Studija: Seda kosa možda štiti od raka
Kako starimo, sve više sedimo, što bi moglo biti znak da telo smanjuje rizik od raka, sugeriše jedna studija.
Foto: Pixabay
Okidači koji izazivaju rak, kao što su ultraljubičasto (UV) svetlo ili određeni hemijski sastojci, aktiviraju prirodan odbrambeni mehanizam koji dovodi do prevremene osedelosti, ali takođe smanjuje učestalost raka, pokazalo je istraživanje.
Istraživači koji stoje iza studije pratili su sudbinu matičnih ćelija odgovornih za proizvodnju pigmenta koji daje boju kosi. U eksperimentima na miševima otkrili su da ove ćelije reaguju na oštećenje DNK tako što prestaju da rastu i dele se - što dovodi do pojave sedih - ili se nekontrolisano repliciraju i na kraju formiraju tumor.
Nalazi, objavljeni u oktobru u časopisu "Nature Cell Biology", naglašavaju važnost ovakvih zaštitnih mehanizama koji se javljaju sa godinama kao odbrana od oštećenja DNK i bolesti, kažu autori studije.
Zdrav rast kose zavisi od populacije matičnih ćelija koje se neprestano obnavljaju unutar folikula dlake. Mali džep unutar folikula sadrži rezerve melanocitnih matičnih ćelija - prethodnika ćelija koje proizvode melanin, pigment koji daje boju kosi.
"Svaki ciklus rasta kose ove melanocitne matične ćelije će se podeliti i proizvesti neke zrele, diferencirane ćelije. One migriraju do dna folikula kose i počinju da prave pigment koji se ubacuje u dlaku", rekla je Dot Benet, biološkinja na Univerzitetu Sent Džordž u Londonu, koja nije bila uključena u studiju.
Osedelost se dešava kada ove ćelije više ne mogu da proizvode dovoljno pigmenta da oboji svaki pramen kose.
"To je sorta iscrpljenosti koja se zove senescencija ćelija. To je granica ukupnog broja deoba koje ćelija može proći, i čini se da je to anti‑kancerozni mehanizam koji sprečava nasumične genetske greške stečene tokom vremena da se nekontrolisano šire", objasnila je Benet, prenosi Live Science.
Kada melanocitne matične ćelije dostignu ovu tačku, one prestaju da se dele, što znači da folikul više nema izvor pigmenta da oboji kosu. Obično se to dešava sa starenjem kada matične ćelije prirodno dostignu tu granicu.
Međutim, profesor Emi Nišimura i kolege sa Univerziteta u Tokiju bili su zainteresovani da istraže kako isti mehanizam funkcioniše kao odgovor na oštećenje DNK - ključni okidač u razvoju raka.
Eksperimenti na miševima
U studijama na miševima tim je koristio kombinaciju tehnika da prati napredak pojedinačnih melanocitnih matičnih ćelija kroz ciklus rasta kose nakon što su ih izložili različitim štetnim uslovima iz okoline, uključujući jonizujuće zračenje i karcinogene supstance. Zanimljivo je da su otkrili da tip oštećenja utiče na to kako ćelija reaguje.
Jonizujuće zračenje je oštetilo matične ćelije i izazvalo ih da se diferenciraju i sazrevaju, i na kraju aktiviralo biokemijski put odgovoran za senescenciju ćelija. Kao rezultat toga, rezerve melanocitnih matičnih ćelija su brzo iscrpljene tokom ciklusa kose, zaustavljajući proizvodnju zrelih ćelija pigmenta i dovodeći do sive kose.
Istovremeno, tako što je praktično isključio deobu ćelija, ovaj senescencijski put je sprečio da mutirani DNK pređe u novu generaciju ćelija, čime smanjuje verovatnoću da te ćelije formiraju kancerogene tumore.
Hemijski karcinogeni i druga reakcija ćelija
Izlaganje hemijskim karcinogenima, kao što je 7,12‑dimetilbenzen[a]antracen (DMBA), inicijator tumora koji se široko koristi u istraživanju raka, izgledalo je da zaobilazi ovaj zaštitni mehanizam. Umesto da uključi senescenciju, on je aktivirao alternativni ćelijski put.
Ovaj alternativni hemijski niz je blokirao senescenciju ćelija u studijama miševa, omogućavajući da folikuli dlake zadrže svoje rezerve matičnih ćelija i sposobnost da proizvode pigment, čak i nakon oštećenja DNK. To je značilo da kosa zadržava boju, ali na duže staze, nekontrolisano umnožavanje oštećenog DNK dovodi do formiranja tumora i raka, rekao je tim u saopštenju.
Pročitaj još
Zaključak studije
Ovi nalazi otkrivaju da ista populacija matičnih ćelija može imati potpuno suprotne sudbine, u zavisnosti od vrste stresa kojem su izložene, rekao je vodeći autor studije Nišimura.
Šta sledi?
Sledeći korak će biti prevođenje ovog razumevanja na folikule ljudske kose, kako bi se videlo da li ova opažanja kod miševa važe i za ljude, rekla je Benet.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Zdrava priča uživo sa Dolores Milošev Erdeg: Mentalno zdravlje dece i roditelja
18.03.2026.•
0
Nakon godina rada sa stručnjacima kroz podkast Zdrava priča, kreativna direktorka i producentkinja Dolores Milošev Erdeg pokreće novi format uživo edukacija.
Potvrđeni novi slučajevi meningitisa u Velikoj Britaniji
18.03.2026.•
1
Agencija za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA) potvrdila je pet novih slučajeva invazivne meningokokne bolesti u Kentu.
Origano - moćan saveznik u borbi protiv kandide
18.03.2026.•
0
Kandida je gljivica koja je prirodno prisutna u organizmu, ali kada se naruši ravnoteža crevne mikrobiote može doći do njenog prekomernog razmnožavanja i razvoja kandidijaze.
U Srbiji svakog dana oko 50 srčanih udara: Rehabilitacija smanjuje smrtnost za 25 odsto
17.03.2026.•
0
U Srbiji godišnje oko 20.000 osoba ima srčani udar. To znači da svakog dana ima oko 50 srčanih udara, od toga skoro 15.000 ljudi ne preživi infarkt.
Velika studija o Parkinsonovoj bolesti otkrila razlike u simptomima kod muškaraca i žena
17.03.2026.•
0
Parkinsonova bolest je najbrže rastući neurološki poremećaj, sa više od 10 miliona slučajeva širom sveta.
Studija: Svaki gnjavator oko vas skraćuje vam život za više meseci
17.03.2026.•
3
Naši odnosi oblikuju naše zdravlje na mnogo načina. Prijatelji i porodica mogu pružiti podršku u teškim vremenima i podsticati zdrave navike. Ali nisu svi odnosi pozitivni - neki mogu biti stalni izvor stresa.
Ugradnja intraokularnih sočiva: Savremena rešenja u korekciji vida i lečenju katarakte
17.03.2026.•
0
Savremena oftalmologija danas nudi pacijentima znatno više mogućnosti nego ikada ranije kada je u pitanju korekcija vida i rešavanje problema zamućenja sočiva - katarakte.
Lekari u Hrvatskoj pacijentkinji uklonili tumor od 36 kilograma
17.03.2026.•
0
Tim lekara Opšte bolnice Gospić prošle nedelje je 81-godišnjoj pacijentkinji uklonio tumor težak čak 36 kilograma.
.jpg "Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost")
Slušanje posebno dizajnirane muzike 24 minuta može značajno da smanji anksioznost
16.03.2026.•
0
Novo istraživanje pokazalo je da slušanje posebno dizajnirane muzike može značajno da smanji anksioznost, i to za relativno kratko vreme.
Za nedelju dana zabeleženo skoro 6.800 slučajeva oboljenja sličnih gripu
15.03.2026.•
0
U Srbiji je od 2. do 8. marta zabeleženo 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto manje u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Namirnice koje vas goje, a da toga možda niste svesni
15.03.2026.•
2
Gojenje često nije rezultat jedne nezdrave namirnice, već kombinacije svakodnevnih izbora i navika.
Skidate li onaj beli sloj pomorandže? Možda ne bi trebalo
15.03.2026.•
1
Kada jedu pomorandžu, mnogi ljudi uklanjaju beli, vlaknasti sloj, koji se zove i srž ili medula, često zbog njegovog gorkog ukusa, teksture ili jednostavno zbog izgleda.
Koliko sna nam je potrebno? Zavisi od godina i drugih faktora
15.03.2026.•
0
San je jedan od ključnih stubova zdravlja, ali potreba za snom menja se tokom života.
Javorov sirup ili šećer: Šta je zdravije?
15.03.2026.•
3
Javorov sirup se često smatra zdravijom alternativom belom rafinisanom šećeru jer je minimalno prerađen.
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
1
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
1
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar