Zevanje ima iznenađujući efekat na mozak
Zevanje ima neobičan i neočekivan uticaj na tok tečnosti koja štiti mozak, otkriva nedavna studija, iako još nije jasno kakav bi mogao biti uticaj ove promene.
Foto: Pixabay
Prema istraživačima sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Australiji, nalazi bi mogli da pruže ključni trag u razumevanju zašto su ljudi (i mnoge druge vrste) razvili sposobnost zevanja.
Istraživački tim koristio je magnetnu rezonancu (MRI) kako bi snimio glave i vratove 22 zdrava učesnika dok su im govorili da zevaju, duboko dišu, potiskuju zevanje i normalno dišu.
S obzirom na to da zevanje i duboko disanje dele slične mehanizme, istraživači su očekivali da će izgledati slično na snimcima. Iznenađujuće, slike su otkrile ključnu razliku: za razliku od dubokih udisaja, zevanje je slalo cerebrospinalnu tečnost (CSF) dalje od mozga.
"Zevanje je pokretalo pomeranje CSF-a u suprotnom pravcu nego tokom dubokog udisaja. I samo smo sedeli tamo kao - vau, ovo definitivno nismo očekivali", rekao je neuronaučnik Adam Martinak za New Scientist.
Ovo nije zabeleženo u svakom slučaju i javljalo se ređe kod muškaraca, iako istraživači upozoravaju da je to možda posledica smetnji koje izaziva sam skener.
Analiza je takođe pokazala da su i duboki udisaji i zevanje povećavali protok krvi koja izlazi iz mozga, stvarajući više prostora za dolazak sveže krvi.
Protok krvi nije menjao pravac tokom zevanja. Ipak, tokom početnih faza zevanja, protok krvi kroz karotidne arterije koji ulazi u mozak porastao je za oko trećinu, što pruža potencijalne dokaze za više razloga postojanja ovog ponašanja.
Pored toga, svi učesnici imali su jedinstvene obrasce zevanja koje su precizno ponavljali svaki put kada bi zevali. To je znak da svako od nas ima sopstveni centralni generator obrazaca koji određuje kako zevamo.
"Ova fleksibilnost bi mogla objasniti varijacije među učesnicima, dok se istovremeno održava prepoznatljiv, individualno specifičan obrazac; i implicira da obrasci zevanja nisu naučeni, već da su urođeni deo neurološkog programiranja", pišu istraživači u svom radu, prenosi ScienceAlert.
Sledeće veliko pitanje jeste - šta sve ovo znači, i zašto se zevanje toliko razlikuje od dubokog disanja kada je reč o CSF-u, tečnosti koja pomaže da centralni nervni sistem funkcioniše pravilno, isporučuje hranljive materije i uklanja otpadne materije.
Jedna od mogućnosti koje istraživači pominju jeste da zevanje ima specifičnu ulogu u "čišćenju" mozga. Druga ideja jeste da je u pitanju neka vrsta funkcije hlađenja mozga.
Zevanje očigledno ima blisku vezu sa mozgom i centralnim nervnim sistemom, veći mozgovi obično znače i duže zevanje, na primer, možda zanimljiv podatak koji možete podeliti sa porodicom ili prijateljima sledeći put kad zevate duže nego obično.
Pročitaj još
Zevanje i dalje ostaje prilično zagonetna pojava sa uglavnom nejasnom svrhom, iako se radi o ponašanju koje se viđa kod mnogih različitih vrsta i koje ima tendenciju da bude "zarazno" među ljudima i životinjama.
"Zevanje izgleda kao vrlo adaptivno ponašanje i dalja istraživanja njegovog fiziološkog značaja mogu biti korisna za razumevanje homeostaze centralnog nervnog sistema", pišu istraživači.
Istraživanje još nije prošlo recenziju, ali je dostupno na sajtu bioRxiv.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Genetika i zdravlje: Koja stanja možete naslediti od roditelja?
14.03.2026.•
0
Iako su brojna zdravstvena stanja posledica načina života ili jednostavno loše sreće, genetika igra ključnu ulogu u sklonosti određenim bolestima.
Kako pravilna ishrana može pomoći u borbi protiv prolećnog umora?
13.03.2026.•
0
Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je u proleće uobičajeno da ljudi osećaju manjak energije, jer je organizmu potrebno vreme da se prilagodi na duže dane i više sunčeve svetlosti.
Psiholozi i psihoterapeuti: U čemu je problem?
13.03.2026.•
4
Već godinu dana vodi se rasprava između Saveza društava psihoterapeuta Srbije i Društva psihologa Srbije.
Često dišemo kroz samo jednu nozdrvu - evo zašto
13.03.2026.•
0
Jedna od najneugodnijih stvari kod bolesti ili sezonskih alergija jeste to što nam se nos začepi.
Srpska naučnica dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine: Tableta namenjena bebama
13.03.2026.•
2
Srpska naučnica Milica Bajčetić dobitnica je regionalne nagrade u oblasti medicine "International Medis Awards for Medical Research" za prvu inovativnu tabletu namenjenu bebama.
Udruženje pacijenata: Bolest bubrega ima 700.000 ljudi u Srbiji, bitno rano otkrivanje i lečenje
12.03.2026.•
0
Hronična bolest bubrega pogađa oko deset odsto svetske populacije, a procenjuje se da u Srbiji sa tim oboljenjem živi oko 700.000 građana, saopštilo je Udruženja pacijenata "Zajedno za novi život".
Fotografija vaše ruke mogla bi otkriti redak zdravstveni poremećaj
12.03.2026.•
0
Gatanje iz dlana možda ne može predvideti vašu budućnost, ali ako okrenete ruku, to bi moglo otkriti ključne informacije o tome koliko dugo biste mogli živeti.
U Srbiji počinje sprovođenje TAVI procedure kod dece o trošku RFZO
12.03.2026.•
0
Minimalno invazivna TAVI metoda zamene aortnog zaliska prvi put u Srbiji će početi da se primenjuje kod dece.
Koliko jagode zapravo imaju vitamina?
12.03.2026.•
2
Jagode su jedno od najpopularnijih prolećnih voća, a osim što su slatke i osvežavajuće, poznate su i po visokom udelu vitamina.
Šta je zdravije: Zeleni čaj ili mača?
12.03.2026.•
2
I zeleni čaj i mača su bogati izvori antioksidanata, sićušnih ali moćnih jedinjenja koja štite vaše ćelije od oštećenja izazvanih reaktivnim jedinjenjima koja se zovu slobodni radikali.
Šta se dešava sa vašim krvnim pritiskom kada smanjite unos soli
12.03.2026.•
0
Većina ljudi konzumira previše soli - oko devet grama dnevno. Smanjenje unosa soli može pomoći u snižavanju krvnog pritiska.
I previše sna može biti štetno po zdravlje
12.03.2026.•
1
Iako se stalno upozorava na opasnosti nedovoljnog sna, retko kad se govori o tome da i previše sna može biti štetno.
Savet gastroenterologa: Ovo je najbolja večera za zdravlje creva
11.03.2026.•
0
Ako želite da unapredite zdravlje creva, saveti gastroenterologa mogu biti od velike pomoći.
U koje vreme treba da prestanete da jedete pre spavanja? Evo šta kaže nauka
11.03.2026.•
2
Obično, kada stručnjaci govore o zdravijim izborima u ishrani, obično se odnose na to šta stavljate - ili ne stavljate - na svoj tanjir.
Ekstremne vrućine sada ograničavaju aktivnosti trećine ljudi na planeti
10.03.2026.•
1
Ekstremne vrućine sada utiču na jednu od tri osobe širom sveta i ograničavaju količinu vremena koju ljudi mogu bezbedno da provode u aktivnostima na otvorenom, pokazala su najnovija istraživanja.
Mart posvećen multiplom mijelomu: Važnost prve linije terapije i rane dijagnostike
10.03.2026.•
0
U Beogradu će od 13. do 14. marta, po prvi put u ovom delu Balkana, biti održan edukativni sastanak Internacionalnog društva za multipli mijelom.
Kako ishrana i suplementacija direktno utiču na nivo energije
10.03.2026.•
0
Održavanje visokog nivoa energije tokom dana nije pitanje sreće, već biologije.
Postoje li zaista brz ili spor metabolizam? Evo šta nauka kaže
10.03.2026.•
0
Da li ste ikada čuli da neko za sebe tvrdi da ima "brz" metabolizam? To obično znači da može da jede šta god želi bez dobijanja na težini.
Studija sugeriše: Vegetarijanska ishrana smanjuje rizik od pet vrsta raka
08.03.2026.•
2
Studija je utvrdila da vegetarijanci imaju 21 odsto manji rizik od raka pankreasa i 12 odsto smanjen rizik od raka prostate.
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i za to nisu krivi samo telefoni
08.03.2026.•
0
Tinejdžeri spavaju manje nego ikada - i to postaje kriza.
Po prvi put u laboratoriji uzgojeni potpuno funkcionalni folikuli dlake
08.03.2026.•
0
Korak smo bliže pronalaženju pravog leka za ćelavost. Po prvi put naučnici su u laboratoriji stvorili funkcionalne folikule dlake koji prirodno prolaze kroz periode rasta.
Komentari 1
Савета
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar