Izvetrena pamet

Piše: Milan Ceković

Dakle, kuke i motike biće najzastupljenije u rukama onih koji danas tvore veliku popularnost jedne klike. Naprosto, naknadna pamet najpre ište ili oružije ili oruđe, sa nešto mehanizacije pride. Na kraju krajeva, u poeziji je zabeleženo sve što nam se dogodilo i što će nam se tek dogoditi.

I šta sad imamo na kraju horora? Najbolje što je Vojska Srbije imala bilo je sklono čašici. Tolike nedelje prođoše; izveštaji, prvi, drugi; premijer je čitao i prvi i drugi, pa je onda, ipak, pročitao samo prvi i ništa spektakularno nije našao; kako ćemo, šta ćemo, hop, evo rešenja, kafana je naša sudbina. Ono, neka nas spase po koja ljuta preko. Šta bi drugo? Idealno za parodiju bi bilo da ubacim ono "živeli!".

Ali toliko je tragično da bi svaka parodija bila neukusna. Tragično je koliko sve zveči od šupljih priča onih koji se voze u službenim automobilima, imaju kabinete, šefove istih, nose neka odela, imaju štele i primaju platu iz budžeta, koja nije velika, ali je četiri puta veća od onih penzija i plata na kojima se sudbonosno i slobodarski štedi. Muka mi je od te šupljine i beznadežno je kada je ta šupljina decenijama zamena za zvona koja ne zvone.

Ko će, bre, to sve to što oni trućkaju da proveri? Informacije se kreiraju, ništa novo za mene, ali tek nije novo i to da iskreirane informacije stvaraju podršku. Ne glasaju građani za XXL propagandistu, već za državnika, koji se trudi da nas preporodi. Tako bar informacije kažu, a informacijama se mnogo više veruje, nego što se u njih sumnja. Zato je lako pored tog alkoholisanog urina poturiti i neke druge gabaritnije izmete, koji se lako kusaju u kućama prosečnih i zato sve oko nas smrdi.

Na kraju krajeva, kakva je to vlast, ova ili ona, koja ima potrebu za BOT odredima? To je vlast kojoj je potrebna iskreirana stvarnost. A zašto bi oni, tako uspešni, kreirali stvarnost? Hm...

Ipak, postoje neke zakonomernosti: laž, kao i glupost, nagrizaju okruženje, ali na kraju pojedu i sopstvenu supstancu. Tragedija ove grude je u tome što većina misli da joj treba veliki vođa, a ne adekvatan predstavnik. Ovaj prostor je obeležen tamnim žigom jer nas laži, gluposti i propasti naknadno uče pameti. Nakon te večernje škole, pamet je nekako izvetrena....

Ta pamet je jedno veliko - NIŠTA.