Osobe koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji jedna caka
Ljudi koji ne jedu meso mogu imati manju verovatnoću nego mesožderi da dožive 100 godina, prema nedavnoj studiji.
Foto: Pixabay
Ali pre nego što preispitate svoju biljnu ishranu, u ovim nalazima ima više nego što se na prvi pogled čini.
Istraživanje je pratilo preko 5.000 kineskih odraslih osoba starosti 80 godina i više, koji su učestvovali u Kineskoj longitudinalnoj studiji zdravog starenja, nacionalno reprezentativnoj studiji koja je započeta 1998.
Do 2018. godine, oni čija je ishrana bila bez mesa imali su manju verovatnoću da postanu stogodišnjaci u poređenju sa osobama koje jedu meso.
Na prvi pogled, ovo izgleda kao da protivreči decenijama istraživanja koja pokazuju da su biljne dijete dobre za zdravlje. Vegetarijanske dijete, na primer, dosledno su povezane sa nižim rizicima od bolesti srca i moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Ove koristi delimično dolaze od veće konzumacije vlakana i nižeg unosa zasićenih masti, piše ScienceAlert.
Dakle, šta se ovde dešava? Pre nego što se donesu čvrsti zaključci, treba razmotriti nekoliko važnih faktora.
Potrebe vašeg tela se menjaju kako starite
Ova studija je bila fokusirana na odrasle osobe starosti 80 godina i više, čije se nutritivne potrebe znatno razlikuju od potreba mlađih ljudi. Kako starimo, fiziološke promene utiču i na količinu hrane koju jedemo i na nutrijente koji su nam potrebni. Potrošnja energije opada, dok mišićna masa, gustina kostiju i apetit često opadaju. Ove promene povećavaju rizik od neuhranjenosti i slabosti.
Većina dokaza o zdravstvenim prednostima dijeta bez mesa dolazi iz studija na mlađim odraslima, a ne na slabim starijim populacijama. Neka istraživanja sugerišu da stariji ljudi koji ne jedu meso imaju veći rizik od preloma zbog manjeg unosa kalcijuma i proteina.
U kasnijim godinama života, nutritivni prioriteti se menjaju. Umesto fokusiranja na prevenciju dugoročnih bolesti, cilj postaje održavanje mišićne mase, sprečavanje gubitka telesne težine i osiguranje da svaki zalogaj donosi obilje nutrijenata.
Zato nalazi studije mogu više da odražavaju nutritivne izazove starosti, nego bilo kakav inherentan problem sa biljnom ishranom. Ključno je istaći da to ne umanjuje dobro poznate zdravstvene prednosti ovih dijeta za mlađe i zdravije odrasle osobe.
Evo jedne ključne pojedinosti: manja verovatnoća da dožive 100 godina među osobama koje ne jedu meso primećena je samo kod neuhranjenih učesnika. Takva veza nije pronađena kod starijih odraslih osoba sa zdravom telesnom težinom.
Biti pothranjen u starijem dobu već je snažno povezano sa povećanim rizikom od slabosti i smrti. Telesna težina se, dakle, čini kao ključni faktor u objašnjavanju ovih nalaza.
Vredno je zapamtiti da je ovo bila opservaciona studija, što znači da pokazuje povezanosti, a ne uzroke i posledice. Samo zato što se dve stvari dešavaju zajedno ne znači da jedna uzrokuje drugu.
Nalazi se takođe poklapaju sa tzv. "paradoksom gojaznosti" u starosti, gde je nešto viša telesna težina često povezana sa boljim preživljavanjem u kasnijim godinama.
Značajno je i to što smanjena verovatnoća da se doživi 100 godina među osobama koje ne jedu meso nije uočena kod onih koji u svoju ishranu uključuju ribu, mlečne proizvode ili jaja. Ove namirnice sadrže nutrijente ključne za očuvanje zdravlja mišića i kostiju, uključujući visokokvalitetne proteine, vitamin B12, kalcijum i vitamin D.
Starije osobe koje su sledile ovakve dijete imale su podjednaku verovatnoću da dožive 100 godina kao i mesožderi. Istraživači su sugerisali da umerene količine namirnica životinjskog porekla mogu pomoći u sprečavanju neuhranjenosti i gubitka mišićne mase u vrlo starom dobu, za razliku od striktno biljnih dijeta.
Pročitaj još
Šta ovo znači za zdravo starenje
Umesto da se fokusiramo na to da li je jedna dijeta univerzalno bolja od druge, ključna poruka je da ishrana treba da bude prilagođena životnom dobu. Energetske potrebe opadaju sa godinama (zbog smanjene osnovne potrošnje energije), ali se neki nutritivni zahtevi povećavaju.
Starije osobe i dalje zahtevaju dovoljno proteina, vitamina B12, kalcijuma i vitamina D, posebno radi očuvanja mišićne mase i prevencije slabosti. U starijem dobu, sprečavanje neuhranjenosti i gubitka težine često postaje važnije od prevencije hroničnih bolesti na duže staze.
Biljne dijete i dalje mogu biti zdrav izbor, ali mogu zahtevati pažljivo planiranje i u nekim slučajevima suplementaciju kako bi se osigurala nutritivna adekvatnost, naročito u kasnijim godinama života.
Zaključak je da se naše nutritivne potrebe u 90-im godinama mogu znatno razlikovati od onih u 50-im, i saveti o ishrani bi trebalo da odražavaju te promene kroz životni vek. Ono što sada funkcioniše za vas možda će zahtevati prilagođavanje kako starite - i to je potpuno normalno.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Listovi na nogama pozvati su i kao "drugo srce": Zašto su toliko važni?
28.01.2026.•
1
Većina ljudi mišiće listova doživljava isključivo kao pomoć pri hodanju, trčanju ili održavanju ravnoteže.
Tri skrivena znaka da nesvesno škrgućete zubima
27.01.2026.•
0
Danju ili noću, mnogi od nas škrguću ili stiskaju zube, a da toga nisu ni svesni.
Studija: Prekomerna težina povećava rizik od vaskularne demencije
27.01.2026.•
1
Prekomerna težina značajno povećava rizik od razvoja vaskularne demencije, prema najnovijoj studiji naučnika u Velikoj Britaniji i Danskoj, preneo je Euronews.
Minaqua pod lupom struke: Mineralna voda sa stručnom potvrdom kvaliteta
27.01.2026.•
0
Kompanija BB MINAQUA, proizvođač prirodne mineralne vode, već godinama opravdava poverenje potrošača zahvaljujući kvalitetu i jedinstvenom mineralnom sastavu svoje vode.
Pametne pilule bi mogle da prijave da li ih pacijenti uzimaju
25.01.2026.•
1
Eksperimentalna tableta može da pošalje signal da je progutana, tvrde istraživači.
Studija: Jedno antitelo može da prepolovi broj migrena
25.01.2026.•
0
Nespecifično antitelo fremanezumab može da smanji za 50 odsto broj napada migrene kod dece, pokazala je najnovija međunarodna klinička studija u kojoj je učestvovao IRCCS San Rafaele u Rimu.
Rak i Alchajmerova bolest retko kad dolaze istovremeno - naučnici istraživali zašto
25.01.2026.•
0
Decenijama su istraživači primećivali da se rak i Alchajmerova bolest retko javljaju kod iste osobe, što je podstaklo nagađanja da jedno stanje možda pruža određeni stepen zaštite od drugog.
Hrvatska uvodi obaveznu vakcinaciju protiv HPV-a
25.01.2026.•
4
Od sledeće godine u Hrvatskoj bi vakcinacija protiv humanog papiloma virusa (HPV) trebalo da bude obavezna, nakon zakonskih izmena koje se planiraju u drugom kvartalu ove godine.
Nije svako sedenje isto: Jedna vrsta je povezana sa boljim zdravljem mozga
25.01.2026.•
1
Prekomerno sedenje nije dobro za fizičko ni mentalno zdravlje osobe, ali postoji vrsta sedentarnog ponašanja koja možda ne smanjuje naš mozak niti utiče na kogniciju u istoj meri kao druge vrste sedenja.
Naučnici su pokušali da prošire grip - ali nisu uspeli, evo zašto
25.01.2026.•
1
Grupa volontera provela je dane zaključana u maloj hotelskoj sobi sa ljudima aktivno zaraženim gripom. Igrali su igre, delili predmete i zajedno vežbali u uslovima osmišljenim da pomognu širenju virusa.
Često uzimate kafu za poneti? Ovo su skriveni rizici koje nosi vruća kafa iz papirnih čaša
24.01.2026.•
3
Čini se da je već prodrla i u naša tela, jer su je istraživanja otkrila u arterijama, reproduktivnim organima, pa čak i u mozgu.
Bebe na zimskom vazduhu: Kako pedijatri ocenjuju skandinavsku praksu
24.01.2026.•
8
Praksa da bebe spavaju napolju, na temperaturama ispod nule, u zemljama poput Švedske, Danske, Islanda i Finske često izaziva čuđenje i nevericu kod roditelja u Srbiji.
SAD napustile Svetsku zdravstvenu organizaciju
23.01.2026.•
16
SAD su završile proces povlačenja iz Svetske zdravstvene organizacije, godinu dana od kada je američki predsednik Donald Tramp objavio da prekida članstvo koje je trajalo 78 godina.
Manje slučajeva gripa, među obolelima najviše dece
22.01.2026.•
0
U Srbiji je od 12. do 18. januara zabeleženo 11.483 slučaja oboljenja sličnih gripu, što je za 15,6 odsto niže u poređenju sa prethodnom nedeljom, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Ovo su znaci da ne pijete dovoljno vode
22.01.2026.•
0
Voda je osnovna potreba organizma, ali i jedna od navika koju najlakše zanemarujemo.
Rak grlića materice: Smanjena stopa smrtnosti, važna vakcinacija
21.01.2026.•
1
U toku je Evropska nedelja prevencije raka grlića materice. To je jedini malignitet koji možemo da sprečimo imunizacijom, uz redovne preglede. Nažalost, Srbija je među vodećim evropskim zemljama po broju obolelih.
O trošku RFZO: Devojčici iz Srbije istovremeno presađeni bubreg i jetra u Italiji
21.01.2026.•
4
Sedmogodišnjoj devojčici iz Srbije uspešno su istovremeno transplantirani jetra i bubreg na klinici u Italiji, a o trošku RFZO.
Detoks posle praznika: Kako jod pomaže metabolizmu da se oporavi?
21.01.2026.•
0
Nakon prazničnog perioda i povećanog unosa hrane sa praznične trpeze, mnogi traže načine da "resetuju" organizam. Dok se najčešće govori o nekim vrstama dijeta, često se zaboravlja jedan važan element - jod.
Studija objasnila zašto se neki ljudi opiju a da nisu popili ni kap alkohola
19.01.2026.•
1
Naučnici su potvrdili u najvećoj studiji te vrste da su bakterije, a ne gljivice, glavni krivci za sindrom auto-pivare, retko medicinsko stanje u kom ljudi postaju pijani nakon jela, iako nisu konzumirali alkohol.
Konzumiranje podgrejane testenine možda je bolje od sveže pripremljene
18.01.2026.•
4
Viralni trik sa društvenih mreža tvrdi da je jučerašnja testenina bolja za šećer u krvi nego sveže kuvana porcija - i stručnjaci kažu da iza toga zaista stoji neka nauka.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar