Zevanje ima iznenađujući efekat na mozak
Zevanje ima neobičan i neočekivan uticaj na tok tečnosti koja štiti mozak, otkriva nedavna studija, iako još nije jasno kakav bi mogao biti uticaj ove promene.
Foto: Pixabay
Prema istraživačima sa Univerziteta Novog Južnog Velsa u Australiji, nalazi bi mogli da pruže ključni trag u razumevanju zašto su ljudi (i mnoge druge vrste) razvili sposobnost zevanja.
Istraživački tim koristio je magnetnu rezonancu (MRI) kako bi snimio glave i vratove 22 zdrava učesnika dok su im govorili da zevaju, duboko dišu, potiskuju zevanje i normalno dišu.
S obzirom na to da zevanje i duboko disanje dele slične mehanizme, istraživači su očekivali da će izgledati slično na snimcima. Iznenađujuće, slike su otkrile ključnu razliku: za razliku od dubokih udisaja, zevanje je slalo cerebrospinalnu tečnost (CSF) dalje od mozga.
"Zevanje je pokretalo pomeranje CSF-a u suprotnom pravcu nego tokom dubokog udisaja. I samo smo sedeli tamo kao - vau, ovo definitivno nismo očekivali", rekao je neuronaučnik Adam Martinak za New Scientist.
Ovo nije zabeleženo u svakom slučaju i javljalo se ređe kod muškaraca, iako istraživači upozoravaju da je to možda posledica smetnji koje izaziva sam skener.
Analiza je takođe pokazala da su i duboki udisaji i zevanje povećavali protok krvi koja izlazi iz mozga, stvarajući više prostora za dolazak sveže krvi.
Protok krvi nije menjao pravac tokom zevanja. Ipak, tokom početnih faza zevanja, protok krvi kroz karotidne arterije koji ulazi u mozak porastao je za oko trećinu, što pruža potencijalne dokaze za više razloga postojanja ovog ponašanja.
Pored toga, svi učesnici imali su jedinstvene obrasce zevanja koje su precizno ponavljali svaki put kada bi zevali. To je znak da svako od nas ima sopstveni centralni generator obrazaca koji određuje kako zevamo.
"Ova fleksibilnost bi mogla objasniti varijacije među učesnicima, dok se istovremeno održava prepoznatljiv, individualno specifičan obrazac; i implicira da obrasci zevanja nisu naučeni, već da su urođeni deo neurološkog programiranja", pišu istraživači u svom radu, prenosi ScienceAlert.
Sledeće veliko pitanje jeste - šta sve ovo znači, i zašto se zevanje toliko razlikuje od dubokog disanja kada je reč o CSF-u, tečnosti koja pomaže da centralni nervni sistem funkcioniše pravilno, isporučuje hranljive materije i uklanja otpadne materije.
Jedna od mogućnosti koje istraživači pominju jeste da zevanje ima specifičnu ulogu u "čišćenju" mozga. Druga ideja jeste da je u pitanju neka vrsta funkcije hlađenja mozga.
Zevanje očigledno ima blisku vezu sa mozgom i centralnim nervnim sistemom, veći mozgovi obično znače i duže zevanje, na primer, možda zanimljiv podatak koji možete podeliti sa porodicom ili prijateljima sledeći put kad zevate duže nego obično.
Pročitaj još
Zevanje i dalje ostaje prilično zagonetna pojava sa uglavnom nejasnom svrhom, iako se radi o ponašanju koje se viđa kod mnogih različitih vrsta i koje ima tendenciju da bude "zarazno" među ljudima i životinjama.
"Zevanje izgleda kao vrlo adaptivno ponašanje i dalja istraživanja njegovog fiziološkog značaja mogu biti korisna za razumevanje homeostaze centralnog nervnog sistema", pišu istraživači.
Istraživanje još nije prošlo recenziju, ali je dostupno na sajtu bioRxiv.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje
Ako osetite ovakav bol u stomaku - potražite hitnu lekarsku pomoć
14.05.2026.•
0
Bol u stomaku je jedan od najčešćih razloga za posetu lekaru, ali stručnjaci upozoravaju da određene vrste bola nikako nisu normalne.
Jednostavan test od 30 sekundi mogao bi otkriti rizik od prerane smrti
14.05.2026.•
0
Jednostavan test koji traje samo 30 sekundi mogao bi otkriti mnogo više o zdravlju starijih osoba nego što se na prvi pogled čini.
Više od polovine građana Srbije predgojazno ili gojazno
14.05.2026.•
1
Gotovo 57 odsto stanovništva Srbije spada u kategoriju predgojaznih ili gojaznih, a taj zdravstveni problem izrazito je primetan i kod žena u menopauzi ili perimenopauzi.
Četiri vrste namirnica koje mogu da poremete dejstvo lekova
14.05.2026.•
0
Da li ste znali da ono što jedete može uticati na to koliko dobro vaši lekovi deluju?
Pet uobičajenih navika ispijanja kafe koje bi trebalo da izbegavate
14.05.2026.•
2
Iako kafa ima mnoge dokazane zdravstvene prednosti, neke uobičajene greške u njenom ispijanju mogu uticati na vaš nivo energije, san, hidrataciju i celokupno zdravlje.
Ako se bude pravila vakcina protiv hantavirusa - biće potrebno više godina da bude spremna
14.05.2026.•
4
Vakcina protiv hantavirusa može biti razvijena, ali ako se sprovede po svim standardima i prođe sva neophodna ispitivanja, taj proces bi mogao da potraje nekoliko godina.
Majke možda kriju tajnu ljudske dugovečnosti
13.05.2026.•
0
Mnogi od nas duguju svojim majkama sam opstanak do odraslog doba. To je težak posao, pobrinuti se da deca ne upadnu u opasne situacije.
Zašto imamo umnjake i da li će jednog dana potpuno nestati
13.05.2026.•
0
Postoji određena ironija u činjenici da jedan od najčešćih hirurških zahvata koji se danas izvodi kod mladih odraslih osoba postoji upravo zbog najprepoznatljivije osobine naše vrste - ljudskog mozga.
Ako ljudi postaju pametniji, zašto nam se mozak smanjuje?
13.05.2026.•
4
Tokom poslednje dve decenije, neke studije sugerisale su da se ljudski mozak smanjuje. Ali postoje i dokazi da su IQ rezultati rasli tokom prošlog veka.
Istraživanje: Elektronske cigarete oštećuju ćelije pluća već posle 24 sata
12.05.2026.•
2
Elektronske cigarete često se predstavljaju kao bezbednija alternativa klasičnom duvanu, ali novo istraživanje Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo pokazuje da to nije baš tako.
Da li treba uzimati kreatin kao suplement?
12.05.2026.•
0
Kreatin je već dugo popularan suplement među sportistima i bodibilderima, koji tvrde da im daje kratke nalete energije potrebne za intenzivne treninge i pomaže u izgradnji mišića.
Jedan organ u ljudskom telu stari brže od ostalih
12.05.2026.•
0
Naša tela ne stare istim tempom, a neki organi propadaju brže od drugih. Srećom, mnogo toga možemo učiniti kako bismo taj proces usporili.
Kako izgleda karantin za zaražene hantavirusom: Objavljen kakav je protokol
11.05.2026.•
2
Četrnaestoro Španaca koji su bili na kruzeru na kojem se pojavio smrtonosni hantavirus nalaze se u vojnoj bolnici "Gomez Ulja" u Madridu.
Naučnici napravili prvu "mapu mirisa"
10.05.2026.•
0
Čulo mirisa je moćno čulo. Ono signalizira vašem telu da li će nešto imati dobar ukus (ili užasan), da ste konačno stigli kući, da samo što nije počela kiša, da je stiglo proleće ili da psu treba kupanje.
Koje mleko je nazdravije?
10.05.2026.•
5
Ako ste proveli neko vreme kupujući mleko u lokalnom supermarketu, verovatno ste primetili da je izbor, uključujući mlečne i biljne alternative, veći nego ikad pre.
Neki znaci depresije mogu se pojaviti u krvi
10.05.2026.•
0
Smatra se da depresija pogađa gotovo šest odsto odraslih, ali njeno dijagnostikovanje može biti teško: simptomi se razlikuju, a procena se i dalje u velikoj meri oslanja na iskustva koja sami pacijenti prijavljuju.
Kafa može da štiti od starenja, a kofein nije glavni razlog
10.05.2026.•
0
Kao da čovečanstvu treba još jedan razlog da prigrli svoj jutarnji (ili večernji) espreso, naučnici su upravo otkrili način na koji kafa potencijalno poboljšava zdravlje i dugovečnost - a kofein igra samo manju ulogu.
Direktorka "Batuta": Nema opasnosti od pandemije hantavirusa, naše zdravstvo spremno da reaguje ako zatreba
10.05.2026.•
23
Govoreći o hantavirusu koji se pojavio na kruzeru i odneo tri života, direktorka Instituta "Batut" profesorka Verica Jovanović kaže za RTS da 30 godina nije došlo do mutacije ovog virusa i da nema opasnosti od pandemije.
Doktor Stanojević: Broj mladih obolelih od raka debelog creva četvorostruko uvećan
10.05.2026.•
2
Broj obolelih od kolorektalnog karcinoma stalno se povećava, a među mlađima od 50 godina četvorostruko je povećan.
Evropsko kardiološko društvo objavilo nove smernice o ishrani osoba sa srčanim problemima
08.05.2026.•
0
Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove prehrambene preporuke za srčane bolesnike, ističući da im treba savetovati da prednost daju kuvanju kod kuće kako bi izbegli "ultraprerađenu" hranu.
Istraživanje: Padovi nakon četrdesete godine mogu ukazivati na demenciju
07.05.2026.•
0
Starije osobe sa istorijom padova mogu imati mnogo veći rizik od razvoja demencije, prema istraživanju koje je uključivalo skoro tri miliona ljudi.
Komentari 1
Савета
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar