Osobe koje jedu meso imaju veće šanse da dožive 100 godina, ali postoji jedna caka
Ljudi koji ne jedu meso mogu imati manju verovatnoću nego mesožderi da dožive 100 godina, prema nedavnoj studiji.
Foto: Pixabay
Ali pre nego što preispitate svoju biljnu ishranu, u ovim nalazima ima više nego što se na prvi pogled čini.
Istraživanje je pratilo preko 5.000 kineskih odraslih osoba starosti 80 godina i više, koji su učestvovali u Kineskoj longitudinalnoj studiji zdravog starenja, nacionalno reprezentativnoj studiji koja je započeta 1998.
Do 2018. godine, oni čija je ishrana bila bez mesa imali su manju verovatnoću da postanu stogodišnjaci u poređenju sa osobama koje jedu meso.
Na prvi pogled, ovo izgleda kao da protivreči decenijama istraživanja koja pokazuju da su biljne dijete dobre za zdravlje. Vegetarijanske dijete, na primer, dosledno su povezane sa nižim rizicima od bolesti srca i moždanog udara, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti. Ove koristi delimično dolaze od veće konzumacije vlakana i nižeg unosa zasićenih masti, piše ScienceAlert.
Dakle, šta se ovde dešava? Pre nego što se donesu čvrsti zaključci, treba razmotriti nekoliko važnih faktora.
Potrebe vašeg tela se menjaju kako starite
Ova studija je bila fokusirana na odrasle osobe starosti 80 godina i više, čije se nutritivne potrebe znatno razlikuju od potreba mlađih ljudi. Kako starimo, fiziološke promene utiču i na količinu hrane koju jedemo i na nutrijente koji su nam potrebni. Potrošnja energije opada, dok mišićna masa, gustina kostiju i apetit često opadaju. Ove promene povećavaju rizik od neuhranjenosti i slabosti.
Većina dokaza o zdravstvenim prednostima dijeta bez mesa dolazi iz studija na mlađim odraslima, a ne na slabim starijim populacijama. Neka istraživanja sugerišu da stariji ljudi koji ne jedu meso imaju veći rizik od preloma zbog manjeg unosa kalcijuma i proteina.
U kasnijim godinama života, nutritivni prioriteti se menjaju. Umesto fokusiranja na prevenciju dugoročnih bolesti, cilj postaje održavanje mišićne mase, sprečavanje gubitka telesne težine i osiguranje da svaki zalogaj donosi obilje nutrijenata.
Zato nalazi studije mogu više da odražavaju nutritivne izazove starosti, nego bilo kakav inherentan problem sa biljnom ishranom. Ključno je istaći da to ne umanjuje dobro poznate zdravstvene prednosti ovih dijeta za mlađe i zdravije odrasle osobe.
Evo jedne ključne pojedinosti: manja verovatnoća da dožive 100 godina među osobama koje ne jedu meso primećena je samo kod neuhranjenih učesnika. Takva veza nije pronađena kod starijih odraslih osoba sa zdravom telesnom težinom.
Biti pothranjen u starijem dobu već je snažno povezano sa povećanim rizikom od slabosti i smrti. Telesna težina se, dakle, čini kao ključni faktor u objašnjavanju ovih nalaza.
Vredno je zapamtiti da je ovo bila opservaciona studija, što znači da pokazuje povezanosti, a ne uzroke i posledice. Samo zato što se dve stvari dešavaju zajedno ne znači da jedna uzrokuje drugu.
Nalazi se takođe poklapaju sa tzv. "paradoksom gojaznosti" u starosti, gde je nešto viša telesna težina često povezana sa boljim preživljavanjem u kasnijim godinama.
Značajno je i to što smanjena verovatnoća da se doživi 100 godina među osobama koje ne jedu meso nije uočena kod onih koji u svoju ishranu uključuju ribu, mlečne proizvode ili jaja. Ove namirnice sadrže nutrijente ključne za očuvanje zdravlja mišića i kostiju, uključujući visokokvalitetne proteine, vitamin B12, kalcijum i vitamin D.
Starije osobe koje su sledile ovakve dijete imale su podjednaku verovatnoću da dožive 100 godina kao i mesožderi. Istraživači su sugerisali da umerene količine namirnica životinjskog porekla mogu pomoći u sprečavanju neuhranjenosti i gubitka mišićne mase u vrlo starom dobu, za razliku od striktno biljnih dijeta.
Pročitaj još
Šta ovo znači za zdravo starenje
Umesto da se fokusiramo na to da li je jedna dijeta univerzalno bolja od druge, ključna poruka je da ishrana treba da bude prilagođena životnom dobu. Energetske potrebe opadaju sa godinama (zbog smanjene osnovne potrošnje energije), ali se neki nutritivni zahtevi povećavaju.
Starije osobe i dalje zahtevaju dovoljno proteina, vitamina B12, kalcijuma i vitamina D, posebno radi očuvanja mišićne mase i prevencije slabosti. U starijem dobu, sprečavanje neuhranjenosti i gubitka težine često postaje važnije od prevencije hroničnih bolesti na duže staze.
Biljne dijete i dalje mogu biti zdrav izbor, ali mogu zahtevati pažljivo planiranje i u nekim slučajevima suplementaciju kako bi se osigurala nutritivna adekvatnost, naročito u kasnijim godinama života.
Zaključak je da se naše nutritivne potrebe u 90-im godinama mogu znatno razlikovati od onih u 50-im, i saveti o ishrani bi trebalo da odražavaju te promene kroz životni vek. Ono što sada funkcioniše za vas možda će zahtevati prilagođavanje kako starite - i to je potpuno normalno.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Umor, podočnjaci i loše raspoloženje: Možda je krivac alergija
21.04.2026.•
0
Kijanje koje ne prestaje, zapušen nos, curenje nosa, svrab i suzenje očiju, grebanje u grlu, kašalj i loš san.
Razvijena nova metoda za vađenje gelera iz srca
20.04.2026.•
1
Stručnjaci sa ruske Vojno-medicinske akademije "S. M. Kirov" patentirali su novu metodu uklanjanja gelera iz srčanog mišića bez zaustavljanja rada srca i bez primene aparata za veštačku cirkulaciju, prenosi Tas.
Određeno vreme za spavanje smanjuje rizik od srčanih bolesti
19.04.2026.•
1
Svako odstupanje od prirodnog ciklusa može da šteti zdravlju srca.
Ćuretina ili piletina: Koja ima više proteina?
19.04.2026.•
5
Kada je reč o nemasnim izvorima proteina, i piletina i ćuretina pružaju slične količine proteina i esencijalnih nutrijenata, kao što su vitamini B grupe, cink i selen. Ali da li je jedan bolji izvor proteina od drugog?
Obeshrabrujući rezultati istraživanja dva nova leka za Alchajmerovu bolest
18.04.2026.•
0
Dva nova leka protiv Alchajmerove bolesti, koja su u ranijim studijama pokazala da mogu usporiti pad kognitivnih sposobnosti, najverovatnije ipak neće doneti značajniju dobit za pacijente, pokazalo je novo istraživanje.
Evo šta se dešava sa vašim telom ako ne spavate šest sati
18.04.2026.•
5
Ukoliko noću spavate manje od šest sati, to bi se moglo negativno odraziti na vaše zdravlje.
Makron mladim Francuzima: Jedan dan u mesecu nemojte da gledate u mobilne telefone
17.04.2026.•
0
Predsednik Francuske Emanuel Makron predložio je mladima da uvedu jedan dan u mesecu kada neće gledati u ekrane mobilnih telefona i posvetiti se čitanju, sportu i stvarima stvarnog života, preneli su francuski mediji.
Ove lekove ne treba piti uz jutarnju kafu
17.04.2026.•
1
Kafa je deo svakodnevne rutine mnogih ljudi. Pruža vam energetski podsticaj potreban za početak dana, a ima i potencijalne zdravstvene prednosti.
Besplatna vakcina protiv HPV-a u Srbiji dostupna i za osobe do 45 godina starosti
16.04.2026.•
2
U Srbiji je proširena besplatna imunizacija protiv humanog papiloma virusa (HPV), koja sada obuhvata i odrasle do 45 godina.
"Večne hemikalije" možda slabe kosti dece
15.04.2026.•
0
Postoji sve veća zabrinutost zbog štete koju izazivaju takozvane "večne hemikalije", a istraživanje je sada povezalo neke od ovih supstanci sa oslabljenim kostima dece.
Previše vitamina D može biti štetno
15.04.2026.•
0
"Sunčani vitamin" može imati i tamnu stranu. Kao što nedostatak vitamina D može dovesti do zdravstvenih problema, tako i njegov višak može.
Naučnici upozoravaju: Autizam kod dece previše često se pogrešno dijagnostikuje
15.04.2026.•
1
Autori nedavno objavljene naučne studije upozoravaju da se autizam kod dece previše često pogrešno dijagnostikuje što odvlači resurse od onih kojima je podrška najpotrebnija.
Engleska zabranjuje nezdravu hranu u školama u borbi protiv gojaznosti dece
13.04.2026.•
1
Vlada u Velikoj Britaniji najavila je nove mere kojima će hrana sa visokim sadržajem šećera i pržena hrana biti uklonjena iz školskih menija, u okviru šire strategije za smanjenje gojaznosti kod dece.
Mišići imaju svoju vrstu "pamćenja" - evo kako ono funkcioniše
13.04.2026.•
2
Bilo da je u pitanju vožnja bicikla ili pletenje džempera, postoje neki zadaci koje radite bez razmišljanja.
Naučnici su možda pronašli novi uzrok visokog krvnog pritiska, ali i način da se leči
13.04.2026.•
2
Nova studija je pronašla dokaze da određeni region mozga može doprinositi nekim slučajevima visokog krvnog pritiska. I što je važno, možda postoji i način da se to preokrene.
Kuvanje vas čuva od demencije
13.04.2026.•
0
Kuvanje obroka kod kuće je zdravije za vas u poređenju sa jelom napolju, naručivanjem hrane ili oslanjanjem na zamrznute obroke, i dokazano pomaže u smanjenju rizika od dijabetesa tipa 2, gojaznosti i srčanih bolesti.
Trećina anketiranih žena samoinicijativno ide na preventivne preglede ginekoloških karcinoma
12.04.2026.•
1
Organizovanom skriningu raka dojke i ginekoloških maligniteta odazvalo bi se većina žena u Srbiji, pokazalo je nacionalno istraživanje u okviru kampanje "Ne bez nje.
Studija: Ishrana može pogoršati (i ublažiti) simptome alergije
12.04.2026.•
0
Alergijski rinitis (AR), poznat i kao polenska groznica, alergijska je, zapaljenska reakcija na supstance u vazduhu, uključujući polen, buđ, grinje i perut kućnih ljubimaca.
Urađena prva transplantacija pluća u Srbiji
12.04.2026.•
0
Hirurzi Klinike za grudnu hirurgiju Kliničkog centra Srbije uspešno su obavili prvu transplantaciju pluća u Srbiji a pacijent (42) se dobro oporavlja, objavila je Radio televizija Srbije.
Da li je sedenje prekrštenih nogu zapravo loše za vas?
12.04.2026.•
1
Većini nas je u nekom trenutku prigovoreno zbog toga kako sedimo.
Ljudi alergični na polen drveća mogu očekivati tegobe i tokom aprila
11.04.2026.•
0
Sezona polena počela je ove godine ranije nego uobičajeno zbog toplog vremena, a ljudi osetljivi na polen drveća, posebno breza, mogu očekivati pojačane simptome i tokom aprila.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar