Tri skrivena znaka da nesvesno škrgućete zubima
Danju ili noću, mnogi od nas škrguću ili stiskaju zube, a da toga nisu ni svesni.
Foto: Pixabay
Evo tri pitanja koja možete postaviti sebi. Da li bar jednom nedeljno:
- osećate bol u slepoočnici, licu, vilici ili blizu uha?
- imate bol pri otvaranju usta ili žvakanju?
- osećate da vam se vilica zaključava, pucketa ili zaglavi?
Ako ste makar jednom odgovorili sa "da", možda škrgućete ili stiskate zube (što se naziva bruksizam).
Zašto to radimo? I može li da se zaustavi? Šta se dešava kada stiskate ili škrgućete?
Stiskanje ili škrgutanje zubima je nehotično. Nesvesno aktiviramo mišiće za žvakanje, zatežemo ili pomeramo donju vilicu i zatežemo zube zajedno ili ih trljamo jedne o druge.
Skoro jedan od šest ljudi to radi tokom sna, a jedan od četiri dok je budan.
Škrgutanje zubima dok spavate proizvodi prepoznatljiv zvuk. (Ako delite krevet s nekim, možda vam on može reći nešto o tome.)
Da li je to loše za vas?
Blago i povremeno škrgutanje ili stiskanje obično nije problem. Ali ako to radite često ili veoma snažno, ova navika može izazvati mnoge probleme sa zubima, zglobovima vilice i mišićima, ometati san i doprineti tenzijskim glavoboljama ili bolu u uhu.
Ti problemi mogu postati bolni i skupi za lečenje.
Vremenom takođe mogu izazvati pucanje i lomljenje zuba.
Zašto stiskam ili škrgućem zubima?
Obično je u pitanju kombinacija fizičkih, mentalnih i životnih faktora. Veća je verovatnoća da ćete škrgutati zubima ako:
- pod stresom ste, anksiozni ili depresivni;
- uzimate određene lekove, poput onih za šizofreniju, psihozu ili depresiju;
- unosite previše kofeina, nikotina i/ili alkohola;
- imate prekinut san, uključujući neočekivane zvuke poput notifikacija s telefona.
Takođe postoji snažna veza sa apnejom u snu - stanjem koje prekida disanje tokom sna i uskraćuje kiseonik mozgu i telu.
Nizak nivo kiseonika pokreće otpuštanje hormona stresa. Oni ubrzavaju rad srca i izazivaju spazme u mišićima, što može pojačati škrgutanje i stiskanje.
Može li moj zubar da vidi da to radim?
Zubar će obično proveriti vaše zdravstvene probleme i koje lekove pijete. Možda će vas pitati da li imate bolove u vilici, glavobolje, poteškoće pri žvakanju ili kočenje vilice. Takođe vas mogu pitati o vašem snu.
U ustima će tražiti:
- zube ili plombe koji su oštećeni ili istrošeni,
- belu liniju unutar obraza i talasaste tragove na jeziku - nastaju kada se obrazi i jezik zaglave među zubima tokom škrgutanja,
- povučeno zubno meso,
- klimave zube i
- zube koji su se pomerili sa svog mesta.
Istrošeni zubi mogu takođe biti znak refluksa kiseline, jer želudačna kiselina omekšava gleđ, što ubrzava trošenje zuba.
Šta mogu da uradim povodom toga?
Stiskanje i škrgutanje zubima mogu se kontrolisati. Vaš lekar može pomoći da identifikujete uzroke i upravljate simptomima.
Lekar može pregledati vaše lekove i proveriti potencijalne osnovne probleme, kao što su refluks, artritis vilice ili apneja u snu.
Možete zatražiti test spavanja (polisomnografiju) - to je zlatni standard za dijagnostikovanje poremećaja sna.
Lekar će postaviti pitanja o snu, umoru i da li zaspite tokom dnevnih aktivnosti.
Fizioterapeut koji se bavi bolovima u vilici može pomoći kod kočenja vilice, škljocanja ili tenzijskih glavobolja kroz vežbe i istezanje.
Lekovi protiv bolova takođe mogu pomoći.
Zubar može preporučiti noćni štitnik ili okluzalnu udlagu - akrilne ili najlonske proteze koje se prave po meri i stavljaju preko gornjih zuba (slično kao sportski štitnik, ali manji).
Ako ovo ne pomogne, neki ljudi razmatraju botoks koji blokira signale za kontrakciju mišića vilice - smanjuje stiskanje i bol.
Međutim, botoks je skup, nije delotvoran za sve i kratko traje, pa zahteva česte posete neurologu ili posebno obučenom zubaru.
Pročitaj još
Zaključak
Ako mislite da škrgućete i stiskate zube, razgovor sa lekarom ili zubarom je najbolji prvi korak, piše ScienceAlert.
Ali imajte na umu - fizioterapija, noćni štitnici i lekovi leče posledice, a ne uzroke. Zato vredi razmisliti o načinima da smanjite stres i razvijete zdrave navike spavanja.
Jednostavne promene poput manje kofeina i alkohola i isključivanja uređaja noću mogu poboljšati vaše zdravlje i pomoći da izbegnete bol i skupe tretmane.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
3
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
0
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Mart posvećen multiplom mijelomu: Važnost prve linije terapije i rane dijagnostike
10.03.2026.•
0
U Beogradu će od 13. do 14. marta, po prvi put u ovom delu Balkana, biti održan edukativni sastanak Internacionalnog društva za multipli mijelom.
Kako ishrana i suplementacija direktno utiču na nivo energije
10.03.2026.•
0
Održavanje visokog nivoa energije tokom dana nije pitanje sreće, već biologije.
Postoje li zaista brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže
10.03.2026.•
0
Da li ste ikada čuli da neko za sebe tvrdi da ima "brz" metabolizam? To obično znači da može da jede šta god želi bez dobijanja na težini.
Studija sugeriše: Vegetarijanska ishrana smanjuje rizik od pet vrsta raka
08.03.2026.•
2
Studija je utvrdila da vegetarijanci imaju 21 odsto manji rizik od raka pankreasa i 12 odsto smanjen rizik od raka prostate.
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i za to nisu krivi samo telefoni
08.03.2026.•
0
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i to postaje kriza.
Po prvi put u laboratoriji uzgojeni potpuno funkcionalni folikuli dlake
08.03.2026.•
0
Korak smo bliže pronalaženju pravog leka za ćelavost. Po prvi put naučnici su u laboratoriji stvorili funkcionalne folikule dlake koji prirodno prolaze kroz periode rasta.
Ljudi nemaju sezonu parenja - ovo su razlozi
08.03.2026.•
2
Za razliku od rike jelena ili prolećne pomame crvenih lisica, ljudi ne stavljaju rogove niti čekaju da procvetaju prve voćke pre nego što pređu na stvar.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar