Uloga strica Alberta u rušenju nedemokratskih režima
Stric Albert u "Mućkama" je svoje, najčešće izmišljene priče, koje Del i Rodni nisu želeli da slušaju, počinjao sa "During the war…".
Ovde i sada retko ko želi da sluša ili čita priče koje počinju sa "U vreme Miloševića", svejedno da li su izmišljene i frizirane da autora prikažu kao veterana borbe protiv nedemokratskih režima (kao što se stric Albert predstavljao kao ratni heroj) ili su istinite i poučne.
Pošto sam se u naslovu i na početku teksta sakrio iza porodice Troter, podsetiću da su u vreme Miloševića stvari bile prilično jednostavne: Heterogena opozicija, sa podrškom Zapada, EU na prvom mestu, objedinjena u borbi protiv izolovanog režima.
Jasno politički profilisani pokret Otpor, sa snažnom logističkom podrškom spolja, "pumpa" i podržava opoziciju, a njegova struktura, iako maglovita, ipak se nazire – prepoznaju se "lideri" na nacionalnom nivou, kao i oni lokalni (neki od njih i danas politički aktivni, na jednoj ili drugoj strani). Otpor je nastao da bi se na izborima srušio Milošević, a nestao nekoliko godina kasnije, kada je i sam izašao na izbore.
Za studentski pokret retko ko spolja (ne mislim na "međunarodnu zajednicu", već na nas "nestudente") može da sa sigurnošću tvrdi da zna kako funkcioniše. Ili da svoje nepoznavanje i neznanje ne projektujem na zajednicu – ja ne shvatam kako se donose odluke u ime studenata (fluidan pojam, složićete se), ali taj tajanstveni mehanizam, spolja gledano, funkcioniše.
Ako je studentski pokret (kao širi front, ne niz spontanih reakcija na nadstrešnicu i nasilje nad onima koji su odavali poštu stradalima) u startu nastao sa idejom da se, krenuvši od nepartijskih i nestranačkih zahteva, izbegavajući sve što može da unese ideološke i političke podele i razdor, radi na sticanju podrške i poverenja građana, kako bi se u jednom trenutku izašlo sa političkom platformom i "uzmi ili ostavi" izbornom ponudom, skidam kapu. Mada mi je teško da u to poverujem.
Verujem u teoriju evolucije i ne mislim da je neko više biće spolja kreiralo pokret i zahteve. I verujem da u ovom trenutku nije bitno kako se evolucija desila, da li neke karike nedostaju. Imamo toliko dugo traženu političku artikulaciju. Da se zadržim još tren na ovim darvinovskim metaforama – sišli smo sa grane. Sa grane nauke, ako vam se tako dopada, na tlo politike (nije tema je li tlo blatnjavo, klizavo ili tvrdo).
Sada više nije relevantno pitanje da li je trebalo da studenti insistiraju na prelaznoj vladi, izbornim uslovima, pre nego što zatraže izbore. Možda ćemo i tu borbu videti, možda je sadržana u pozivu za raspisivanje izbora i možda će nas iznenaditi neki novi koraci i akcije (kao što je bila ona sa blokadom RTS-a koja je rezultirala novim konkursom za REM).
Pročitaj još
Imaju pravo i oni koji se brinu da li je moguće, kakvo god bilo raspoloženje građana, dobiti izbore u ovim uslovima, kao i oni koji podsećaju na dosadašnja iskustva sa unapređenjem izbornih uslova i pitaju ko bi pristao i izabrao odnosno izglasao prelaznu vladu, bolje propise, poštene uslove – Vučić i njegovi poslanici? Jednako tako možemo pitati i ko će izabrati članove Saveta REM-a.
Ako znamo da se u Srbiji ne možemo uzdati u institucije, ali i da ne možemo promeniti sistem mimo institucija, treba da procenimo gde je meki trbuh režima. Da li će sami stvoriti uslove za svoj pad ili ih treba napasti tamo gde misle da su nepobedivi. Studenti su procenili. Nisu nas konsultovali. Imamo političku ponudu. To su činjenice.
Za razliku od Otpora, u vreme Miloševića, studentski pokret ne podržava opoziciju, već traži podršku i na opoziciji je odluči šta će učiniti.
A građani? Imamo li mi, bilo da smo idolopoklonici ili britki analitičari, pravo (možda i dužnost) da tražimo od studenata da nam polažu račune, da rade stvari drugačije, da tražimo da nas pitaju (ili da se žalimo što nisu) pre nego što odluče i iznesu ponudu.
Da li je to odluka u ime svih nas i u naše ime? Pa čak i ako smo se žrtvovali podržavajući ih – rizikovali hapšenje (ili bivali hapšeni, kažnjavani), rizikovali posao, trošili novac i grla putujući na mitinge širom Srbije.
Tražimo li od političkih partija da nas konsultuju kada odlučuju da li će bojkotovati izbore ili na njih izaći? Ili sami odlučimo da ih zbog tih odluka kaznimo ili nagradimo – glasom na izborima, aktivizmom.
Studentski pokret postao je politička opcija. Ta politička opcija odlučuje unutar svojih misterioznih struktura. Tu činjenicu možemo da prihvatamo ili ne, kao što i njih i njihove odluke možemo da podržimo ili ne. Od patroniziranja, kao ni od idolatrije, nema neke naročite koristi.
Tekst Zlatka Minića je prvobitno objavljen na sajtu Peščanika.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Današnja lekcija
12.09.2025.•
6
Nekada su nas učili da je škola kuća znanja, da se u nju ulazi tiho i izlazi malo mudriji, da se u njoj stiču znanja i vrline i postaje se čovek.
Srbiju je neko pozvao i probudio
04.09.2025.•
9
Dok je spavala snom pravednika i sanjala kako će jednog dana da se probudi sva svoja, telefon je zazvonio.
Vučić protiv N1: Spin diktator sa oprobanim taktikama
04.09.2025.•
22
Mesecima unazad u vazduhu lebdi pitanje o budućnosti televizija N1 i Nova S, njihovih portala, te Danasa, Radara i Forbs Srbija.
Nesređeni birački spiskovi - ko bira, a ko broji glasove?
02.09.2025.•
8
Život u Srbiji je poremećen, a postavlja se pitanje da li su izbori realno rešenje koje bi u skorije vreme mogli da vrate normalnost u svakodnevicu.
Piše Siniša Tucić: Istorija pamti - i one koji ćute i oni koji deluju
29.08.2025.•
6
U utorak, 26 avgusta, vozim se sa prijateljem i saborcem Markom Jozićem auto-putem od Niša prema Beogradu.
Osećate li bes?
28.08.2025.•
23
Sećam se razgovora u kojem je jedna žena sa ponosom objašnjavala da svoju decu uči da nikada ne viču, da ne lupaju vratima, da bes nije lep i da pristojan čovek mora da zna da se obuzda.
Evropa se ubrzano naoružava
25.08.2025.•
16
Na Starom kontinentu kao da su zaboravili jeziva iskustva, da se držimo samo novijih vremena, prošlog veka i dva svetska rata.
Dogovor stranačkih kolega
21.08.2025.•
17
Prošlog četvrtka uveče učesnici protesta u Novom Sadu su akumulirani bes iskalili na gradskim prostorijama Srpske napredne stranke i demolirali ih.
Pregovori Trampa i Putina - hoće li biti mira?
18.08.2025.•
4
Tri i po godine je izgledalo da pogibijama i bestijalnosti u Ukrajini nema kraja.
Nacionalno onesvešćen
04.08.2025.•
4
Još od 2018. godine u Srbiji se u više navrata pominjala ideja o uvođenju tzv. nacionalnih udžbenika, tinjajući ispod površine sve dok nije dobila politički ventil.
Da li nam ne treba 100.000 radnika iz Afrike ili nam ih treba dvostruko više - šta kažu činjenice
28.07.2025.•
64
Vest o tome da postoje naznake dogovora o mogućem uvoza radnika iz Gane za deficitarne poslove u Srbiji izazvao je brojne kritike na ovdašnjoj javnoj sceni.
Piše Siniša Tucić: Dve sobe
21.07.2025.•
6
Minulo je 37 godina, od tog toplog jula 1988. Dobro se sećam kada sam kao desetogodišnjak uleteo u stan sa ulice.
Dekan Ekonomskog fakulteta Čučković: Vrlina je ontička sredina (između krajnosti)
20.07.2025.•
12
Profesor etike i dekan Ekonomskog fakulteta u Subotici, Aleksandar Čučković, ocenio je u autorskom tekstu da smo "svi mi ovde predugo ćutali, pa nam se dogodilo ovo sa čime se suočavamo".
Ko pije kafu za vreme protesta?
08.07.2025.•
12
U ovoj zemlji leto je postalo toliko nepodnošljivo da i asfalt stenje pod sopstvenom težinom, a vazduh nosi gustu moralnu nelagodu koja se lepi za kožu i za savest.
Piše Erik Vijar: Studenti mesecima protestuju, ali Evropu to ne zanima
07.07.2025.•
14
Već sedam meseci u Beogradu se održavaju masovne demonstracije. Za pisca Erika Vijara, dobitnika Gonkurove nagrade, ova situacija otkriva da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman na sve da bi ostao na vlasti.
Naoružavanje Evrope - dalje od bezbednosti, bliže strepnji
04.07.2025.•
6
Poslednjih šest meseci priča o naoružavanju Evrope dominira političkim prostorom Starog kontinenta.
Kupi mi, tata, jedan mali rat
20.06.2025.•
13
Deluje gotovo neverovatno, ali do 2030. godine iz budžeta Evropske unije će se čak 800 milijardi evra uložiti u razvoj vojne industrije.
Više rata u Ukrajini, manje gasa u EU
14.06.2025.•
8
Mada se već nekoliko godina, najmanje otkad je počeo sukob u Ukrajini, stanovnici Evropske unije prilagođavaju manjku gasa, nevolje se neprekidno uvećavaju.
Psihodrama
13.06.2025.•
26
Neko je na Tviteru pametno napisao: Ako vratite da pogledate emisiju OKO na RTS-u pre koji dan pogrešili ste, ako je ne pogledate isto ste pogrešili.
Piše Siniša Tucić: Lajk, spin, pendrek
10.06.2025.•
14
Memorandum SANU. Černobilj, Niko ne sme da vas bije. Osma sednica, Gazimestan. Jogurt revolucija.
Komentari 2
C16
Pirzio Biroli
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar