Šta je legionela i kako nastaje infekcija?
Vest da su u zagrebačkom Kliničko-bolničkom centru preminule tri osobe od šest zaraženih legionelom izazvala je pažnju javnosti, ali i zabrinutost gde i kako možemo da se zarazimo.
Foto: 021.rs
Pomoćnik direktora zabrebačkog kliničko-bolničkog centra Milivoj Novak naveo je da je bakterija izolovana u vodovodu bolnice zbog čega je pokrenuto ispuštanje tople vode koja je pogodno okruženje za razvoj bakterije.
Kako je već za Danas objasnila epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd dr Slavice Maris legionela, izazivač legionarske bolesti je bakterija koja se prirodno pojavljuje u vodi, postoji oko 60 vrsta, a najmanje 28 povezano je sa infekcijom kod ljudi.
"U 80 do 90 odsto svih infekcija kod ljudi izaziva bakterija Legionella pneumophila. Ona ima 16 serogrupa, a serogrupa 1 je najčešći uzrok bolesti. Infekcija legionelom dovodi do legionarske bolesti, odnosno teške upale pluća i blažeg oblika pontijačne groznice, oboljenja slična gripu. Kod legionarske bolesti period inkubacije (od unošenja miktroorganizma do ispoljavanja prvih simptoma bolesti) je od dva do 10 dana, može i do dve nedelje. Za pontijačnu groznicu inkubacija je kraća, od nekoliko sati do tri dana", navela je prošlog leta dr Maris.
Dodaje da lanac infekcije počinje prisustvom patogenih ćelija legionele u određenom vodnom sistemu.
"U ovom vodnom sistemu legionela može da se razmnožava, posebno ako postoje određeni uslovi okoline kao što su adekvatna temperatura vode (<50°C), obilje hranjivih materija, prisustvo biofilma ili stagnacija vode. Legionela se može naći u vodi u bojlerima, naročito ako se voda zagreva na nižim temperaturama i ako se bojler ne koristi često", istakla je doktorka.
Da bi izazvala infekciju, legionela mora da se rasprši i proširi u vazduh odakle je mogu udahnuti osetljive osobe.
"Neki sistemi otvorene vode, kao što su sistemi za pijaću vodu, rashladni tornjevi ili spa bazeni, stvaraju mnogo aerosola tokom normalnog rada i mogu biti izvori legionele. Aerosol se stvara tokom prskanja vode, ispiranja toaleta, tuširanja, pokretanja slavine, navodnjavanja, korišćenja ovlaživača, aeracije vode, procesa hlađenja korišćenjem tokova otvorene vode, procesa pranja (npr. pranje automobila)", objasnila je dr Maris.
Kako infekcija nastaje?
Prema njenim rečima, infekcija nastaje kada osetljiva osoba duboko udahne kontaminirane aerosole, a podložnost osobe za infekciju zavisi od različitih faktora, uključujući pol i godine, imunitet i drugo, na primer, pušenje.
Odgovarajući na pitanje koliko je legionela česta pojava u bolnicama i koliko su pacijenti ugroženi, dr Maris rekla je da na teritoriji Beograda nisu zabeleženi slučajevi obolevanja od legionarske bolesti povezani sa pružanjem zdravstvene zaštite.
"Prema podacima Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, nastanak infekcije među slučajevima prijavljenim u zemljama EU u 2018. godini se može povezati u 72 odsto sa zajednicom, 20 odsto sa putovanjem, 6 odsto sa pružanjem zdravstvene zaštite, a svega 2 odsto je u pitanju ostalo. Na teritoriji Beograda legionarska bolest se jako retko registruje, poslednji slučaj je zabeležen 2020. godine i to je bio samo jedan registrovan slučaj obolevanja u toj godini. Od 2021. do juna ove godine u Beogradu nije zabeležen nijedan slučaj ovog oboljenja", navele je epidemiološkinja Maris.
Pacijent se šalje na testiranje ukoliko lekar nakon pregleda, urađenih laboratorijskih analiza i postavljene dijagnoze pneumonije postavi sumnju na legionarsku bolest.
Analiza se može obavliti u laboratoriji Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kao i u laboratoriji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, gde se vrši ispitivanje prisustva legionele u vodi ili u brisevima.
"Legionarsku bolest karakteriše teška penumonija, a simptomi koji ukazuju su visoka temperatura, bol u mišićima, jeza, uporan kašalj (suv), bolovi u grudima, teškoće sa disanjem, zbunjenost, dijareja, gubitak apetita. Leči se primenom antibiotika, dok se kod pontijačne groznice obično antibiotici ne primenjuju, jer i bez njih dolazi do samoizlečenja. Posle preležane legionarske bolesti, pacijenti se uglavnom oporavljaju bez posledica, ali nekada mogu biti prisustne dugoročne posledice: restriktivna plućna bolest, slabost i umor, neurološki problem, loša memorija i koncentracija, retrogradna amnezija (gubitak pamćenja) i cerebelarna disfunkcija, koja izaziva probleme sa ravnotežom, motoričkom kontrolom. Kod ove bolesti smrtnost je 10 odsto", objasnila je sagovornica Danasa.
Ipak, oni koji jednom preleže ovu bolest ne znači da je neće dobiti ponovo.
Veći rizik za obolevanje od legionarske bolesti imaju osobe: muškog pola (dve trećine svih slučajeva), starosti preko 50 godina, pušači, osobe sa oslabljenim imunitetom i sa hroničnim oboljenjima.
Pročitaj još
Klima uređaje redovno održavati
Prema rečima pulmološkinje prim dr Tatjane Radosavljević, ukoliko se klima uređaji ne održavaju redovno, odnosno dva do tri puta godišnje, u njima se zadržavaju, pre svega, mikroorganizmi, koji kada klima radi mogu da dolaze do naših respiratornih puteva i da izazivaju ozbiljne bolesti.
"Jedna od bolesti koja se zove legionarska bolest je upravo tako i otkrivena prošlog veka u jednom hotelu u kome su se sakupljali legionari. Primećeno je da je vrlo ozbiljna upala pluća nastala kod velikog broja njih. Kada su se epidemiološke službe uključile videle su da su iza svega toga bili nedovoljno čišćeni klima uređaji", govorila je dr Radosavljević za TV Prva i dodala da su klima uređaji pogodno mesto i za koksaki virus, kao i za alergije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Bakterije u ustima mogle bi da budu povezane sa brzinom razmišljanja
12.10.2026.•
0
Novo istraživanje naučnika iz Velike Britanije i Belgije otkrilo je moguću povezanost između određenih bakterija na jeziku i brzine kojom ljudski mozak obrađuje informacije.
Institut "Dedinje" postaje edukativni centar
11.10.2026.•
0
Direktor Nacionalnog instituta za srce i krvne sudove "Dedinje" Milovan Bojić izjavio je da taj institut postaje edukativni centar za lekare iz celog sveta.
Žene trpe više bolova od muškaraca
11.10.2026.•
4
Žene osećaju više bolova nego muškarci, bez obzira na to koji deo tela je u pitanju, pokazalo je veliko međunarodno istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "Nature Medicine".
Naučnici otkrili ozbiljne nedostatke u istraživanjima o suplementima kolagena
11.10.2026.•
0
Suplementi kolagena, koji se sve češće promovišu kao sredstvo za usporavanje starenja kože, možda nisu ni približno toliko efikasni koliko tvrde njihovi proizvođači.
Naučnici otkrili mesto u Italiji u kojem žene žive izuzetno dugo
11.10.2026.•
0
U malom planinskom mestu Bolotana na Sardiniji, u Italiji, naučnici su otkrili izuzetno visoku stopu dugovečnosti, posebno među ženama.
Skoro polovina muškaraca do 50. godine počinje da ćelavi
11.10.2026.•
1
Kosa je jedna od karakteristika koje definišu sisare. Ona nas greje, štiti kožu od sunca, a na ljudskom temenu raste duže i gušće nego gotovo bilo gde drugde na telu.
Najzdravije namirnice iz japanske kuhinje koje bi trebalo češće da koristimo
11.10.2026.•
0
Japanska kuhinja mnogo je više od sušija i ramena.
Koliko je vremena potrebno vašem telu da svari hranu?
11.10.2026.•
1
Da li ste se ikada zapitali koliko je vremena potrebno da se hrana svari?
Ispiranje nosa slanim rastvorom može skratiti prehladu za dva dana
10.10.2026.•
2
Obična prehlada u proseku traje oko devet dana, a lek koji može jednostavno da je zaustavi ne postoji.
SZO ne preporučuje lekove protiv gojaznosti deci mlađoj od 10 godina
08.10.2026.•
0
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne preporučuje deci mlađoj od 10 godina lekove protiv gojaznosti, uključujući GLP-1 injekcije poput Mounjara i Wegovyja, navodi se u novim globalnim smernicama.
EP podržao inicijativu da se sindrom sagorevanja svrsta u profesionalna oboljenja
07.10.2026.•
0
Evropski parlament podržao je poziv da se sindrom sagorevanja na poslu i druga psihosocijalna oboljenja priznaju kao profesionalne bolesti širom Evropske unije.
Iscrpljeni, a ne znate zašto? Burnout se ne pojavljuje preko noći
07.10.2026.•
0
Kada se stres, obaveze i pritisak gomilaju, a vremena za odmor nema dovoljno, iscrpljenost može početi da utiče na zdravlje i svakodnevni život.
Rak kod mladih sve češća pojava, stručnjaci upozoravaju na životne navike
06.10.2026.•
2
Prema analizi Svetskog fonda za istraživanje raka (WCRF), broj slučajeva sedam vrsta raka među osobama mlađim od 50 godina značajno je porastao u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama i Holandiji.
Smanjen obuhvat vakcinacijom: Velika epidemija malih boginja u SAD, vanredno stanje u delu države Njujork
06.10.2026.•
4
SAD prolaze kroz najtežu godinu s malim boginjama još od 1991. godine, sa skoro 3.900 prijavljenih slučajeva, pokazuju podaci Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).
Čak i veoma sporo trčanje koristi mozgu
05.10.2026.•
1
Čak i veoma sporo trčanje, koje zahteva minimalan napor, moglo bi da bude korisno za mozak.
Promena vremena obroka vikendom povezana sa rizicima za srce kod muškaraca
05.10.2026.•
0
Promena vremena obroka tokom vikenda u odnosu na radne dane mogla bi da bude povezana sa većim rizikom od srčanih bolesti kod muškaraca, pokazuje nova studija objavljena u časopisu "Communications Medicine".
Utvrđeno koliko integralnih žitarica dnevno treba jesti za smanjenje rizika od srčanih bolesti
05.10.2026.•
0
Integralne žitarice važan su deo zdrave ishrane, a velika nova analiza pokazuje koliko bi ih trebalo jesti kako bi se ostvarile koristi za zdravlje srca.
Stara srca postaju biološki mlađa kada se presade mlađim ljudima - i obrnuto
05.10.2026.•
0
Starija srca presađena mlađim ljudima mogu da postanu biološki mlađa, dok mlađa srca u telima starijih primalaca pokazuju znake ubrzanog starenja, pokazuje novo istraživanje.
Mizofonija se prenosi genetski - naučnici pokušavaju da utvrde zašto
05.10.2026.•
0
Mizofonija je stanje zbog kog uobičajeni svakodnevni zvuci, poput žvakanja ili šmrkanja, izazivaju snažnu i negativnu reakciju u mozgu.
Otkrivena prednost kafe bez kofeina u odnosu na onu sa kofeinom
05.10.2026.•
0
Kafa bez kofeina možda ne pruža isti osećaj razbuđivanja, ali bi mogla da ima prednost za mozak koju kafa sa kofeinom nema.
Miris pupka mogao bi da ukaže na Parkinsonovu bolest i kognitivni pad
05.10.2026.•
0
Pupak je prirodno mesto na kojem se skupljaju mrtve ćelije kože, sebum, znoj i bakterije, a njihov spoj stvara karakterističan miris.
Komentari 1
Miodrag
A niko da kaze, sta sa vodom u pivu ili u koka koli ?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar