Dunjice, to sam ja, Neda!

"Dunjice, to sam ja, Neda!" scena je iz domaće serije koja se kao svojevrsni mim drži čvrsto na visokim pozicijama domaće internet scene.
Dunjice, to sam ja, Neda!
Foto: 021.rs
Imajući na sebi samo periku plave kose i predstavljajući se kao neko drugi, skida je teatralno i obaveštava razočaranu Dunjicu da je to zapravo ona, Neda. 
 
I na stranu što se serijska ekipa nije ni potrudila da sem boje kose učini prepoznatljivost Nede težom (mi znamo da je to fejk, ali dajte, malo nam zagolicajte maštu), mač u srce je katastrofalno loša gluma iznenađenja i šoka Dunjice i neko dvoje iza nje. Kao carevo novo odelo ali sa AliExpressa.
Dunjice i Nede kao simbol pokušaja prevare, besramlja i jadnosti na svim nivoima provlače mi (nam) se ovih dana tako snažno da mi ta referenca kao sića i smeće iz džepova ispada kad god gurnem ruku po nešto.
 
U jeku smo predizborne kampanje poznatije kao ono doba (godine?) kada naše inače prisutne emocije i pozicije napržimo na najjače; oni koji imaju amneziju sada je imaju još snažnije, oni koji su digli ruke od svega davno sada dižu obe, a oni koji gaje nadu zatvaraju svoj prenaložen smederevac i srčući čaj od jabuke i cimeta glasno ispuštaju setni, ali optimistični uzdah gledajući kroz prozor.
Ono što se dešava oko nas je plava perika na istom licu koje vrti palačinke, uvodi vodu u neko selo baš sada ponoseći se time, i otvara stadione, jer stadioni su sve što nam treba u ovom trenutku. Ovih dana sam igrom slučaja bila u jednoj bolnici u unutrašnjosti i ulazeći u ambulantu ostala iskreno posramljena i nikako šokirana onim što vidim: nedostatak svetla, pločice i osnovni uslovi za rad koji nedostaju, orman iz doba kad perike nisu postojale, a svi vrisci, bol, patnja su se kao nožem mogli seći u vazduhu. Okrnjeni nogari na glavnom stolu iz 1973. bili su legende koje samo pukim slučajem izdržavaju. 
 
Međutim, tišinu te bede u kojoj ljudi rade i leče se presecala je glasna muzika sa zvučnika na svega nešto sitno metara od bolnice, novom stadionu. Stadion je, Dunjice, ona Neda koju nisi prepoznala. Stadion i svečanost povodom njegovog otvaranja i prisustva njegove ekselencije je tačno ono što nam je tako snažno trebalo. Kamere su tamo, glasna muzika je tamo, nogari iz 2023. su isto tamo i najbitnija sporedna stvar na svetu, Dunjice. Nije zdravlje (pa svega ostalog), već igara (hleba opciono).
 
A zatražiš li tog hleba ili makar pitaš kada bi ga mogao očekivati i zašto ne još, Neda, onako šarmantna i bez trunke talenta za glumu reći će ti da jedeš kolače; kolače u obliku autoputeva, nacionalnih parfema i stadiona i onog najlepšeg: podsećanja na "a šta si jeo za vreme onih bivših?". To je uvek na meniju, pa ako ti se ne sviđa ti poljubi pa ostavi.
 
I osećaš se poraženo, dižu ti se i jedna i druga od svega, i želiš samo malo da zadržiš na dlanu taj minimum dostojanstva, tek toliko da preživiš, ali dunjice i nede nemaju milosti. Jer ne prođe dan da odišeš tu svoju turu vazduha, a da ne zapne neki stari štos poput besramnog trošenja našeg novca na klasike poput: Dunjice, to sam ja, novi logo Pošte, ili novi naziv Srbija voza. Parton, Srbijavoza.
 
Ili prethodno otete pare i date pred izbor kao poklon, kao povećanje penzija i plata. Ili stara opozicionarka i svetionik borbe protiv zla koja trbuhom za perikom preleće na glavni sto jer se, izgleda, ćutištatifalizam u ovoj zemlji postavlja na tron svih želja i ciljeva. Samo lično, samo svoje dvorište i ni slučajno pogled na previjalište u opštoj bolnici. 
A dunjice i nede, kao i nova godina, kucaju na vratima svaki drugi dan, držeći spiskove stvarnih i onih izmišljenih prijavljenih na adresi ne prezajući ni od čega i ne plašeći se strašila na ulazu postavljujući uvek isto pitanje "Da li podržavate Nedinu politiku?". 
 
Kada im vrata ne otvoriš, one zovu na telefon, nekoliko puta. One, izgleda, kao i Srbija, ne smeju da stanu. 
 
I tu smo gde smo kao u svakom novom 2468. ciklusu Slagalice: oni koji ulaze u vrtlog amnezije iznova, dočekuju Novu godinu i novo razočarenje (neskromno, u krugu stadiona) koje će isto tako, srećom, brzo zaboraviti. Dizači ruku na gotovo istom nivou kao i ćutištatifalisti gledaju svoja i samo svoja posla jer drugi ne postoje dok su oni sa čajem i smederevcem izgleda jedini tračak dobre glume koji nam je svima potreban.
 
Portal 021.rs nominovan je za najbolji informativni sajt u regionu. Za 021.rs možete da glasate na OVOM LINKU.
  • NS

    26.12.2023 14:09
    @perika
    Lapsus Neda ne nosi periku
  • Perika

    26.12.2023 11:05
    Al Neda ne skida periku
  • Kuzman

    18.12.2023 14:49
    I tako bila jednom jedna zemlja na Balkanu bednika , šlihtara .....dodajte po volji šta želite

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Nekad se ŠTA?

Najčešće u šali dodam ono "nekad se lepo znalo" aludirajući na one generacije kojima je sve novo loše i nakaradno, a sve staro je valjalo.

Naprednjački ktitori Limana

Lutali su limanski vernici decenijama kroz blokove kao kroz pustinju, tražeći zaklon od socijalističkog betonskog đavla. Obećano mesto čekali su strpljivo, a onda su došli oni - naprednjački ktitori.

Reko mi Saša sa interneta

Tumarajući učmalim hodnicima interneta neretko naletim na smeće koje ljudi razvlače kao dokaz neke užasne nepravde koja se nad njima sprovodi.

Valuta pokazuje čije je Kosovo

Nekoliko dana pred kraj 2023. godine, Nacionalna banka Kosova je obznanila da od 1. februara neće tolerisati plaćanja u dinarima.

Vidite da može drugačije

Nedavno sam pisao da je potpuno normalno da poslodavac koji smatra da ne posluje zadovoljavajuće i nema dovoljan obim posla, može da otpusti deo radnika koje smatra za višak.

Ginekološka apstrakcija

Nije prošlo ni nedelju dana od događaja u Sremskoj Mitrovici kada je jedna "mala" Marica svojim statusom na Fejsu viknula usred snežno zavejane doline i pokrenula lavinu.

Akušersko nasilje i prosto primoravanje

Juče se po internetu brzinom svetlosti proširila priča da je mlada majka u porodilištu u Sremskoj Mitrovici pretrpela torturu tokom loše vođenog porođaja.

Hladni dani ućutkali hvalisavog Vučića

Predsednik Srbije se često hvališe kako je za "11 godina naprednjaka izgrađeno 900 kilometara autoputeva, čak 325 više nego za 54 godine koliko su Srbijom vladali Tito, potom Milošević".

Svet od stakla

Muzej Vojvodine je ponovo postigao pun pogodak - izložba "Staklo" nije samo publici pokazala bogatstvo i raskoš sačuvanog u fundusima, već je i ukazala na veliki potencijal novosadskih kustosa.

Svi mi volimo Srbiju!

Svi mi volimo Srbiju, nesporno je. I ovaj što podigne tri prsta pre umivanja ujutru i onaj što mu lepe etiketu autošoviniste.

Umesto čestitke

Sezona je praznika i doba godine kada za tren zaboravimo na sve loše i poželimo da nova godina i ta masa novih dana donesu baš ono nešto što nam treba.

Izvinjenje

Predsednik Srbije uputio je izvinjenje građanima Republike Srpske zbog, kako je rekao, strašne kampanje koju protiv njih vodi "jedan deo političke javnosti u Beogradu".