Osobe koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji jedna caka

Autor: 021.rs

Život

29.01.2026.

04:40

Ljudi koji ne jedu meso mogu imati manju verovatnoću nego mesožderi da dožive 100 godina, prema nedavnoj studiji.

Osobe koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji jedna caka

Foto: Pixabay

Ali pre nego što preispitate svoju biljnu ishranu, u ovim nalazima ima više nego što se na prvi pogled čini.

Istraživanje je pratilo preko 5.000 kineskih odraslih osoba starosti 80 godina i više, koji su učestvovali u Kineskoj longitudinalnoj studiji zdravog starenja, nacionalno reprezentativnoj studiji koja je započeta 1998.

Do 2018. godine, oni čija je ishrana bila bez mesa imali su manju verovatnoću da postanu stogodišnjaci u poređenju sa osobama koje jedu meso.

Na prvi pogled, ovo izgleda kao da protivreči decenijama istraživanja koja pokazuju da su biljne dijete dobre za zdravlje. Vegetarijanske dijete, na primer, dosledno su povezane sa nižim rizicima od bolesti srca i moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Ove koristi delimično dolaze od veće konzumacije vlakana i nižeg unosa zasićenih masti, piše ScienceAlert.

Dakle, šta se ovde dešava? Pre nego što se donesu čvrsti zaključci, treba razmotriti nekoliko važnih faktora.

Potrebe vašeg tela se menjaju kako starite

Ova studija je bila fokusirana na odrasle osobe starosti 80 godina i više, čije se nutritivne potrebe znatno razlikuju od potreba mlađih ljudi. Kako starimo, fiziološke promene utiču i na količinu hrane koju jedemo i na nutrijente koji su nam potrebni. Potrošnja energije opada, dok mišićna masa, gustina kostiju i apetit često opadaju. Ove promene povećavaju rizik od neuhranjenosti i slabosti.

Većina dokaza o zdravstvenim prednostima dijeta bez mesa dolazi iz studija na mlađim odraslima, a ne na slabim starijim populacijama. Neka istraživanja sugerišu da stariji ljudi koji ne jedu meso imaju veći rizik od preloma zbog manjeg unosa kalcijuma i proteina.

U kasnijim godinama života, nutritivni prioriteti se menjaju. Umesto fokusiranja na prevenciju dugoročnih bolesti, cilj postaje održavanje mišićne mase, sprečavanje gubitka telesne težine i osiguranje da svaki zalogaj donosi obilje nutrijenata.

Zato nalazi studije mogu više da odražavaju nutritivne izazove starosti, nego bilo kakav inherentan problem sa biljnom ishranom. Ključno je istaći da to ne umanjuje dobro poznate zdravstvene prednosti ovih dijeta za mlađe i zdravije odrasle osobe.

Evo jedne ključne pojedinosti: manja verovatnoća da dožive 100 godina među osobama koje ne jedu meso primećena je samo kod neuhranjenih učesnika. Takva veza nije pronađena kod starijih odraslih osoba sa zdravom telesnom težinom.

Biti pothranjen u starijem dobu već je snažno povezano sa povećanim rizikom od slabosti i smrti. Telesna težina se, dakle, čini kao ključni faktor u objašnjavanju ovih nalaza.

Vredno je zapamtiti da je ovo bila opservaciona studija, što znači da pokazuje povezanosti, a ne uzroke i posledice. Samo zato što se dve stvari dešavaju zajedno ne znači da jedna uzrokuje drugu.

Nalazi se takođe poklapaju sa tzv. "paradoksom gojaznosti" u starosti, gde je nešto viša telesna težina često povezana sa boljim preživljavanjem u kasnijim godinama.

Značajno je i to što smanjena verovatnoća da se doživi 100 godina među osobama koje ne jedu meso nije uočena kod onih koji u svoju ishranu uključuju ribu, mlečne proizvode ili jaja. Ove namirnice sadrže nutrijente ključne za očuvanje zdravlja mišića i kostiju, uključujući visokokvalitetne proteine, vitamin B12, kalcijum i vitamin D.

Starije osobe koje su sledile ovakve dijete imale su podjednaku verovatnoću da dožive 100 godina kao i mesožderi. Istraživači su sugerisali da umerene količine namirnica životinjskog porekla mogu pomoći u sprečavanju neuhranjenosti i gubitka mišićne mase u vrlo starom dobu, za razliku od striktno biljnih dijeta.

Šta ovo znači za zdravo starenje

Umesto da se fokusiramo na to da li je jedna dijeta univerzalno bolja od druge, ključna poruka je da ishrana treba da bude prilagođena životnom dobu. Energetske potrebe opadaju sa godinama (zbog smanjene osnovne potrošnje energije), ali se neki nutritivni zahtevi povećavaju.

Starije osobe i dalje zahtevaju dovoljno proteina, vitamina B12, kalcijuma i vitamina D, posebno radi očuvanja mišićne mase i prevencije slabosti. U starijem dobu, sprečavanje neuhranjenosti i gubitka težine često postaje važnije od prevencije hroničnih bolesti na duže staze.

Biljne dijete i dalje mogu biti zdrav izbor, ali mogu zahtevati pažljivo planiranje i u nekim slučajevima suplementaciju kako bi se osigurala nutritivna adekvatnost, naročito u kasnijim godinama života.

Zaključak je da se naše nutritivne potrebe u 90-im godinama mogu znatno razlikovati od onih u 50-im, i saveti o ishrani bi trebalo da odražavaju te promene kroz životni vek. Ono što sada funkcioniše za vas možda će zahtevati prilagođavanje kako starite - i to je potpuno normalno.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

meso dugovečnost

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.