Zevanje ima iznenađujući efekat na mozak
Zevanje ima neobičan i neočekivan uticaj na tok tečnosti koja štiti mozak, otkriva nedavna studija, iako još nije jasno kakav bi mogao biti uticaj ove promene.
Foto: Pixabay
Prema istraživačima sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Australiji, nalazi bi mogli da pruže ključni trag u razumevanju zašto su ljudi (i mnoge druge vrste) razvili sposobnost zevanja.
Istraživački tim koristio je magnetnu rezonancu (MRI) kako bi snimio glave i vratove 22 zdrava učesnika dok su im govorili da zevaju, duboko dišu, potiskuju zevanje i normalno dišu.
S obzirom na to da zevanje i duboko disanje dele slične mehanizme, istraživači su očekivali da će izgledati slično na snimcima. Iznenađujuće, slike su otkrile ključnu razliku: za razliku od dubokih udisaja, zevanje je slalo cerebrospinalnu tečnost (CSF) dalje od mozga.
"Zevanje je pokretalo pomeranje CSF-a u suprotnom pravcu nego tokom dubokog udisaja. I samo smo sedeli tamo kao - vau, ovo definitivno nismo očekivali", rekao je neuronaučnik Adam Martinak za New Scientist.
Ovo nije zabeleženo u svakom slučaju i javljalo se ređe kod muškaraca, iako istraživači upozoravaju da je to možda posledica smetnji koje izaziva sam skener.
Analiza je takođe pokazala da su i duboki udisaji i zevanje povećavali protok krvi koja izlazi iz mozga, stvarajući više prostora za dolazak sveže krvi.
Protok krvi nije menjao pravac tokom zevanja. Ipak, tokom početnih faza zevanja, protok krvi kroz karotidne arterije koji ulazi u mozak porastao je za oko trećinu, što pruža potencijalne dokaze za više razloga postojanja ovog ponašanja.
Pored toga, svi učesnici imali su jedinstvene obrasce zevanja koje su precizno ponavljali svaki put kada bi zevali. To je znak da svako od nas ima sopstveni centralni generator obrazaca koji određuje kako zevamo.
"Ova fleksibilnost bi mogla objasniti varijacije među učesnicima, dok se istovremeno održava prepoznatljiv, individualno specifičan obrazac; i implicira da obrasci zevanja nisu naučeni, već da su urođeni deo neurološkog programiranja", pišu istraživači u svom radu, prenosi ScienceAlert.
Sledeće veliko pitanje jeste - šta sve ovo znači, i zašto se zevanje toliko razlikuje od dubokog disanja kada je reč o CSF-u, tečnosti koja pomaže da centralni nervni sistem funkcioniše pravilno, isporučuje hranljive materije i uklanja otpadne materije.
Jedna od mogućnosti koje istraživači pominju jeste da zevanje ima specifičnu ulogu u "čišćenju" mozga. Druga ideja jeste da je u pitanju neka vrsta funkcije hlađenja mozga.
Zevanje očigledno ima blisku vezu sa mozgom i centralnim nervnim sistemom, veći mozgovi obično znače i duže zevanje, na primer, možda zanimljiv podatak koji možete podeliti sa porodicom ili prijateljima sledeći put kad zevate duže nego obično.
Pročitaj još
Zevanje i dalje ostaje prilično zagonetna pojava sa uglavnom nejasnom svrhom, iako se radi o ponašanju koje se viđa kod mnogih različitih vrsta i koje ima tendenciju da bude "zarazno" među ljudima i životinjama.
"Zevanje izgleda kao vrlo adaptivno ponašanje i dalja istraživanja njegovog fiziološkog značaja mogu biti korisna za razumevanje homeostaze centralnog nervnog sistema", pišu istraživači.
Istraživanje još nije prošlo recenziju, ali je dostupno na sajtu bioRxiv.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Jedna dijeta mogla bi usporiti starenje vašeg mozga za više od dve godine
26.03.2026.•
0
Prilagođena verzija mediteranske dijete nazvana MIND dijeta povezana je sa sporijim starenjem mozga, pokazuje novo istraživanje.
Neki ljudi ne podnose miris slanine, evo šta o tome kaže nauka
26.03.2026.•
0
Slanina je namirnica u kojoj se uživa vekovima, ali početkom 2010-ih njena popularnost dostigla je gotovo kultni status.
Vaša krv krije 10 znakova koliko zapravo brzo starite
26.03.2026.•
0
Iako svi slavimo rođendane svakih 12 meseci (naše hronološko doba), to se ne poklapa uvek sa brzinom kojom se naše telo troši (naše biološko doba).
Za vikend ponovo pomeramo kazaljke: Ovo su načini da sebi to olakšate
26.03.2026.•
5
U noći između subote i nedelje ponovo pomeramo kazaljke i prelazimo na letnje računanje vremena.
Zašto je jod važan za zdravlje žena?
25.03.2026.•
0
Jod je esencijalni mineral koji ima važnu ulogu u funkcionisanju organizma.
Vatikan: Katolicima se mogu presađivati životinjski organi
25.03.2026.•
5
Vatikan je saopštio da se katolicima mogu presađivati životinjski organi i tkiva za lečenje zdravstvenih stanja, budući da postupci koji uključuju genetski modifikovane organe svinja ili krava nastavljaju da se razvijaju
U Srbiji godišnje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma: Najčešće pogađa mlade
24.03.2026.•
1
U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 250 novih slučajeva Hočkinovog limfoma - malignog oboljenja koje najčešće pogađa mlade između 15. i 40. godine.
U Srbiji prošle godine registrovano 410 slučajeva tuberkuloze
24.03.2026.•
0
U Srbiji je u 2025. registrovano 410 osoba obolelih od tuberkuloze, objavio je Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Svetska zdravstvena organizacija: Neprimećena jedna petina slučajeva tuberkuloze u Evropi
23.03.2026.•
1
Evropski region propušta da dijagnostikuje jednu petinu slučajeva tuberkuloze, upozorili su Odeljenje Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu i Evropski centar za prevencviju bolesti i kontrolu.
VIDEO: Sporiji govor bi mogao biti rani znak Alchajmerove bolesti
23.03.2026.•
0
Rani znaci Alchajmerove bolesti mogu biti skriveni u načinu na koji osoba govori, ali još nije jasno koji detalji našeg izražavanja su najkritičniji za dijagnozu.
Zabeleženo skoro 7.000 slučajeva oboljenja sličnih gripu za nedelju dana
22.03.2026.•
0
U Srbiji je od 9. do 15. marta zabeleženo 6.875 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je nešto više u poređenju sa prethodnom nedeljom, objavio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Prvi veštački jednjak uspešno presađen svinji
22.03.2026.•
0
Naučnici iz Velike Britanije prvi put su razvili veštački jednjak u laboratoriji i uspešno ga presadili svinjama, koje su nakon toga normalno mogle da gutaju hranu.
U Napulju za samo jedan dan potvrđena 84 slučaja hepatitisa A, a krive su - dagnje
22.03.2026.•
0
Broj obolelih od hepatitisa A u regionu Napulja dostigao je skoro 150, nakon što su potvrđena 84 slučaja samo u tom gradu, preneli su italijanski mediji.
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije
22.03.2026.•
0
DNK stanovnika Sardinije sadrži gen koji štiti od malarije.
Studija: Krv pitona možda krije lek protiv gojaznosti
22.03.2026.•
8
Naučnici su identifikovali molekul iz krvi burmanskih pitona koji smanjuje apetit kod gojaznih miševa, a koji bi mogao da posluži kao osnova za razvoj novih lekova protiv gojaznosti, navodi se u najnovijoj studiji.
Lekar rangirao: Ovo su najbolnije operacije
22.03.2026.•
0
Iako su medicinski zahvati potpuno neophodni i spasavaju živote, to ne znači da su bezbolni.
Velika studija možda pronašla idealnu količinu kafe za smanjenje stresa
22.03.2026.•
0
Kafa se češće povezuje sa povećanom budnošću, ali nova studija pokazuje da bi mogla pomoći i u smanjenju rizika od razvoja anksioznosti i depresije - i zapravo postoji optimalna količina.
Šetnjom s rasparenim čarapama u Zrenjaninu obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom
21.03.2026.•
0
Šetnjom učenika i nastavnika Osnovne i srednje škole "9. maj", koja se bavi obrazovanjem dece sa smetnjama u razvoju, danas je u centru Zrenjanina obeležen Međunarodni dan osoba sa Daunovim sindromom.
Muškarci sa godinama gube Y hromozom - posledice mogu biti ozbiljne
21.03.2026.•
2
Gubitak Y hromozoma kod muškaraca sa godinama mogao bi da ima ozbiljnije posledice po zdravlje nego što se ranije mislilo, pokazuju nova istraživanja.
Visok krvni pritisak: Ovo su netipični razlozi
20.03.2026.•
0
Visok krvni pritisak ili hipertenzija ponekad je povezan sa uobičajenim uzrocima kao što su prekomerni unos soli i stres.
Nacionalni dan borbe protiv raka dojke: U Srbiji oko 1.700 žеnа godišnje umre оd te bolesti
19.03.2026.•
1
Sutra se u Srbiji obeležava Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке. Prema podacima, u 2024. rеgistrоvаnо је 4.544 nоvооbоlеlih i 1.700 umrlih žеnа оd te bolesti.
Komentari 1
Савета
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar