Četiri ređa tipa demencije za koje većina ljudi ne zna da postoje
Ono na šta većina ljudi pomisli kada čuje reč "demencija" jesu problemi sa pamćenjem i zaboravnost.
Foto: Pixabay
Ali ono što ljudi često ne znaju jeste da demencija može izazvati mnogo različitih simptoma - utičući na govor, ponašanje, san, motoričke funkcije i još mnogo toga. Zapravo, demencija je krovni pojam. Procenjuje se da postoji više od 100 tipova demencije.
Alchajmerova bolest je najčešći podtip demencije, koji čini oko 60 odsto svih slučajeva. Gubitak pamćenja je jedan od najčešćih simptoma ovog tipa demencije.
Ali približno 40 odsto svih slučajeva demencije spada u druge, ređe tipove. Nažalost, posedovanje ređeg podtipa demencije često otežava dijagnozu i zahteva složeniju negu.
Iako su ljudi možda upoznati sa nekim tipovima demencije, uključujući demenciju sa Levijevim telima, Parkinsonovu demenciju i frontotemporalnu demenciju, svest o drugim ređim tipovima je niska.
Znati kako prepoznati znakove ovih ređih tipova demencije na vreme može biti ključno kako bi voljene osobe dobile potrebnu podršku, piše ScienceAlert.
Posteriorna kortikalna atrofija
Posteriorna kortikalna atrofija (PCA) uglavnom utiče na vidne i prostorne funkcije. Pamćenje u ranoj fazi nije toliko pogođeno kao kod Alchajmerove bolesti.
Osobe sa PCA mogu imati poteškoće sa vizuelnim halucinacijama i snalaženjem u prostoru. To može postati očigledno pri čitanju ili proceni dubine i prostora na stepenicama, na primer teško im je da procene gde se nalazi sledeći stepenik. Simptomi se obično javljaju između 55. i 65. godine.
Još mnogo toga ne znamo o PCA zbog njene retkosti. Istraživači još pokušavaju da utvrde da li je PCA poseban podtip demencije ili atipični oblik Alchajmerove bolesti.
To je zato što promene u mozgu kod osoba sa PCA veoma podsećaju na one kod osoba sa Alchajmerovom bolešću, iako su simptomi drugačiji. Takođe se procenjuje da između pet i 15 odsto ljudi sa Alchajmerovom bolešću ima PCA.
Krojcfeld-Jakobova bolest
Krojcfeld-Jakobova bolest je posebno redak oblik demencije, koji pogađa oko jednu osobu na milion širom sveta.
Krojcfeld-Jakobova bolest je prionska bolest. Ove bolesti uključuju prionske proteine koji, iz nepoznatih razloga, naglo menjaju svoj trodimenzionalni oblik.
Funkcija zdravih priona i dalje nije poznata, ali izgleda da imaju neku ulogu u zaštiti nerava i moždanih ćelija i u održavanju cirkadijalnog ritma organizma (prirodni 24-časovni ciklus koji kontroliše sve, od sna, varenja do imuniteta).
Pogrešno savijanje prionskih proteina kod Krojcfeld-Jakobove bolesti dovodi do veoma brzog i teškog oblika demencije, koji napreduje mnogo brže nego Alchajmerova bolest ili demencija sa Levijevim telima, na primer.
Pored izrazito brzog napredovanja, osobe sa ovom bolešću imaju poteškoće sa pamćenjem i pokretima, uključujući iznenadne trzaje.
Faktori rizika za ovaj podtip demencije uključuju starost i genetiku (u 10 do 15 odsto slučajeva). U veoma retkim slučajevima može se razviti i kao posledica kontaminacije, na primer konzumiranjem govedine zaražene bolešću ludih krava.
FTD-MND
FTD-MND je oblik frontotemporalne demencije koji se javlja zajedno sa bolešću motornih neurona.
Frontotemporalna demencija se odnosi na podtipove bolesti koji izazivaju postepeni gubitak moždanog tkiva u frontalnim i temporalnim režnjevima mozga.
Bolest motornih neurona, s druge strane, jeste brzo napredujuće neurološko stanje koje može dovesti do problema sa disanjem, kretanjem i paralize. Iako utiče na mozak i nerve, sama po sebi nije oblik demencije.
Oko 10 do 15 odsto ljudi sa frontotemporalnom demencijom takođe razvije bolest motornih neurona. Ova povezanost izgleda je vezana za mutaciju u genu C9orf72. Zbog ove genetske veze, FTD-MND može biti nasledan.
Osobe sa FTD-MND imaju brojne probleme povezane sa mišićima, uključujući propadanje mišića, ukočenost i poteškoće sa gutanjem. To su stvari koje se obično ne povezuju sa demencijom i problemima sa pamćenjem.
Trenutno nije jasno da li se prvo razvija frontotemporalna demencija, pa zatim bolest motornih neurona, ili obrnuto.
Pročitaj još
Progresivna supranuklearna paraliza
Progresivna supranuklearna paraliza (PSP) je retko neurološko stanje koje izaziva i demenciju i probleme sa kretanjem.
Procenjuje se da pogađa oko 4.000 ljudi u Velikoj Britaniji. PSP je teško dijagnostikovati jer se preklapa sa mnogim drugim stanjima - uključujući Parkinsonovu bolest.
PSP prvenstveno dovodi do oštećenja u subkortikalnim regionima mozga, posebno u moždanom stablu i bazalnim ganglijama. Ove oblasti su povezane sa vidom i pokretima.
Zbog toga osobe sa PSP imaju poteškoće sa korišćenjem očiju, često padaju i imaju probleme sa kretanjem. Takođe mogu imati poteškoće sa koncentracijom i rešavanjem problema.
Podrška osobama sa demencijom
Kao i kod svih podtipova demencije, lek još ne postoji. Iako postoje lekovi koji mogu usporiti simptome, oni deluju samo kod Alchajmerove bolesti.
Zbog toga je potrebno pronaći načine da se osobama sa drugim podtipovima demencije pruži što bolja podrška.
Jedan od načina jeste pravilno razumevanje njihovog stanja i podtipa bolesti. Znanje da neko ima veće poteškoće sa hodanjem i kretanjem nego sa pamćenjem važno je za planiranje adekvatne nege unapred.
Jednako je važno prepoznati znakove na vreme. Demencija ne utiče samo na pamćenje. Promene u ponašanju, problemi sa vidom ili češći padovi, drugačiji hod ili poteškoće u govoru mogu biti rani znakovi demencije.
Bolje razumevanje različitih oblika demencije može pomoći u pronalaženju boljih načina za upravljanje i lečenje ove složene bolesti.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
"Večne hemikalije" pronađene u 98,8 odsto testiranih uzoraka ljudske krvi
14.05.2026.•
0
"Večne hemikalije", koje su ranije povezivane sa brojnim zdravstvenim problemima, zaista su svuda. Sada su otkrivene u 98,8 odsto od 10.566 uzoraka krvi testiranih u novoj američkoj studiji.
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
1
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
0
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
2
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Ako ljudi postaju pametniji, zašto nam se mozak smanjuje?
13.05.2026.•
4
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Istraživanje: Elektronske cigarete oštećuju ćelije pluća već posle 24 sata
12.05.2026.•
2
Elektronske cigarete često se predstavljaju kao bezbednija alternativa klasičnom duvanu, ali novo istraživanje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazuje da to nije baš tako.
Da li treba uzimati kreatin kao suplement?
12.05.2026.•
0
Kreatin je već dugo popularan suplement među sportistima i bodibilderima, koji tvrde da im daje kratke nalete energije potrebne za intenzivne treninge i pomaže u izgradnji mišića.
Jedan organ u ljudskom telu stari brže od ostalih
12.05.2026.•
0
Naša tela ne stare istim tempom, a neki organi propadaju brže od drugih. Srećom, mnogo toga možemo učiniti kako bismo taj proces usporili.
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
2
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
5
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar