Studija sugeriše: Kofein može da preokrene gubitak pamćenja izazvan nedostatkom sna
Mnogi od nas uživaju u šoljici kafe kao jutarnjem razbuđivanju, ali moći kofeina mogle bi ići daleko dalje od samog povećanja budnosti.
Foto: Pixabay
Istraživači su otkrili da ovaj stimulans može da zaštiti od i preokrene deficite u pamćenju izazvane nedostatkom sna kod miševa.
Istraživači sa Nacionalnog univerziteta Singapura fokusirali su se na CA2 region hipokampusa, dela mozga za koji se zna da je važan za socijalno pamćenje - u ovom slučaju, sposobnost miša da prepozna drugog miša kog je ranije video.
Kao što se i očekivalo, miševi koji su namerno držani budnima pokazali su se mnogo lošijim u prepoznavanju drugih miševa koje su ranije sreli. Međutim, kada je jedna grupa miševa dobijala redovne doze kofeina tokom nedelju dana pre uskraćivanja sna, nije bilo istog lošeg učinka kada je reč o socijalnom pamćenju.
Štaviše, kada je kofein primenjen na moždano tkivo uzeto od miševa lišenih sna - čak i ako prethodno nisu dobijali kofein - istraživači su otkrili da lek pomaže da se poboljša signalizacija u CA2 regionu.
"Nedostatak sna vas ne čini samo umornim. On selektivno narušava važne memorijske puteve. Otkrili smo da kofein može da preokrene ove poremećaje i na molekularnom i na ponašajnom nivou. Njegova sposobnost da to učini sugeriše da koristi kofeina mogu ići dalje od samog održavanja budnosti", kaže fiziolog Lik-Vej Vong sa NUS-a.
Dobro je poznato da nedostatak sna može ometati konsolidaciju pamćenja, kao i povećati rizik od niza drugih negativnih efekata po zdravlje, ali veze između socijalnog pamćenja i sna ranije nisu bile detaljno proučavane.
Analiza koju su sproveli istraživači pokazala je da nedostatak sna povećava signalizaciju u mozgu povezanu sa hemikalijom zvanom adenozin, koja podstiče san i, kako je pokazano u drugim studijama na miševima, može smanjiti aktivnost memorijskih puteva.
Ranija istraživanja su pokazala da kofein može da smanji ovu signalizaciju, što je potvrđeno i u ovom slučaju.
Ono što ova studija donosi jeste precizniji uvid u to kako nedostatak sna i kofein utiču na socijalno pamćenje, kao i na specifične neuronske veze uključene u taj proces. To naučnicima daje mnogo bolju predstavu o međusobnom odnosu sna, pamćenja i kofeina.
"Naši nalazi pozicioniraju CA2 region kao ključni centar koji povezuje san i socijalno pamćenje", kaže neuronaučnik Sridharan Sadžikumar sa NUS-a, prenosi ScienceAlert.
Važno je imati na umu da su ovo bili eksperimenti samo na miševima. Iako miševi i ljudi dele mnogo bioloških sličnosti, nalazi i dalje moraju biti potvrđeni u studijama na ljudima, kao i u vezi sa njihovim navikama spavanja i konzumiranja kofeina.
Pretpostavka je da naša sposobnost da prepoznajemo ljude i prisećamo se detalja o njima može biti narušena čak i nakon kratkog perioda bez sna, i da redovna konzumacija kofeina može pružiti zaštitu od tih gubitaka pamćenja - iako su potrebna dodatna istraživanja da bi se to sa sigurnošću potvrdilo.
Gledano dugoročno, ovo istraživanje bi moglo biti korisno za proučavanje veza između nedostatka sna i povećanog rizika od demencije. Deo te veze mogao bi biti povezan sa moždanim putevima odgovornim za pamćenje, za koje je pokazano da zavise od kvalitetnog sna i koji su često oštećeni kod demencije.
Pročitaj još
Ranije studije su sugerisale da redovno konzumiranje kafe može štititi od demencije, a ovo najnovije istraživanje može ponuditi objašnjenje zašto. Još važnije, identifikuje specifičan put u mozgu koji bi mogao biti meta terapija, barem kada je reč o socijalnom pamćenju.
Mozak je izuzetno složena biološka mašina, što njegovo proučavanje - kao i bolesti mozga poput demencije – čini veoma izazovnim za naučnike. Ipak, svako novo otkriće nas približava potpunijem razumevanju onoga što se dešava kada ne spavamo dovoljno i koje bi protivmere mogle postojati.
"Ovo istraživanje unapređuje naše razumevanje bioloških mehanizama koji stoje iza kognitivnog opadanja povezanog sa snom. To bi moglo pomoći u oblikovanju budućih pristupa očuvanju kognitivnih sposobnosti", kaže Sadžikumar.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Neuropsychopharmacology".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
VIDEO: Jedna krvna grupa nosi veći rizik od dijabetesa tipa 2
29.03.2026.•
0
Ljudi sa krvnom grupom B možda treba da budu malo oprezniji od drugih kada je reč o faktorima načina života povezanim sa rizikom od dijabetesa.
Parovi dele iznenađujući procenat crevnih bakterija
29.03.2026.•
1
Kada živite sa partnerom, možda delite više od istog doma, načina života i interesovanja. Možda delite i različite mikroskopske organizme koji žive na i u vama.
Četiri ređa tipa demencije za koje većina ljudi ne zna da postoje
29.03.2026.•
0
Ono na šta većina ljudi pomisli kada čuje reč "demencija" jesu problemi sa pamćenjem i zaboravnost.
Zabeleženo 159 smrtnih slučajeva od meningitisa u Velikoj Britaniji
29.03.2026.•
0
Naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu objavili su izveštaj u kojem su naveli da je u Velikoj Britaniji u periodu od godinu dana od meningitisa preminulo 159 osoba.
Tuga nakon završetka video-igre je stvaran problem: Šta je post-game depresija?
29.03.2026.•
4
Istraživači sa Univerziteta SWPS i Akademije primenjenih nauka Stefana Batorija u Poljskoj proučavali su osećaj gubitka koji se javlja nakon završetka video-igre.
Od meningitisa godišnje umre više od 250.000 ljudi širom sveta
28.03.2026.•
0
Više od 250.000 ljudi širom sveta svake godine umre od meningitisa, a od toga su više od trećine deca mlađa od pet godina, najčešće u Africi, navodi se u najnovijoj britanskoj studiji prenetoj danas u časopisu Lanset.
.jpg "Višak masnog tkiva i smanjena mišićna masa dokazano vrlo opasni po zdravlje")
Višak masnog tkiva i smanjena mišićna masa dokazano vrlo opasni po zdravlje
28.03.2026.•
0
Imati višak masnog tkiva u predelu stomaka i istovremeno smanjenu mišićnu masu može povećati rizik od smrti za čak 83 odsto, pokazuje novo istraživanje.
.jpg "Da li je magnezijum zdrav za sve?")
Da li je magnezijum zdrav za sve?
28.03.2026.•
0
Magnezijum je svuda. Na policama apoteka, u preporukama nutricionista, u grupama na društvenim mrežama gde ljudi dele iskustva o boljem snu, manje grčeva i stabilnijem raspoloženju.
Ova ishrana je dobra za vaše arterije
27.03.2026.•
0
Kada je reč o različitim upalama u organizmu, mnoge osobe ozbiljnije shvataju savete lekara, a jedna od mogućih upala je upala arterija na koju je bitno obratiti pažnju.
Jedna dijeta mogla bi usporiti starenje vašeg mozga za više od dve godine
26.03.2026.•
0
Prilagođena verzija mediteranske dijete nazvana MIND dijeta povezana je sa sporijim starenjem mozga, pokazuje novo istraživanje.
Neki ljudi ne podnose miris slanine, evo šta o tome kaže nauka
26.03.2026.•
0
Slanina je namirnica u kojoj se uživa vekovima, ali početkom 2010-ih njena popularnost dostigla je gotovo kultni status.
Vaša krv krije 10 znakova koliko zapravo brzo starite
26.03.2026.•
0
Iako svi slavimo rođendane svakih 12 meseci (naše hronološko doba), to se ne poklapa uvek sa brzinom kojom se naše telo troši (naše biološko doba).
Za vikend ponovo pomeramo kazaljke: Ovo su načini da sebi to olakšate
26.03.2026.•
5
U noći između subote i nedelje ponovo pomeramo kazaljke i prelazimo na letnje računanje vremena.
Zašto je jod važan za zdravlje žena?
25.03.2026.•
0
Jod je esencijalni mineral koji ima važnu ulogu u funkcionisanju organizma.
Vatikan: Katolicima se mogu presađivati životinjski organi
25.03.2026.•
5
Vatikan je saopštio da se katolicima mogu presađivati životinjski organi i tkiva za lečenje zdravstvenih stanja, budući da postupci koji uključuju genetski modifikovane organe svinja ili krava nastavljaju da se razvijaju
U Srbiji godišnje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma: Najčešće pogađa mlade
24.03.2026.•
1
U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma - malignog oboljenja koje najčešće pogađa mlade između 15. i 40. godine.
U Srbiji prošle godine registrovano 410 slučajeva tuberkuloze
24.03.2026.•
0
U Srbiji je u 2025. registrovano 410 osoba obolelih od tuberkuloze, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Svetska zdravstvena organizacija: Neprimećena jedna petina slučajeva tuberkuloze u Evropi
23.03.2026.•
1
Evropski region propušta da dijagnostikuje jednu petinu slučajeva tuberkuloze, upozorili su Odeljenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i Evropski centar za prevencviju bolesti i kontrolu.
VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
23.03.2026.•
0
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Zabeleženo skoro 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu za nedelju dana
22.03.2026.•
0
U Srbiji je od 9. do 15. marta zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto više u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar