Brucoš iz 1968. želi da završi medicinu

Jedan nesuđeni doktor, apsolvent Medicinskog fakulteta u Beogradu, koji je brucoš postao još 1968. godine, uputio je molbu dekanatu da mu "odmrzne" studentski status.

Ima 67 godina i dva nepoložena ispita, koja bi hteo da upiše u indeks i stekne zvanje doktora medicine. Njegov zahtev se razmatra.

Po dužini studentskog staža svakako je među rekorderima, ali njegov indeks je tek jedan među 10.000 čiji vlasnici su "večiti studenti". Brucoši su postali pre deceniju, dve, tri, pa i više, a kraj ove školske godine - 30. septembar 2016. - poslednji im je rok da indeks zamene diplomom. Više puta je taj datum pomeran, dobijali su drugu i treću šansu, ali, Ministarstvo prosvete je, kako se saznaje, odlučilo da im više taj rok ne produžava. Imaće mogućnost samo da se ponovo upišu i to prema bolonjskim programima - plate, polože razliku ispita i nastave da studiraju.

Dok večitim studentima rok ističe 30. septembra naredne godine, prvoj generacija "bolonjaca", koji su se upisali školske 2006/07. godine, već je odzvonilo. Oni traže da dobiju rok od još dva semestra da polože ispite. Šanse da to dobiju, međutim, minimalne su.

- Zakon kaže da studenti koji su upisali po "bolonji" mogu da pohađaju osnovne studije osam godina i devetu godinu na ličnu molbu fakultetu. Svi ti rokovi su istekli i za desetu godinu nema zakonskog osnova - kaže za "Novosti" prof. dr Miodrag Popović, prorektor Univerziteta u Beogradu. - Univerzitet je poslao fakultetima instrukciju kako bi trebalo da postupaju prema njima, da im omoguće da ponovo upišu studije bez prijemnog, kao i da im priznaju ispite. Na većini fakulteta to ide dobro.

Studenti su na strani svojih starijih kolega i kažu da bi im trebalo dozvoliti da okončaju studije, jer su razni razlozi zbog koji su morali da ih prekinu. A i, navode, njihove studije ne koštaju fakultet, niti oni kome smetaju.

- Razlozi zbog kojih su kolege prekinule studije su različiti - zdravstveni, porodični, finansijski. Zato svaki slučaj treba gledati pojedinačno - smatra Marija Radovanović, novi student rektor UB. - Istina je da treba studirati efikasno i posvećeno, ali treba imati i razumevanja za one koji to nisu uspeli.

- Problem je što svi prebacuju odgovornost na nekog drugog - ministarstvo na univerzitet, oni na fakultete i onda svako radi po svome - upozorava Vladimir Radovanović, potpredsedik Studentske konferencije univerziteta Srbije. - Ovo pitanje mora da reši Ministarstvo prosvete. Tražićemo i dalje da se kolegama omogući nastavak studija i da bude određen način na koji će to da se reši.