Ne, vibrator nije izumljen radi lečenja ženske histerije
Više od 20 medija prenosilo je prethodnih godina tezu da je vibrator nastao kao sredstvo za lečenje histeričnih žena, jer je orgazam – kako se navodi – tada bio "jedini lek" za histeriju.
Prema ovoj teoriji, histerija se kod žena još od antičkog doba lečila masturbacijom, ali je kasnije pod uticajem hrišćanstva taj metod postao ozloglašen: samozadovoljavanje je smatrano "opasnim po telo i um", piše FakeNews Tragač.
Optimalno rešenje – ako je verovati ovoj priči – pronađeno je u 19. veku u vidu vibratora, a "terapiju" su sprovodili lekari i babice.
Međutim, ova teorija je iz više razloga lažna. Istorija vibratora, kao i tretmana histerije, mnogo je manje šokantna i zanimljiva. Ovaj mit se pogrešno prenosi već godinama u medijima na engleskom i već su ga dekonstruisali Gardijan (2014), Atlentik (2018), Bi-Bi-Si (2020), Sajens alert (2020) i Njujork tajms (2021).
Granvilova sprava za masažu
Vibrator je krajem 19. veka izumeo britanski lekar Džozef Mortimer Granvil za potrebe masaže različitih delova tela i tretman različitih zdravstvenih stanja, a njegova prvobitna svrha nije podrazumevala masturbaciju.
"Moja istraživanja su nastala iz potrage za sredstvima za ublažavanje nepodnošljivog bola neuralgije", navodi Granvil u svojoj knjizi "Nervne vibracije i ekscitacija kao agensi u lečenju funkcionalnih poremećaja i organskih bolesti". U ovoj knjizi navode se različite primene vibratora (ublažavanje glavobolje, ublažavanje ukočenosti i nekontrolisanih pokreta), ali se u tom kontekstu nigde ne spominje histerični paroksizam.
Bi-Bi-Si u svom članku objašnjava da ne postoje dokazi da su se vibratori uopšte koristili za seksualno zadovoljstvo pre 1900. godine. S početkom 20. veka pokrenuta je komercijalna prodaja, a tada vibrator postaje implicitno prepoznat i kao seksualno pomagalo. Takođe, u članku britanskog javnog servisa navedeno je da su se vibratori kakve danas poznajemo pojavili pedesetih godina prošlog veka, piše FakeNews Tragač.
Nežnost parne mašine
Teorija o vibratorima i lečenju histerije pada u vodu i zbog ideje da su lekari vibratorima dovodili žene do orgazma ne znajući pritom da izazivaju seksualno zadovoljstvo. Istoričarka Fern Ridel u svom tekstu u Gardijanu objašnjava da "vibratori iz viktorijanskog perioda nisu imali nikakve veze sa seksom. Korišćeni su za masažu, a ne za masturbaciju. Ideja da će ženu dovesti do orgazma uređaj koji se okreće uz glasno zujanje i udara vas s istom 'nežnošću' kao parna mašina, jednostavno ne pije vodu".
Najvažniji dokaz da ovaj mit nije tačan dali su istraživači Hali Liberman i Erik Šacberg 2018. godine. Oni su u svom naučnom radu proveravali navode iz knjige istoričarke Rejčel Mejns "Tehnologija orgazma" iz 1999. godine, iz koje potiče mit o masturbaciji žena kao ustaljenom leku za histeriju, kao i ideja o postanku vibratora.
Pročitaj još
Liberman i Šacberg istražili su izvore na koje se Mejns pozivala i došli do zaključka da su podaci pogrešno protumačeni: "Mejns tvrdi da su se ruke i zglobovi lekara umarali od masturbacije, pa su se okrenuli vibratorima kako bi mehanizovali proces. Njeni izvori ne podržavaju tvrdnju da je ručna masaža klitorisa bila dugotrajna i teška, niti da je praksa bila rasprostranjena u 19. veku, niti da su se vibratori koristili za ubrzavanje procesa".
Veoma popularna laž
Kada je Rejčel Mejns upitana o rezultatima provere svog bestselera, rekla je da je ona svoju ideju više predstavila kao teoriju, hipotezu, i da joj nije bila namera da je ljudi shvate kao neupitnu istinu.
Sporna knjiga je, međutim, dobila čak tri nagrade, što je doprinelo vidljivosti i viralnosti neutemeljene pretpostavke. Prema knjizi su producirani pozorišna predstava i dokumentarac, kao i igrani film Histeria (2011) koji se reklamirao kao "film baziran na istinitoj priči".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji važan uslov
18.10.2026.•
0
Novo istraživanje iz Kine pokazalo je da žene koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina nego vegetarijanke.
Studija otkrila povezanost između načina ishrane i čula mirisa
18.10.2026.•
0
Način ishrane mogao bi značajno da utiče na sposobnost prepoznavanja mirisa, pokazuje istraživanje sprovedeno na gotovo 6.700 odraslih osoba.
Jačanje organizma uz jod: Zašto je važan za naše zdravlje?
17.10.2026.•
0
Briga o zdravlju podrazumeva niz svakodnevnih navika, od pravilne ishrane i kvalitetnog sna do fizičke aktivnosti i boravka na svežem vazduhu.
U Srbiji za nedelju dana 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, najviše među decom
16.10.2026.•
1
U Srbiji je od 5. do 11. oktobra zabeleženo 6.639 slučajeva oboljenja sličnih gripu, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nemačka od 2027. povećava porez na tečnosti za elektronske cigarete
15.10.2026.•
1
Nemačka planira da od 2027. godine poveća porez na tečnosti za elektronske cigarete sa sadašnjih 32 na 38 centi po mililitru, a do 2030. godine trebalo bi da dostigne 44 centa.
Naučnik: Ljudi bi mogli da žive vekovima ako bi razvili postupak transplantacije glave
15.10.2026.•
7
Ljudi bi mogli da žive vekovima ukoliko naučnici uspeju da razviju postupak transplantacije glave na drugo telo.
Ako vas bole kolena, kukovi ili kičma, možda bi najpre trebalo da pregledate stopala
15.10.2026.•
0
Bolovi u stopalima, žuljevi i otežano hodanje nisu tegobe koje treba pripisivati samo godinama. I u odraslom dobu moguće je pružiti stopalima odgovarajuću podršku, a ortopedski ulošci mogu pomoći u ublažavanju tegoba.
Uskoro počinje zimsko računanje vremena: Naučnici otkrili zašto je to bolje za naš organizam
14.10.2026.•
16
U nedelju, 25. oktobra, u tri sata ujutru kazaljke se vraćaju na dva sata, a pomeranje sata vraća i pitanje koje godinama izaziva rasprave: da li uopšte treba da menjamo vreme i koje računanje bi bilo bolje zadržati?
Istraživanje o "paradoksu gojaznosti": Osobe sa demencijom možda žive duže, ako imaju višak kilograma
14.10.2026.•
0
Ljudi sa demencijom možda žive duže ako imaju višak kilograma, pokazuje istraživanje.
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
5
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
3
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Komentari 3
Branko
@strucnjak
strucnjak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar