Svet pomahnitao za oružjem
U celom svetu je na oružje potrošeno 2.400 milijardi dolara, što je sedam odsto više nego prethodne godine.
Foto: 021.rs
Time je samo petu sezonu zaredom nastavljeno povećanje vojnih izdataka, pa se sada mnogi sa setom prisećaju druge decenije 21. veka, čije je obeležje bilo relativno malo izdvajanje za vojni sektor.
Očito je da je velika finansijska kriza iz 2008. godine uticala da države smanje trošenje tamo gde nije neophodno, ali čim se ekonomska situacija koliko-toliko poboljšala, trka u sveopštem naoružavanju ne samo da je nastavljena, već se i neprekidno intenzivira i ubrzava.
Podsticaji naoružavanju
Nedavno je Stokholmski institut za izučavanje međunarodnog mira objavio godišnji izveštaj u kojem se ističe da se naoružavanje zahuktava u celom svetu, a da su glavni podsticaji iz regiona u kojem se ratuje ili, pak, opasno zvecka raketama.
Tako su, recimo, samo zemlje Bliskog istoka, jedne relativno male zone, na oružje utrošile preko 200 milijardi evra, dok je Japan vojne izdatke povećao za 11 odsto na 51 milijardu dolara, Tajvan na 14,6 milijardi, parirajući Kini, zemlji koja vojni budžet uvećava kontinuirano tri decenije. Lane je dostigao 296 milijardi dolara, ali to je tek trećina vojnog budžeta SAD od 886 milijardi.
Poseban podsticaj sveukupnom naoružavanju doneo je rat u Ukrajini. Ubija se i razara već 26 meseci i obe neposredno sukobljene države su prešle na ratnu ekonomiju. Izdvajanja u vojne svrhe su drastično uvećana, praktično se cela ekonomija prilagodila ratnim uslovima proizvodnje.
Obe države su naglo uvećale budžete, pa se sada u Moskvi na vojsku izdvaja 5,9 odsto nacionalnog BDP-a, dok u Ukrajini čak 37 odsto onoga što se proizvede se utroši na rat. Ponovo se pokazalo da je odbrana skuplja od napada, u Institutu posebno uočavaju da je veoma skupa nova ratna stavka - odbrana od napada dronovima.
SAD najmilitarizovaniji
Rat je podstakao i vojnu industriju i naoružavanje evropskih država. Francuska je desetak godina tražila kupce za svoj veoma cenjeni avion "Rafal". Mnogi su se godinama dvoumili, narudžbe su počele stizati tek kada se zaratilo i krajem prošle godine njihov broj je dostigao 185, ne računajući domaću narudžbu od 42 letelice.
Britanija je vojni budžet uvećala na 55 milijardi, dok je Nemački manji tek za dve milijarde. Zanimljivo je da Holandija ulaže skoro petnaest, Norveška devet milijardi u vojsku, mada obe države u svetu uspevaju da izgrade imidž zemalja sa snažnim građanskim i mirovnim pokretima.
Praktično su sve članice NATO pakta iz Evrope dostigle dva odsto izdvajanja, što je decenijama bilo gotovo nemoguće. Izdvaja se i mnogo više, rekorder je Poljska čiji se vojni budžet neprekidno uvećava i iznosi preko 17,6 milijardi evra. Ambicije Varšave su ozvaničene kroz plan da do 2027. poljska armija postane najveća i najbolje opremljena u celoj Evropi.
Koliko se militarizacija ove baltičke države uvećava ilustruje podatak da je ugovorila kupovinu od SAD čak 486 raketnih sistema Himars. Uz Poljsku prsi se i Rumunija čija vojska je ugovorila potpuno opremanje jednog tenkovskog bataljona, što je trošak od 2,6 milijardi. Naš sused uskoro će biti domaćin čak dve NATO baze, vazduhoplovne i pomorske.
Mali, a ljuti
U Stokholmskom institutu posebno naglašavaju da se i siromašne zemlje, sa velikim ekonomsko-socijalnim poteškoćama, naoružavaju. Tako je lane najveći procenat (105) uvećanja na kupovinu oružja zabeležen u Kongu, državi koja je godinama u višestrukim građanskim ratovima i gde je siromaštvo opšte.
Takođe je i Južni Sudan za 78 odsto uvećao vojne narudžbine, mada se i ova država nalazi u ozbiljnim i duže vreme trajućim unutrašnjim sukobima. Pojedine zemlje, recimo Meksiko i Salvador, vojsku koriste kako bi se obračunali sa uličnim bandama, neobično široko i snažno razvijenim u mnogim državama Centralne Amerike. U ovim zemljama vojska često obavlja ono što milicija ne čini, čime se, naravno, uvećavaju troškovi.
Pročitaj još
Koliko košta vojni pilot
Zanimljivo je sagledati šta i koliko znači nabavka eskadrile vojnih aviona, dakle šta bi Srbija dobila i po kojim uslovima ako bi se realizovao Vučićev usmeni dogovor prilikom posete Parizu. Iako opozicija snažnim argumentima kritikuje plan predsednika države, valja podsetiti da je zasnovan na stavu Skupštine Srbije o kupovini savremenog borbenog višenamenskog aviona iz 2011.
U to vreme naprednjaci nisu bili na vlasti, a koliko se sećamo, u javnosti tada, niti ikada ranije ili kasnije, nije bilo rasprave o strategiji odbrane i potrebi da malena Srbija uopšte ima vojnu avijaciju. Tri milijarde evra, koliko je cena 12 "Rafala", je ogromna stavka.
Sroški vojni budžet je ove godine 1,1, dok se za sledeću kalkuliše sa 1,35 milijardi evra. Problem je i što nije skup samo avion, možda su još veći troškovi održavanja i obuke pilota. Tako u Stokholmu ističu da je cena sata naleta "Rafala" oko 23.000 evra, dok je za jednog pilota godišnja norma 180 časova naleta. To je tri miliona evra po pilotu!
Zatajila politika
Nema spora da se svet upustio u veliko naoružavanje i to, po pravilu, najmodernijim i najubojitijim oružjem. Zaoštreni politički odnosi, posebno među najvećim silama, podstiču strah i izlaz se traži u gomilanju sve veće količine i sve razornijeg oružja.
Čini se da je sveopštoj militarizaciji najviše doprinela politika, odnosno nemogućnost aktuelnih političara da reše ili ublaže pojedine probleme. Uostalom, poznati pruski general i vojni strateg 19. veka Fon Klauzovic je odavno rekao da je "rat nastavak politike drugim sredstvima". Dakle, kada se nagomilane nevolje ne rešavaju pregovorima, dolazi do nastavka drugim sredstvima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
EU i SAD: Ne deli samo okean
27.01.2026.•
5
Uzbudljivo je naše doba, širom globusa se dešavaju krupne promene i ne vidi se konačan epilog događanja čiji smo svedoci.
Ogled(anje): Razotkrivanje diktatora
27.01.2026.•
10
Prošle zime sam odgledao, i potom komentarisao serijal "Adolf Hitler - razotkrivanje diktatora".
Business as usual
26.01.2026.•
1
Poslednjih meseci ceo svet sa pažnjom prati dešavanja oko Grenlanda, najvećeg ostrva na svetu.
Grenland je srce Amerike
20.01.2026.•
21
Teško da je pre samo godinu i po dana iko i pomišljao da će Grenland, ostrvo veličine oko dva miliona kvadratnih kilometara između SAD i Arktika, biti u središtu pažnje svetskog javnog mnjenja.
Ogled(anje): (Ne)sportska priča
19.01.2026.•
0
Sport klub. Više od jedne decenije bio je ultimativno najbolji specijalizovani sportski televizijski brend u Regionu. Možda i u vasceloj Evropi.
Ogled(anje): Prvi sneg i "spuštene pantalone" komunalaca
13.01.2026.•
19
Od kada sam u novinarstvu - to je bezobrazno mnogo decenija - postoje figure koje žurnalisti, iz generacije u generaciju, žestoko rabe. Bez obzira što iste podsećaju na izlizane blokeje na đonovima ishabanih cokula.
Mister Dolar
12.01.2026.•
6
Uskoro će, 20. januara, godinu dana od kako je Donald Tramp stupio na tron najmoćnije države na svetu.
Novogodišnja otmica na američki način
05.01.2026.•
6
Decenijama unazad svet na lep i pomalo raskalašan način provodi novogodišnju noć.
Demografija i politika: Kad broj ljudi počne naglo da opada
05.01.2026.•
8
Unazad pola veka pravi je bum na planeti. Broj ljudi se za pola veka udvostručio, sa četiri na osam milijardi.
Nezgodna pitanja
02.01.2026.•
3
Došao je ovaj moj osmogodišnjak jednog decembarskog dana iz škole i pitao: "Mama, a šta su to deca bez roditeljskog staranja?"
INTERVJU Kokan Mladenović: Zašto smo mi magarci?
22.12.2025.•
9
Predstava "Zašto magarci stoje na promaji?", po tekstovima Danila Harmsa, a u režiji Kokana Mladenovića, premijerno je izvedena u Novosadskom pozorištu.
Autoimuna bolest
19.12.2025.•
2
Rodoljub Šabić piše o korupciji, novoj eliti i "autoimunom oboljenju".
Zauvek izmenjena slika starog jezgra Novog Sada
13.12.2025.•
2
Centar Novog Sada je devastiran do neprepoznatljivosti. Glavna vizura od spomenika Svetozara Miletića do Kompleksa Banovine više ne postoji.
Mangupi u Nemanjinoj
12.12.2025.•
1
Sve autokrate i diktatori u Srbiji su benevolentne dobrice koji rade na polzu naroda, ali ne mogu oni da isprate sve što rade mangupi oko njih, pa ako nešto ne valja, nemojte im zameriti.
I služba REM-a u službi "blokadera"?
05.12.2025.•
0
Rodoljub Šabiće piše o tome da li je i služba REM-a prešla na stranu "blokadera".
Socijalno odgovorni i razvojni tekst kojim ne upravljaju stranci
28.11.2025.•
1
Znate li kakav je budžet? Bilo koji i za bilo koju godinu – opštinski, gradski, pokrajinski, republički, ko god da je ministar, iz koje god stranke (kažu legende da je bilo drugih stranaka pre SNS-a).
Lustracija u Srbiji - istorija i perspektiva
21.11.2025.•
4
Dubina političke, društvene i moralne krize u Srbiji, uz nesumnjivu poljuljanost naprednjačkog režima koja sve više liči na njegovo odumiranje, mnoge podstiču na razmišljanje o Srbiji posle Vučića.
Možemo li bolje?
11.11.2025.•
9
Ugazila sam sasvim slučajno u kanal TV Pink i videla kako nam se sa velikog ekrana drži lekcija o empatiji.
"Zakon" za rušenje Generalštaba i pravnog poretka
07.11.2025.•
14
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbije piše o slučaju Generalštaba i o tome kako naprednjaci "zakonom" urušavaju pravni poredak.
INTERVJU Milan Tripković: Ljudi više nisu u stanju da svare laži
20.10.2025.•
8
Novosadska knjižara Bulevar Books ovog će novembra obeležiti 14 godina rada, a paralelnom sa tim, jednom od osnivača Milanu Tripkoviću biće objavljen novi roman.
Kohan: U Mađarskoj tabloidi više ne prolaze, na vladinim konferencijama za medije nema naručenih pitanja
17.10.2025.•
3
Novinar mađarskog provladinog "Mandinera" Maćaš Kohan (Matyas Kohan) ocenio je u izjavi za UNS da model tabloidnih medija u Mađarskoj više ne funkcioniše.
Komentari 7
maliVUK
kad imas zlocestog
@bugar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar