Svet pomahnitao za oružjem

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

01.05.2024.

10:00 > 11:46

U celom svetu je na oružje potrošeno 2.400 milijardi dolara, što je sedam odsto više nego prethodne godine.

Foto: 021.rs

Time je samo petu sezonu zaredom nastavljeno povećanje vojnih izdataka, pa se sada mnogi sa setom prisećaju druge decenije 21. veka, čije je obeležje bilo relativno malo izdvajanje za vojni sektor.

Očito je da je velika finansijska kriza iz 2008. godine uticala da države smanje trošenje tamo gde nije neophodno, ali čim se ekonomska situacija koliko-toliko poboljšala, trka u sveopštem naoružavanju ne samo da je nastavljena, već se i neprekidno intenzivira i ubrzava.

Podsticaji naoružavanju

Nedavno je Stokholmski institut za izučavanje međunarodnog mira objavio godišnji izveštaj u kojem se ističe da se naoružavanje zahuktava u celom svetu, a da su glavni podsticaji iz regiona u kojem se ratuje ili, pak, opasno zvecka raketama.

Tako su, recimo, samo zemlje Bliskog istoka, jedne relativno male zone, na oružje utrošile preko 200 milijardi evra, dok je Japan vojne izdatke povećao za 11 odsto na 51 milijardu dolara, Tajvan na 14,6 milijardi, parirajući Kini, zemlji koja vojni budžet uvećava kontinuirano tri decenije. Lane je dostigao 296 milijardi dolara, ali to je tek trećina vojnog budžeta SAD od 886 milijardi.

Poseban podsticaj sveukupnom naoružavanju doneo je rat u Ukrajini. Ubija se i razara već 26 meseci i obe neposredno sukobljene države su prešle na ratnu ekonomiju. Izdvajanja u vojne svrhe su drastično uvećana, praktično se cela ekonomija prilagodila ratnim uslovima proizvodnje.

Obe države su naglo uvećale budžete, pa se sada u Moskvi na vojsku izdvaja 5,9 odsto nacionalnog BDP-a, dok u Ukrajini čak 37 odsto onoga što se proizvede se utroši na rat. Ponovo se pokazalo da je odbrana skuplja od napada, u Institutu posebno uočavaju da je veoma skupa nova ratna stavka - odbrana od napada dronovima.

SAD najmilitarizovaniji

Rat je podstakao i vojnu industriju i naoružavanje evropskih država. Francuska je desetak godina tražila kupce za svoj veoma cenjeni avion "Rafal". Mnogi su se godinama dvoumili, narudžbe su počele stizati tek kada se zaratilo i krajem prošle godine njihov broj je dostigao 185, ne računajući domaću narudžbu od 42 letelice.

Britanija je vojni budžet uvećala na 55 milijardi, dok je Nemački manji tek za dve milijarde. Zanimljivo je da Holandija ulaže skoro petnaest, Norveška devet milijardi u vojsku, mada obe države u svetu uspevaju da izgrade imidž zemalja sa snažnim građanskim i mirovnim pokretima.

Praktično su sve članice NATO pakta iz Evrope dostigle dva odsto izdvajanja, što je decenijama bilo gotovo nemoguće. Izdvaja se i mnogo više, rekorder je Poljska čiji se vojni budžet neprekidno uvećava i iznosi preko 17,6 milijardi evra. Ambicije Varšave su ozvaničene kroz plan da do 2027. poljska armija postane najveća i najbolje opremljena u celoj Evropi.

Koliko se militarizacija ove baltičke države uvećava ilustruje podatak da je ugovorila kupovinu od SAD čak 486 raketnih sistema Himars. Uz Poljsku prsi se i Rumunija čija vojska je ugovorila potpuno opremanje jednog tenkovskog bataljona, što je trošak od 2,6 milijardi. Naš sused uskoro će biti domaćin čak dve NATO baze, vazduhoplovne i pomorske.

Mali, a ljuti

U Stokholmskom institutu posebno naglašavaju da se i siromašne zemlje, sa velikim ekonomsko-socijalnim poteškoćama, naoružavaju. Tako je lane najveći procenat (105) uvećanja na kupovinu oružja zabeležen u Kongu, državi koja je godinama u višestrukim građanskim ratovima i gde je siromaštvo opšte.

Takođe je i Južni Sudan za 78 odsto uvećao vojne narudžbine, mada se i ova država nalazi u ozbiljnim i duže vreme trajućim unutrašnjim sukobima. Pojedine zemlje, recimo Meksiko i Salvador, vojsku koriste kako bi se obračunali sa uličnim bandama, neobično široko i snažno razvijenim u mnogim državama Centralne Amerike. U ovim zemljama vojska često obavlja ono što milicija ne čini, čime se, naravno, uvećavaju troškovi.

Koliko košta vojni pilot

Zanimljivo je sagledati šta i koliko znači nabavka eskadrile vojnih aviona, dakle šta bi Srbija dobila i po kojim uslovima ako bi se realizovao Vučićev usmeni dogovor prilikom posete Parizu. Iako opozicija snažnim argumentima kritikuje plan predsednika države, valja podsetiti da je zasnovan na stavu Skupštine Srbije o kupovini savremenog borbenog višenamenskog aviona iz 2011.

U to vreme naprednjaci nisu bili na vlasti, a koliko se sećamo, u javnosti tada, niti ikada ranije ili kasnije, nije bilo rasprave o strategiji odbrane i potrebi da malena Srbija uopšte ima vojnu avijaciju. Tri milijarde evra, koliko je cena 12 "Rafala", je ogromna stavka.

Sroški vojni budžet je ove godine 1,1, dok se za sledeću kalkuliše sa 1,35 milijardi evra. Problem je i što nije skup samo avion, možda su još veći troškovi održavanja i obuke pilota. Tako u Stokholmu ističu da je cena sata naleta "Rafala" oko 23.000 evra, dok je za jednog pilota godišnja norma 180 časova naleta. To je tri miliona evra po pilotu!

Zatajila politika

Nema spora da se svet upustio u veliko naoružavanje i to, po pravilu, najmodernijim i najubojitijim oružjem. Zaoštreni politički odnosi, posebno među najvećim silama, podstiču strah i izlaz se traži u gomilanju sve veće količine i sve razornijeg oružja.

Čini se da je sveopštoj militarizaciji najviše doprinela politika, odnosno nemogućnost aktuelnih političara da reše ili ublaže pojedine probleme. Uostalom, poznati pruski general i vojni strateg 19. veka Fon Klauzovic je odavno rekao da je "rat nastavak politike drugim sredstvima". Dakle, kada se nagomilane nevolje ne rešavaju pregovorima, dolazi do nastavka drugim sredstvima.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

ORUŽJE avioni rafal

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

maliVUK

01.05.2024 • 16:10

Za "hrabrog" i " naoružanog" suseda....vama ne treba veće zlo od vašeg lopovskog HDZ-a i onog rošavog SDP-ovca sto hoće da bude i predsednik i premijer. Ustvari ni on ne zna sta hoće,a na kraju ispao jedno veliko NIŠTA. Toliko o demokratiji u hrvatskoj. A ti polovnjaci od rafala(R3),ako samo zakače granicu sa Srbijom,proići će naglavačke,kao i onaj nevidljivi F117. Sve u svemu,vas susede ne treba dirati....dovoljni ste sami sebi i nebitni nama Srbima.

8 4 +4
kad imas zlocestog

01.05.2024 • 13:38

susjeda moras se naoruzat

moraju se demokratske i slobodarske zemlje naoruzati jer ih vrebaju autoritarne i ratoborne zemlje poput srbije. da smo mi 91 imali oruzje koje imamo danas, ne bi vi presli dunav, ne bi vam palo na pamet. ali ste znali da mi nemamo vise manje nista a da imate sve ono sta smo mi hrvati placali 40'+ godina za naoruzanje tkz. jna a vi kao ' cuvari ' jugoslavije ste svo to oruzje kontrolirali i na kraju ga upotrijebili protiv onih koji su ga platili u nadi da cete konacno ostvariti svoje mokre snove u srbiji na moru. na kraju ste sve ratove izgubili jer niti znate ratovati niti stvarati, i kaznjeni ste oduzimanjem vlastitog teritorija kao ratni gubitnik. nesto slicno ( iako niste vojno okupirani ) kao njemacka nakon 45 te.

7 28 -21
@bugar

01.05.2024 • 12:41

Hrvataka je kupila polovne, a mi navodno kupujemo nove. Sve zavisi i sta ulazi u taj paket jer se nikad ne kupuju samo avioni vec u cenu ulazi naoruzanje, obuka, oprema, odrzavanje itd. Nije zgoreg procitati nesto na tu temu i na drugim strucnim portalima pa se onda oglasiti.

11 3 +8

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.