Nikada nije kasno da se uradi ispravna stvar

Piše: Milan Ceković

Drugi fakrtor je zdravlje, a treći emotivna realizovanost.

Fokusiraću se na prvi faktor uz napomenu da govorim o časnim poslovima, jer i šibicar je talentovan za brzo premeštanje kutujica i kuglica, i možda voli da vara ljude, ali poenta ovog teksta je nešto drugo. Recimo, kad već živimo u monetarnom svetu, nemam ništa protiv da neko lepo živi od slikanja, od fotografisanja, muzike, pesama, ili nekog drugog "časnog talenta". Da časnog, jer i večiti politički preletač možda ima talenat za takvo letenje, ali je to, ipak, dno.

Ovu kolumnu pišem i kao pesnik. Neko će možda reći: "Kakav si, bre, ti pesnik?". Molim vas, u mom folderu postoji neobjavljena zbirka "Obračun s Pesnikom" i davne 1998. godine na jedinom festivalu na kojem sam se pojavio, u Ćupriji, dobio sam nagradu publike za pesmu "Grobnica". Nagrada je podrazumevala paket čokoladnih proizvoda, preduzeća "Ravanica". Nemam materijalnih dokaza da je to istina, jer je nagrada brzo bila pojedena.

No, od tada me prati želja da živim od pisanja, što je na ovoj grudi, po mnogima, gotovo SF scenario. Ali, svejedno, roman koji budem objavio, voleo bih da mnogi kupe, da zarad njega žrtvuju tri piva, a još više bih voleo da ga ne drže na polici sa ostalim knjigama, koje su neretko samo tu da stvore utisak o načitanosti, već da zaista taj roman bude kupljen i pročitan. Ovo je sad mala samopromocija, ali promocija sama po sebi nije loša. Sve zavisi šta se promoviše. Zar ne?

Ubeđen sam da postoje ljudi koji žive od svojih talenata i kao takvi su dokaz da je to moguće. U njihovim biografijama, po pravilu, postoji podatak o momentu kada su uradili neke nesvakidašnje stvari i krenuli alternativnim putevima. U tom momentu su bili sami protiv svih, ali to i jeste ulog kojim se talenat brani. To je ono kada stanete, što svesno, što nesvesno iza onoga što je vaša suština.

Sa druge strane, mnogi talenti su se pogubili i zamrli na ustaljenim sistemskim trasama. Verujem da se kod ljudi koji poseduju određen talenat, a nisu imali hrabrosti da ga brane i od njega naprave stubove sopstvene egzistencije, nakon određenog perioda javila žal, kajanje, a kod nekih i frustracija, ljubomora, autodestrukcija, pasivnost, malodušnost i svašta nešto još.

Sistem vaspitavanja i obrazovanja ne podržava baš ovakvo moje razmišljanje. Roditeljska brižnost i škole uglavnom ne rade na prepoznavanju talenata kod klinaca, nego se radi o primeni kojekakvih tradicionalnih oblika vaspitanja i nastavnih planova i programa, koji ne prepoznaju individualnost. Sve se svodi na entuzijazam pojedinaca. Na primer, ovako je bilo kada sam bio srednjoškolac:

PROFESOR: ‘Ajde, Cekoviću, recitacije?

Ocenjivanje je podrazumevalo četiri elementa: pismeni zadatak, gramatika, referat o književnom delu i recitovanje poezije.

CEKOVIĆ: Profesore, da li mogu da recitujem svoje pesme?

PROFESOR: Možeš, ali u avgustu!

A stvarno sam imao ideju da odrecitujem jednu moju divnu pesmu. Izvukao sam se posle na pismenom zadatku, ali sam puk’o iz matematike i to leto se nisam družio sa kupalištem, igralištem, a i samo Sunce mi je delovalo tamno. Od tada ne volim ni matematiku, ni školu, ali sam zbog nekih strahova završio faks, čak sam i radio kao asistent na nekoliko predmeta. Neki kažu da je to bilo super, a bilo je i onih koji su tvrdili da je to "šala-šega", a realno, bilo je tu svega. U osnovi to nije bio posao za koji sam imao talenat, već je moj talenat meni samo pomogao da i to korektno radim. Iskreno, sve mi je to bilo nekako suvoparno.

U jednom filmu Miše Radivojevića, čuo sam rečenicu koja možda na najbolji način objašnjava u kom grmu se krije zec spasa za čovečanstvo: "Za prepoznavanje talenata potreban je talenat". Prepoznati dobre duhove, plemenite sorte, otvoriti im prostor, dati im do znanja da su oni ti koji donose boljitak i osmisliti sisteme koji tragaju za talentima je veliki, ali dragocen posao. Važniji čak i od finansijske konsolidacije, jer bez realizovanih talenata, svaka konsolidacija će se opet pretvoriti u dubiozu.

Biti roditelj koji osluškuje svoje dete i pokušava da objektivno sagleda njegove potencijale, značajnija je aktivnost od želje da to dete ima sve petice i neke, sve više devalvirane, diplome. Pomoći nekom na trnovitom putu realizacije svojih talenata je zastupanje dobra i hrabrosti. A, gotovo sam siguran da "nikada nije kasno da se uradi ispravna stvar", izgovorio je Martin Luter King. Ako nije, nema veze, sama misao je idealna kao zaključak ovog teksta.