Precenjen dinar, manje radnih mesta

Piše: Živan Lazić

Obično stanovništvo se raduje što dinar gotovo svakodnevno jača, kao što je unazad pola godine kurs sa 123,8 osnažio do 119,4 za evro. U državi koja nikada nije imala čvrstu valutu i čiji stanovnici pamte samo brojna slabljenja novca, uključujući i megainflaciju iz 1993. godine, jačanje dinara se doživljava kao nešto izuzetno, odraz kvaliteta monetarne politike.

Lagani rast traje bezmalo šest meseci, pa se stiče utisak da je u pitanju trajniji oporavak vrednosti srpskog novca.

Logika malog čoveka

Valja razumeti običnog čoveka, radosnog što sa nešto manje dinara može da kupi, jeftiniju (u dinarima) uvoznu krpicu. Spornije je ponašanje vlasti, izvršne i monetarne.

Prvi stalno ukazuju na rast izvoza (izostavljajući i uporedni rast uvoza), a zavisno od odnosa evra i dolara, paze kada će rezultate inorazmene iskazati u evropskoj, a kada u američkoj valuti.

Guvernerka Tabaković se, pak, pri izlaganju opredelila da ulazak jedne od najvećih svetskih banaka JP (Džej Pi) Morgan na ovdašnje tržište obveznica prikaže kao potvrdu stabilnosti dinara i dobrog funkcionisanja finansijskog tržišta u Srbiji.

Negativna kamatna stopa

Zaista je 11. avgusta ove godine poznata banka po prvi put u istoriji kupila obveznice države Srbije i time sugerisala bankarskom svetu da je izdavalac pouzdan klijent. Naravno, i da se na kupovini hartija od vrednosti naše države može solidno zaraditi.

Tu i jeste poenta. Svuda u svetu novac je poslednjih godina jeftin.

Kupci nemačkih, najpouzdanijih, državnih obveznica čak dobijaju minus 0,2 odsto kamate, odnosno plaćaju 0,2 odsto da im Nemačka očuva vrednost novca. Referentna kamatna stopa Evropske centralne banke je nula odsto, a kamatna stopa na depozite čak negativna 0,4 odsto, što znači da polagač plaća banci čuvanje pologa.

Ekstra zarada na srpskim obveznicama

Teško je naći evrounijsku državu, izuzev Grčke i Portugalije, koja na obveznice plaća više od 1,5 odsto kamate. Odavno je bankarima teško oploditi kapital, u poslednjih šest, sedam sezona, od početka svetske krize, zarada od usluga im je veća nego od trgovine novcem.

Kod nas je, pak, referentna kamatna stopa tek pre nekoliko dana sa četiri odsto snižena na 3,75 odsto; znači da je kamata, najmanje 4,25 odsto, pa će JP Morgan, i svaki drugi kupac obveznica, profitirati neuobičajeno visoko spram zarada sa svetskog tržišta.

U ovakvim prilikama, bankari samo strahuju od pada domicilne valute, kako im masna zarada ne bi izmakla. Kako dinar jača, ukupna zarada biće ravna zbiru kamate i stope jačanja vrednosti dinara.

Izvanredno, pogotovo u situaciji kada je na svetskom tržištu već godinama zarada u ovakvim poslovima i od samo jedan odsto uspeh.

Dinar veštački ojačan

Ima li osnova za jačanje dinara?

Nema, naš deficit u tekućem platnom bilansu je još uvek značajno negativan, a inflacija je niska, osetno ispod ciljane. Dakle, osnaživanje naše valute nije izraz snage srpske privrede i njenog izvoza, već monetarne politike restriktivne kao da imamo visoku inflaciju.

Da je drugačije odavno bi dinar kotirao na berzanskim kursnim listama, pre svaga u Beču, gde živi i boravi preko 200.000 ljudi sa ovog prostora sa čestim potrebama za dinarom.

To što džava povremeno iznosi devize na tržište kako bi ublažila rast dinara, blaga je mera uravnoteženja na tržištu novca. Neophodno je kontinuirano spuštati referentnu kamatnu stopu, smanjivati visinu obaveznih rezervi i menjati njihovu strukturu.

Upravo izostanak oštrijih promena monetarne politike ukazuje da je rast kursa dinara mnogo više posledica procene vlasti da joj u vreme pred beogradske izbore odgovara precenjen dinar. Za manje dinara uvešće dobar deo "maškarada" za ukrašavanje prestoničkih trgova i zgrada, dok će se građani, ujedno i glasači, moći zanositi sa, za istu dinarsku platu, nešto više evra u džepu.

Privreda bez novca

Međutim, precenjen dinar ima krupne trajnije negativne posledice. Pošto će se banke osloniti na kupovinu državnih hartija od vrednosti, biće manje para za kreditiranje privrede.

Podsetimo se, država je, po definiciji, najsigurniji klijent, pa što da se bankar upušta u uvek rizično kreditiranje industrijske proizvodnje, ako mu država kao klijent obzbeđuje sigurnu pristojnu zaradu.

Kako naša privreda nema dovoljno profita za neophodne investicije, neće biti ni dovoljno ulaganja. A kada nema investicija, neće biti ni novih radnih mesta.

Mladi će, sa malo šansi da u zemlji nađu iole pristojniji posao, i dalje hrliti na sve strane sveta u potrazi za hlebom. U Srbiji će ostajati starci da nekako preživljavaju od penzijica i doznaka sinova i kćeri, sve dok mladi u tuđini ne zasnuju porodicu i ne počnu polako zaboravljati na stari kraj.