Četiri ređa tipa demencije za koje većina ljudi ne zna da postoje
Ono na šta većina ljudi pomisli kada čuje reč "demencija" jesu problemi sa pamćenjem i zaboravnost.
Foto: Pixabay
Ali ono što ljudi često ne znaju jeste da demencija može izazvati mnogo različitih simptoma - utičući na govor, ponašanje, san, motoričke funkcije i još mnogo toga. Zapravo, demencija je krovni pojam. Procenjuje se da postoji više od 100 tipova demencije.
Alchajmerova bolest je najčešći podtip demencije, koji čini oko 60 odsto svih slučajeva. Gubitak pamćenja je jedan od najčešćih simptoma ovog tipa demencije.
Ali približno 40 odsto svih slučajeva demencije spada u druge, ređe tipove. Nažalost, posedovanje ređeg podtipa demencije često otežava dijagnozu i zahteva složeniju negu.
Iako su ljudi možda upoznati sa nekim tipovima demencije, uključujući demenciju sa Levijevim telima, Parkinsonovu demenciju i frontotemporalnu demenciju, svest o drugim ređim tipovima je niska.
Znati kako prepoznati znakove ovih ređih tipova demencije na vreme može biti ključno kako bi voljene osobe dobile potrebnu podršku, piše ScienceAlert.
Posteriorna kortikalna atrofija
Posteriorna kortikalna atrofija (PCA) uglavnom utiče na vidne i prostorne funkcije. Pamćenje u ranoj fazi nije toliko pogođeno kao kod Alchajmerove bolesti.
Osobe sa PCA mogu imati poteškoće sa vizuelnim halucinacijama i snalaženjem u prostoru. To može postati očigledno pri čitanju ili proceni dubine i prostora na stepenicama, na primer teško im je da procene gde se nalazi sledeći stepenik. Simptomi se obično javljaju između 55. i 65. godine.
Još mnogo toga ne znamo o PCA zbog njene retkosti. Istraživači još pokušavaju da utvrde da li je PCA poseban podtip demencije ili atipični oblik Alchajmerove bolesti.
To je zato što promene u mozgu kod osoba sa PCA veoma podsećaju na one kod osoba sa Alchajmerovom bolešću, iako su simptomi drugačiji. Takođe se procenjuje da između pet i 15 odsto ljudi sa Alchajmerovom bolešću ima PCA.
Krojcfeld-Jakobova bolest
Krojcfeld-Jakobova bolest je posebno redak oblik demencije, koji pogađa oko jednu osobu na milion širom sveta.
Krojcfeld-Jakobova bolest je prionska bolest. Ove bolesti uključuju prionske proteine koji, iz nepoznatih razloga, naglo menjaju svoj trodimenzionalni oblik.
Funkcija zdravih priona i dalje nije poznata, ali izgleda da imaju neku ulogu u zaštiti nerava i moždanih ćelija i u održavanju cirkadijalnog ritma organizma (prirodni 24-časovni ciklus koji kontroliše sve, od sna, varenja do imuniteta).
Pogrešno savijanje prionskih proteina kod Krojcfeld-Jakobove bolesti dovodi do veoma brzog i teškog oblika demencije, koji napreduje mnogo brže nego Alchajmerova bolest ili demencija sa Levijevim telima, na primer.
Pored izrazito brzog napredovanja, osobe sa ovom bolešću imaju poteškoće sa pamćenjem i pokretima, uključujući iznenadne trzaje.
Faktori rizika za ovaj podtip demencije uključuju starost i genetiku (u 10 do 15 odsto slučajeva). U veoma retkim slučajevima može se razviti i kao posledica kontaminacije, na primer konzumiranjem govedine zaražene bolešću ludih krava.
FTD-MND
FTD-MND je oblik frontotemporalne demencije koji se javlja zajedno sa bolešću motornih neurona.
Frontotemporalna demencija se odnosi na podtipove bolesti koji izazivaju postepeni gubitak moždanog tkiva u frontalnim i temporalnim režnjevima mozga.
Bolest motornih neurona, s druge strane, jeste brzo napredujuće neurološko stanje koje može dovesti do problema sa disanjem, kretanjem i paralize. Iako utiče na mozak i nerve, sama po sebi nije oblik demencije.
Oko 10 do 15 odsto ljudi sa frontotemporalnom demencijom takođe razvije bolest motornih neurona. Ova povezanost izgleda je vezana za mutaciju u genu C9orf72. Zbog ove genetske veze, FTD-MND može biti nasledan.
Osobe sa FTD-MND imaju brojne probleme povezane sa mišićima, uključujući propadanje mišića, ukočenost i poteškoće sa gutanjem. To su stvari koje se obično ne povezuju sa demencijom i problemima sa pamćenjem.
Trenutno nije jasno da li se prvo razvija frontotemporalna demencija, pa zatim bolest motornih neurona, ili obrnuto.
Pročitaj još
Progresivna supranuklearna paraliza
Progresivna supranuklearna paraliza (PSP) je retko neurološko stanje koje izaziva i demenciju i probleme sa kretanjem.
Procenjuje se da pogađa oko 4.000 ljudi u Velikoj Britaniji. PSP je teško dijagnostikovati jer se preklapa sa mnogim drugim stanjima - uključujući Parkinsonovu bolest.
PSP prvenstveno dovodi do oštećenja u subkortikalnim regionima mozga, posebno u moždanom stablu i bazalnim ganglijama. Ove oblasti su povezane sa vidom i pokretima.
Zbog toga osobe sa PSP imaju poteškoće sa korišćenjem očiju, često padaju i imaju probleme sa kretanjem. Takođe mogu imati poteškoće sa koncentracijom i rešavanjem problema.
Podrška osobama sa demencijom
Kao i kod svih podtipova demencije, lek još ne postoji. Iako postoje lekovi koji mogu usporiti simptome, oni deluju samo kod Alchajmerove bolesti.
Zbog toga je potrebno pronaći načine da se osobama sa drugim podtipovima demencije pruži što bolja podrška.
Jedan od načina jeste pravilno razumevanje njihovog stanja i podtipa bolesti. Znanje da neko ima veće poteškoće sa hodanjem i kretanjem nego sa pamćenjem važno je za planiranje adekvatne nege unapred.
Jednako je važno prepoznati znakove na vreme. Demencija ne utiče samo na pamćenje. Promene u ponašanju, problemi sa vidom ili češći padovi, drugačiji hod ili poteškoće u govoru mogu biti rani znakovi demencije.
Bolje razumevanje različitih oblika demencije može pomoći u pronalaženju boljih načina za upravljanje i lečenje ove složene bolesti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Parovi dele iznenađujući procenat crevnih bakterija
29.03.2026.•
0
Kada živite sa partnerom, možda delite više od istog doma, načina života i interesovanja. Možda delite i različite mikroskopske organizme koji žive na i u vama.
Zabeleženo 159 smrtnih slučajeva od meningitisa u Velikoj Britaniji
29.03.2026.•
0
Naučnici sa Univerziteta u Vašingtonu objavili su izveštaj u kojem su naveli da je u Velikoj Britaniji u periodu od godinu dana od meningitisa preminulo 159 osoba.
Tuga nakon završetka video-igre je stvaran problem: Šta je post-game depresija?
29.03.2026.•
4
Istraživači sa Univerziteta SWPS i Akademije primenjenih nauka Stefana Batorija u Poljskoj proučavali su osećaj gubitka koji se javlja nakon završetka video-igre.
Od meningitisa godišnje umre više od 250.000 ljudi širom sveta
28.03.2026.•
0
Više od 250.000 ljudi širom sveta svake godine umre od meningitisa, a od toga su više od trećine deca mlađa od pet godina, najčešće u Africi, navodi se u najnovijoj britanskoj studiji prenetoj danas u časopisu Lanset.
.jpg "Višak masnog tkiva i smanjena mišićna masa dokazano vrlo opasni po zdravlje")
Višak masnog tkiva i smanjena mišićna masa dokazano vrlo opasni po zdravlje
28.03.2026.•
0
Imati višak masnog tkiva u predelu stomaka i istovremeno smanjenu mišićnu masu može povećati rizik od smrti za čak 83 odsto, pokazuje novo istraživanje.
.jpg "Da li je magnezijum zdrav za sve?")
Da li je magnezijum zdrav za sve?
28.03.2026.•
0
Magnezijum je svuda. Na policama apoteka, u preporukama nutricionista, u grupama na društvenim mrežama gde ljudi dele iskustva o boljem snu, manje grčeva i stabilnijem raspoloženju.
Ova ishrana je dobra za vaše arterije
27.03.2026.•
0
Kada je reč o različitim upalama u organizmu, mnoge osobe ozbiljnije shvataju savete lekara, a jedna od mogućih upala je upala arterija na koju je bitno obratiti pažnju.
Jedna dijeta mogla bi usporiti starenje vašeg mozga za više od dve godine
26.03.2026.•
0
Prilagođena verzija mediteranske dijete nazvana MIND dijeta povezana je sa sporijim starenjem mozga, pokazuje novo istraživanje.
Neki ljudi ne podnose miris slanine, evo šta o tome kaže nauka
26.03.2026.•
0
Slanina je namirnica u kojoj se uživa vekovima, ali početkom 2010-ih njena popularnost dostigla je gotovo kultni status.
Vaša krv krije 10 znakova koliko zapravo brzo starite
26.03.2026.•
0
Iako svi slavimo rođendane svakih 12 meseci (naše hronološko doba), to se ne poklapa uvek sa brzinom kojom se naše telo troši (naše biološko doba).
Za vikend ponovo pomeramo kazaljke: Ovo su načini da sebi to olakšate
26.03.2026.•
5
U noći između subote i nedelje ponovo pomeramo kazaljke i prelazimo na letnje računanje vremena.
Zašto je jod važan za zdravlje žena?
25.03.2026.•
0
Jod je esencijalni mineral koji ima važnu ulogu u funkcionisanju organizma.
Vatikan: Katolicima se mogu presađivati životinjski organi
25.03.2026.•
5
Vatikan je saopštio da se katolicima mogu presađivati životinjski organi i tkiva za lečenje zdravstvenih stanja, budući da postupci koji uključuju genetski modifikovane organe svinja ili krava nastavljaju da se razvijaju
U Srbiji godišnje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma: Najčešće pogađa mlade
24.03.2026.•
1
U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma - malignog oboljenja koje najčešće pogađa mlade između 15. i 40. godine.
U Srbiji prošle godine registrovano 410 slučajeva tuberkuloze
24.03.2026.•
0
U Srbiji je u 2025. registrovano 410 osoba obolelih od tuberkuloze, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Svetska zdravstvena organizacija: Neprimećena jedna petina slučajeva tuberkuloze u Evropi
23.03.2026.•
1
Evropski region propušta da dijagnostikuje jednu petinu slučajeva tuberkuloze, upozorili su Odeljenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i Evropski centar za prevencviju bolesti i kontrolu.
VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
23.03.2026.•
0
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Zabeleženo skoro 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu za nedelju dana
22.03.2026.•
0
U Srbiji je od 9. do 15. marta zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto više u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Prvi veštački jednjak uspešno presađen svinji
22.03.2026.•
0
Naučnici iz Velike Britanije prvi put su razvili veštački jednjak u laboratoriji i uspešno ga presadili svinjama, koje su nakon toga normalno mogle da gutaju hranu.
U Napulju za samo jedan dan potvrđena 84 slučaja hepatitisa A, a krive su - dagnje
22.03.2026.•
0
Broj obolelih od hepatitisa A u regionu Napulja dostigao je skoro 150, nakon što su potvrđena 84 slučaja samo u tom gradu, preneli su italijanski mediji.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar