se creva bukvalno vezala u čvor nakon porođaja
13.09.2026.•
0
Tridesetogodišnja žena iz Etiopije završila je na hitnoj operaciji nakon što su joj se nekoliko dana posle porođaja delovi tankog i debelog creva doslovno vezali u čvor.
Ako vaši roditelji dožive 100 godina, znači li to da ćete i vi?
13.09.2026.•
1
Stogodišnjaci, ljudi koji dožive 100 godina, čine svega oko 0,01 odsto svetske populacije.
"Sindrom Zlatokose": Pojela toliko svoje kose da joj je klupko blokiralo probavni trakt
13.09.2026.•
0
Trihotilomanija je poremećaj kod kog ljudi kompulsivno čupaju sopstvenu kosu, a ako je i jedu, može da dođe do ozbiljnih komplikacija.
Naučnici ljudima tri meseca davali paradajz-pire: Evo šta su pokazali snimci njihovih mozgova
13.09.2026.•
1
Paradajz sadrži likopen, snažan antioksidans koji može da pređe krvno-moždanu barijeru i možda pomogne u smanjenju neuroinflamacije.
Znak upozorenja na srčani i moždani udar mogao bi da se pojavi na licu
13.09.2026.•
0
Ateroskleroza, nakupljanje masnih naslaga u arterijama koje ograničavaju protok krvi, odgovorna je za većinu srčanih i moždanih udara, ali se često razvija polako i bez simptoma.
Postoji li optimalno vreme za jedenje banana za maksimalnu apsorpciju kalijuma?
13.09.2026.•
0
Banane su omiljena užina s dobrim razlogom: praktične su, ukusne i pune hranljivih materija.
Šta se dešava sa krvnim pritiskom ako svakog dana jedete crnu čokoladu?
13.09.2026.•
0
Svakodnevno konzumiranje crne čokolade može da pomogne u snižavanju krvnog pritiska zahvaljujući visokom sadržaju flavanola.
VIDEO Psi u Indiji otkrivaju rak iz daha: Tačnost veća od 90 odsto
12.09.2026.•
1
Kujica Kloi iz azila jedna je od 15 pasa koje indijski startap Dognosis trenira da njušenjem ljudskog daha otkrivaju rak.
Britanija nije usvojila zakon o eutanaziji
12.09.2026.•
1
Britanski poslanici nisu usvojili zakon kojim bi neizlečivo bolesnim odraslim osobama u Engleskoj i Velsu bilo omogućeno da, pod određenim uslovima, izaberu potpomognutu smrt, odnosno eutanaziju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar