Tri skrivena znaka da nesvesno škrgućete zubima
Danju ili noću, mnogi od nas škrguću ili stiskaju zube, a da toga nisu ni svesni.
Foto: Pixabay
Evo tri pitanja koja možete postaviti sebi. Da li bar jednom nedeljno:
- osećate bol u slepoočnici, licu, vilici ili blizu uha?
- imate bol pri otvaranju usta ili žvakanju?
- osećate da vam se vilica zaključava, pucketa ili zaglavi?
Ako ste makar jednom odgovorili sa "da", možda škrgućete ili stiskate zube (što se naziva bruksizam).
Zašto to radimo? I može li da se zaustavi? Šta se dešava kada stiskate ili škrgućete?
Stiskanje ili škrgutanje zubima je nehotično. Nesvesno aktiviramo mišiće za žvakanje, zatežemo ili pomeramo donju vilicu i zatežemo zube zajedno ili ih trljamo jedne o druge.
Skoro jedan od šest ljudi to radi tokom sna, a jedan od četiri dok je budan.
Škrgutanje zubima dok spavate proizvodi prepoznatljiv zvuk. (Ako delite krevet s nekim, možda vam on može reći nešto o tome.)
Da li je to loše za vas?
Blago i povremeno škrgutanje ili stiskanje obično nije problem. Ali ako to radite često ili veoma snažno, ova navika može izazvati mnoge probleme sa zubima, zglobovima vilice i mišićima, ometati san i doprineti tenzijskim glavoboljama ili bolu u uhu.
Ti problemi mogu postati bolni i skupi za lečenje.
Vremenom takođe mogu izazvati pucanje i lomljenje zuba.
Zašto stiskam ili škrgućem zubima?
Obično je u pitanju kombinacija fizičkih, mentalnih i životnih faktora. Veća je verovatnoća da ćete škrgutati zubima ako:
- pod stresom ste, anksiozni ili depresivni;
- uzimate određene lekove, poput onih za šizofreniju, psihozu ili depresiju;
- unosite previše kofeina, nikotina i/ili alkohola;
- imate prekinut san, uključujući neočekivane zvuke poput notifikacija s telefona.
Takođe postoji snažna veza sa apnejom u snu - stanjem koje prekida disanje tokom sna i uskraćuje kiseonik mozgu i telu.
Nizak nivo kiseonika pokreće otpuštanje hormona stresa. Oni ubrzavaju rad srca i izazivaju spazme u mišićima, što može pojačati škrgutanje i stiskanje.
Može li moj zubar da vidi da to radim?
Zubar će obično proveriti vaše zdravstvene probleme i koje lekove pijete. Možda će vas pitati da li imate bolove u vilici, glavobolje, poteškoće pri žvakanju ili kočenje vilice. Takođe vas mogu pitati o vašem snu.
U ustima će tražiti:
- zube ili plombe koji su oštećeni ili istrošeni,
- belu liniju unutar obraza i talasaste tragove na jeziku - nastaju kada se obrazi i jezik zaglave među zubima tokom škrgutanja,
- povučeno zubno meso,
- klimave zube i
- zube koji su se pomerili sa svog mesta.
Istrošeni zubi mogu takođe biti znak refluksa kiseline, jer želudačna kiselina omekšava gleđ, što ubrzava trošenje zuba.
Šta mogu da uradim povodom toga?
Stiskanje i škrgutanje zubima mogu se kontrolisati. Vaš lekar može pomoći da identifikujete uzroke i upravljate simptomima.
Lekar može pregledati vaše lekove i proveriti potencijalne osnovne probleme, kao što su refluks, artritis vilice ili apneja u snu.
Možete zatražiti test spavanja (polisomnografiju) - to je zlatni standard za dijagnostikovanje poremećaja sna.
Lekar će postaviti pitanja o snu, umoru i da li zaspite tokom dnevnih aktivnosti.
Fizioterapeut koji se bavi bolovima u vilici može pomoći kod kočenja vilice, škljocanja ili tenzijskih glavobolja kroz vežbe i istezanje.
Lekovi protiv bolova takođe mogu pomoći.
Zubar može preporučiti noćni štitnik ili okluzalnu udlagu - akrilne ili najlonske proteze koje se prave po meri i stavljaju preko gornjih zuba (slično kao sportski štitnik, ali manji).
Ako ovo ne pomogne, neki ljudi razmatraju botoks koji blokira signale za kontrakciju mišića vilice - smanjuje stiskanje i bol.
Međutim, botoks je skup, nije delotvoran za sve i kratko traje, pa zahteva česte posete neurologu ili posebno obučenom zubaru.
Pročitaj još
Zaključak
Ako mislite da škrgućete i stiskate zube, razgovor sa lekarom ili zubarom je najbolji prvi korak, piše ScienceAlert.
Ali imajte na umu - fizioterapija, noćni štitnici i lekovi leče posledice, a ne uzroke. Zato vredi razmisliti o načinima da smanjite stres i razvijete zdrave navike spavanja.
Jednostavne promene poput manje kofeina i alkohola i isključivanja uređaja noću mogu poboljšati vaše zdravlje i pomoći da izbegnete bol i skupe tretmane.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Studija: Prekomerna težina povećava rizik od vaskularne demencije
27.01.2026.•
1
Prekomerna težina značajno povećava rizik od razvoja vaskularne demencije, prema najnovijoj studiji naučnika u Velikoj Britaniji i Danskoj, preneo je Euronews.
Minaqua pod lupom struke: Mineralna voda sa stručnom potvrdom kvaliteta
27.01.2026.•
0
Kompanija BB MINAQUA, proizvođač prirodne mineralne vode, već godinama opravdava poverenje potrošača zahvaljujući kvalitetu i jedinstvenom mineralnom sastavu svoje vode.
Pametne pilule bi mogle da prijave da li ih pacijenti uzimaju
25.01.2026.•
1
Eksperimentalna tableta može da pošalje signal da je progutana, tvrde istraživači.
Studija: Jedno antitelo može da prepolovi broj migrena
25.01.2026.•
0
Nespecifično antitelo fremanezumab može da smanji za 50 odsto broj napada migrene kod dece, pokazala je najnovija međunarodna klinička studija u kojoj je učestvovao IRCCS San Rafaele u Rimu.
Rak i Alchajmerova bolest retko kad dolaze istovremeno - naučnici istraživali zašto
25.01.2026.•
0
Decenijama su istraživači primećivali da se rak i Alchajmerova bolest retko javljaju kod iste osobe, što je podstaklo nagađanja da jedno stanje možda pruža određeni stepen zaštite od drugog.
Hrvatska uvodi obaveznu vakcinaciju protiv HPV-a
25.01.2026.•
4
Od sledeće godine u Hrvatskoj bi vakcinacija protiv humanog papiloma virusa (HPV) trebalo da bude obavezna, nakon zakonskih izmena koje se planiraju u drugom kvartalu ove godine.
Nije svako sedenje isto: Jedna vrsta je povezana sa boljim zdravljem mozga
25.01.2026.•
1
Prekomerno sedenje nije dobro za fizičko ni mentalno zdravlje osobe, ali postoji vrsta sedentarnog ponašanja koja možda ne smanjuje naš mozak niti utiče na kogniciju u istoj meri kao druge vrste sedenja.
Naučnici su pokušali da prošire grip - ali nisu uspeli, evo zašto
25.01.2026.•
1
Grupa volontera provela je dane zaključana u maloj hotelskoj sobi sa ljudima aktivno zaraženim gripom. Igrali su igre, delili predmete i zajedno vežbali u uslovima osmišljenim da pomognu širenju virusa.
Često uzimate kafu za poneti? Ovo su skriveni rizici koje nosi vruća kafa iz papirnih čaša
24.01.2026.•
2
Čini se da je već prodrla i u naša tela, jer su je istraživanja otkrila u arterijama, reproduktivnim organima, pa čak i u mozgu.
Bebe na zimskom vazduhu: Kako pedijatri ocenjuju skandinavsku praksu
24.01.2026.•
8
Praksa da bebe spavaju napolju, na temperaturama ispod nule, u zemljama poput Švedske, Danske, Islanda i Finske često izaziva čuđenje i nevericu kod roditelja u Srbiji.
SAD napustile Svetsku zdravstvenu organizaciju
23.01.2026.•
16
SAD su završile proces povlačenja iz Svetske zdravstvene organizacije, godinu dana od kada je američki predsednik Donald Tramp objavio da prekida članstvo koje je trajalo 78 godina.
Manje slučajeva gripa, među obolelima najviše dece
22.01.2026.•
0
U Srbiji je od 12. do 18. januara zabeleženo 11.483 slučaja oboljenja sličnih gripu, što je za 15,6 odsto niže u poređenju sa prethodnom nedeljom, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Ovo su znaci da ne pijete dovoljno vode
22.01.2026.•
0
Voda je osnovna potreba organizma, ali i jedna od navika koju najlakše zanemarujemo.
Rak grlića materice: Smanjena stopa smrtnosti, važna vakcinacija
21.01.2026.•
1
U toku je Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. To je jedini malignitet koji možemo da sprečimo imunizacijom, uz redovne preglede. Nažalost, Srbija je među vodećim evropskim zemljama po broju obolelih.
O trošku RFZO: Devojčici iz Srbije istovremeno presađeni bubreg i jetra u Italiji
21.01.2026.•
4
Sedmogodišnjoj devojčici iz Srbije uspešno su istovremeno transplantirani jetra i bubreg na klinici u Italiji, a o trošku RFZO.
Detoks posle praznika: Kako jod pomaže metabolizmu da se oporavi?
21.01.2026.•
0
Nakon prazničnog perioda i povećanog unosa hrane sa praznične trpeze, mnogi traže načine da "resetuju" organizam. Dok se najčešće govori o nekim vrstama dijeta, često se zaboravlja jedan važan element - jod.
Studija objasnila zašto se neki ljudi opiju a da nisu popili ni kap alkohola
19.01.2026.•
1
Naučnici su potvrdili u najvećoj studiji te vrste da su bakterije, a ne gljivice, glavni krivci za sindrom auto-pivare, retko medicinsko stanje u kom ljudi postaju pijani nakon jela, iako nisu konzumirali alkohol.
Konzumiranje podgrejane testenine možda je bolje od sveže pripremljene
18.01.2026.•
4
Viralni trik sa društvenih mreža tvrdi da je jučerašnja testenina bolja za šećer u krvi nego sveže kuvana porcija - i stručnjaci kažu da iza toga zaista stoji neka nauka.
VIDEO: Astronauti se vraćaju na Zemlju sa trajnim promenama u mozgu
18.01.2026.•
1
Provođenje vremena u bestežinskom okruženju mikrogravitacije može imati dramatične efekte na ljudsko telo.
Studija: Tetovaže utiču na imuni sistem
18.01.2026.•
1
Tetoviranje može da ostavi trajni trag ne samo na koži, već i na imunom sistemu, pokazuje međunarodna studija u kojoj su učestvovali istraživači Biološkog centra Češke akademije nauka.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar