Imali bi i oni razloga - rod će biti manji za trećinu. Zato je grožđe, makar ono konzumno, em nikad slađe, em je ranije stiglo, piše
Blic.
Berba grožđa je ove godine počela petnaestak dana ranije nego prošle, u odnosu na višedecenijski prosek čak je i čitav mesec poranila. Sve je to, naravno, posledica sušnog leta.
"Moja je procena da je rod za otprilike 30 odsto manji, barem ovde kod nas na Fruškoj gori, a i kvalitet je različit, negde je bolji, negde na istom nivou. Kada su temperature preko 36 stepeni, a toga je bilo dosta ove godine, isti je efekat kao da je napolju hladno - biljka troši vodu da bi preživela. Različite sorte su različito reagovale, neke su stvarale slast, neke baš i nisu", priča za beogradski list dr Dragoslav Ivanišević sa Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
U Ministarstvu poljoprivrede imaju nešto optimističniju procenu - kažu, rod će biti umanjen za oko 20 odsto. Uprkos tome ili baš zbog toga, zbog suše, i u Ministarstvu očekuju da biti dobar kvalitet grožđa. Tu se pre svega misli na vinograde koji su zalivani i one starije, kod kojih biljke imaju dubok korenov sistem pa nije došlo do stresa biljaka usled suše.
"Bilo je idealno vreme za grožđe, manje prskanja, manje poležina, a slast je veća, taman kako treba", ima svoje viđenje problematičnog leta za grožđe Vladimir Pavlović, proizvođač iz Udovica kod Smedereva.
"Nije sve u šećeru, kod vinskih sorti to može da bude i mana, i zbog bukea i kod ovinjavanja. Veliki deficit vodenog taloga koji smo imali ove godine morao je da se odrazi na vinovu lozu, da je bilo više vode, imali bismo krupnije zrno, jedrinu i veći prinos", objašnjava Boban Marković, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi sa sedištem u Kolarima.
Prošlogodišnji rod je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bio 145.829 tona, daleko manje nego rekordne 2009. Tada je prosečan prinos po hektaru bio čak 10,6 tona, prošle se stiglo tek do 6,9. Ako i to što se ove godine obere bude manje za 30 odsto od prošle, džabe što je grožđe slađe.
Kakvo će vino biti od ovogodišnjeg grožđa saznaćemo kasnije. Ono što je sigurno jeste da će i tog vina, barem onog od domaćeg grožđa, biti manje.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, proizvodnja vina u Srbiji je prošle godine bila 362.000 hektolitara, a na našem tržištu sve je više vina iz uvoza. Zbog toga u spoljnotrgovinskoj razmeni poslednjih godina vino ostvaruje stalni deficit, koji varira od 3,9 do 26,3 miliona dolara.
Sorte loze čije se grožđe koristi za jelo gaje se u Srbiji, prema poslednjem popisu, na 4.667 hektara, odnosno na 24,3 odsto ukupnih površina pod vinogradima koje su procenjuju na 22.150 hektara. Vinogradarstvom se u Srbiji bavi više od 80.000 domaćinstava, svako deseto poljoprivredno gazdinstvo u opisu svog delanja ima i gajenje grožđa.
Komentari 2
Zivan
Pjer
Uglavnom će većina da jede grožđe koje nije slatko, iz uvoza, Ukrajine koliko čujem.
Iz uvoza zaista nije slatko.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar