Prostakluk bi trebalo da bude tehnološki višak

Piše: Milan Ceković

To što mene brine ne može ni da stane u ove redove. Na kraju krajeva, ako brzo dođu izbori na svim nivoima, eto i njega brzo na nekom nivou, kojem u ovom mandatu nije dorastao. Sve tendencije ukazuju da je njegov povratak realan ishod. Predlažem mu da to doživi kao evolutivni tok, biće nam svima lakše.

Pošto svi živimo u jednom velikom rijalitiju, sad je već jasno da ta rijaliti forma stimuliše ono najgore u ljudima. Kada ste stalno pred kamerama, vremenom popuštaju sve kočnice, samozaljubljeni, samozadovoljni poverujete da je smisao u tome da sve možete reći i da ste vi baš taj u kojeg treba neprestano gledati. I tako počnu ljudi da lupetaju, a da to sopstveno lupetanje više i ne primećuju, što je i logično, jer majstorima za lupetanje percepcija i anticipacija nisu rođene sestre. Naravno, pre ili kasnije, to dovodi do šut karte, proklizavanja u prazno i ozbiljne diskreditacije. To je naprosto zakonomerna stvar.

Najpametnije bi za naše političare bilo da se jednom nedeljno obrate novinarima, da se na taj način sublimira radna nedelja, novinari bi imali i više tema za svoja pitanja, političari bi mogli da se fokusiraju i sve bi to bilo na nekom ozbiljnom nivou. Ovako sve vrca od banalnog u pokušaju šarmantnog, dobacivanja, dosetki, lažnih prisnosti, a ponekad se, kao i u svojoj kući, galami na neposlušnu decu. Hm, ta težnja da vlast bude sopstvena kuća je izražena ljudska slabost, tu ni obrazovanje često ne pomaže.

A biti na vlasti nije baš tako bezazlena situacija, pogotovo ako naginjete više ka bahatosti i prostakluku, a manje ka odgovornosti i razumevanju da ste na toj poziciji podložni kritici. Zato je više nego mudro znati da je iritantno za mnoge koji jedva preživljavaju to što se neko ponaša kao da je plejboj na državnim jaslama. Mudro je znati i da oskudan život ne može biti održiv na dugi roki. Magarac možda neće lipsati do zelene trave, ali ako shvati da trave nema, može da pomahnita i eto problema.

Danas biti na vlasti u Srbiji ne zahteva zapevanje masne brade, kompleksaške mantre na čelu sa "znaš li ti ko sam ja?", prostačke pokušaje da se doskoči, galamu i famu, već nešto sasvim drugo. Zahteva upravljanje sa visokim nivoom svesti da je ovo društvo daleko od bilo kakvih apoteka-finansija i daleko od bilo kakvog razvoja. Ovo društvo zahteva mobilizaciju odgovornosti, znanja i svih onih potencijala trenutno ubijenih u pojam. A tu za prostakluk stvarno nema mesta.

Počnimo sa prosvećenom racionalizacijom, a to znači da je prostakluk tehnološki višak.